Студент

НАШИ НАСТАВНИЦИ О НАМА И ПРОБЛЕМИМА СТУДИЈА

| ПИТАЊА ЗА ДИСКУСИЈУ

постала је већ ТРАДИЦИЈА ДА НАША РЕДАКЦИЈА, У овим ЈУНСКИМ ИСПИТПИМ ДАИИМА, К АДА СЕ ПОЛАЖЕ НАЈВЕЋИ БРОЈ ИСПИТА И, РЕКЛО БИ СЕ, САБИРАЈУ РЕЗУЛТАТИ ЈЕДНОГОДИШЊИХ ИАПОРА НАШИХ СТУДЕНАТА И Н АСТАВНИКА, ПРИРЕЋУЈЕ АН■ КЕТУ. ЊЕН ОВОГОДИШЊИ КАРАКТЕР ЈЕ УНЕКОЛИКО ИЗМЕЊЕН, ЈЕР ЈЕ ПРОШИРЕН КРУГ ПИТАЊА И ПРОБЛЕМА ОБУХВАЂЕНИХ АНКЕТОМ, А ВАЖНИХ ЗА НАШ СВАКОДНЕВНИ ШКОЛСКИ ЖИВОТ. ОНА ИМА ЗАДАТАК ДА ИЗНЕСЕ МИШЉЕЊА КОМПЕТЕНТНИХ ЛИЧНОСТИ, !ДА ПОСТАВИ ПОЈЕДИНЕ ПРОБЛЕМЕ НА ДИСКУСИЈУ. У ОВОМ БРОЈУ ДОНОСИМО НЕКОЛИКО ТАКВИХ МИШЉЕЊА НА • СТАВНИКА УНИВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИХ ШКОЛА.

Днадемик др Кпста Тодоооеиђ.

лпођеш МВШ

Студиозан рад захтева познавање биолошких закона

Јасно и без сваке сумње да рад студената из предмета коти се полажу на факултету и који у стручном погледу сачињавају Iедну целину. мора да буде систематски, добро смишљен и доследно и правилно извођен. Знање ко.lе се стекне учењем на дохват кратког 1е тра,lања и брзо се заборавља. Студент мора при учењу мислити на предмет, ући у суштину ствари; њему мора бити јасно на основу биолошких закона како се и зашто збива ју у човековом организму отступања од нормалног, како се манифестују и чиме отклањају. А да би ово могао да постигне он мора бити наоружан солидним знањем из природних наука а посебице из биологиlе. хемије и физике, јер оне сачињава.lу сигурну основицу, базу медицинских студија уопште и без њих се научна медицина не да ни замислити. Учење напамет без логичне повезаности факата не претставља стварно знање Оно не може бити дуга века. , 'воме раду студент медицине

мора постепено да улази у проучавање сзе сложенијих проблема којима медицина обилује и којв он може разумети и правилно ггроцењивати само ако своје закључке доноси на основу закона природних наука, на основу биолошке логике. Из овога произилази да при испиту оцењивачки критеријум наставника има за основицу ове елементс. Теориска настава и пракса у медицини сачињавају нераздвојну целину. Пракса се мора ослањати на теорију, јер као свугде тако и у медицини практичан рад без теориске научне основе не само да није исправан и користан него може бити од недогледних штетних последица. Систем наставе какав је код нас, даје могућности студенту да после теориске спреме пређе на практичан рад и да при томе сам увиди и осети од колике је безусловне потребе теориско знање да би се могли исправно решавати сложени проблеми које свакодневна пракса ставља пред лекара.

'поп Р. Беловић.

поопектоп МЧ ! IЈ

Одговори студената старијих година потпуно задовољавају

„Ма да не можемо дати коначну оцену овог испитног рока, нарочигро не његовог квалитета, ипак први испитни дани, када полажу најбол»и и највреднији студенти, не показују неки видни напредак у односу на раније испитне рокове. Додуше неки професори (биологије и Хвмије, на пр.) задовољни су са досадашњим одговорима студената прве године, али ово је мишљење засновано на основу резултата постигнутих у току прве недеље, а испити на нашој школи су почели тек 6 јуна. Но, ако с друге стране погледамо резултате које постижу студенти старијих година, на пр. из интерне медицине, можемо бити потпуно задовољни. Тако је њихова просечна оцена из овога предмета, полаганог од првог јануара до јуна месеца на првој интерној клиници, изнбсила 8,7. Било је студената који су показали изврсно знање; за њих је и оцена 10 била недовољна! Треба подвући да је критеријум био висок. Карактеристично је, то се бар на овим испитима осетило, да студенти боље владају теоријом но праксом. Разлози су објективне И субјективне прироте. Тачно Је да систем наставе и практичног рада студената није савршен, није потпуно у складу, али о томе не бих овом приликом детаљније говорио, јер су ти проблеми сада ггредмет дискусије Наставничког савета. КАКО ИСПИТАТИ СТУДЕНТЕ Испитујући једног студента, наставник постављањем потпитања и захтевањем од студента да објасни чињенице које излаже најбоље Д°-

лази до закључка да ли је он савладао предмет који полаже. На нашим факултетима за то постоји још више могућности, јер се студенти оцењују и на практичном делу испита, нарочито на клиничким предметима. Ту студент не може да се држи шаблона нлти књиге, јер је пред њим живи човек са многобројним отступањима од онога што је класично и књишко. МАТЕРИЈУ ТРЕБА УПОЗНАТИ ПРЕ ПРЕДАВАЊА Студенти, пак, могу да стекну солидно знање једино ако не раде кампањски за испит, већ током читаве године, пратећи наставу, истовремено прорађују и предметну материју. Предавања добијају много више смисла за студенте ако пре тога прочитају књигу и тако на предавањима стекну јасну слику о материји коју им наставник излаже. Предавања не треба схватити као понављање онога што је написано у уџбенику. Познавање материје је нарочито важно за практичие вежбе, јер студент нема од ње никакве користи ако је не разуме. Усвајањем материје из предмета код студената који су пред испитом је брже и блље, но код оних који редовно вежбају зато што ови први читају, уче тај предмет и боље разумеју практичну вижбу. То показује да би студенте на почетку године требало упознати са програмом вежби како би се за њих припремили.”

ПооФесоо до. РадоЈчнвић,

папдекзн Ветедииарскег фанулте та

У перспективи је увођење стажа за свршене ветеринаре

Студиј на Ветеринарском факултвту је опсежан и спада међу најтеже на Универзитету. Он је то био м пре, а поготову данас када маша стварност ставља нове и сасвим друге задатке нашем факултету него што је то тражено за време капитализма. Ми данас морамо дати лик новог социјалистичког ветеринара. јер таквог тражи наш терен. Разумљиво је да су морали претрпети корените промене план и програм наставе. Данас млад ветерииар, који улази у жиз|ОГ, мора бити упознат шта га у пракси очекује и да буде способан да одговори постављеним задацима. Зато је дата велика важност неким предметима који су пре и мали мање и споредније значење. На пр.» паразитиранлм и инвазионим болестима, исхрани домаћих животиша. зоохигијени, неплодности домаћих животнња, болестима младувнади, вештвчком осемењаван»у, посвећена је пуна пажња. јвр то захтева колективни начин гајења интензивног сточарства. Поставља се питање да ли Ветеринарски факултет одговара овим задацима и какав стручњак излази са тога факултета. Сигурно је да наш студевт добија довољно теорискск, али му ипак недостаје довољнб орактичног знаша. Овоме је раз-

лог што су изграђени и добро организовани теориски институти, а клинике се тек сада подижу, друго, велики број студената није У стању да практично ради у довољ* ној мери. У последње време, добијашем превозних средстава. практичне вежбе се делимично одвијају на државним добрима, сељачким радним задругама, ергелама итд. На овај су се начин донекле избегли поменути недостаци, али се сада поставл»а друго питаше; на који иачин дати нашим студентима још боље практично знање. Свакако је много дискутовано. а данас се поставља као врло актуелан и петребан. На стажу би млади ветеринари много добили, јер би свозе теориско знање учврстили са практичним искуством. а коначно то захтева и специфичност струке. Међутим, ми засада не можемо да уведемо из разлога што имамо врло мало ветеринара. Наша струка је у кадровима најоиромашнија струка; потреба је огромна. има још доста места, државних имаша, задруга без ветеринара. Када се попуни ова огромна празнина коју смо наследили од капитализма, ми ћемо се свакако заложити да се у што скорије време уведе стаж за тек свршене ветеринаре који би трајао најмање 6 месеци.

Досадашњи резултати испита задовољавају, али проблем заосталих остаје акутан

ИнжЈ.Љ. Малић

доцентТВШ

Резултати који су досада у овом испитном року постигнути у полагању испита на свим факултетима Техничке велике школе показују да се ни по броју ни по квалитету положених испита неће постигнути онолико колико се могло очекивати с обзиром на напоре кји су учињени како од стране школских власти,- катедара и појединих наставника тако и са стране организације Народне омладине. Оно што у првом реду нарочито пада у очи јесте да ће најслабији резултати бити на оним годинама где постоји велики број враћених студената због заосталих испита, тј. проблем заостасталих испита и после овога испитног рока остаће и даље врло акутан на Техничкој великој школи. Резултати полагања редовних испита, према оним испитима који су досада полагани, показују видан напредак према прошлогодишшим, како на старијим годинама тако исто и на првој години. На пр. на писменом делу испита из Математике на Грађевинском факултету од 46 студената који су полагали ислит, наставник је добио утисак да ће их око 40 сигурно положити и усмени део испита. Међутим, око 40 преосталих студената 1 године Грађевинског факултета, и то оних студената који су на овај факултет дошли јер нису били примљвни на Машински односно на Електротехнички, где су конкурисали. није уопште пријавило испит. На осталим факултетима (сем Геолошког где су студенти нримљени без пријемног испита из Математике) очекују се још бољи резултати. Ово показује да је пријемни испит, као и све мере које су изведене у току прошле године у циљу помоћи и контроле рада студената 1 године (бољи квалитет предавања и вежбања, колоквиуми итд.) дали позитивне резултате. Насупрот овој бризи коју су школске власти и поједини наставници показали према првој години и редовним студентима осталих година, студентима који су враћени због заосталих испита за годину дана уназад не само да није указана потребна помоћ и контрола њиховог рада, већ су често пута извесним одлукама појединих факултета стављени у тежи положај него редовни студенти исте године. Тако, на пример, док су редовни студенти ослобађани једног предмета у недостатку наставника, дотле је од враћених студената тражено да тај предмет полажу, јер су га наводно они раније слушали, и сл. Правилно је да враћени студенти улазе под исти режим који важи за годину у коју се враћају и да им се не чине никакве повластице, вли је неправилно да им се чине непотребне потешкоће уместо да им се помогне, Поред несистематског рада ових студената, често пута њиховог неодговорног и аљкавог односа према учењу, и овакав став појединих наставника и факултета допринео.је слабим резултатима на испитима ових студената у овоме року. БОРБА ПРОТИВ ШАБЛОНСКОГ НАЧИНА ИСПИТИВАЊА Досад обављени испити показали су да је већина наставника на свим факултетима Теничке велике школе псвела борбу за квалитет знања студената. Многи од њих су прешли са ранијег шаблонског качина испитивања и давања одређеног типа задатака на нов начин испитивања, тражећи од студенвта разумевање и живо овладавање знањем. Међутим, има наставника који још увек не посвећују потребну бригу начину испитлвања и критерију оцењивања. Тако има случајева да неки траже од студената да одговарају само на било која три или четири питања између свих питања која се односе на једну област предмета који предају или без икаквог накнадног проверавања знања студената, на њихову интервенцију повећавају им оцене на испитима и сл. Несумњиво је да ове штетне појаве треба што пре уклањати, јер оне не само да умашују углед наставнику, већ и интерес за појединл предмет, а према томе и квалитет општег знаша студента. КРУТО ПОСТАВЉАЊЕ ИСПИТНИХ РОКОВА Овде је важно посебно истаћи тешкоће које студенти, а понекад и наставницл, имају због круто постављених, кратких исгштних рокова. Мишљења смо да би ово питање требало детаљно гфодискутовати на појединим факултетима. При томе је нужно имати у виду чињенлцу да т. зв. „слободни рокови” могу да негативно утичу на студенте млађих година (прве и друге), у смислу њиховог систематског рада, док су исти за студепте старијих година врло корисни и омогућавају да они слстематски и лакше обраде поједине стручне предмете и да их пре положе, По овом питању треба имати више еластичности, водећи рачуна да је студенте млађих година потребно извесним мерама, па и утврђеним испитним роковлма, везати за систематски и уредан рад у школи, а н е треба дозвољавати да крути испитни рокови постану кочница брзом дипломирању студената. Ово је само неколико питања на која сматрамо да је потребно уквзати у вези са резултатима досадашшлх испита у овом испитном року на Техничкој великој школи.

БОЖИДАР РАЦЕ, ПРОФЕСОР ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА

Фериска пракса и испити студената Економског факултета

Ове године ће свршени студенти треће године Економског факултета масовно отићи на фериску праксу у нашу привреду. Ово је значајан моменат како за студенте тако и за сам факултет. Ради се .наиме. о повезивању теорије са праксом још у току студија, што доноси огромно олакшање за савлаћивање материје нарочито неких предмета, који врло често за студенте претстављају непремостиве тешкоће, Iер су за многе од њих сувише апстрактни и не могу да им пруже увек претставу о конкретноме. Летња пракса може да пружи студентима допуну знања за велики број предмета који се предају на Економском факултету. Технологија, књиговодство. анализа биланса, организација и пословање привредних предузећа, економика ФНРЈ су гтредмети којима може пракса нарочито помоћи. Ради се само о томе да студенти буду правилно распоређени у току праксе на поједине послове да би, када изиђу. имали праву слику онога што су видели и онога што су радили у одиосном времену. На пракси у предузећима треба се чувати двеју ствари: прво. да се за релативно кратко време праксе не залази сувише у детаље, и, друго, да студент не буде за цело време праксе, запослен на Iедном или на две врсте послова. понекад можда искоришћен за неки кампањски рад. И у првом и у другом случају студент неће видети целину и биће штета, у таквом случају, за време које је провео на пракси. Студент треба када дође у предузеће, најпре. да се упозна са делатношћу предузећа у целини на тај начин што ће обићи предузеће под стручним руководством одређеног службеника у предузећу. Ако се ради, на пример, о неком индустриском предузећу треба обићи предузеће почев од улаза предмета рада у фазу припреме редом до излаза готове робе кроз реализацију. Потребно је да студент сачини скицу процеса производње од почетка до краја процеса по појединим фазама, јер ће кроз то. с једне стране, лакше уочити целину, а, с друге стране поједине фазе ће му указати на оне тачке у процесу производње где ће он као економиста да врши снимање, евидентирање и анализу односних делова процеса. Тек након тога треба се упознати са предузећа и његовим пословањем кроз непосредан рад у појединим секторима предузећа. Без обзира на коме ће послу студент да ради у одређено време, он мора непрестано да повезује ранију фазу или претходни рад са фазом или послом на коме ради с једне стране, и са фазом или радом који следи с друге стране. Никад, међутим. не сме да изгуби из вида целину пословања предузећа. ' Успех летше праксе веома ће често да зависи од студентске „радозналости”. Студент мора у предузећу да се претвори у питање. За сваку ствар, која би му била макар мало нејасна или у коју не би био посве сигуран, мора да пита зашто је она оваква. У предузећу ће се наићи најчешће на љмде који ће веома радо да одговоре на сва питања. Но, може се наићи, понекад, и на појединце који мисле да мора сваки да зна све оно што они знају. У таквим случа.lевима не треба капитулирати, већ треба бити упоран и не преста,lати са питашима. Успех праксе ће да зависи. такође, од радне дисциплине студената. Праксу треба схватити на начин као што су студенти раниlих година схватили радне акците на којима су учествовали. Наlопасни.lе ће бити ако.студент схвати праксу као одмор од сваког физичког и умног рада. Обзиром да ће студенти бити распоређени у поједина предузећа у мањим или већим групама. биће потребно да се за време праксе организација Народне омладине побрине, поред политичког и друштвеног рада, још и зе питање радне дисциплине међу студентима. Недостатак повезиваша теорије са праксом уочио сам нарочито у овом испитном року на испитима из предмета организаци,lе и пословања привредних предузећа. као и из предмета индустриског књиговодства. Тачно 1е да се за ове предмете, а нарочито за предмет организације и пословања привредних предузећа, поставља питање уџбеника. Али, без обзира на то. и у одговорима оних најбољих осећао се недостатак додира са праксом. О испитима би треболо казати још неколико речи без обзира на недостатак праксе. Наиме, сувише често се добиlа осећа.l ла 1е испит спремљен у року од последња два до три дана пре испита. Последица 1е таквог начина припремања за испит. у случаlу ако буде „извзгчена” пролазна оцена. да у року од неколико дана студент заборави и оно мало што 1е евентуално знао на испиту, С друге стране. осећз се код приличног броја студената помањкање неког ширег образовања Има чак случајева. истина ређих. па студенти ни повремено не прате дневну штампу и да их се не тиче свакидашњи живот коlи се око њих одвија. Немам намере да овле набрајам читав низ примера незнања и несхватања. али на Iедно питање желим ипак да укажем. Структура пене индустриских ппоизвода изучава се до краја треће године најмање у четири предмета и то: у књиговодству. у организапиlи и пословању привредних предузећа. у анализи биланса и у финанси,lама ФНРЈ.

Међутим, није редак случај да студент на испиту на крају треће године нема појма о структури цене. Поставља се питање на који начин ће такав студент да растумачи себи овладавање закона вредности у социјализму, Мислим да би се у таквим случајевима требало сложити са другом Ђиласом. који је у своме реферату на 111 пленуму ЦК КПЈ рекар да: „Борба за План 1е борба за квалитет знања и ми се нећемо и не можемо помирити с тим да народ добије слабе стручњаке. који ће га у свему кочити.тобоже ради тога да би се План извршио". Овде сам изнео неколико негативних момената на коlе треба указати да би се убудуће они искоренили. Свакако да има студената који су правилно схватили своју дужност, који. упркос недостатка уџбеника и литературе, нађу могућност да савладају поједине предмете не само на време већ и са солидним знањем какво доликује социјалистичком студенту. НАСТАВНИМ ПЛАНОМ ОМОГУЋИТИ СПЕЦИЈАЛИЗАЦИЈУ ЕКОНОМИСТА ПРЕМА ПОТРЕБАМА ПРАКСЕ Требало би можда још казати реч две о наставном програму нашег факултета. Безусловно да он још увек не одговара програму који би задовољио све захтеве који се постављају пред дипломиране студенте Економског факултета. У жељи да програм буде што бољи и што стварнији воде се врло често дискусије, не само у оквиру нашег факултета, већ и са осталим економским факултетима у земљи.

Вероватно, ово је моје лично мишљење. да би се могао саставити много бољи програм. ако би се у духу Резолуције 111 пленума ЦК КПЈ о шиолству, обезбедила, почев од 111 године. бар донекле специјализација економиста према потребама праксе. Ово не би ни најмање реметило потребно широко образовање студената ,јер би се специјализација углавном провела пребацивањем тежишта предмета економике ФНРЈ и економике предузећа на ону грану за коју се студент определио. Код специlализациlе за поједине економске помоћне предмете, као што су на пример књиговодство и привредна математика. повећање ишло би на терет предмета спољне трговине, евентуално историје и слично. Постоје. међутим, конкретно код нас. моментално објективне потешкоће за специјализацију а то су. у првврл реду, помањкањ'е учионица и наставничког кадра. , Што се тиче конкретних програма по.lединих предмета данас, можда сви и нису на.lбољи и треба их стално ревидирати и међусобно усклађивати са осталим предметима, што се уосталом и чини на појединим катедрама. Наша је привреда, међутим. толико динамична да ће такво усклађивање морати да тра,lе годинама да би се изналазио што стварнији садржа.l појединих предмета као и наlбоље метсше и форме коlе ће омогућити да наши видококвалификовани економски стручњаци излазе са факултета што спремнит и плго стручни.ти и на та,l начин што више допринесу на убрзању процеса изградње социјализма. Др Бдра Блапиевић,

проденан Прзвног факултиа

Задржавање појединих или увођење групних испита

За успех на иепиту и нарочито за подизаше квалитета знаша наших студената од прворазредног је значаја предузети нове Мере како би се рад студената преко године учинио солиднијим и темељитијим. Тешко да било какве мере у погледу самих испита као таквих, начина испитиваша, система полагаша. испитних рокова, могу учинити да студенти стварно постигну солидније знаше, па да, према томе, покажу и веће успехе на испиту, Отуда и мислимо да борба за боље испите. у ствари, треба да претставља једну сталну борбу у току целе године за солидно и благовремено спремаше испита, борбу за коначно устаљивање свести код наших студената да испит ни.lе моменат и место где се покушава прикрити своје незнање како би се са недовољно продубљеном материјом добила прелазна оцена, већ да је испит моменат и место кад студент показује своју активну сарадњу у социјалистичкој изградши наше државе, у тешком али величанственом послу изградше и самоизградње висококвалификованих кадрова, који ће, у заједници са широким трудбеничким масама, коначно остварити задатке и циљеве ттостављене Iош у току Народноослободилачке борбе. Ипак, и питање саме организације испита није свакако без важности за успех испита и постизаље солидног и квалитетног знања код студената. По нашем мишљешу. као једно од најважни.lих питања у организацији испита поставља се, бар на Правном факултету, а мислимо и на многим другим факултетима, питаше задржавања појединачних испита и увођеша групних испита. Наше је мишљење да би већ требало приступити увођењу групних испита. јер би то била једна од мера, иако,* напоменимо. само посредног карактера, која би учинила да студенти солидни.lе и благовремено припремају испите, а посебно да повезују проблематику која се јавља код разних предмета. а што они не чине у довољној мери при појединачним испитима. При томе групно полагање испита не сме се никако схватити као неко отежање за студенте. Нервна ксцрпљеност, ко.lа се код наших студената Iавља с обзиром на кампањско учење при појединачним испитима, онемогућује нашим студентима да покажу чак и оно што заиста знају. Сталоженост са којом би они нужно морали да излазе на испите код групних испита омогућила би им да своlе знање у већој мери покажу на испитима. СЛОБОДНИ ИЛИ РЕДОВНИ ИСПИТНИ РОКОВИ Што се тиче испитних рокова наше је мишљ ње да за све студенте, сем апсолвената, треба задржати само јунски и септембарски испитни рок, са јануарским испитним роком као по изузетку поправним. Постојање такозваних слободних испитних рокова ствара неред у настави. а са друге стране наводи студенте на учење по.lединих_предмета у кратким временским размацима. што онемогућује темељитост у савлађивашу грађе, тако да слободни испитни рокови у већој мери воле кампањском учењу. Наше бар искуство за последших пет година говори у овом смислу. ®туда ни за редовне ни за ванредне студенте нс треба уводити тзв. слободне рокове, већ поставити плански програме које студент може савдадати у току школске године и створити свест и

обавезу код студента да поштује тај општи школски план тиме што би у току године благовремено и солидно савлађивао потребан материјал, а у редовно одређеним роковима излазио на испите. Препуштен студентима да они праве своје сопствене и појединачне „планове” значило би у ствари негирати опште школске планове. па чак и стварати приличан неред на факултетима. Но, с друге стране, ми сматрамо да апсолвентима. и то само оним који имају најмање завршених две године студија. треба дозволити после апсолвирања слободне рокове. ПОМЕРАЊЕ СЕПТЕМБАРС.КОГ ИСПИТНОГ РОКА НА ОКТОБАР Поменули смо неколико мера које сматрамо да се у вези са јунским испитним роком намећу. Разуме се да почетком идуће школске године треба и међу наставницима и међу студентима развити широку дискусију о резултатлма испита у јуну и септембру ове године, како би се донеле коначне одлуке о поменутим мерама. При томе напоменимо да нам прошлогодишње искуство говори да јесеши испитјти рок не треба одржавати у месецу септембру, већ почев од првог па до 20 или 21 октобра. Испитни резултати у прошлогодишшем септембарском испитном року били су посве рђави. А то је. разумљиво. Ако испити трају до краја јуна тешко да се студент може за два летња месеца солидно припремити за један, два или чак и више испита које наши студенси још увек остављају за јесен. Ако се томе дода да за време летњег ферија највећи броl студената проводе месец дана било на пракси, добровољним радовима, било на лечењу или одмору, онда је јасно да резултати испита у септембарском испитном року ов* године неће бити бољи него г?рошле године. Јесење испите треба, по нашем мишљењу, одржавати у тсжу прве две десетине месеца октобра, а да услед тога настава не би била скраћивана треба укинути ферије и у току јануара предввања обустављати само десет до петнаест дана колихо је потребно да св одрже поправни исгшти.

Обавештење

Извештавамо све својв читаоце и претплатпике да са овии бројем „Народни студент” првстаје да излази у овој школској години. Идући број изиће ће септембра месеца, на почетку нове 1950/51 школске године. Тачан дан изласка биће објављеи у дневној штампи. Упозоравају се експедиторж м претплатнипи да до краја овог месеца измире евојс дугове, кажо би администрација „Народвог студента” могла на време д» Мг врши свој полугодишши билаве. АДМИНИСТРАЦИЈА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА"