Студент

На Универзитету и великим школама има 6.602 апсолвента који још нису дилломнрали

(Иаставак са арве етраае) је План испуњен са 44% и на П иродно-математичком факултету на коме је План до сада испун»ен са 42%. Овде треба напоменути да је Пол»опривредни факултет само од завршетка Народно ослободилачког рата до данас изградио више висококвалификованих стручњака инжоњера агрономије, него што их је изградио за двадесет година свога постојања у старој Југославији. Од завршетка Народноослободилачког рата до данас на Пољопривредном факултету у Београду дипломирало је укупно 452 студента, а од 1920 године када је факултет основан, па до априла 1941 године на факултету је дипломирало свега 380 студената. Филозофски и Природноматематички факултет у току досадашњет извршења Петогодишњег плана дали су заједно 714 нових висококвалификованих стручњака, утлавном наставника за наше средње школе. Ветеринарски факултет дао је земљи 113 нових ветеринара. На Правном факултету дипломирало је у оквиру Петогодишњет плана до сада 747 правника, а на Економском факултету 432 економиста. С друге стране до сада сразмерно најслабиlи резултати постигнути су на Медицинском факултету на коме је до сада Петогодшпњи план Мзградње висококвалификованих кадрова испуњен свега са 18%. Још слабији резултати остварени су на Технолошком и Грађевинском факултету на хојима је План до сада испуњсн са само 15%. Главну резерву за испуњење преосталог дела Петогодишњег плана изградње висококвалификованих хадрова на факултетима Универзитета и великих школа претстављају несумњиво апсолвенти тј. они студенти који су већ прослушали и оверили све семестре, а због мањег или већег броја неположених испита још нису дипломирали. А на *вим факултетима Универоитета и великих школа таквих студената има укуино 6.602. Највећи број ових апсолвената апсолвирао је у јуну ове године, У јуну ове године на свим факултетима Укиверзитета и велиашх школа аттсолвотрало је а још није дипломирало укупно. 3.900 аосолвената што износи 60% од укутпиог броја свих постојећих апоолввната. Остали апоолвенти су у највећем броју апсолвенти из 1949 и 1948 године, а један мањи број су апсолввнти из 1947 и 1946 Године. Окоро на свим факултетима има и нешто апсолвената из последњих година пре рата, али је њиХов број сасвим мали. Да би се Петогодишњи план изградње висококвалификованих кадрова стручњака на факултетима Београдског универзитета и велихих школа испунио у целини, а то се и може и треба учинити —, нужно је учинити све да највећи могући број већ постојећих епсолвената на свим факултетима у нај’ храћем могућем рочс'’ дипломира. Да је то могуће види се, поред осталог, и из тог што највећи број алсолвената има мали број заосталих испита. Тако, на пример, на Машинском факултету, оД укупно 140 апсолвената, 100 апсолвената је са мањо од шест неположених испита. На Шумарском факултету, од укупно 162 апсолвента, 115 их је такође са мање од шест неположених испита. Слично је стање и код апсолвената Пољопривредног, Фармацеутског, Грађевинског и Електротехничког факултета. А још је боља ситуација са апсолвентима Природно-математичког факултета на коме, од укупно 221 апсолвента, 201 ацсолвент има ман»е од шест заосталих испита. Много је тежа, међутим, ситуација са апсолвентима Ветеринарскот, и Медицинског фахултета. Од укупно 239 апсолвената Ветеринарског факултета 196 их има са више од по шест заосталих испита. Стање са апсолвентима Медицинског факултета је још теже. Од 1.043 апсолвента, колико их сада укупно има на Медицинском фахултету, 865 јо& има више од по шест заосталих испита. Посебну тешкоћу за испуњење Петогодишњег плана изградње висококвалификованих кадрова на факултетима Београдског универзитета и великих школа претстављаће, несумњиво, они апсолвенти који су се после апсолвирања запосдили илм су се још као студенти ЗђпослИли. Највећи број оД њих , истина, запослио се у Веограду, а јЦдан део од њих затеже са полагањем да би избегао распоред на рад у унутрашњости. Постоји, истина, један мањи броЈ впсолвената, најчешће оних који су авсолвирали ранијих година, који већ дуже времена не одржавају нинакву везу са својим факултетима. То су у највећој мери студенти који су из материјалних или породичних рвзлога морали прекинутм студије и којима због тога треба пре свега материјално помоћи да би им се омогућио завршетак студија. Проблем испуњења Петогодишњег плана изградње висококвалифмкованих кадрова стручњака У целини и потпуности захтева да се читавом овом питању приђе са на]* ваћом озбиљношћу и одговорношћу. Прв свега, треба образовати потпуну м тачну евиденцију свих апсолвевата „Књиге апсолвоната” које 0» )ош прошле године уводеие на факултетима треба употптниИв подацима који недостају То треба да умине сви факултетч. а наромито Економски факултет на коме она Iош ш» ; е За сг>ак<>г апсолвента поссбно треба утврдити

не само његово стање са испитима већ и услове под којима живи, породичне прилике, запосленост, материјално и здравствено стање, итд. да би се потом на основу свега овога на факултету предузеле мере у циљу пружања наставне и осталих врста помоћи, посебно сваком апсолвенту, После тога требало би захтевати да се сви запослени апсолвенти обавезно разреше дужности у запослењу и упуте на довршетак студија, То би требало учинити без изузетка за све запослене студенте будући да за то, чини нам се, данас постоје сви услови. Апсолвентима треба оставити слободне исггитне рокове, што су већ учинили сви ф!акултети, изузев Филозофскоо* и Природно-матоматичког факултета иако би и они мотли и требали да ово такође учине. Међутим, ако и највећи број од иостојећих 6.600 апсолввната дипло»шра у току ове и 1951 године, Петогодишњи план изградње високохвалификованих кадрова на фахултетима Београдског универзитета и великих школа самим тим неће се још моћи испунити у његовој потпуности. Да би се Петогодишњи план изградње висококвалификованих кадрова испунио у потпуности треба, поред тога, да дипломирају сви постојећи апсолвенти или највећи број од њих, такође да дипломира и знатан део оних студената који су ове школске године уписали најстарију, последњу годину студија Да би се Петотодишњи план кадрова на Универзитету и великим школама испунио У целини, а то се мора и може учинити —, треба до краја 1951 године, тј, до краја Петогодишњег плана да дипломира око две хиљаде од оних студената који су ове школске године уписали последњу годину студија. Организације Народне студентске омладине на свим факултетима морају стога пуну пажњу посветити студентима најстаријих година студија. Припреме за овај задатак треба отпочети и вршити одмах. Задатак пред којим ове школске године стојв наши факултети и све ортанизациј« Народне омладине на факултетима је крупан и одговоран. Наше организације положиће први испит концем 1951 године. За овај испит треба се најозбиљније припремити и заложити све своје снаге. Да би се овај велики и одговоран задатак извршио треба: на деканатима факултета образовати потпуну и тачну евиденцију свих апсолвената, утврдити стање са испитима посебно за сваког од њих, устаиовити под којим условима живе и раде; предузети све мере да се сви запослени апсолвенти привремено ослободе рада у запослењу и упуте на довршење студија; материјално необезбеђеним апсолвентима обезбедити материјалне услове за време довршења студија; на факултетима за апсолвенте организовати пооебне мере наставне помоћи, дозволлвајући, између осталог, полагање заосталих испита у слободним испитним роковима и на ооним факултетима на којима то право апсолвентима до сада није било дато; учинити све да највећи број студената који оу ове школске године уписали последњу годину студија на завршетку исте годзше и дипломира, В. Н.

ОБАВЕШТЕЊА

Због техничких разлога редакција није била у могућности да у овом броју настави дискусију о проблему првих година. Анализу рада првих година Техличке велике школе и Медицинске велике школе даћемо у нашим следећим бројевима.

Др Стеван Јаковљевић, инж Богић Кнежевић и др Ксенофон Шаховић одликовани Орденом рада првог реда

На дан 5 о. м. претседник Президијума Народне скупштине НР Србије др. Синиша Станковић, у присуству потпретседника Президијума проте Милана Смиљанића и Радована Грујића, предао је ордене рада првог реда др. Стевану Јаковљевићу, ректору Београдског универзитета, инжешеру Богићу Кнежевићу, ректору Техничке велике школе и др. Ксенофону Шаховићу, ректору Медицинске велике школе. Приликом предаје ордена, др. Синиша Станковић истакао је заслуге др. Стевана Јаковљевића, инжењера Богића Кнежевића и др. Ксенофона Шаховића за успешан рад Београдског универзитета, Техничке велике школе и Медицинске велике школе у подизању високо квалификованих кадрова. На примљеним високим одликовањима захвалио се у име одликованих др. Стеван Јаковљевић. Предаји одликовања присуствовали су Мита Миљковић, министар за науку и културу Владе НР Србије др. Александар Белић, претседник Српске академије наука и професори Беотрадског универзитета и великих школа. ★ Комитети Народне омладине Београдског универзитета и великих школа поводом овога признања упутили су честитке ректору др. Стеви Јаковљевићу, ректору инж. Богићу Кнежевићу и ректору др. Ксенофону Шаховићу у којима им, у име студената Београдског универзитета и великих школа честитају на великом признању које су добили за свој пожртвовани рад на унапређењу и социјалистичком развитку нашег Уииверзитета.

После првог предавања...

Поводом V заседања генералне скупштине ОУН

ТИХА ЛИКВИДАЦИЈА

Кад је извјеститељ Комисије за међународно право на IV засједању Генералне скупштине извјестио, да су Југословени предложили свој текст Декларације о правима и дужностима држава, код бројних делегација примјећено је видно узбуђење. М оправдано. Истина. декларација на тој теми већ је три године лежала на столовима експерта појединих влада још ју је 1946 године предложила панамска делегација. Шта више, на том проблему баве се дипломате још из времена постојања Друштва народа, гдје је, узгред нека буде речено, у неколико махова о том рас прављано и гдје су, што је овдје значајно, сви такви приједлози, захваљујући противљењу великих сила, сваки пут били одбијени. И не само тада. Хисторија Декларације је много бурнија. Идеја о њој родила се још за Француске револуције, упоредо са Декларацијом права човјека и грађана. Жирондинац Абе Грегоар поднио је нацрт два пута 1793 и 1795 године. А затим се ређају имена Алберта де Лапрадел (нацрт поднио 1921 и 1925 године Институту за међународно право), Џемса Браун Скота (нацрт поднио Америчком институту за међународно право 1916 године) и. најзад, Хадсона, под чијим Је претседништвом двије стотине америчких правника израдило проЈект „Међународног права будућности", који Је у десет точака третирао дужности држава. Но уз све то, а и управо због тога, Југословенски предлог ДекларациЈе изазвао је тада у Лејк Саксесу не само учтив куриозитет често дезинтересираних дипломата, већ и сзбиљну пажњу свих колико оних коЈи су претстављали велике силе, толико и оних коЈи су дошли да заступају народе малих држава, Зато јер је у односу на панамску декларациЈу, а и оне које оу претходиле овоЈ. значио нов квалитет. Тим значаЈниЈи што Је долазио управо од претставника владе, коЈа се у међународиом животу изванредно афирмирала баш на тоЈ линији на пољу борбе за права малих, незаштићених народа. Лејк Саксес. међутим, кије имао среће да оствари дјело, које се већ годинама очекуЈе. Против њега су устали. као кекад у Друштву народа, а и прије, такозвани велики. Међу њима и делегација Совјетског Савеза. Не директно, наравно! То

би за дипломате њихова стила било вулгарно! Чему, кад се може и онако дебата одгодити до идућег заседања?! Захваљујући, нажалост, баш броЈним претставницима малих држава, који су, заборављаЈући да су дошли у име свога народа и за свој народ. окренули леђа народним стремл>ењима и иде Јама и податно со поставили у не баш завидну, сателитску релациЈу. На око чудно. Од 1946 године до 1949 године делегати СовЈетског Савеза имали су врло богати рЈечник, читав арсенал буЈица, коришћен У одбрани принципа суверенитета, права на самоопредЈељење. итд., сваког посебице. А кад се поЈавила, после панамске, Југославенска декларација, коЈа Је све те принципе уобличила, правно формулирала и тако постала основица за даљшу. стварну, а не само пропагандну дискусију тада. умјесто да је снажнои темпераментно подрже, совЈетски претставници као да су отворили другу фиЈоку, Још у Москви спремљене гарнитуре аргумената и своое рафале упутили на до Јуче брашене принципе. Тада је господин Владимир Корецки, члан совЈетске делегациЈе, изнио два разлога. који су његове колете навели на овакву акробациЈу: Прво. што он не желида се његов поштовани глас сусреће са гласом Титова делегата, и друго, што то „питање ниЈе сазрело”. Маска, коЈа. уствари, демаскира. Зар то не показује и овотодишње засједање Генералне скупштине? Дебатна претстава из ЛеЈк Саксеса доживјела је, ево, последших дана своЈу репризу сада у Флешинг Медоу. ДискусиЈа о Декларацији, опет на иннсистирање великих, а на врложустро инсистирање совјетског делегата. Још једном је, са 40 против 11 гласова, одложена за пола године. Много је прошло од предлога Абеа Грегоар. 1793 —1950. Више од сго педесет година! А и сада се дискусије по тој, за такозване велике. деликатноЈ теми, уз врло Спретне изразе симпатиЈа, још опреткије одлажу. Зар то не личи на полагану, тиху ликвидацију?! Или бар на такве покушаје поЈединих' дипломата! Пред нама је Југоолавенски текст Декларације. Она у себи садржи принципе, за које се без резерве декларира сваки демократа. То јеправо на самоопредјел»ење народа, право да одлучује о свом друштвеном и државном систему, да употроби оружје само у случају самоодбране;

обавеза да спрјечи сваку активносг против друге, да се суздржава од било каквих, по мир опасних блокова, итд. итд. И полазећи од тежњи сваког демократски расположеног човјека у свијету, а у првом реду малих народа, и чињенице да баш у оарј Декларацији садржани принципи. претстављају сзпптину сваког истински демократског покрета тешко је да ће итко схватити овај нови салто мортале совјетског делегата. Не што се тиче намјера његових. или оких које он претставља! Оне су посљедњих година постале и најнаивнијима јасне. Него, чиме ће господа делегати објаснити та своја дипломатска маневрирања? Или зар се тамо. са трибине, на коју са много наде и очекивања гледа цијели свијет, тако олако газе принципи, а ријечи бацају у бездан. онако како то диктира моментална потреба, стихија дипломатског тржишта? У то је врло тепхко веровати. Али те чињенице побуђују на размишљање. Пред Организацијом Уједињених нација налазе се изванредно важни пр>облеми, који чекају овоје рјешење. Међу њима свакако ггрвенствену важност имају питања очувања мира у свијету. а с тим уско повезано и друго питање регулирања односа међу државама, Ту несумњиво, с обзиром на чињеницу да се у више-мање сваком случају велесмле постављају у позицију арбитра, централно питање заузима положај и права малих народа. Ван сваке Је сумње да се у међународном животу увијек осећало постојање ОУН, да је она у рјешавању баш горе поменутих питања одиграла значајну улогу. Но било бк наивно, а и штетно, кад би на ову организацију гледали само са те стране. Наиме, до сада смо увијек, пратећи рад Уједињених нација. имали прилику да се (уз тежње за ттрешаг рање ОУН у просту пропатандну трибину и игаорирање ххитања међународне економске сарадње) сусрећемо хтрво. са тесжњом да се овај високи форум искористи као инструмент одређене националистичке политике, великоруске или свеамеричке, и друго, са жалосном појавом бескичменог покоравања извесних делегација малих држава или једном или друтом господару. У том смислу може да послужи управо као сјајан школски пример иступ Спиропулоса, члана грчке делегације, у дискусији о ЈутославенокомприЈедлогу ДекларациЈе права и дужности држава. Он Је. наиме, на наш пројектизвео напад коЈи Је по оштрини и отворсности премашио било који други замЈераваЈући му. међу осталим, и то што садржи дужност немЈешања. (Спиропулос: „ПриродноЈе да држава, коЈа, на прим Јер, финансиски помаже другу држаад. ставља и извесне услове и мЈеша се у послове те држзве”). Такве тенденциЈе претварања УЈедињеких нација у арену. на којоЈ се битка води између два гиганта, а интереси народа под маском демагошких фикција. доводе ову организациЈу у незавидан положај, а демократоки сви Јет оправдано обесхрабрују. ИсЈина, на другоЈ стра ки све се више истичу напори многих, да се такви покушаЈи благовремено осујете а ОрганизациЈа Уједињенихнацијаподигне на<ггепен, коЈи ће јој омогућити да оправда своЈе постојање и иопуни очекивања малих људи. У том случаЈу, самного наде и симпатиЈа мирољубиви сви Јет прима иступе Југословенске делегациЈе на овогодишњем заседању Скупштине. Несумњиво Је, да су ове погоње у порасту. Коначно за неодлагање дискусије по ДекларациЈи гласало Је 11 делетација, међу њима СириЈа и Чиле. Но исто тако, с тим треба бити начисто. док севелесиле не одрекну нам Јера да ОУН претварају у свој инструмент, а остале делегације не схвате да њихово није да буду пиони великих, већ заступници својих народа све дотле човЈечанство има права, да на догађаје у Флешинг Медоу гледа са извесном скепсом. Н. И.

Студентима Аустрије недостаје стручна литература

Лист „Хришћаиин и свет” донео је недавно у једном од својих бројева. под наслоовом „Проучавати значи живети”, чланак о тешком стању интелектуалног пролетариј ата у Аустрији. „У Аустрнји наука је у критичном положају”, констатује се у чланку. И даље: „Горка је чињеница да у Аустрији има мало научника пошто сви они одлазе У иностранство. Студенти највише испаштају. Њихоеи аудиггоријуми су претрпани исто као и прве године после ослобођења. Осим тога, врло тешко је наћи орговарајућу стручну литературу пошто институти рашолажу оскудким средсггвима. Врло су велики издаци и трошкови око штампања уџбеника. Око 4.000 научних рукогииса стоји на складиштима и чека на умножаван>е. али у Аустрији нико није у могућности да финансира трошкове око штампања. Онаl профосор који жели да изда дело подноси сам трошкове око штампања. За аустриске студенте који сада завршавају студије и који су на дипломском испиту овај недостатак материјала за научни рад претставља тежак проблем. Сам декан Филозофског факултета пише да је ниво аустриског факултета далеко испод немачког и да се

за сада никако не може помоћи. САД ПОЗИВАЈУ АУСТРИСКЕ СТУДЕНТЕ НУДЕЋИ ИМ СТИПЕНДИЈУ Лист „Салцбургер нахрихтен”’ пренео је изјаву главног рухозодства у УСФА којом се позивају студенти Аустрије У САД, јер тамо постоје могућности за додел>ивање већег бро>а стилендија на колеџима и ушиверзитетима у 1951-52 години. Ове стипендије су приступачне само оним студентима и студенткињама који испољавају нарочите способности и жеље да упоггпуне своје образовање за једну годину. Све важније издатке као и путне трошкове сноси влада САД заједно са управама колеџа. Огуденти са одговарајућим квалификацијама, који претендују на стипекдије, морају имати одговарајућу стручну школу или универзитетско образовање или пак друштвено образовање истог ранга, при чему ћв имати првенство кандидати за титулу доктора филрзофије. За студенте постоји могућност добијања стипендија ако имају завршену средњу школу или бар две године студија на неком факултету. Услед преоптерећености стручних школа у САД предвиђа се да ће бити тешкоћа око смештаја студената

Чича Јанко

Чича-Јанко је целог дана обилазио повређене, нудио их. покушавао да их разговори, да им боље намести ствари под главом, ноге да им увије. Увек је мислио на Антона. Како је дечаку? Да не учини нешто непромишл>ено? Кад се 1е сттремила и отишла V окно поподневна смена,. чича-Јанко 1е нестрпљиво, без одређепог посла трчкарао од бараке до купатила. истрчавао до бодљикавих жица на путу. Најзад, Iутарн.а смена се вратила. Антон 1е ишао у истом реду са Светом и чича Јанку 1е било одмах лакше. Света 1е био Iак човек, прави руководилац. После његових топлих речи и поглела знале су и на,l- бриге да се разлете са срца и човеку постане намах лакше У дворишту се колона расула. Антон 1е поишао чича Јанку и са осмехом на лицу рекао; Имамо састанак у купатилу. Одмах Iош пре вечере. Да мо Iутарн>у смену... Него. нека, иди ти. 1а ћу сам... Из тих стопа Антон 1е упао у бараку.

Одломак

Божо, Јово, аlде одмах на пареше!... Неки људи у бараг!и непокретни, попадали на кревете од умора, почели су да гунђају. Какво паоење? Шта сад ту измишљате? Ниlе нам целог лана доста па и ви сад... Међутим. Божо и Јово одмах су разумели у чему 1е ствар. Спремајући своlе ћебе Јова 1е живо рекао: Не сви. друтови. само ми што смо се синоћ притавили. Људи су схватили и ућутали. Антон је потрчао у други крај простране бараке: Сретене! Моцо... ... Те вечери одржан је важан састанак у кутштилу. Соба је била добро загрејана. Људи су се скинули. ставили своја одела у апарат. Немачки стражар провирио јс на врата и отишао. За све који су били на парењу, вечера је донета

у купатило. Крај старог парног казана из кога је, због слабог дихтунга, куљала пара на све стране, затвореници су дуго расправљали. На састанку је донета важна одлука. Света је саопштио да је утврђено бекство нове групе. Првом приликом, кад буду поново отишли на спољне радове код Тилва Мике, само ако Немци не буду имали обезбеђења на коси... Бежаће сва десеторица која су се пријавила Из колектива, колико год могућности то дозвољавају, треба им побољшати услове. Зна се, бежи се на „брисаном простору”. Треба имати снаге... Већина је одлучно примила саопштење и одлуку о новом бекству. Али двојица су се уплашено повукла у крај и у углу пуном паре, гледали без речи један у другог. Трећи, постарији, ослонио се мршавим леђима на дрвени оквир казана. Очи су му биле влажне, мислио је на породицу. У купатилу је завладала изненадна тишина. —Шта је, другови? Јави се одлучно Света. Ко се то поплашио и спустио „дурбине”? Главу горе, другови! Света и чича Јанко измењаше погледе. Чича Јанко пређе до утла, погледа температуру на излизаном термометру и апарат. Враћајући се, он застаде пред човеком који се наслонио на казан и, благо га повукавши за собом, дође до средине собе. Он уздахну и концентришући се, погледа. поче изненада да прича о одреду. ЈБуди су прихпли и пажл»и-

во слушали. У купатилу се прекинуо сваки разговор. Командпр наше чете био зе добар момак. Висок, кршан... Незнаш да ли је имао сигурније око. или чвршћу руку. Сетих се њега, управо једног догађаја јер се ми сада налазимо у сличној ситуацији... Командир је био комуниста. Сви су га волели. Чича Јанко застаде, шмркну и рече мало промукло: Да сви смо га волели... Јел жив? упаде неко. Старац пркосно забаци главу. Жив је, него шта. Њему не може ништа да се деси. Он се ничег не боји. Млад је, ђаво, а као старац уме да каже: „Ако достојанство и част чуваш више од живота, живећеш сто година!” Добро сам запамтио. Баш сам то хтео да вам иричам... Слушао сам га на једном састанку. Скупили се скојевци. А он дошао од Партије. Ја наиђем. Видим раде, па хтедох да одем. Али они ме приметише и направише ми места. Због мене нису прекинули. Волели су ме дечаци, волели су ме и терали да причам, често су се и шалили самном. Једном су ми тако, ђаволи, предлагали да ме приме у СКОЈ. Не могу, рекао сам им. А зашто? питазу ме. Проверен си, одан, добар друг. А за године, па то није најважније... —• Не могу, опет одмахујем главом, а смишљам како да им доскочим. Најзад, велим: Не могу зато што нисам конспиративан. А поред тога, брате, мрзи ме да учим... Они се мало насмеја-

ше и одмах уозбиљише. Досетили су се, ђаволи, да сам им доскочио. Неки скојевци, то се десило баш тих дана, нису били довољно будни, нису хтели ни да уче, па их Партија, богами, добро пришрафила. Кажем, ућуташе и оставише ме на миру, А после су ме, ђаволи, још више волели. Да, ми смо били као једна породица... Дакле хтео сам да вам причам... Један младић уплашио се у задњој борби, дошао после на састанак и вели: „ја сам кукавица”. Ја у почетку нисам знао о чему се ради. Командир седи у кругу и пажљиво слуша. Ћутке испушта димове цигаре. Младићи устају и говоре. Једни га осуђују, други бране, Сви озбиљни, замишљени... Па се сетих нас сада, другови. Кад малопре заврши Свето, некахо смо стали, замислили се... Јесмо ли се уплашили? Није те страх. Не, али срце је зазебло, то морамо признати, како и не би. Ствар је озбиљна. Сутра, за који дан, треба кренути и бежати. А зато треба имати срце, бити храбар и одлучан. А ако се уплашимо за живот, пресекоше нам се ноге и Немцу неће бити тешко да нас погоди у леђа. Наш командир на оном оастанку устаде, сви су ћутали. Он мало поче и сам замишљен, објасни мало ствар, покара неке што су претерали кад су говорили и баш онда вели; „Достојанство и част човека чувај”.... Тада се окрене младићу.; Ја те разумем. вели. Али бити храбар то може да се научи, само ако човек има чисто срце. А