Студент

Занимљивости из народне технике

Трактор за сакупљање металних отпадака. Око творнице металске и механичке индустрије, на путевима и по двориштима често се налазе разни метални отпаци и кваре гуме аутомдбила и камиона који туда саобраћају. Међутим и за то постоји ~лек“. Магнетска игла конструисана је тако да сакупља све металне предмете изнад којих пролази. Она се састоји од јаког електромагнета који је монтиран испод обичног трактора са динамом за погон магнета. Цела направа може се лако скидати и намештати. • « • Дизалица од шест тона иа локомотнви. Проблеми унутрашњег транспорта у творницама тешке индустрпје веома су сложени. За ову сврху нарочито је грађена локомотива дизалица, која може са отстојања од шест метара да подигне терет од шест тода и затим превезе на одређено место. Тежина ове локомотиве износи 53 тоне. За покретање, дизалица има два царна мотора, од којих један служи за намотаваше ужета а други покреће крак дизалице, • • • Недавно је почела изградња највеће радиостанице на свету. Ова радиостаница гради се V Џим Креку у Америци (држава Вашингтон). Њена јачина бићв 1.000 киловата. Познато је да је некада најзећа станица била московска са ЂОО киловата. Ова нова америчка радиостаница гради се на обали Тихог Океана и служиће као веза са ратном морнарицом. Њена намена биће, углааном, за пренос метеоролошких извештаја. Огромна антена за ову радиостаницу, која је већ почела да се гради, биће разапета између два планинска врха.

Из историје спорта

Основни принципи модерног краула установљени су тек почетком овог века. Тада је Хавајац Дуке Каханамоку увео нов стил пливан»а. То је био почетак модерног краула. Нов стил донео је велики напредак у резултатима плиран>а слободним стилом. Захваљујући краулу, Каханамоку је као први човек на свету успео да спусти резултат на 100 м слободним стилом на равно један минут, Краул му је у времену од 1910 до 1920 године донео надмоћност у дисциплштама слободног стила. Каханамоку је држао светски рекорд на 100 јарди и 100 м и био олимписки псбедник 1912 и 1920 године. ★ Према правилима футбалсхе игрв до 1930 године било је сваком играчу дозвољено да пита судију за објашњеше појединих његових одлука. Данас, међутим, једино капитен има право да на учтив начин замоли судију за објашњсг&е неке одлуке. * Рвање је први пут уврштено у програм старих Олимписких игара 708 године пре наше ере. Сматрало се да је овај спорт пронашао Тезеј. Правила рвања кол старих Грка дозвољавала су употребу ногу, У* дарање и гурање противника, хватање за гушу, нос и усне. Рвачи су смели један другом да истерају очи пвлцем. Услов за победу био је да се противник три пута обори. Рвање је данас код примитивних народа доста распрострањено, нарочито у Јутоисточној Азији и Полкнезији, * Десетак студената Загребвчког универзитета успели су да оснују спортски клуб 6 новембра 1903 г. Клуб Је основан на скупштини У тостионици „Мирна колиба” под именом „Академски спорт клуб”, да би одмах затим. на годишњој скуттштини, добио име Хрватски академски спорт клуб (ХАШК). ★ у другој полевини марта 1927 године одигране су У Београду две интернационалне међуградске фугбалске утакмице између репрезентација Будимпеште и Београда. Прва утакмица завршила се победом гостију са 3:2, а друта нерешено 3:3.

Искуства са Трећих летњих студентских игара

УСПЕШНА ОРГАНИЗДЦИЈА ИГАРА

Треће летње студентске игре, које су недавно одржане у Љубљани, уз учешће нсколико стотина етудената фискултурника Веограда, Загреба, Љубљане Сарајева и Скопља. показале су велики напредак у односу на досадашње сусрете наших студената нарочито У погледу организациЈе и начина такмичења Но, с друге стране, оне су показале и извеепе иодостатке на које те већ сада потребио указати. како би се искуства са оиогодишњих игара могла што боље користити у припремама и организовању идућих спортских сусрета наших студената. УСПЕШНА ОРГАНИЗАЦИЈА ИГАРА Као домаћин игара Љубљански универзитет је имао дужност да спроведе органдазацију такмичефа. Организовати овако Једно велико такмичење као што су биле Треће летље студентске игре (обезбедити такмичарима удобан смештај, добру исхрану, возовс, потребпе терене и др.) није био тако лак и једноставан посао. ЗахваљуЈући великом залагању и помоћи народне власти. организатори игара су га успешно завршили, тако да се може рећи да су игре у том погледу у потттуности успеле ,и билв успелиЈе него досадашње игре у Загребу и Београту. Терени су увек били уређени, искићени многоброЈним заставама и на време обележавани. Скоро сва такмичења одвијала су се по плану, само што су такмичења у атлетици првог дана каснила 15—20 минута, док другог дана на терену киЈе било инсталираног звучника, те гледаоци и такмичари нису због овог могли бити на време обавештавани о резултатима и стању бодова. За разлику од Првих и Других летњих студентских игара агитација и пропаганда за овогодишње игре била Је много успешни Ја. Љубљанчани су У том погледу надмашили своЈе другове из Београда и Загреба. Организациони одбор игара направио Је примеран плакат врлв леп проспект, укусне значке и програм. Свакодневне редовне емисиЈе радио Љубљане и издавање дневног билтена, много Је допринело да су скоро сва такмичења била посећена, а нарочито поЈедини сусрети у атлетици, кошарци и гимнастици. коЈе је посматрало по неколико стотина гледалаца. Међутим примећено Је да штампа. нарочито централна, није поклонила довољно простора извештаЈима са ових такмичеља. НЕКОЛИКО РЕЧИ О СУДИЈАМА Преко педесет судиЈа водило Је многобројна такмичења на овогодишњим играма. Суди Је. коЈе су већином биле из Љубљане, успешно су обавиле своЈ задатак, ма да Је било неколико одлука за које се може рећи да су неправилпо донете. У дисциплини 4xloo за жене, Једна такмичарка екипе Љубљаке, испустивши палчцу, поешла је стазу чиме Је екипа, по одлуци судиЈског збора, била правилно дисквалификована. Међутим, одлгка је доцниЈе повучена и штафета бодована! Код трке 100 м за жене пеновила се п»уга грешка: Бабовићева (3) и Грубићева (Б) заЈедно су стигле на цил>, а време судиЈа Је било различито: 13 6 и 13,8. што Јо било ненероватио. Јер две десетм нке у атлетици претстављају I—2 метра отстојања. Тек на инте.рвенцију вође екипе атлетичара Београда и после приказане фотографије, ко,lа Је Јасно показала да су такмичарке заЈедно стиглв на циљ, судиЈе су поништиле своЈу ранију одлуку: изЈедиачили време такмичаркама, Код скока у даљ добио се утисак неправилног глерења дужипе. То се наргчито показало приликом скокова Шпана (Љ), који је им?о три преступа и два скока: 6,18 и 6 35, што су биле његове наЈвеће могућности. Међутим. њвгов претпоследњи скок Је обЈављен као нови словеначки рекорд 6,34! ТРИ ЧУДНЕ ОДЛУКЕ ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА ИГАРА У оквиру игара било 1е предвиђено да учествуЈу и жене у гађању са малокалибарском пушком. То Је потврдило и последње саветовање П|ретстаl>ника универзитета у Љубљани. Али, два дана пред почетак такмичења Организациони одбор игара обавестио Је руководиоце универзитета да ће такмичарке гађати ваздушном а не малокалибарском пушком Јср одбор ниЈе био у могућности да набави муницију. Ради тога поЈедине екипе вису ни довеле своје такмкчарке (Београд и Сколље). Доцније, на Једном састанку сама т.ехничка комисиЈа уважила Је предлог екшто Београда и донета Је одлука _да се такмичење одржи, али да се не бодујс. То Је исто потврдио и Јутарњи билтен од 1 септембра где се каже „да се такмичење у гађању за жене неће одржати“. Међутим, на дан завршетка игара у 10,30 ч Организациони одбор игара донео Је нову одлуку: такмичење се има одржати са мдлокалибарском пушком и бодовати. И оно Је одржано без учешћа такмичарки Београда и Скопља! Одлука о гтрекидан.у футбалског турнира и дисквалификовању екипа За-

греба, Сарајева и Скопља била Је потпуно на своме месту Али зато Је требало настат ити такмичење са преосталим екипама (Љубљана и Београд), коЈе би одржале своЈ предвиђени сусрет и тако извршити пласман екипа према стању у моменту прекида турнира. По свим правилима футбалске игре тако Је требало учиннти, КомисиЈа Је такође донела Једиу неправилну одлуку и код такмичења у гимнастици за жене. Женска врста екипе Загреба уместо са шест такмичарки наступила Је са свега три. Иако је технмчка комисиЈа са свим овим била упозната Још унапред и врсти дозволила право учешћа, одлука Је ипак била поништена. Гимнастичарке Загреба, своЈим изврсним вежбама, ус-

пелв су да сакупе скоро исто толико поена колико и првопласиране Љубљанчанке (врста од шест такмичарки), али биле су дисквалификоване! Заиста чудне одлуке I ПРИМЕРИ САРАДЊЕ И ПРАВЕ СПОРТСКЕ БОРБЕ... За неколико дана тра Јања игара, кроз многоброЈне сусрете на игралиштима у ТиволиЈу. код Д'ома Љубе ШерцерЈа, иа новосаграђеном пливалишту КолезиЈа и теренима Фискултурног савеза Словеније, борило се пет студентских екипа за што бољи пласман своЈих униве.рзитета Биле су то заиста праве првенствене борбе, где Је често један кош, Један гол или неколико десетииа сантиметаоа, одлучивало победу. Студенти СараЈева. чиЈа Је наЈвећа снага била у екипама за рукомет и гимнастику, иако нису важили за фаворите, борили су се исто тако упорно и пожртвовано као и најозбиљнији кандидати за прво место (кошарка Скопље Сарајево 29:28, борба поетставника Сарајева у тркама на 1500 и 5000 м и др.). То исто гажи и за такмичаре Скопља (изузимајући футбалере) коЈи су умели да све борбе до краја, иако поражени, поднесу спортски. Другарски односи, односи сарадње и праве спортске боч»бе показали су се више пута. Када Је спикер обЈавио да Је Бистрица Краљец (Скопље) бацивши диск 34,18 поставила нови македопски рекорд, бацачице диска почеле су од радости да Је љубе, изражавајући на тај начин своЈе честитање, док су гледаоци и такмичари дуготраЈним аллаузом поздравили велики успех младе атлетичарке Скопља; код скока с мотком Лацковић (3), Рамач (Б) и други саветовали су Шпану (Љ) како да отстрани недостатке и да прескочи висину преко 330, указуЈући му при томе на слаб старт и лош одбачаЈ: после рукометне утакмице Загреб Београд 4:4, коЈа Је протекла у фер игри, настало је срдачно честитање и љубљеше међу играчима... .. , АЛИ И НЕЗДРАВИХ ПОЈАВА Било их Је мало и то само на футбалским утакмицама. Само два испада футбалера, коЈи су били прешли границе праве спортске борбе, такве су природе да Је о њима потребно рећи коЈу реч. Већ први суорети показали су да у поЈединим екипама има недисциплинованих футбалера, коЈи се неспортски понашаЈу и не бираЈу средства да се дође до

победе. То се нарочито потврдило на утакмицама Београд —Скопље и СараЈево —Загреб. У првом суорету код једног намериог фаула судија Је оправдано искључио из игре центар-фора Београда и центар-халфа Скопља. На ову одлуку судије играчи Скопља су почели да протестују, тако да се Један Нгихов играч толико зачео и наморно ударио ногом искљученог играча Београда, те Је судиЈа био принуђен да и њега искључи. После Још’неколико испада играча Скоплл (намарког бацања лопте у аут, задржаваша игре, ометања противника при извођењу ударца и сл.), игра је била прекинута Ма да Је и оваЈ случаЈ за сваку осуду, он није претставлло готово ништа према ономе што се десило после суорета Сара Јево —Загреб. Игра Је завршена у регуларном времену 1:1 и протекла Је У доста оштроЈ али спортокоЈ борби, где Је Загреб изЈедначио два мииута пред краЈ игре и тако одузео Један бод СараЈеву, чиЈа Је екипа важила као једак од наЈозбиљниЈих кандидата за прво место. После поздрава играча десно крило СараЈева ударило Јв песницом једног играча Загреба. Настала Је права туча где Је учествовало скоро пола играча, док су доцниЈе са трибкна дотрчали „у помоћ” и рукометаши СараЈева и Загреба, тако да св ниЈе просто знало ко кога удара. Резултат четири повређена играча, Ради овог непожељног случаЈа екипа СараЈева, Загреба и Скопља су дисквалификоване, те Је такмичење у футбалу тиме било прекинуто већ 20 августа. Сви досадашњи суорети наших студената фискултурника протекли су у правоЈ спортскоЈ борби и друтарском тону, те зато оваЈ немио догађаЈ утолико пада теже и жалоскиЈе. Истина, ом Је дело несвесних поЈединаца, недисциплинованих футбалера, који су своЈим испадима л*мо нанели штету угледу неким нашим универзтетима и организациЈм Народне омладине. Кривци за догађаје постоЈе и њих зато треба казнити. Оддука, коЈу Је донео Организациони одбор игара, да се недисциплиновани футбалери и екипе предаду на иследност футбалоким савезима република и примерио казне, правилна Је и на своме месту, те су је као такву поздравили сви такмичари учесџици Тређих летњих студентских игара. С друге стране и организациЈа Народие омладине дужна Је да се позабави овим питањима, тим пре, што се не сме дозволити да студентске игре, коЈе по свом значаЈу и карактеру треба да служе зближењу и упознавању наших студената буду пропраћене ма и најмањим испадима. Сл. ШИНДОЛИЋ

Зурковић (Загреб)

Сличице са Студентских игара

Кад се снаге прецене...

Скок у вис Је била ггрва дисциплииа првог дана атлетског такмичен»а, Стартује десет такмичард по два претставника свих универзитета. Почетна висина И5. Скоро сви такми-

чари са лакоћом прескачу. Али. међу н>има нема Зеркова, претставника Загреба, коЈи се прошле године са резултатом 181 ндлазио на четвртом месту у држави после Димитри Јевића (191), Вуковића (183) и Живковића (182). Следећи Кршлак! Зерков припреми, обЈављуЈе суди Ја. Зерков који седи на трави, обучен у плавоЈ тренерци, скоро равнодушно одговори: ОдустаЈем до 175... Повећава се висина. Више од 145 не скаче само такмичар Скопља Стефановски. Пет сантиметара више скаче Орман (СараЈево) а десет Јодичевић (Београд) и Стрчевић (СарвЈево). После 160 поред скакалишта се налазе само четири такмичара: два претставника Љубљане: Чоп и Штуркељ и два Загреба: Зерков и Кршлак. Четири такмичара боре се за прво место. На отпада Чоп. Штуркељ тек У трећем покушају успева да прескочи ову висину. док то Кршлак чини са лакоћом. Још пет сантиметара Боре се Штуркељ, Кршлак... и Зерков. Први не успева ни после тре&е г покушаја. Кршлак. чиЈ а Је могућност 180, прескаче 175 већ у првом скоку. На старту Је Зерков. Вођа екипе Загреба изјавио Је да Је у доброЈ форми али никако се није слагао са одлуком Зеркова да не скаче до 175. Зерков узима залет. трчи брже и ... обара летву. Скаче по други пут Кршлак Успева. Зерков, са мало нервозе заузима место на старту и ... не успева. Телом Је ггрешао летву, али, рука. . Трећи покушаЈ иста слика...

Тако ]е то моЈ Зерков када ее снаге прецене рече вођа екипе Засрсба и пође да честита Кршлаку на данашгооЈ победи. Слично Је било и код скока с мотком. Скочио Је свега 300. Зерков. чиЈа Је могућност много већа, заузео Је тек пето место_ Замало ауто-кош Играју женске екипе Београда и Љубљане. Резултат 24:0 и сам говори о великоЈ надмоћности београдских кошаркашица. Игра св само на Један кош на љубљански. Опседање само Једног коша толико Је занело Београђанке да су све чешће пуцале. Али занела се и Једна кошаркашица у белоЈ маЈици, Словенка Рочиик. Када се налазила под својим кошем о«а Је примљену лопту бацила право на своз кош. Није га постигла али. замало да то ниЈе био први ауто-кош н а играма. Наравно. Рочникова се ухватила за главу и узвикнула: Ух, ала сам св занела! Исторнја једнсг оукета Поздрављена од великог броЈа гледалаца београдскз мушка екипа кошарке излази на терен. Насупрот њима стоји екипа Скопља. Поздвав а затим традиционално руковање. Капитен београдских студената Поповић предаЈе букет гладиолуса капитену Скопља Џидарову. Међу гледаоцима, а нарочито такттарима смех и подгуркивање. Преиознали су букег Било Је то оно исто цвеће коЈе је два дана раниЈе кошарка екипа Трста предала кошаркашима Енотности

сада тиј исти оукет цвепа прима капитен Скопља. А овај Ке опет... Али, ко зна можда Је овде краЈ! Крањчева обара македонски рек^рд Гридесет четири метра и осамнаест, бацила Је диск Крањец Бистрица, обЈавио Је схшкер резултат бацања диска за жене, а затим додао: Ово Јв нови македонски рекорд! И док Је публика бурним аплаузом поздрављала овај наЈвећи успех скопских студената Бистрица Крањец Је доле на терену, задовољна постигнутим резултатом, лагано облачила плаву тренерку. Смирена као и увек, са одушевљељем говори о атлетици. Као студент Филозофског факултета у Скопљу 1947 годинв на кросу ступа први пут на поље лаке атлетике. 1348 године узима даск као главну дисциплину. Иначе бави се трчањем, бацањем коплл. али диск ЈоЈ Је наЈмоиљениЈа дисциплина. Колико Је она свестрана атлетичарка сведоче и Резултати у трчању на 800 м (2:33,7) и скок у даљ (450). где Је у обе дисциплиие заузела друго место. На терену на лакоатлетскоЈ отази, каже Бистрица Ј а сам у свом елементу. Атлетику обожавам и имам услова за многр боље резултате... Овакво њено одушевљење за атлетику претсказује да ће се приликом обарања и поставл.ања нових редорда у Маиедони]и, зачути поново име Бистрице Крањец. наЈбоље такмичарке Скопља на овогодишњим играма.

Са студентоких игара у Љубљани; моменат из одбојка сусрета Београд Загреб

Првенствени ТУРНИР „ВИДМАРА"

После претходних квалификационих такмичења, која су углавном обухватила све активне шдхисте Београдоксхг универзитета и великих школа, сем оних који су испитима били спречени, сада је У току клупски полуфинални турнир. На овм турниру учествује 11 већ познатих играча, почев од I до Ш категорије. Партије су врло занимљиве и борбене, јер само пет првопласираних стичу право учешћа на финалном турниру, који ће почети 12 октобра. Овај финални туркир послужиће као припремо најбољим шахистима мајсторима и кандидатима за пветстоlеће екипно првенство државе ко.lе ће се одржати почетком новембра у Опатији. Пссле многчх прекинутих партргја, стање после седмог кола је слеСА ОЛИМПШАДЕ

деће: М. Костић 5 (1), Д. Николић 3.5 (2), В. Џонин и Н. Вујошевић 3 (1), В. Цветковић 2,5 (3), В. Савчич 2.5 (2), Ј. Васиљев и Ј. Радовић 2.5 (1), икжењер Д. Ивков 1,5 (3), др. Р. Недељковић 1,5 (2), др. С. Богдановић 0,5 (4). I BТАКОШВIBКА ОВВКАМА Ј. КаЛоуlб Пг. К. Кевеlјкотl« 1. е4—<l6. 2. <14—1416, 3. BсЗ—B(l7, 4. BГЗ-86, 5. 83—1.87. 6. ПB2-00. 7. 00-е5. 8. <ls9. ћЗ—sсs. 10. Те1 —1н37, 11. а4—ПсB, 12. Кћ2—sеB, 13. 14. 5<11—15. 14—е1, 16. Ц«;1е. 17. Це4;ПсЗ. 18. ћс—Па4, 19. ЦГЗОГS, 20. Та4'Bа4, 21. 1.84—016, 22. Цеб+Кћб, 23. РеЗ—BB7. 24. П<l4—П(lB, 25. П(l2—Bсs, 26. I>ћб—Bсе6, 27. Те6:ТП, 28. 813—К8б. 29. 885—8е6, 30. Пе:Те7, 31. Bћ7:Тћ7, 32. П§6: + КМ, 33. Пћ7: ст! ргеааје. Ваб ро пергес!гпоBи и оигагапЈи 1 кабпЦе еЈекШо Iгуе<lепlт параиот, рагИЈа Је кагак!егlбибпа га бШ Iкге <lагоBl- Ка<lо-81Са.

Решевски се ипак спасао...

Вишеструки амерички шампион је у партији са Мастихијадесом, после прилично рискантне игре, одједном дошао у тежак положај. Велемајстор је тада још покушао да вештим маневрисањем створи извесне шансе за игру на добитак, али је грчки мајстор зачудо увек бирао најјачр одговоре. А када ј® расплет, након једног слабијег потеза скакачем, запретио смртоносно да се расплете, велемајсторско око је благоврмено уочило скори крах. И истог тренуЈка Самуел Решевски израза лица и са лаким, једва приметним осмехом на уснама, пружио је руку Мастихијадесу рекавши му на енглеском: Реми, честитам! Изненађени Грк је пар тренутака разрогачених очи.lу немо гледао у „малог горостаса”, и онда је једва лроцедио: Да, да, реми Је... Дотле Је Решевски левом руком звуставио сат, а десном брзо потписао формулар. Потез скакачем Је практички водио директно губитку партије, али Је грчки мајстор, ве-

роватио импресиониран величином и ауторитетом свог великог противника. на опште изненађење радознале публике .радосно пристао на реми. Др Трифуновиl< применио закон инерције и на шах Као Мастихијадес Решевском, тако Је и Ђустолизи ванредном игром задао много посла нашем реномираном Узалудна су била његова настојања да још у средишницц сломи отпор свог отпорног противника. Па чак и у завршници Италијан Је „на секунд стизао да, упркос силовитог притиска од стране Трифуновића, успостави потребну равнотежу. Али док Је подужим „независним” маневрима своЈих преосталих фигура вршио последњу прегрупацију за одлучан напад на Једнг .довољно” брањеног слабот пешака, дотле јв Ђустолизи самоуверено седео за таблом и вукао редовно готово исте потезе верујући да му Је реми у скоро блокираноЈ позицији потпуно осигуран. А када 1е др. Трифуновић изненадним „тихим ходом” наговестио неодбрањиву жртву фигуре, Ђустолизи се нагло тргао са столице! Али, било је већ све касно... Приморани ИталиЈан је Још давно потписао капитулацију, а наш троструки првак је још дуто и дуго примао заслужена честитања радосних навијача. П. С.

РгођЈет ђг. 3

ОД V. Раћтапа ВеИ: -КП, Вс4, Таs, Т(!8, 5<15 8(14, ЕаB, е5, &2. Сгпl: Ке4, Оћ7, 16 ћ5, ћб. Маl и (Iуа роlега. Пе§епје ргођЈета 1 I 2 1г рго§lов ћгоја: Вгој 1: 1. IЛзl—а2 ђЗХа2 2. 8ћ5—(14 3. ОћB—ћl B(l4—ћЗ+ Ш 1. ... КаlХа2 2. Bћs—сЗ+ 3. ОћB—«B, аBЧ*; Вгој 2: 1. I^l2 —а5 ...... 1. ... еs—«4 3. BеЗ—с4+ Ш 1. ... Кl4—е4 2. Баs—с7 Ке4—l4 3. Тдб—(l4+

Стаоиндиска одбрана

Ор ТгИипоу!« (ГККЈ) Кlетеlа (Ппзка) 1. <14—816. 2, с4—(l6, 3. BсЗ—еs, 4. <15—1,15, 5. 1,85—1-е7, 6. 1,16:1,(6, 7. е4—l,сB, 8. МЗа5, 9. 88е2 — 10. 0(К-«0, 11. 883—86, 12. Ое2 —1,87, 13. B<ll—Bсs, 14. 1,с2—1,(17, 15. 8еЗ —ВB5, 16. ђЗ—ћs, 17. Тlеl—ћ4, 18. ЗП—«, 19. B<l2 — ћЗ, 20. 813— П«, 21. е!:8*. 22. Bћ:е4, 23. B^2—Вћ4, 24. Тасll—ПћЗ:2s. 14—1,е8, 26 Тћl—l,ћs. 27. 2B. Кћl—lxl2, 29. Трl + КП, 30. ТB3—l,еЗ, 81. OеЗ;ОB3, 82. ћB:IЛЗ+. 33. КBl—ТћB. 34. Ixll—Тћl+, 35. Кl2— BаЗ+, 36. ЕКl3:е(l, 37. Кl3:Тев. 38. I,с2—ТћЈ, 39. 1,ђ1:<12. Веll рге<lаЗе. Терот 1 кошђ!паlогпот 18гот <lг. Тгl- је оуот рође<lот и роаlе<lпlет коlи роуебао уо6slуо пабе гергегепlасlЈе.

први...

. . светски рекорд у смучарсгатм скоковима поставио Је 1888 године Норвежагош Едвард Нилмхаге«. Овај први скок је износио 23 метра. Ч« ... сусрет футбалских репрезеИЧ-ациЈа Београда и Загреба одржан Је 1 аагуста 1920 год>ше. Победник Је био Загреб 1:0. * 51« * .. чисто атлетски клуб у нашоЈ земљи основан Је Још 1913 године у Загребу. Клуб Је носио име „Првн хрватоки средњошколсхи лакоатлетски спортски клуб Маратон”. * * * ... пливачки сусрет у Загребу одржан Јв Још 1910 године. Пливало се низ Саву на стази од 400 и 11.000 метара тј. од Загреба до села Јакушевца. 5(5 >1« * ... пут Је 1902 године, на ЈедноЈ београдскоЈ пољани почела да с.е котрља футбалска лопта и да се игра футбал. 5(5 Ж * ... сусрет у хазени у нашоЈ земљи одржан Је у Вуковару 5 септембра 1920 го■l*l/ диие. Реггрезентагхиј а јетареЈских омладинки Вуковара победила Је репрезентадију Јеврејских омладинки Оси Јека са 3:0 # * * * ... бициклистчки клуб у Београду и у Ср©иЈи уотшгге основач Је 1891 године. # * ... сусрег Јутословенских и франдуских футбалера забележен Је 1921 године. То Је уЈедно била и прва веза наших и француских футбалера. ГГриликом овог гостоваи»а закључена Је футбалска утакмица Француска —ЈугославиЈа, коЈа Је одиграна у Паризу 13 Јуна 1926. Победила Је репрезентациЈа Француоке са 4:1 (3:1). ♦ * * ~. наступ Југословенских атлетичара у прагу био Је 1920 г, На прузи од 100 и 200 м победио Је Загрепчанин Мац у времену 11,4, односно 24,6 секунди. Кирик Је у бацан»у кугле (26 м) и у скоку у даљ (54 см) заузео друго место.

Занимљивости из света

Према погледњим исшггивањим* Арктик постаЈе све топлији. То св нарочнто занажа на острву Шпицвергену (група острва у Ледецом Мору, северпо од Норвешке). Овде се за посдрдњих 50 година средња годишња температура попела за 5 степени. * * * У последње време пронађеи Је внпикл, боље рећи трицикл-амфибиЈа, Он Је слнчаи обичном тридиклу, само што уместо точкова има коничне шупље ваљке напуњеие ваздухом који му омогућуЈу кретање по водн. Конструктор, Један инжењер из Лудвигсхафена, намерава да са њиме пређе Ламанш за 7 часова. * * * НаЈЈачи тајфун коЈн се у Јанану запамтио за последњих 16 година, направио Је праву пустош у областм Коби-Осак. Он Је разрушио кноте путеве, друмове и уништио око 11009 кућа, док Је иртвих било 250 лица.

Обавештења

Обавештазају се руководиоци дописничких мрежа свих факултета Београдског универзитета да дођу у редакцију листа (Балканска 4/1У) на састанак, који ће се одржати у суботу 14 о. м. у 14 часова. • • • Овим се обавештавају сту денти учесници Трећих летњих игара У Љубљани, да се фотографије са овог такмичења могу видети и порушти сваког дана од 12—13 ч. у нросторијамд Универзнтетског одбора ФИСАС-а Балканска 4А’.

" _ _ в . 23-464- Чековни рачув: 103-903213. ШтампариЈа „Борба” Београд, Кардељева 31. »1-о-птјк* В-птп МтггровиИ, Уредшгаггво и адлинистрација Београд. Балканска . ефо