Студент

О ЗБРИЊАВАЊУ СТУДЕНАТА I ГОДИНЕ

„СНАЂИ СЕ”

Није лако решити проблеме који сада искрсавају пред сгуденте I године. То је тачно. Јер, ти су проблеми многобројни и врло тешки. Узмимо то да данас, само па Универзитету и великим школама, имамо неколико хиљада неискусних младих другова које муче исти проблеш!, а они су беспомоћни да их рсше. Паролом ..снађите се" не може им се помоћи. Прошле године вратио се кућама огроман број редовних студената прве годиие, који се нису могли „спаћи“. Ово напомшбсмо, углавнол!, због тога што се ова, и само ова, парола и сада чује у неким канцелзријама Народпе омладине (на прнмер Геолошког и Рударског факултета). Нашим младим друговима никада касније неће блти потребна тако непосредна помоћ школске управе, оргнизације и старијих студената као сада, у првим данима њиховкх студија. Н»их је пупо без стзна; велики број (до 14 о. м.) није добио потрошачке карте, што им је опеглогућило претплату у мензе (Правни, Економски факултет и др.); многе организацијв их нису прихватиле (Грађевински факултет); привремена руководства Народнс омладине па знатном броју факултета нису изабрана (на факултетима ТВШ). Затим, већ су почела предавања. Студеити прве године обавезни су да их од првог дана посећују. Оии треба одмах да почну да уче. Јуни пије далеко. А како доћи до уџбеника. схрипата, и осталог школског прибора који је од првог дана неопходан, (нпр. цртачки прибор за ТВШ)? И за старије, искусније студснте то је проблем, а како је тек њи?ла који су први пут на факултету. За све ове и друге проблеме младим студснтима треба одмах пруххити што већу помсћ. Како им помоћи? Зар је пример зато Академија примењене уметности. Студенти прве године академије сигурно су се срели са истим провлеигма као и студенти на другим факултетимз. Њима је требало пружити помоћ да их реше. Али, тамо се та „помоћ“ углавном свела на ово: заведеаа је нека специјална контрола за посећивање и то на начин који се нигде другде не практикује. Сваког дана одређује се дежурни студепт школе, са црвеном траком прехо леве руке (! ?), који води списак о доласку студената на предавања, па затим тај списак досгавља управи школе (!). И то је сва „помоћ“ у погледу прихватања студената и евиденције о њима. Посебно је питање колико ова, уствари милитаристичка мера одговара духу паших студија, а посебно Академији примењсне умет ности? Или је зато пример Встеринарски факултет? На Ветеринарском факултету јеуап друг из комитета Народне омладине и дваинструктора били су од првог дана задужени да непосредно воде бригу о студентима прве године и не само они. Још у току уписа, они су водили евиденцију о станбеним приликама сваког појединца, тако да данас постоје свега два студента без стана. Поред тога неколикостудената добило је материјалну потпору; основааа су привремена руководства прве године; одржане конференцнје на којима су студенти упознати са режимом студијз и приликама ва факултету. Ове свечапе ковференције на којима су младим етудентима професори и старији етуденти - апоолвенти говорили о режиму студија, систему учења и другим актуелним проблемима одржане су и на другим факултетиа (Медицинском, Филозофском, Природно - математичком, Економском ■ др.). то је врло лепа форма, нарочито користи студентима. Таквим примерима треба следити. Привремена руководства првих година исто су лепа форма за пружање помоћи студентима, за п.ихово укључивање у рад организације, а нарочито у предаји искустава старијих студената, (у њимз се бнрају и студенти старијих годипа). Привремена руководства формирава су углавном на факултетима Универзитета и медицинске велике школе. Све је то допринело да се један знатан део нових студената смести, снађе и одмах упути у рад. Међутим. скоУо на свим факултетима остају још многи проблеми коЈи нису решени. То је, прво, смештзј студената — станбени проблем, Велхки број студената немастана. Капацитет наших студентских домова није толики да може примити све студенте. Усељавање у станбено насеље Новог Београда, нако се то о-

чекивало, ниЈе почело. Станбени фонд студената који Је углавном апсолвентски, јер само на станове апсолвената могу рачунати вови студентм, врло је мали. Уз то, апсолвенти споро дипломирају док један знатан број остаје у Београду и задржавз станове. А новим студентима треба што пре решити станбено питање. Шта ту урадити? Над овим треба да се замисле све наше организацмје и школска управа. Свич силама мора се настојати да се што мање студената врати кућама (атих примера има већ на пример на Економском факултету), да ле лутају ноћу по улицама ине спавају по чекаоницама! За решење овог проблема није досада уложено довољно ТРУДа. Или узмимо други проблем: како студентима прве године помоћи да добију уџбенике, скрипта и остали школски прибор коЈи им је већ сада неопходно потребан. То Је проблем, углавном, на свим факултстима, нарочито на ТВШ у цртаћем прибору (хербари, циркл, табле, оловке, свеске, или на Правном н Економском факултету уџбенмци и скрипта са пр ве годипе и др.). ОрганизациЈе Народне омладине нису се овде довољво снашле, а и мало се водило бриге о томе. На конференцијама које се одржавају студентима прве године треба датиупутства и зчгутитиих на сва она места где се могу добити књиге, док на конференцијама старијих година, нарочито апсолвената, организовати прикупљање уџбеника и скрипата, јер код апсолвената и стариЈих студената, на свим факултетима има пуно уџбеника за прве године. Где леже узроци закашњавања издавања пстрогаачких карата? То се питање протеже јошодпрошле године и никако да се реши. Оно је и ове године погодило сту денте прве г&дине. Они су чекали по 10 и 15 дана пред шалтернма неких деканата. Међутим, претплата студената у студентске мензе могла се обавити и без потрошачких кара та, с тим да потрошачке карте предају мензама накнадно. Деканатииа није било немогуће, као што Је то рађено прошле године, да студенте обавесте о тој могућности. Искуство из прошле године (одно сно испитни резултати у јунском року) показало Је да ако студенти прве године у почетку не почну са систематским радом на свом стручном уздизању, нема довољно успеха. А да би ове године студентима то било могуће треба им помоћи у рсшавању свих ових и других проблема, Јер од њих и зависи њихов стручни рад. Уобичајено је да се у оваквим чланцима каже: све ове проблеме, да би рад почео нормално, требада што пре реши организација, школска управа, уз помоћ сваког студон та. На ову трећу врсту помоћи потребно је посебно се осврнути. Леп је пример старијпх студената, нарочито апсолвената Медицинског факултета, који су после свечане конференције са студентима прве године, а и пре ње, одржавали састанке са групама младих студената, разговарали са њ:ша, упућивзли их помагали им да се сместе. Тај дух другарства, саосећања и бриге треба да буде одлика сваког студента, да лебди и оссћа се у школи, амфитеатру и на улици. Узор су за то примери другарства п саосећања која су пружали једав другоме, наши предратни другови на Уппверзитету, А таквих примера, ако Је онда било безброј, давас је, нажалост, мало. Да каже мо отворено: колико би нас моглода прими па стан по Једног или два мледа друга, колико нас има личних могућности да им пружи непосредну помоћ у књигама и слично. Другарство је појам пун живота, хумано сти и племенитости велика тековина наше борбе и револуције и оно треба да се осети баш у овак вим приликама код сваког студента, а и ве само студснта.

ПРОБЛЕМИ ЗА ДИСКУСИЈУ

Није се копало на правом месту

Нови однос према учвоу треба стварати од прве године. Ок чишеница је већ толико пута уочена и толико пута речена да спада већ у аксиоме. Међутим, ма да је и опште позната и призната, та чињеница, изгледа, није навела ни омладинска руководства ни школске управе многих факултета на закључвк да је према томе основни задатак у мерама за консолидовање студија рад св првим годинама. У овом напису бацићемо само летимичан потлед ка неке резултате на првим годинама Медицинске велике школе. На Медицинском факултету у јануарском и јунском року од 747 студевата I тодине физику је положило 509 студената, хемију (само у јунском року) 350 студената или маше од 50%, а биологију 377 студената односно 50%. Слика се није битно изменила ни после септембарског испитног рока јер је он као што је то такође општепознато по обичају опет подбацио. Или узмимо резултате на Стоматолошком факултету. Од 142 студента прве године у јунском испитном року хемију је положило свега 45,54% пријавл>ених , а биологију 59,39%. У септембарском испитном року хемију је положило 32% пријављених, 40% их је пало, в 27% одустало; биолотју положило 38% сгудената, 49% пало, а 13% одустало. Резултат оваквог односа према учењу Јесте да 50% студената прве године Стоматолошког факултета понавља тодину (од 142 студента 70). Ради илустрације квалитета учења на овом факултету интересантно је навести да је физику од 130 студената њих 80 или 62% положило са оценом 6, и да је средња оцена свих положених испита из физике 6,6. После ове мале параде цифара морамо се запитати: шта су радиле шхолоке власти и партиске и омладинске организације? Тахо смо се опет вратили на почетак овог написа, с том разликом што нам тврдња да многи факултети по питању консолидовања студија, онолико колико је то могло да стоји до њих, шху направили готово ниигга, не изгледа више ни пресмела ни невероватна. Али да се разумемо. Ми не тврдимо да су одговорни, тј. деканати и комитети спавали. Не. они су и те како копали, само, не на правом месту. По нашем мишљењу проблему првих година на Медицинсхој великој школи треба прићи пре свега кроз решавање ових задатака: 1) Правилним и благовременим прихваташем нових студената. 2) Системом мера и контроле рада нових студената и 3) Системом „клизавих,, стипендија. Кад кажемо да Је студенте првих година потребно одмах прихватити, мислимо, пре свега, на тежах задатак који стоји како пред управом школе тако и пред организацијом Народне омладине, а који једноставности ради можемо назвати „прешалтовањем” са средшешколског на академски систем учења. Ту по на-

Ло&ором родл на пу&им мџинама Жеџицинскг &елике шлсале

шем мишљењу лежи кључ уопеха. Изучавање медицинских наука скопчано је са тешким. свакодневним и упорним радом над књигом, микроскопом и болесником. Ако нама од првог дана ие успе - да убедимо средњошколца да је то једини пут успеху, он ће капитулирати већ ва хемији, а одатле до безусловне капитулације само је корак. Треба новот студента убедити да он, и поред тога што на факултету нема сва кодневне контроле и испитквања, нема свакодневног страха од слабих оцена, мора сам да учи. Треба мупомоћи дапронађе најбољи самостални систем учеша, помоћи му при стварању властитих радних навика, јер се он приџикао у средњој школи да Је систвм учења, проблем не њетов, већ предметног наставиика, а његов да га следи. То значи да ма да нема нихог „ко)и би га

терао” он због самог себе треба * да посећује предаваша; ма да неће сутра „бити питан”, ипак мора данас учити, и ма да му то ни једним школским правилом ниЈе забрашено, не треба да се препусти „вртлогу велеградског живота”, јер ће му такав живот онемогућити студираше, итд. итд. Овој, педагошкој, васпитној страни проблема, посвећено је у прошлој години на Медицинској великој школи мало пажше. Зашто ми сматрамо да сисгем мера контроле на МедицинскоЈ великој школи није задовољио? Затошто на првоЈ гоидни, која је, како смо малспре вмдели, преломна година у животу новог студента. на Медицинском и Стоматолошком факултету ниЈе било ниједног колоквијума. Колоквијуки наводно нису установљени зато што би ишли на уштрб физике која се полагала већ у јануару. Међутим, покушаЈ да се полагашем физике на крају првог семестра растерете други предмети, изазвао Је врло непријатне последице за квалитет изучаваша баш оних предмета, које се мислило растеретити. Студенти су, наиме, те предмете (хемију и биологију) почели спремати тек у марту. посте физике. По нашвм мишљењу у овој годиии, поред одлуке коју је донела школока уттрава да се физика полаже после другог семестра, требало би увести и обавезне колоквијуме за сва три исттита. па иза физику, за коју је катедри потребно одмах обезбедити довољан број асистената и оформити кабинет. За факултете Медицинске велико школе уопште, и за њихове ттрве годиие посебно, карактеристично је да се није довољно користио систвм стимулираша на учеше и првко стипвидија. Још и данас постоји мишљење у комитету школе да стипендије треба ревидирати само после иопитних рокова. Ми оматрамо да такзо мишљење не узима у обзир све преднссги система награђиваша према раду. Сваки положени или неттоложени колоквиј. па и редовно и нередовно посећивање и спремање вежби, може и мора битл пропраћено одговарајућим дизашем или спуштањем сгипендија. Зар неће друкчије, поред осталог и зато, гледати студент на учење, ако буде знао да ће му се стипендија смашити за 400 динара ако не положи колоквиј из хемије, и зар се неће он потрудити да положи све колоквијуме ако буде знао да то повлачи за собом аутоматско подизање стипендије за следећи месец? Уовајање оваквог предлога повлачило би за собом и извесно повећаше евиденције и контроле од стране управа школе. и непрекидни рад комиоије за стпендије, али би се то свакако стоструко „исплатило”. Ма да рад студената прве године на МедицинскоЈ великоЈ школи зависи и од низа других фактора, како субјективне тако и објективне природе, те Је немогуће давати неке свеобухватне рецепте, ипак сматрамо да би горе набацани предлози, уз темељиту обраду, могли бити од значаја за рад са студентима у току ове године, како се не би поновио прошлогодишњи неуспех.

У току су избори за партиска и омладинска руководства

Док многи факултети нису били ки почели са радом. у дворанама, амфитеатрима и холницима наших школа осећала се Јака живост. Студенти решаваЈу Јелно важно питање. Они бирају своЈа овогодишња руководства. Сваке године се у нашим партиским и омлапинским организациЈама поновно бираЈу најбољи људи. Руководства одељења.тодина и факултета већ су делимично изабрана. Сви избори на факултетима биће завошени током овог месеца. Изборне конференције Универзитета и Великих школа одржаће се 5 новембоа. Са изборних конференциЈа упућени су многи телеграми нашим партиским и државним руководствима. Ово су речи из Једног од таквих телеграма упућених другу Титу; „Велико Је задовољство борити се за линиЈу ПартиЈе коЈоЈ Ти стојиш на челу, која прва у свету изграђује друштво на приншшима марксизма-лешинизма и коЈа нас води из победе у победу, без обзира на све тешкоће. Јединствени и чврсти у вери према ПартиЈи и Теби, друже Тито. ми смо спремни да дамо све од себе за спровоћеше нових одлука нашег ЦК. Успеси коЈе смо постигли у свом досалашшем раду гарантуЈу да ћемо успешно спровести све задатке коЈи се постављаЈу пред нас и ускоро дати нашоЈ социЈалистичкоЈ земљи заиста социЈалистичке стручшаке. добре стручшаке и добре познаваоце мавксизма-лешинизма.“ ИЗАБРАН ЈЕ НОВИ РЕКТOРАТ ТЕХНИЧКЕ ВЕЛИКЕ ШКОЛЕ У БЕОГРАДУ

На изборима. који су одржани 10 октобра изабран 1е за ректора Техничке велике школе Радивој Кашанин, редовни професор Електро-техничког факултета. За прооекторе су изабрани: Бранислав Којић, редовни професор Архитектонског факултета и Вукан Дешић. ванредни професор Машинског факултета. Такође су од 11 до 14 октобра извршени избори за декане и продекане факултета и то: Технолошки факултет декан Панта Тутунџић, редовни професор; продекан Ђорђе Димитријевић, ванредни професор; Грађевински факултет декан Петар Мицић, редовни професор; продекан Гвозден Симић, доцент и продекан Миодоаг Милосављевић, ванредни професор; Машински факултет декан Александар Дероко, редовни професор. продекан Мате Бајлон, ванредни професор; Рударски факултет декан Васа Павловић, ванредни професор, продекан Бранко Јокановић. ванредни професор; Електро-технички факултет декан Миодраг Раноlевић; ванредни професор. продекан Радомир Арсенијевић, ванредни професор. продекан Миливоје Радоњић. ванредни професор; Геолошки факултет декан Милан Луковић. редовни професор, продекан Бранислав Миловановић, ванредни професор. Ректор Радивоје Кашанин, редовни професор Електротехничког факултета. Рођен је 21 маlа 1892 год. у

сиромаигној сељачкот пооодици у Белом Манастиоу. где 1е свршио основну школу. Гимназију 1е похађао у Осијеку и Новом Саду. Матурирао је 1910 год. Филооосђски факултет математички отсек студирао је од 1910 до 1914 у Бечу. Загребу и Будимпешти. Учествовао 1е у Првом светском рату као лобровољац. Од 1920—1922 продужио 1е и завршава студије у Паризу. 1922 год. постављен 1е за асистента. Докторирао је 1925 год. 1939 постављен ]е за редовног професова Техничког факултета. Научна делатност ректора Р. Кашанина кретала се у области математичких наука: теориске и примењене математике. теооиске механике и теориске аствономиlе. Расправе из тих области штампане су на нашем и страним пезицима. Осим тога штампао 1е уџбеник „Виша математика 1“ и прву књигу .ЈЗише математике П“ и др. Друта кн»ига „Више математике П“ 1е у штампи. Проректор Бранислав Којић, редовни професор Архитектонског факултета. Рођен 1е 24 маlа 1899 год. У Смедереву. Основну школу завр(Наставак на другој страни)

Др Радивоје Кашанин

ВЕЧИТИ АПСОЛВЕНТ

СМРТ ФАПТШМУ СЛОВОДА ИАРОЈШ 'IШГ МЖ* „ жЏтш* I ГОДИНА ХП 25 ШшЈГшМшшт/ЛиЛШ ш МДШшММшЈОшвшЈш IИСТ ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУЗ 1 Јш дВШ шг М^шМ^вlшшl9Ш Мш Шг шВ шВМВММММх ЛМ шШШШјЕшВК з Ш МШг §Шј гШШ&ШШгвШш&ШвШШшШ' шШшШ В ШјШ ШШИШШп РРУ |шдМШшШ Шј ЗшШ оШШ ЈШ београд, Iв-х-195о јЂ Шј -Ј*» јШ ДУ - - ,** орган НО СР&I4 Ј € НО БбОГРОДСКОМ УНМВ6РЗМТ6ТУ и вбдмким школама