Студент

„Прави лик нове Југославије"

репортажа Марсела Нидержена у париском „Л Реформ"-у

Мвгарес о правом стању у нашоЈ Мвм привухао је ове године веттш број иностранаца. Путем стуММггеких радних бригада, разних <**егације и приватних посета они еу на делу утврдили апсурдност ЛМкне информбироовске пропагандт. Многи од њих су после повратШ у своје земље, путем новинских чјмшаке, говора и конференција, Јмваого допринели бржем продирању Мбхкне о стварном стању у Југоваавији. 01 добровољним радним бригадама \ Данас цела Југославија познаје јвдво име Дубраве. Ту близу Загреба гради се нови Свеучилишни град. Штампа целе земље гогше о њеиу свакодневно. Ове године интерес је порастао због присуства многобројних радних иностраних бригада, нарочито француских. Заједнички рад, радости због учешћа у великом делу, збот мешања радника и студената, сједињуЈе политички интерес. Брзо се разуме, у невезаним рвзговорима, непријатност и гнев који у земљи стварају иапади из Москве и народних демократија. Према томе, присуство омладинаца из других земаља, а нарочито претставника Запада, је за јутословенске омладинде, а и за најмлађе, нада и залога да ће истина о њиховој земљи победити. Загграво, то није први пут да су •шостране бригаде дошле да раде заједно са југословенском омладином. За време изградње фамозне „Омладмнске пруге” коју нам сви они који су учествовали у њеној изградњи показују са оправданим поносом, било Је румунских, албансккх ,чешких, пољских бритада итд. Судећи по фотографијама и докумеитима које саммогао видети околина и другарство су онда били као х ове године у логорима Свеучилишног града У Загребу, Човек значи има право да се пита: да ли су ти претстзвници народних демократија, који су преживели југословенску стварност, примили без реаговања све претераности које се шире о Титовој зекљи. То је питање које вреди поставити. Мени су, стварно, тврдили да постоје јаке „аутономне” струје за Титову политику у више комувиотичких партија на Западу и нарочито у Чехословачкој, у којој Јв инстиктивна симпатија за Југоелавију врло велика, I Како год било и које год мишљење владало о Титовом режиму, треба подвући чињеницу да су широм отворена врата земље и света што се у њој стваЈ>а, свакоме ко жели да донесе свој оопствени суд. Провео сам неколико дана у Дубрави где су живеле југословенске х иностране бритаде учествујући у изградњи новог Студентског града у Загребу.

У Једном одељењу Главног штаба два студента медицине савесно куцају на машини. Обадвојмца имају већ више од 25 година. То је, уосталом, честа појава. Многи од тих омладинаца наставллју студије прекинуте ратом. Многи су учествовали у партизанској борби. Дешавало ми се да сретнем раднике који увече посећују часове да би спремили разреде који одговарају гимназији и дв приступе универзитетским студијама. „Знаш, каже ми Вера гледајући своју „Ремингтон”, писаћа машина је још увек луксуз код нас. Просечно кошта 15.000 динара (тј. три просечне месечне плате). Али, ми их сада правимо, и ускоро ће их бити много” додаје она са поносом. Човек брзо примети да писаће машине нису једине ствари које недостају у Југославији. Недостаје још много трактора, машина у фа* брикама, много електричних сијалица у кућама. Али Вера и Бранко, моја два студеита, не сумњају, види се, ниушта. Верују у будућност и верују да живот почиње. Напољу сунце пече овај заталасани предео, прашњаве путеве и кукурузна поља осушена због сувог

лета. Југословенске бригаде полазе на рад. Са црвеним заставама на челу, младићи и девојке у радничким плавим оделима, или најчешће у шорцевимв, скандирају песму коју прихвата велики младић црне боје коже, свирајући на хармоници. Бранко се смешка: једна пословица каже: „Када се нађу два Словенца, то је дует. Када их је троје то је већ хор...” Али нису Словенци једини који знају певати. Свака од шест република које сачињавају Југославију може да се поноси својим веома богатим репертоаром хорских и фолклорних песама. Многе од тих песама су испеване за време партизанског рата. Има их дирљивих и узбудљивих, наивних и простих, других које прете. Једно се у њима често понавља; Слобода не долази без препрека. Недостатак техничара и искуства су се некада горко осетила. Грешака има, много губљења радне снаге, али много храбрости имају исти ти људи који су решили да изграде XX век са голим или скоро голим рукама. Изгледа да је цела земља усвојила ову формулу: „Кујући, човек постаје ковач”.

КОНГРЕС СТУДЕНАТА ЗЕМАЉА БРИСЕЛСКОГ ПАКТА

Средином прошлог месеиа завршио је са радом „Конгрес универзитета земаља потписнииа пакта“. На Конгресу су били окупљени претставници студената Енглеске, Француске, Белгије, Холандије и Луксембурга. У центру пажње овог Конгреса било Је питање социјалног обезбеђења студената на универзитетима ових земаља. Повод Конгресу је била извесна оешеност надлежних власти да се позабаве социјалним питањем студената. Стање на универзитетима је постало доста забрињавајуће. Следеће речи једног од руководилаца на Конгресу то потврђују: „Често се говори о „Универзитетској нелагодности". а она се приписује рђаво координираним програмима или пак недовољној спреми студената. Да би се разумело опадање студената било би простије имати храбрости да се види који су стварни услови за упис на универзитете. Докле год буду сваке године хиљаде младих људи морали да прекидају студије због финансиских прилика. елите наших демократских земаља видеће да се њихов ниво спушта“. Обим проблема на овом Конгресу захтевао је да се створе четири различите комисије које су припремиле практичне предлоге владама пет земаља. У комисишма Је био заступан по један пветставник сваке зе-

мље. Констатовано 1е да 1е највећи проценат тубеокулозних оболења у свих пет земал>а управо међу студентима. У том правцу захтева се успостављање социталног осигурања за студенте и сличне мере. Донесени су закључци по питању заједничког рада студената и сту&ентских организациlа ових пет земаља: О проблему социјалне обезбеђености сиоомашних студената, студентских стипендита. војног рока студената. студентсхих зарада и дневница. Постигнут 1е споразум о интернационалнот размени. која треба да обухвата слоболну размену мисли и књига. слободно кретање студената и професооа за њихово стручно оспособљавање. изједначење диплома и слично. Полазећи од деклараци.lе о правима човека ко.lу је у Уједињеним нацијама прихватило око 50 држава. тражи се поштовање права, образовања и културе (чл. 26). Праксу једне превазиђене епохе. да универзитеп* стоје само отворени деци „богатих породица“. досадашњу селекцију по социјалном положајунаследству. треба заменити селекцијом по способности и таленту. Путем оваквих мера може се подићи интелектуални ниво ових пет земаља, коlи 1е данас угрожен.

ХВАЛА, ДОЂИТЕ СЛЕДЕЋИ ПУТ

испитна драма у две слике Лица: професоо студент Радња се догађа у јуну и септембру 1950 године. ПРВА СЛИКА Испити у великој слушаоници. За столом седи професоо. Преко пута и»ега, у клупи. студент. Професор: Вукли сте питање. Почните! Студент: Знате. на пово питање из принципа не одговапам. Оно је обмчно из увода а ја увод никад нв учим. То су опште ствари. Ја залазим у летаље. Професор (слеже раменима): Пређите онда на друго питање. (чита) „Енергетски извоои у Енглеској**. Студент: Енглеска оасттолаже великим изворима нафте. Ти извори... Црофесор: (упада) Молим вас... Јавите то одмах енглеској влади. Биће вам веома захвална на проналаску. Пређите на треће питање. Студвнт: Подела Iужне Америке

према економском развоју. (за себе) То 1е бар лако. (гласно) Јужна Америка се дели на северни део јужне Америке, на средњи део јужне Америке, и на јужни део јужне Америке. Професор: Хвала, доћите следећи пут. ДРУГА СЛИКА Иста лица у исто) сали. Студент је преплануо од сунпа. Он изгледа свеже и расположено, Студент: Прво питање гласи: „Кретање становништва у САД“. Хм!... Кретање становништва у САД )е врло велико. Становништво ујутро излази из кућа, креће се читав дан по градовима и увече се враћа кућама. То кретање се обавља иаlвише аумобилима, затим ав... Професор: (крикну) Доста!!! Студент: (задовољан што није добио потпитање прелази на ДРУ* го питањс): „Пољопривреда Француске*'... у Француској се гаји много кукуруза... Професор: (изненађено) Ја сам прошао читаву Француску и нисам видео нигде кукуруз.

Студент: (храбро, не трепнувши) Па то је зато што се много извози. Професор; (уморно) Хајде. треће питање. Студент: Да ли Португалија има колоније? (ширећи руке) Па, наравно. има. Пуно! Професор; Реците ми коју. то бар није таlна. Студент: (оклевајући) Овај... Индонезија. Хо... Професор; Е. то је досада била тајна. Хвала. доћите следећи пут. ЗАВЕСА

ПАРАДА СНОВА

Љуба СТАНОЈЕВИЋ: пародија Бубњајте, бубњајте дебели бубњеви! Мирво! Напред иарш! Парадирајте свови. Нека музика свира аежви марш, шарш левн, дечшје сиове овамо напред дови! Пред парадом је секретар разум у цивиду, до њета друт срце, црвеие чакшире има. За њима осталм чданови у аутомобилу бедбрижио заваљени у меким седиштима. И сваки део тела по једав ресор усваја. Црвеао је ва челу, црвеио са зачеља. Руке су мивистри рада, иоте саобракаја очш ш уши мшиистрш без портфеља. бвови су моји читава земља, земља вова ш електрика и шивинче ш будукег сииа ддан. Све има крила, све је саткаио од свова, па и ја сам можда сам само сан. Бубњајте бубњеви ... Нек ме иико ие буди м век ше растура сиова шареии сплет кр лав ку да ршквем ш да му сјуршм у трудш до дршке бајонет!

Иваи ИВАЊИ

КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ И ОБАВЕШТЕЊА

Клуб младих писаца Београдског Универзитета обавештава све заинтересоване да је отпочео са пријемом нових чланова, Услови су следећи: 1. Да кандидат зна где се може набавити пећ. 2. Да донесе са собом комад чунка или кваку. 3. Да зна да намешта лустере. У случају да буде упражњених места, у обзир долазе и они који имају кн»ижевног талента. Пошто се прашина коју је око мог имена подигао професор Милан Богдановцћ слегла, то обавештавам читаоце „Народног студента“ да ћу и даље да се бавим позоришном и књижевном критиком.

Радиша Илић

Изгубио сам актн-ташну у којој се налази мој филмски сценарио. Молим поштеног налазача да ми врати актн-ташну, а задржи сценарио.

Вукашин Ераковић.

ст. филозофије

УЗОРАН СПОРТСКИ КОЛЕКТИВ

С.Д. „МЕДИЦИНАР"

Већ од маЈа 1949 године, када је основано друнггво, почише активан рад футбалскв и одбојка секције. У првим месецима рада друштва, вајвећа пажња обратила се окупљању чланства и регистровању чланова и секција. Поред тога тежило се да велики броЈ спортиста студената медицине, који су се налазили по другим друштвима, пређе у „Медицинар“ и да им се обезбеди даље тренирање истим темпом. Управа друштва у коЈу су изабрани људи коЈи су желели да раде, а поред тога били су и активни спортисти организовала Јв велики броЈ приЈатељских утвкмица и гостозања у унутрашн.ости (Прокупље, Сента итд.) да би се тимови уиграли и стекли кондицију за предстоЈећа такмиченл. Данас управа друштва стално коордивира рад свих секција, уговара утакмице, организуЈе васпитни рад и води рачуна о стручном раду поЈединаца. Руководства секциЈа врше регистрацију нових чланова, контролишу одржавање тренинга и учествовање на њима, редовно прикупљаЈу чланарину и одређуЈу састав екипа за утакмице. ЗахваљуЈући оваквом раду С.Д. „Медицинар“ Је успео да се организационо учврсти и да квалитетно напредује. ОдбоЈкаши сви врло добри ђаци Најпохвалније Је што сви чланови првог тима одбоЈке, поред значајних успеха на спортском терену, нису ни мало запустили стручни рад. Сви они су врло добри ђаци, тако да средња оцена чланова првог тима одбоЈке износи 8,5. Одбојка секција је најбоља у друштву. Досада је постигла много одличних резултата. Први тим „Медицинара" узима активно учешће на свим одбоЈка такмичењима. Свакако да највећи уопех представља низ победа коЈе су итрачи постигли на првенству београдскв лите не изгубивши ни Једну утакмиду, да би у завршном делу првенства освојили прво место и стекли лраво да се такмиче у лиги НР СрбиЈе. Прошле године у такмичењу за зимски куп екипа Је дошла до финалних утакмица, али због изгубљене утакмице са „Радничким“ испада из даљег такмичења. Такође Један од видних успеха Је досадашњи биланс у такмичењу за куп „20 Октобра”, где чије изгубљена Још ни Једна утакмица. Врло често ОдбоЈка савез Београда оргакизуЈе пропагандна такмичења на коЈима редовно учествује екипа С.Д. „Медицинара“. СекциЈа броЈи 20 чланова и сви досадашњи успеси резултат су заЈедничког напора тренера Пере Стошића, нашег државног репрезенгативца, наЈбољих члановз озе секциЈе; Јаблановића, КоролиЈе, Радуловића и осталих, коЈи добром пожртвовном итром и дисцштлиноваким повашањем на терену доносо победе свом друштву. I Футбалери прваци Ш разреда НаЈЈача и најмасовнија секција друштва свакако Је футбалска коЈа броји 70 члачова, а данас има комплетан први тим, други тим и подмладак, Футбалски тим „Медицинара” од свог оенивања до данас одиграо Је укугшо 46 утакмица од којих Је имао 37 победа, 5 пораза и 4 нерешене утакмице. На тим утакмицама дато Је 137 а примљон 51 гол. НаЈввћи досадашњи успех претставл>аЈу победе и пласман у пролећњем делу првенства Ш разреда Београда. Футбалери „Медицинара” освојили су од 22 могућа бода 21 са голдифвренцијом 60:11. Футбалски тим „Медицинара“ данас редовно тренира под вођством тренера Диклића. Тим представља чврст спортски колектив у коме су најбољи: А. Патровић, В. Поповић, који Је до сада 28 пута играо за „Медицинар" и постигао 18 голова, затим Д. Брујић са 32 одигране утакмице и 18 постигнутих голова. Сами играчи изграђују терене Нарочиту пажњу заслужује самоикицијатива управе која је не чекајући помоћ са стране, пришла решавању најважнијих проблема. ОдбоЈкаши су сами изградили два терена у кругу интерке кликике а фудбалери су уопели да од „Црвене звезде” добиЈу помоћни терен

за тренинге. Финансиоке тешкоће преброђене су новчаним помагањем од стране Комитета Народне омладине, Министарства здравља НР Србије, Комитета за фискултуру Владе НР Србије и редовним сакупљањем чланарине. Реквизите су добијене на време од Градског одбора ФИСАС-а а обезбеђена јв и сала за тренирање преко зиме. У друштву Јв развијен васпитни рад. После сваке утакмице дискутује се о пропустима, о случаЈевима недисциллинв и о добрим странама игре. Тахо се кроз критику и самокритику самих такмичара долази до правилне оцене игре и понашања сваког поЈединца. Позивани су истакнути спортски радпици (др. Милорад АрсениЈевић и други), који су држали предавања о актуелним питањима фискултуре. Цело чланства „Медицинара** у току прошле године, посећивало Је идеолошко-васлитне курсеве. Остале секције Поред одбојка и фудбалске секције друштво има и смучарску секциЈу, чији су чланови на прошлогодишњем првенству медицинара ЈугославиЈе у КрањскоЈ Гори оовоЈили друго место У укупном пласману иза Љубљане, а у патролном трчању били први. У припремама за овогодишњу сезону смучарска секција ће организовати курс прве помоћи у планини, а предвиђа и изградњу смучарског дома на Копаонику, где се већ неколико студената налази ради набавке материјала и припреме за градњу. Ускоро ће секдиЈа почети и са кондиционим тренинзима. У оснивању су кошарка, одбоЈка (женски тим) и рукометна секција којв припремају оснивачке скупштине и сакупљају чланове.

М. КЕЛИЋ

Футбалска екипа С. Д. Медицинара

Народна техника Чланови „Галеба“ учествоваће на кајакарском првенству Београда

Поморско - бродарско друштво Београдског универзитета „Галеб“, формирано прошле школске године, својим радом окугшло је велики број студената. Ове године је на кајацима друштва у студентским летовалиштима на Јадрану веслало око 2550 студената. У месним поморско - бродарским друштвима у Сплиту и Задру оспособљено је 46 једриличара чланова „Галеба“, док је на пропагандном такмичењу у Београду поводом „Дана фискултуре на води“, друштво освојило незванично првенство Београда у такмичењу кајака на 500 м. (Б. Бабић). Три члана друштва (Д. Димитријевић, Ч. Шикуљак, Б. Бабић), у тренинг вожши за дуге стазе. Савом од Сремске Митровице до Београда, са школским кајаком, стазу од 132 км. прешли су за 20 часова и 30 минута. Услови за будући рад друштва су веома повољни. Друштво сада располаже са 20 кајака и 2 једрилице, од којих је једна типа „Сава“, а друга типа „Зморац“. Тиме су увелико створени услови да наш Универзитет има јаку кајакашку екипу, која ће већ 20 октобра учествовати на такмичењима за црвенство Београда за 1950 год.

Проблем бр. 4

Маl и Фга роГега.

КЕбЕХЈЕ РКОВЕЕМА ВК. 3

Спортски клубови носиоци рада на Универзитету

У току гсрошле школске годинв фискултурна делатност на Универзитету и великим школама одви Јала се углавном проко гимнастичких друштава. Било јв осчовано 16 факултетских друштава, која су са малим изузетцима (на Ветеринарском, Рударском и др.) постојала само иа шншру, чији чланови нису имали могућности за вежбање, Јер није Оило основног средства сале, без чега Једно гимнастичко друштво не може да опстане. Слични случајеви су били и на осталим универзитетима, па Је ради овог, недавно у Љубл>ани, одржано саветован>е претставника свих универзитета, на коме Је донето неколико важних одлука у погледу реорганизације фискултурног рада и побољшања фискултурне делатности на универзитетима и великим школама. Цевтрално гимнастичко друштво Универзитета Од 16 досадашњих друштава по факултетима створиће се Једно централно гимнастичко друштво Универзитета. Управу ће сачињавати најбољи руководиоци гимнастичких друштава, а у чланство Ке се примати само они који желе да активно, систематски и непрекидно раде У њему. Друштво ће имати све потребне услове за рад, а стручним радом руководиће непосредно Главни одбор Гимнастичасог савеза Србије. Клубове ће осннвати сахи играчи Главни Иосиоци рада на Универзитету биће спортски клубови. Да ли ће се на Једном факултету основати оваЈ или онаЈ клуб, зависиће само од тога, да ли ће таЈ клуб заиста окупљати студеите и пружати им разоноду. Оног тренутка кад св окупи довољан број студената за постоЈањв једног клуба и кад су они решени да у њему раде, клуб се може основати. Оснивачка скушптина, регистрација клуба и све остало су само процедуре споредног значаја. ИнициЈативу и помоћ за стварање и одржавање опортских клубова даваће фискултурни одбо-

ри, који ће бити заступљени у факултетским комитетима Народне омладине. Ови одбори ће бити посебна тела која ћв водити рачуна о целокупном фискултурном животу и раду на својим факултотима, а тамо где постоји неколико опортских клубова они ће моћи да прерасту у управе спортских друштава. Свакове спортском граном руководе посебне и самосталне управе клубова, а рад два или више клубова обједињаваће ;;искултурни одбори или управе спортских штава. Клубови и такмичари се региструју код Универзитетског одбора ФИСАС-а, а преко њега и у одговарајуће опортоке савезе. ХТрема томе и на Универзитет се проширују правила ФИСАЈ-а: Један играч може бити члан само једног опортског клуба или друштва. За такмичење се фориираЈу градске студентске лиге... На Универзитету се неће у будуће стварати никакве организациЈе (па ни фискултурне), које би својнм радом ометалв студентима нормалан рад на њиховом основном задатку учењу и давању испита. Градска и републичка такмичења се одржаваЈу у време којеЈекраЈње неповољно студентима. Она падају баш у времв испита или највећих прштрема за иопите. Због тога ће се такмичења студентоких клубова одвиЈати посебно, тако да ће св у појединим спортовима (футбал, кошарка, одбоЈка и др.) формирати студентокв лиге Београда. Ова такмичења ћв спроводити студентске комисиЈе одговарајућих спортских савеза Градоког одбора ФИСАС-а, те ће тиМв студентска такмичења бити званично призната и стручно потпомогнута од странв ФИСАЈ-а. ... и државне студентске лите Да не би такмичења у оквиру Једног Универзитета постала монотона и одвиЈала се у Једном уском круту, на последњем саветовању претставнкка свих универзитета у землл, дат Је предлогда св развиЈв међу универзитетима шира и чвршћа веза од оне коју дају студентскв игре. Према тоЈ одлуци та веза ће бити стална и одржавала би се преко такмичења наЈбољих клубова поЈединих универзитета. Тиме би се формирале државне студентске лиге. Оне би броЈалв од пет до десет екипа, што ће зевчсиШ од тота да ли ће у њима учествовати само првопласиране екипе градских етудентских лига или и другопласиране. Ова такмичења би се одржавала само у оним спортским гранама чији би приходи исплатили то такмичење. Засада Је донета одлука да се образуЈе футбалска државна студентска лига. Међутим, пошто ниЈедан универзитет у земљи данас нема футбалске клубове састављене од своЈих чланова, те се тиме не зна чија би екипа требало да претставља поЈедини универзитет у тоЈ лиги, одлзгчеио Јв да се ове године одрже такмичења између универзитетских репрезентациЈа. За то време завршиће се и првенства свих универзитета, па ће већ у Јесен идуће године бити створени сви услови да се формирају праве државне студептокв лиге. |

Н. Стаменковић

ШАХ ПОЛУФИНАЛНИ ТУРНИР „ВИДМАРА”

ПОБЕДНИК МИОДРАГ КOСТИЋ

Све до последњег потеза овог интересантног турнира није се знало ко ће од учесника, сем Костића који Је већ два кола пред крај обезбедио прво место, успети да се пласира у финале. Тек послв борбеног ремиа између инж. Ивкова и Савчића, формиран Је коначан редослед на табели; I. М. Костић 8, П В. Ђонин 6,5, Ш В. Савчић 6, IV—V Ј. Радовић и Д. Николић 5,5, VI—VII инж. Р. Ивков и Н- ВуЈошевић 5, УШ др Р. Недељковић 4, ТХ— X В. Цветковић и Ј. Васил>ев 3,5, и XI др С. Богдановић 2,5. Шта су показали појединди? М. Костић, резервни играч првог тима БУШК-а освојио Је потпуно заслужено и убедљиво прво место. Дао Је на турниру свакако најзрелију игру и неколико лепих партија. В. Ђоинн се одликуЈе упорношћу и лепим смислом за позициона лавирања., В. Савчић негује претежно позициони шах, али се спретно сналази и у компликацијама. Са више озбиљнијег рада на изучавању теорије отварања, могао би врло брзо да напредуЈе. ГГласман Д. Николића претставља несумњиво наЈпозитивније изненађење турнира. ЗахваљуЈући полетној игри постигао је двоструки успех; другу категориЈу и улазак у финале. Ј. РадовићЈе играо променљиво. Многе Је партије изврсно добио, а неке Је губио на почетнички начин. Веома лепо комбинира, али му за даљи развој смета што се ие-

довољно удубљује у позициЈу. Инж. Р. Ивков Је, поред др Богдановића, најрутиниранији играч. На овом турниру је стекао другу категориЈу, а да у два маха ниЈе начинио грубе превиде, свакако ©и ушао у финале. Н. ВуЈошевић је играо оштро и бескомпромисно све до последњих могућности. Потврдио је другу категорију. Др Р. Недељковић, брат нашег интернационалног маЈстора Срећка Недељковића, пружио Је допадллву игру, премда Је у неким завршницама испољио извесну несигурност. Б. Цветковић је талентован играч, вли Је због болести слабије прошао. Др С. Богдановић Је био презапослен дужностима на факултету те није могао да се у пуној мери посвети турниру. Ј. Васиљев је први пут наступио на Једном већем турниру, тако да се за његов пласман може рећи да Је реалан. Према пропозициЈама турнира петорица првопласираних стекли су право учешћа на финалном такмичењу. МногоброЈна публика, већим делом студенти, са великим интересовањем Је пратила многе драматичне партије као и насто Јања свих учесника да се што боље пласира Ју. Треба посебно истаћи Евгенија Буткова коЈи Је примерно и савесно обавио дужност вође турнира.

П. Смедеревад

Одгеинурч јфвдник: ћлиди Мнтровић, Уредшшдтво м адаинистрадија Београд, Балкавска 4 телефон 23-464; Чековни рачун; 103-903213. Штампарија „БорОа” Београд, &ардел>ева 31,

ПОНЕДЕЉАК 16 О КТОБАР 1950