Студент

„Прави изглед Југославије"

доносимо Још Један одлома* велике репортаже Марсела Нидержена, објавл>ене у Париском >Л'Реформу” од 23 оептембра 1950 Баш треба ићи дуж дивног водопада па да се стигне дс једног од најсмелијих остварен»а Петогодишњег плана. У срцу босаноких планина. Јабланица ужива привилегован положај на саставу два водопада; Неретве и Раме. Положај у толико занимљивији што. неколико километара напред, око Мостара, налазе се најбогатија евроггска лежишта боксита. У Јабланици осам инжењера и 3500 радника граде оно што ће бити прва хидроцентрала у Европи, после Дњепрострк>ја на Дњепру. И ту је оскудан број техничара и трагично недостајање техничких средстава. Но, то није спречило ове људе да ггредузму овај велики задатак. Електрифицирати област Мостара, наводњавати целу Босну за време суше. то су два задатка које ће требати ускоро да изврши „Хидроградња’. „Требало је, уствари, рекао ми је један инжењер, подигнути две бране: једна д& пресече ток Неретве, а друга ток сједињене Раме и Неретве. Кроз тунел дуг 10,5 километара. ископан у граниту, пролазиће И0 кубних метара воде за секунд у турбине смештене V салама ископаним у срцу планине. Која ће бити укупна сната? снага? 1.300.000 киловат сати годишње. То значи две трећине Дњепростроја. Ова ће се снага до* бијати од два водопада, висине 110 метара. Да ли ћете завршити до одређеног времена? Више смо урадили него што је предвиђено петогодишњим планом и ми се надамо да ће пре краја 1951 године централа прорадити. У пространој ругги, ископаној у камењу, људи настављају да дубе места где ће бити постављене турбине. Има подземних извора и радници су некада гтриморани да раде са ногама У води. Постепено се земља подупире бетоном и кроз два тунела извађени материјал се сипа у буран ток Неретве Човек помишља на прве минере чија смелост потсећа на смелост ових људи. Питам инжењера да ли су турбине већ опремlне и да ли ће се оне поручити у иностранству; он се скоро неприметно смешио. „Већ би било касно да се поруче. Не, оне су изграђене код нас, у једној фабрици у Словенији, која обично израђује турбине за инсталирање”. Излазимо из подземне фабрике високе 40 метара. Мрак је пао. Ниски и црни облаци Iурв дуж кланца Неретве и скривају врх босанских планина. У том крају се водила једна од најдиванијих и најхрабријих борби коју су Тито и шегови партизани морали издржати за време IV немачке офанзиве подузете у овим брдима. Може се замислити стрепња и несигзфност немачких трупа 3' овом величанственом пределу и терену врло погодном за герилски рат... „Баш овде рече ми овај час генерални секретар хипроцентрале, који дивно говори

француски 400 партизана су под руководством Тита уништили 700 Италијана који су окутшрали ову област. Не, наставља он, ми нисмо чекали нашредовања Црвене Армије да бисмо започели офанзиве. 1943" године када су се Руси повлачили на целом фронту, у овим босанским планинама су се бопартизани. Данас нас оптз г жују на спроводимо генералну мобилизацију. То је истина.

И кажите им да то није тајна. Мобилизација за изградњу социјализма. Она је у срцу сваког Југословена...” Његов глас дрхће због узбуђења које не може да савлада. Овај човек је искрен. У једном крају кафане, у којој смо се налазили, неки младићи ночели су да певају. Босанока песма, тешка и ватрена, у којој се чудно преплићу лирски моттгви са политичким.”

Страни бригадисти на нашим градилиштима

Проблеми нове међународне студентске организације

Иницијатива из Берна

Свеопште удружење студената у Берну приттремало је за ову јесен, уз сарадњу Националног удружења студената Швајцарске и Међународне студентске службе, један међународни студентски конгрес. На Конгресу бк се првенствено расправљало о питању услова примања на Универзитет, о оцени вредности академског рада ипитању студентских стштендија. Дакле, дискусија би у главном била у духз' пароле „Ко има право на У* ниверзитет”. Не, иницијатори Конгреса сматрају да се озом прилигком треба позабавити и пи тањем једне нове међународне организације студената. Констатоваио је да се студенти У многим земљама налазе пред новим материјалним и духовним тешкоћама против којих се самн не могу борити, а њихови другови из других земаља не могу им помоћи, иако то желе. Ова парал-цзација потиче одатле што је Међународни студентски савез са седиштем у Прагу, једина Међународна студентска срганизација. због форсирања искључиво политичких питања, лишена сарадње многобројних нациокалних студентских удружења. Нова организација би омогућила приступ у чланство свим студентским удру жењима, приватним или званичним, чак и поједишдима ако организација у којој су учлањени не би хтела приступити, без обзира на политичко определ»ење. Задаци нове ортанизације обзгхватили би следеће:

1. Остварити тежње студената и решити њихове гтроблеме у духу „Декларације о правима човека”. 2. Створити контакт између постојећих студентских организација које раде у том смислу. 3. Омогућити студентима да изразе своја мишљења пзпгем публикација и штампе, стварањем једног званичног листа. 4. Организовати сарадњу студената преко размене путовања, спортских сусрета и предузимања сличних мера како би се лакше успоставио контакт. 5. Пружити помоћ оним студентима, који би, због усвајања принципа нове организације, имали тешкоћа политичког карактера (помоћ избеглицама). 6. Потпомоћи на међународној основи остварење социјалног захтева студената (стиггендије, запослења итд.). Акција за формирање нове међународне студентске организације, на горњим принципима, добила је подршку великог броја личности, професора универзитета и културних радника. у Швајцарској и другим земљама. Главни пропагатори нове организацијв су савези студената Швајцарске, Норвешке, Шведске, Немачке и Аустрије. Почетком овог месеца одржан је међународни студентски Контрес у Берну који је расправл>ао о овим питањима. Присзгствовали су делегати студентских делегација 18 земаља. Резултат и одлуке Конгреса кису нам још познати.

Пронашао Америку

■ Како сазнајемо млади прона-2 лазач, економиста Милан Ми-5 лошевић пронашао је Америку. “ Према резултатима његовог ис-2 траживања та Америка се на-2 лази јужно од Лондона (Енгле■ ска). За овај проналазак први ЈЈ пут се сазнало на испитима из 2 Економске географије. Профе-2 сор је остао жив. | На испиту тике 2 Професор: „Да ли знате ка-2 ква је ово реченица: Студенти 2 ће добити свеске и хартије”. 2 Студент: „То је, овај, просто 5 невероватна реченица”. Библиогоафија ■ Група понављача сабрала је ■ своја дугогодишња искуства у 5 један зборник који има намеру 5 да штампа под насловом: „Сто ■ и једно прввило које треба да ЈЈ зна сваки гтросечни студент”. ■ Доносимо једну ниску „бисера” т из тих правила. 5 1. Што више учиш —то ма-5 ње знаш. ■ 8. Стипендија камен око 5 врата. 15. Књита најбоље средство 2 за успављивање. 30. Већ од другог семестра т почни да се жалиш како си 2 ггромашио факултет. ■ 48. Увек се буни. То ће ти ■ дати могућност да дођеш у си- туацију када ћеш својој околи• ни моћи да кажеш: „Јесам ли ;ја говорио...” 59. Ако имаш нешто важно да ■ испричаш своме пријатељу ■ води та у библиотеку. ■ 60. У току школске године бу■ ди само два п>та болестан; на • почетку, када се примају заду■ жења и н а крају, када треба • ићи на море. ; 101. Бави се фискултуром ■ она је рентабилна.

ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ

Са кајакашима низ Дунав

Народна техника

Робинзони на Ада-Хуји „...Каlакашко првенство Београда, тдржаће се на Ада-Хуји, са унутрашн>в стране, према Београду. Почетак у 14 часова...” Тако је гласило сбавештење, које смо добили од секретара Поморско-бродарскот друштва Београдског универзитета и великих школа „Галеб”. друга Драгана Димитријевића. Све је било у реду. После кише, која је падала током целога дана, у петак је свануо леп, ведар и сунчан дан. Пошли смо на Ада-Хуlу. Прешли смо онај „земл.оуз” код Панчевачког моста и ево нас на Ади. Избили на Дунав са унутрашње стране, према Београду. Идући крај обале, надали смо се да угледамо беле кајаке, спремне за такмнчење. Али, иигде ничега: ми ни живе душе. Само врбак, песак, Дунав и ми. Мала нервоза, која се после погледа на сат повећала, навела нас је на мисао да је такмичење већ почело. Да није можда на другој страни Аде, на отвореном Дунаву? Кораци се убрзавају, да 5и минут касније прешли у трк. Трчало се преко рупчага, разних трулих пањева, наилазило на жбуше, провлачимо се кроз врбак. Долазимо до убеђења, да је АдаХуја пдеално место за крос (предлог, да се идуће крос-такмичење одржи на овоме месту). Као какви Робинзони, тражили смо живе људе-такмичаре, али само врбе. врбе, а нигде друге обале. Зачусмо жагор, а затим... видесмо људе. Такмичари у тренеркама и дресовима. Угледасмо обалу отвореног Дунава и на н>ој кајаке. Тражимо друга Димитријевића, који нам је дао овако „тачно” обавештење. Налазимо га у моменту, када Је опуштао кајак У воду. Али, друже Драгане, зашто нас криво обавестисте...? Извините, али, промењено је у последњем тренутку! Такмичење Је веН почело... На обали, у шуми од врба, разапет шатор. Ту се такмичари свлаче пре трке, у њему пију чај после трке. Жагор и смех такмичара помешали су се са свађом и препирком чланова жирија. Дозна Јемо, да су већ одржане две трке. На 10.000 метара на каЈацима типа ШК —1, тде су чланови „Галеба” заузели пето и шесто место и трка А—l, где Је Вили Антон, члан „Галеба”, заузео прво место. Велики успех за младо студентско друштво. Несрећно изгубљени бодови На старту су такмичари за групу ШКД. Стаза Је дуга 500 м. Рука стартера св спушта Сад! Весла су захватила воду, кајаци су кренули. Али срећа ниЈе била наклоњена члановима „Галеба”. На старту се каЈак Драгана ДимитриЈевића, занесен струјом, окреће у месту, удара у други каЈак и губи правац. ОбоЈица су у заостатку и сувише Је касно да сустигну остале, који су далеко одмакли. Први. Гардиљчић Едуард, пролази изван мотке, коЈа означава циљ. НастаЈе препирка међу члановима жтриЈа. Да ли да му се призна прво место или да се дисквалификуЈе? Препирка се не завршава на лицу места. Она ће наћи своЈ краЈ тек после жалбе осталих такмичара руководству такмичења. КАЈАКАРСТВО ЕКИПНИ ПЛАСМАН поена I „Иво-Лола Рибар” (Земун) 82 П „Победа” (Београд) 51 Ш „Галеб” (Београд) 47 IV „ЗмаЈ” (Земун) 37 V „Београд” 32 Уколико би се уложене жалбе поЈединих екипа усвојиле (за ј дисциплине ШКД на 50» м и , ШК-1 на 500 м), пласман би се изменио и био сЛедећи; „Иво Лола Рибар” 72, „Галеб” 53, „Победа” 50, „ЗмаЈ” и „Београд” по 37 поена. „Чика Прока” на старту На реду Је најпопуларниЈа трка, на 1.000 м. Између осталих такмичаРа налази св и „Чика Прока”. Наиме, на каЈаку, кога вози Јоже Ропрет, наставник ДИФ-а и члан „Галеба” пише „Чика Прока”. Полазак; „Чика Прока” избиЈа напред и сигурно води. Хладно, али оштро, његове руке хватаЈу воду веслима, и каЈак сигурно води. Већ су у близини моста одакле скрећу натраг. ка циљу. Одједном. Један такмичар са црвеном марамом издваја се из групе. То Је члан „Победе”, Александар Денић. ИздваЈа се из групе и на заокрету преузима

вођство Оштрим завеслаЈима иде ка циљу. Још двеста метара, Још сто и „Чика Прокз” упркос борбе. губи трку. Стиже четврти... Браво „Галеб”! У трци ШКД —1 на 1.000 м. на старту се налази 5 такмичара. Кренули су. Ристин Мирко („Земун”) избиЈа иапред. Оштри замаси и каЈак брзо сечв Дунав узводно. Непосредно иза њега Је Вил Антон. Не пушта га из вида. Други такмичар „Галеба” Драган Димитри Јевић Је нешто засстао. Налази се на шестом месту. После 200 м. редослед се не мења. Тада Димитри Јевић убрзава, прелази Једног по Једног и са шестог, избиЈа на треће место. Друвгови Антона Вила, коментаришу на обали: То Је Вилова грешка. Он стално воли да прати, да би после дао финиш. Прошли су 500 м. и враћаЈу се. На 300 м пред циљем, развипа се борба, оштра и тешка, борба за прво место. Мир-ко, Мир-ко, на воду! довикуЈу другови свомв такмичару. Последњи метри. Замасм весала су све Јачи, употребљене су последње снаге. Циљ! Први пролази Ристин, а за дужину каЈака иза њега, Вил Антон. Трећи Драган ДимитриЈевић... Друго и треће место Је припало „Галебу”. У оштроЈ конкуренцији, ово Је свакако велики успех. Остали такмичари на обали одају признање младим каЈакашима „Галеба”. Браво „Галеб”! И ми се придружуЈемо овоме узвику. Београдски студенти у међусобној борби НаЈузбудљивиЈа трка ШК —1 на 500 м. у најопасниЈоЈ конкуренциЈи

од 16 такмичара, донела је велики успех београдским студентима. Борба за прво место се уствари водила између њих. Две стотине метара сви возе у једној линији, нико се не издваја. На ЗСО м. пред циљем долази до оштре борбе. Узвици са обалв бодре такмичаре и они чине крајње напоре: Антоне сад! Јоже, напред! Узвици су све чешћи, што су такмичари ближе циљу. Још неколико метара. Вил води за свега пола метра испред Корде Слободана, који се није помирио са овим. Он упорно весла и сустиже водећег, прелази га и када се већ сматрало да је он победник, „вечити пратилац”, Вил Антон, последњом снатом поново избија напред и за непуних пола метра, кљун његовог кајака пролази први кроз циљ. Још једна победа, још нових бодова за београдске студенте. Слаба организација Не може се дати првглед овог такмичења, а да се не каже неколико речи о организацији. Поморско-бродарско друштво „Победа”, показало се као врло слаб срганизатор. У руководство такмкчења, тј. у жири, требало је да уђу сви руководиоци екипа. Међутим, жири је имао само чланове „Земуна" и „Змаја” из Земуна, „Победе” и друштва „Иво-Лола Рибар”. Неслагања и препирке око проблема дисквалификације такмичара (који су прошли изван мотке за циљ), су поред мењања осталих пропозиција, веома велики недостаци руководства и организатора. Свађа пред такмичарима, који су такође учествовали у њој, баца веома лошу слику на цело такмичење. Зоран Димитријевић

Старт на хкљаду метара ШКД

ПЕТО ФУТБАЛСКО првенство Универзитета

Кроз неколико дана отпочеће Јесење спортско првенство Београдског универизтета и великих школа.. За разлику од досадашњих такмичења, овогодишњв првенство има много већи значаЈ. Сада се на Универзитету формирају спортски клубови коЈи ће се такмичити у одређеким градским студентским лигама. Претставници (првопласирани и другопласнрани) градске студентске лиге, као и на осталим универзитетима у земљи, имаће право да се идуће године такмиче у државним студентским лигама. Као и прошле године, и овог пута спортску сезону на Универзитету отвараЈу футбалери, чиЈим ће наступом отпочети пето футбалско првенство. На првом футбалском првенству, одржаном октобра и новембра месеца 1946 године, у полуфиналном сусрету екипе Државног института за фискултуру и Пољопривредношумарског факултета, и после игре од 120 минута. играле су нерешено 3:3. Коцка Је била наклоњена екипи ЦИф-а, али Је ова у финалном суссету била поражена 2:0 од екипе Техничкот факултета, коЈа Је после ове победе освоЈила назив првог футбалског првака Универзитета. На другом футбалском првенству 1947/48 екипе су подељене у двв групе, где су прваци били Правни и Дом воЈних студената. У финалном сусрету екипа Дома воЈних студената је победила екипу Правног са 2:1 и без иЈедног пораза постала првак Универзитета. Треће футбалско пршвенство одржано априла и маја 1949 године, било Је до сада наЈинтересантније.

После излучних борби, за наслов првака св борило пет првопласираних екипа; Пољопривредно-шумарски. Државни институт за фискултуру, Дом воЈних студената, Грађевински и Правни. Победом у претпоследњем сусрету са екипом Државног института за фискултуру 2:1, агрономи су освојили првенство Универзитета, где су током читавог такмlичен»а показали најсталнију форму и заслужено били први. На прошлогодишњем првенству, где су екипе, по пласману из претходнв године, биле подељене у двв групе, прво место осваја екипа Грађевинског факултта, пошто је у одлучноЈ утакмици играла нерешено са екипом Пољопривредно-шумарског факултета 2:2, и тако, захваљујући бољој гол-дтгференциЈи успела је да се задржи на челу табеле, Овогодишње првенство. на коме учествују футбалски клубови поЈединих факултета и великих школа, очекујв св са великим интересовањем. Према досадашњим резулатима и форми, најозбиљнији кандидати за прво место биће екипе: ~Медицинар” П (прва екипа се такмичи у Т разреду Београда) и „Техничар”, ма да и екште са осталих факултета (Економски, Ветеринарски, Државни институт за фискултуру и др.), много не заостају. Извлачење парова извршиће се сутра, док ће прво коло почети у суботу 28 октобра.

Страдиваријусова тајна

Вековима се жалило, што се никако није могла сазнати тајна састава виолине чувеног Страдиваријуса, коју нико није могао имитирати. Два америчка хемичара су пре извесног времена објавила, да су успели успели да открију формулу за којом се толико дуго трагало. Ипак, ово чепркање по прошлости не мора да значи да се ушло у траг ишчезлом старом спису. Наоружаии свим знањем модерне анализе, микро-хемије и спектрографије, ови проналазачи су наишли на мале љушчице лака, од кога су била „леђа” старог прецизног инструмента. Они су констатовали, да постоје две врсте овога лака, који су стављени. један преко друтог. Први слој је жут, а друти браон-црвен. Оба ова лака садрже различиту сразмеру соли, док су метали тих соли били кдентификовани и дати у одређеној количини. То су: калцијум. силицијум, бакар, алуминиЈјгм, натриЈум, магнезиЈум, калиЈзгм, манган и гвожђе. Жути лак садржи трагове олова. никла и кала Ја. Укратко, оваЈ лак састоји се од калафбниЈума, богатог калциЈумом, стврднутог са пепелом изгорелот дрвета оа коЈим Је помешан и растворен у ланеном уљу и терпентину, а затим обо Јен броћастом боЈом те стављен на врло танак слоЈ филма. Пошто су продрли у мистерију ове композициЈе, хемичари су направили оваЈ лак и искористили га. Били су веома радосни и горди због чињенице, да су баш они успели да добиЈу исту боЈу, исту прозрачност и исту солидност. Стручњаци. после овога не могу да разликуЈу Једног „СтрадивариЈуса”, од артикла који су ова два хемичара успела ла створе.

Хумор разонода занимљивости

Сликари мирно!

Хало! Ми би желели да вас посетимо. Имамо намеру да пишемо репортажу о вама. О, молим. Само претходно извадите одобрење од Министарства Народне одбране. Како!?... Сигурно смо погрешили број. Извините... Не, не. Нисте погрешили. Овде Академија... МОЛИМ ВАШЕ ПАПИРЕ! ... са тим речима дочекао ме је на вратима Акадеиије дежурни студент са црвеном траком око руке. Пошто је савесно испитао веродосто-ност свих потписа и печата, нареди ми да из џепова повадим сав запаљивн материјал и хладна оружја: шибице, перорез, жилете и др. Послушао саи без речи. А сада подкгните руке да вас претресем. Руке се саме подитоше и ја у истом тренутку осетих како мв вешти прсти дежурног извукоше нешто из џепа. Чешаљ! сину ми кроз главу. Претрнух: ако ми сада затражи оружнн лкст пропао сам. Сре Ком, он му само опипа ивицу и сумњиво вртећи главом, врати га на мссто. У реду, рече најзад. Можете ићи. Тамо десно је штаб, или, како ви кажете Ректорат. КОМАНДАНТОВЕ ОЧИ СУ ЧУДНО ЗАСВЕТЛИЛЕ Улазим у штаб. Изволите сести, дочека ме глас главом главног команданта. Дежурви телефониста ме је обавестио да ћете доћи. Сео сам. Мој поглед поче да лута по соби. На зилу, за лећ.има командакта Академије, виспла је огромна карта училпгата св раз-

нобојним заставицама које означавају рлзна одељења школе. На постољу поред прозора прсио се Наполеон у својој класичној пози. Задатак овог училишта је, отпоче први командант, да од иа-

шн* људи сгвори чврсто диспнплиноване уметнике, који ће сутра бити корнспп чланови заједнице. ' Гвоздена дисциплина то је те■ мељ нашег рада. Ми днсциплину ’ за сада примењујемо само у практичној обупи питомапа, али има• мо намеру да оснујемо катедру, I која ће студенте упознаватп са ! дисциплнном и са теоретске стра• не.

Командантове очи чудно засветлеше (одмах се одаде човек кога лако одушевљавају велике идеје): Имамо намеру, да наше академце и униформишемо. Чека со само одобрење. Ја са својим са-

радницима сада дискутујем, кавве боје треба да буду те унвформе. Замислите тек, молим вас, нашег питомца у новој униформи са амблемом зпанка на крутом оковратнику. Сви ће одмах задивљени повикати: ~Гле нашег сликара фолклорца. баш је диван”. А тек девојке... Командант обешењачкн пуцну прстима... Но, већ је време. Да пођемо на час обуке. НЕДИСЦИПЛИНОВАНИ БРОЈ 38 Ушли смо у велико двориште Академије. Пошто је време лепо, вежба се напољу. Час је практичних вежби питомаца сликарског отсека, који су већ постројени. У рукама чврсто држе своје палете. Позирају им модели у народним ношњама. Дежурнн, који је приметио да долазимо, оштро командује: „Сликари и модели мирно!!”. Следује отсечан рапорт команданту: „На отсеку нишга ново...”. Командант, пошто је обишао строј, затражи дисциплинске картоне питомаца. Број 38! Ја, чу се тихи глао из строја сликара. Опет сте закаснили. Овог пута преко два минута. Али, ако смем да приметим, штопернца дежурног иде напред. Доста! Ово нека вам буде

последња опомена. Молим вас, о* брати ми се командант (био је страшан у својој љутини), овај број 38 типичан пример недисциплинованог односа према напорима наше школе да од ових људи створи дисциплиноване народне уметнике. Само такав човек је могао да од почетка године закасни читавих пет минута и четрдесетједну секунду. Но, ми имамо начина да станемо ва пут самовољи недисциплинованих појединаца. Код ових речи командант севну страшно очима. Да се у том тренутку могло погледом убијати, несретни број 38 био би на месту мртав. А сада ако желите, обраги ми се командант веК мало умирен, можете прнсуствовати саветовању шефова штабова година Академије. ДискутоваКемо о чиновима. Хвала, друже команданте, одбих ја. Ово што сам чуо и видео, биће ми довољно да добијем праву сику о напорима ваше команде. Упутисмо се ка излазу. Па, довиђења. Посетпте нас још који пут. Командант Академије за дисциплиноаану уметност, снажно као прави војник стеже ми руку.

ШАХ

Студенткиња Вера Јовановић победник Четвртог женског шампионата

На овогодишњем женском првенству у Скопљу, Верица Јовановић, ст. технике уверљиво Јв победила и тиме постала нова првакиња ЈугославиЈе у шаху. Њен резултат, постигнут у досада нај Јачој конкуренцији женских финалних турнира, претставља пријатно изненађењо и највећи успех у њеноЈ започетој шаховској кариЈери. Бити прва испред троструке шампионке ТимофеЈеве, Цвенклове, инж. Делакове, Андрићеве и др. значи несумњиво велику победу. Истакла се још прошле године у Љубљани када се високо пласирала на треће место, оставивши за собом многе реномиране шахисткиње. Тако Је и сада на турииру у Скопљу сво Јом продорном игром и озбиљним прилажењем свакој партиЈи, оставила наЈлепши утисак. Ако се узме у обзир да се наша млада првакиња тек врло кратко време интензивниЈе бави шаlхом, онда нема сумње да се овдв ради о једном јаком таленту. Иако стилски Још ниЈе изтрађена, што је и разумљиво за њене године. испољава већ сада врло фини позициони смисао и зна лепо да комбинира. За даљи њен напредак, коЈи Јв свакако известан, биће наравно потребан још свестраниЈи рад на изучавању шаховске теорије.

Вера Јовановић

СПОРТ

Наши коментатори Кад се екипе не пријаве на време...

Да би јесење спортско првенство Београдског универзитета и великих школа што пре Отпочело универзитетски одбор ФИСАС-а организовао је пре десетак дана састанак претставника свих факултета на коме је решено да се до 15-Х испитају приликв на свим факултетима и изврши приЈављивање само оних екипа коЈв имају све услове да учествују на овогодишњем првенству. Првенство, место да почне 20 октобра, одлаже се за недељу дана на предлог претставника Технич ке велике школе и Пољопривредног и Шумарског факултета, да би се одитрало неколико тренинг утакмица. Међутим, у одређеном року стигле су пријаве само са Техничке великв школе. Медицинске велике школе, Филозофског и Ветеринарскор факултета, што Је потпуно успорило припреме за такмичења. Јер се не зна колико ће екипа у коЈоЈ дисциплини наступати. На безброЈне интервенције Универзитетског одбора ФИСАС-а током целе прошле недеље, приЈаве су Још доставили Природноматематички, Економски, Пољопривредни и Шумарски факултет, док при Јаве са Правног, Више педагошке школе и Школе за више политичке науке још нису предате. О томе колико немарност појединаца са ових факултета омета правилно спортског живота на Универзитету, нв треба нарочито истицати. Треба напоменути само толико да од сада такмичења организуЈв Градски одбор фИСАС-а и да Јв то строг фискултурни форум коЈи не трпи овакве аљкавости. ...ИЛИ КАД ЈЕДНИ РАДЕ А ДРУГИ „СПАВАЈУ”! Првих дана почетка школскв године формЈграни су на већини факултета иницијативни одбори за оснивање спортских клубова, коЈи ће од ове године, за разлику од прошлогодишњих гимнастичких друштава, бити носиоци читавог спортског рада на Универзитету и великим' школама. За сада Је наЈвећа активност запажена на ТехничкоЈ великоЈ школи, где су већ створени услови за оснивање пет спортских клубова (футбалски, кошарк&шки, одбојкашки, стоно-тениски и смучарски), Међу факултетима који се исто тако припремаЈу за оснивање спортских клубова налазе се Још Економски, Ветеринарски и Филозофски факултет. Међутим, има и таквих случаЈева где фискултурни одбори појединих факултета Још не знаЈу ни о чему се ради (Правни, Вкша педагошка школа, Академија ликовних уметности. АкадемиЈа позоришнв уметности и др.) И на овим факултетима су постојала гимнастичкз друштва, али изгледа да су те управе саме себи дале „разрешницу”. Разумљиво је онда што студенти ових факултета осуђуЈу своја руководства, која их, сво Јом немарношћу, остављаЈу по страни, док се љубитељи спорта на другим факултетима све више окупљају око своЈих спортских друштава. Н. Ст. „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА” „МЕДИЦИНАР” 2:1 (2Л) (Од дописника са факултета) „Црвева звезда”: Мркушић (Ловрић), Кашанин, Тадић, Палфи, Ђурђевић. Ђајић, Огњанов, Митић, Томашевић, Такач, Вукосављевић. „Медицинар”: Балов (Филиповић), Шинковић, Милатовић, Обрадовић, Шећеров. Јанићијевић, Диклић, Жуњић, БруЈић, Патрногић. Поповић. Тим „Мрдицинава” пружио Је сна?нвн отпор кокплетноЈ екипи „Црве-4в звезде”. „Црвена звезда” Је у Ј2 м. преко Вукосављевића и у 40 и. преко Митића повела са 2:0. У другом полувремену „Медицинар” Јв имао прилике да изЈедначи. Диклић, коЈи Је два пута избио пред голмаиа није успео да реализуЈе зреле шансе. Последњих 20 м. припадају „Мвдицинару”; у 80 м. преко Патрногића успева да смањи резултат на 2:1. (Б. М.)

Одговорни уредник: Влада Митровив, Уредништво и адлинистрација Београд, Балкавска * телефон 23-464; Чековни рачуш 103-903213. Штампарија „БорОа Београд, 3l.