Студент
стима увијао Је њену свкЈетлу косу. просто Је »толовао, сваки покрет њежно Је говорио о његовоЈ љубави. Посматрао са!м га у огледалу спрам њих и закључио да он тако око других не ради, да он тог момента мисли како Јв за себе уљепшава, како ће он негдЈе тамо, под мЈесечином, у сЈенци Јаблана, те исте увоЈкв мрсити. Кад му Је први пут у мом присуству спустила бакшиш у џеп биЈелог мантила, примЈетио сам да му Је нешто задохтало у грлу и очи заблистале горчином. Држао мржњом. У бочном огледалу видио сам леђа мог друга и било ми Је некако тешко. па сам ухватио Ташу за лакат и тако изашао с н>ом, као да сам хтио да Је избацим из салона. „„ Двадесет дана послиЈе тога Ја сам разговарао с* адвокатом и уредио да се моЈ друг поново усели У К У“У у дворишту. Обућар Је Још прошлв године закрпио последњи пар ципела у свом животу, тв су двиЈе кухињом биле довољне за мог имењака и његову мајку. Кад Ја сЈедим код њих, његова маЈка, кувајући каИ мени Једна соба, а мом сину друга.. Биће нам доста и кад се ожени.. куваћемо заЈедно... А поглед мога друга сасвим нешто друго говори, и Ја разумиЈем тај поглед. Прави другови разумиЈу Један другог и по наЈмањем, наЈтананијем покрету, по погледу. Са његовим усељењем дошло је за Тању и мене ново уживање. ВриЈеме Је било променљиво при краЈу јесени, те ниЈесмо смЈели ићи ван града, па сЈеднмо У н.еноЈ соби или стоЈимо на прозору, загрљени. Посматрамо лреко кровова мутни смираЈ сунца и оштре борове на брдУ како се црне на позадини заласка. ЧекаЈући суто«, Ја поново доказујем Таши да у плавоЈ тмини предвечерЈа постоји нешто тајно, што дира душу, нешто што буди успомене.дИм да она да т па ми понавља да св таЈанствена чаробност, радост живота, криЈе у дивноЈ музихш кад пливамо плесом по освиЈетљеноЈ, бљештавоЈ сали Док ми тако ослоњени на прозор посматрамо како по моким крововима испод нас руди последња свЈетлост, наш лоуг прође двориштем. Уви Јек нас поздрави махањем руке и журно оде у куђу. Мало касниЈе разлију се чулни звупи виолхше: затрепери лишће нладих бреза, зашуми лака магла росе коЈа слећв са водопада скривеиог У зелекилу и отуда се Јави глас. невидљиве. птице. Тада ми Тања шапатом каже да ту музику наш друг сам сгаара и Ја ЈоЈ не вЈерујем. Јер св слабо у том разумиЈем. Кал већ густе сЈенке легну по земљи. кад се све поитаЈи у очекивању ноћи. тад наш друг засвира болну — „ОпроштаГ од мени нелознатог композитора. То он свира Тањи, Јер га Је Једном. сЈећам се, питала у салону, док ЈоЈ Је чешљао косу. да ли зна ту и молила га Је да ЈоЈ некад отсвира. Кроз музику моЈ друг је причао Тањи о своЈоЈ љубави, о томе како он ниЈе крив што Је све друкчије, но што Је он замишљао. него што би он хтио; уз ЈецаЈе жица све око нас. и но " ** ситнв звиЈезде између облака, све постане тужно, сем што моЈа Тања размишља сурово:
Вудала, каже она за мог друга, пушећи. Будала, могао Је да не напушта гимназиЈу., био Је врло интелигентан дЈечак. и даровит.. Како само осЈећаЈно свира.. СлушаЈ!.. Разговарала сам са њим у салону види се да Је много читао. Шта ћеш, таква Је судбина... Ту судбине нема, Тат Јана, колико има ли воде у овом стаклу овдје, почињем Ја да се жестим. Ајде, богати, опет ћеш почети са твоЈим глупостима.. Шта Је теб<и заправо у последње вриЈеме, збиша?!.. ХтЈедох да кажем нешто, али нека завЈеса покри Тањину љепоту. За мене.. Она нијв више била наш друг. Данас се свршило све. Док ЈоЈ Је моЈ друг намјештао смеђе увојке, Ја сам чекао у салону. Журили смо на бал. И Ја сам био позван са лородицон Вуканоаић. Из иисли ме трже љути Тањин глас: Скините ми тај уво Јак са чела.. Колико сам вам пута рекла да волим кад ми Је коса забачена уназад, као да ме вЈетар шиба... Добро, Тања.. скоро шапуђв моЈ друг, фризер. А.. Ја тако волим.. Кад би били моја, ја бих вам уви Јек овај увојак овдје остављао. такву бих вас највише волио... Не желим да знам шта ви волите и кога волите. то су ваше личне ствари. Радитс како вам се каже, зато ств плаћепи, рече она врло гласно, те се прксутне даме мало покренушс. Таља! покушах Ја прекорно. МоЈ друг Је, занесен, са страшћу своЈственом само ствараоцима, чешљао њену свиЈетлу косу. Чак ЈоЈ Је, као да кије ништа рекла, прошапутао крај самог ува: Можда вас Тања Још неко воли ..а ви то и не знате.. Можда више него он, дубље. СЈећате ли се нашег дјетињства... Она фркку незадовољно. И. пошто му Је дала бакшиш, од којег Је он патио, она ме ухвати под руку, па рече, с очигледнзм тежњом да и он чује: Морам да промиЈеним салон.. Овој грбавко ужасно дуго гњави.. Нијесам се окренуо, али сам видио како Јђ моЈ друг клонуо, смрвљен тим ударцем, Лако сам ослободио лакат од Тањиних прстију и, пошто сам отишао до првог угла, погледао сам Је. не пружаЈући ЈоЈ руку, с тсжи.ом да прочита моЈе иисли. Изгледа да Је осЈетила шта сам хтио да ЈоЈ кажем, шта сам мислио о њоЈ тог тренуткс. Вратили смо се разним улицама истоЈ кући. Не знам да ли Јс пошла на бал. Не знам колико сам дуго сједио у полутами собе, не палећи свиЈетло, кад ме из мисли пробуди Јсцај виолине пун болнот звука коЈи је текао право из Јадне душе. „Опроштај”. прошаптах. Иако ниЈе знао шта се десило, и тв вечери моЈ друг нам Је. ипак, свирао...
КУЛТУРА - УМЕТНОСТ
Црвени цвет
Наша филмска уметност пружила је овим филмом убедљив доказ да је срећно пребродила већину нужиих криза почетништва и да обећава остварења која ће у блиској будућности моћи да конкуришу и премашују достигнућа иностраног филма. Дах позоришта уз реторику и декламацију, што је карактерисало већину наших ранијих филмова, овде је, ако још не сасвим избегнут, а оно сведен, на најмању меру. Али, ма колико да јс овај успех вида«, он ипак кије био у стању да са себе скине сву прапшну прошлости. Филм обрађује борбу наших заробљеника иза логорских жица. Сиже. као што видимо, сасвим је нов и узет из {Х>мана „Довиђеша У октобру” Ото Бихаљи-Мерина, који је један од писаца сценарија. Поред њега, још су неки од сарадника на овом филму били у заробл>еништву, што је, свакако умногоме допринело да филм буде врло близак стварности тога времена и тих услова. Већ нас први кадар са логорском стражарском кулом уводи у тешку атмосферу ропства, а већ у слелећем видимо круг око борака у коме живе људи, чији је сваки корак гграћен митраљеском цеви. Тај брз прелаз на ствар уводи нас у ситуацију ишчекивања и динамике која траје кроз цео филм и која је чак помало потенцирана те местимично постаје неуверљива. Поред тога, цео је филм у извесном смислу и помало једнострано оријентисан, јер нам не даје више фрагмената из живота у логору већ сав акценат баца на рад и борбу за ослобођење. Са тиме он губи у целовитости, животне и уметничке непосредности. На тај је начин мисао о ослобођењу која доминира У животу заробљеника сведена на саму себе, која без довољно осталог колорита, делује по мало апстрактно. За илустрацију овога може да нам послужи и сувише слободно изражен револт заробљеника због убиства официра. Фашизам као високо организован терор није дозвољавао такве иступе, као ни сувише јавне састанке, песме из НО борбе и др. По нашем мишљењу сав је тај рад требало дати са више сенке. са више бодљикаве жице и бата немачких чизама. Поред тога, филму би се замерило што у свом оижеу није довољно инсистирао на уметничкој истини. Пребацивање Блаже из логора у земљу заузима много места У њему и последице његовог прелажења везују већи део радње као његовом последицом а то ни.lе био тако типичан слЈгчај нарочито у условима под којима се у филму одиграва. Све то, поред јаког темпа, пребрзог смењивања кадрова не баш најсрећније монтаже (на понеким су местима сцене скоро пресечене), отежава праћење и потпуније разумевање приче, и захтевг од гледаоца непотребан напор. Тако нпр. цела епизода о јеврејину Јакову почев од строја, па до његове смрти. круто је уметнута и испада из целине. Један од најузбудљивијих момената (када Иван замењује спискове у Фуксовој фијоци) решен је као у „Младој гарди” давањем приредбе. Да би ситуација била више напета чују се кораци. Слично решење имамо и каскије када се Блажа пребацује преко друма а одмах затим наилазе Нелгци на мотоциклима, тако да у оба случаја имамо ход и не баш најбоље изабраним путевима. Али, као што већ рекосмо, филм јс на другој страни својим достигнућима успео да оне и још неке слабости баци у други план. и његову суштину и вредност гледамо у друтим елементима. Такав 1е призор у сусрету са руским заробљеницима који је врло једноставан и
спонтан, затим сцена Блажа Руврло искрена и дубоко проживл>ена, у којој Рудолф нарочито импресивно делује. Треба такође спс>менути успео прелаз из кадра када Мнлану ставл»ају лисице на руке у кадар када Фукс ставља накит на руку жене. Паника и бежање Немаца из логора је један од најкомичнијих момената. са мером те се кије прешло у карикатуру, као и психолошки јако мотивисанс бекство генерала Митровића, зликовца без савести, престрашеног за свој живот. За реализацију овако успелих детаља, поред режије главну заслугу има кадар глумаца, који, и ако је саставл>©н од старијих и млађих глумаца, скоро почетника. показује у игри приличну уједначеност, што није био случа) у нашим ранијим филмовима. Истакли бисмо нарочито успелу креацију генерала Митровића коју је дао Миливоје Живановић. Његова је игра кроз цео филм била равномерна и сигурна и дала убедл»ив тип генерала-квислинга, и. што 1е нарочито добро, (а ту се најчешће греши) не баш тако снисходљивог према Немцима. Капетан Фукс Војана Стуггицв носи све елементе једне велике Улоге бескрупулозног и безобзирног гестаповца са мрачном скоро нихилистичком психологијом човека коме су и забаве и разоноде досадне, а педантно врши дужност официра Трећег Рајха. јер је она везана за злочии, њетово једино за* довољство. Најтежу је улогу имао Драгомир Фелба као Раде. Будући млад глумац а имајући пред собом тежак задатак да оствари лик главног ор* ганизатора борбе у логору. за који немамо у својој филмској прошлости јачих традиција, успео је скоро у потпуности да избегне декламацију и реторику, тако карактеристичну за позитивне ликове наших пређашњих филмова. Његова глума је била врло лежерна, одмерена, спонтана и убедљива. Остали Милан Пузић као Милан„ Јурица Дијановић Грдан и Иван Бранка Плеше имали су врло успелих места. Дирљива је сцена смрти Милана у затвору гестапоа. Грдан је кроз цео филм деловао као човеп који дубоко верује У ствар за коју се бори и својим оптимизмом подиже дух и расположење код свих. Режија Густава Гаврина успела је да се овим филмом приближи већим остварењима у ииостранству и да филм који је отишао много даље од онога што смо до сада створили и да спвцифичности филмске уметности —■ „филмски језик’’ искјписти у великој мери за приказивање наше нове тематике а то је био врло тежак задатак, што нам најбоље сведоче филмови који су му претходили. Музика АлексиЈа Бутакова кије много допринела филму. Она је делом остајала незапажена. врло нас је површно уводила и изволила из радње и ниЈе успевала да аудитивно дочарава штимунг сцене и изазива потребна расположења. Рекли бисмо да је филм помало идеализовао борбу наших заробљешгка. Ствари иду некако лакше него што би то дозвољавало присуство гестапоа. Покрет Је како га Је филм дао сувише масован и интензиван. Поготову кад знамо да су Немци били мајстори за сејање раздора. националне и расне мржње, Ми у филму на том плану њих скоро да и не видимо иако је то било једно од наЈЈачих оружја њиховог привременог успеха. Док на Једној страни имамо врло интензивну делатност ПартиЈе (У лику Радета и његових сарадника) са друге, Немци воде пропаганду са звучника или гтреко сенилних сопских генерала. Р. И.
ИЗ АЛБУМА МЛАДИХ УМЕТНИКА
Брана Павловић : Рањеник
СТВАР СКОРЕ БУДУЋНОСТИ
Заједнички часопис свих филозофских факултета у земљи
После првог броја „Наше речи“ оживео Је рад у рвдакциј|И. Примедбе које су биле управљене на рачун чаоописа у „Народном студенту’* и „Омладини” свакако ће бити од користи уређивачком одбору у даљем раду. Све више прилога пристиже за одабирање и боЈазан да ће часопис имати мали броЈ сарадника показује се као сасвим неоправдана. У току су преговори са Комитетом Народне омладине Филозофског факултета у Загребу ради издавања заЈедничког часописа. На загрсбачком Филозофском факултету већ Је образована редакција која би уређивала и одабирала прилоге загребачких студената. Послови издавања и штампања самог часописа једне године би обавл»ала београдска редакција, а друге загребачка. Ако се ови преговори са успехом приведу крају, а сви су изгледи да хоће, заЈеднички часопис наших двају Филизофских факултета претстављаће значаЈан допринос изграђивању нашет младог професорског кадра. а по материјалу штампаном свакако би заузимао завидно место међу књижевно-научним часописима у нашоЈ земљи. г<» птшпља. пд се изпаlе за-
Једштчхи часопис свих Филозофоких факултета у земљи. У том случају би таква публикација била репрезентативни оргаи свих студената Филозофског факултета и могла би с уопехом да претставља «аше филозофе у иностранству. Требало би, ако би се хтело с том публикацијом иступити пред иностране студонте, на крају сваког броја објављивати исцрпнији резиме значајнијих прилога иа три страна језика. То би требало радити и обзиром на то да ће се у часопису објавллвати напгиси из гтростране области књижевне историје, филозофијс, филологије свих народа Европе. Но поред тих планова, који су свакако интересантни. ако би и захтевали знатне напоре од редакције часогписа и свестрану помоћ свих студената ових факултета, пред редакцију се и на изглед безначајкија питања. но која су од битне важности за обезбеђење редовног излажења часописа. Треба обезбедити часотгису публицитет у редовима средњошколоке омладине, јер Је Један од његоних задатака и да популарише студије на Филозофском факултету. ТаЈ пзгблицитет у многоме зависи од заузимања самих директора и руководстава гимназија. Било би пожељно да се часопис потгуларише и међу студентима осталих факултета, Јер се велики броЈ другова са тих факултета интересуЈе за проблеме коЈи ће се у њему расправљати. Несхватл>иво Је, ггак. зашто се У књижарама не може набавити први брот овог часописа. „Научна књига” коЈоЈ је била дужност да снабде књижаре довољшш бројем примерака, изгледа да је то занемарила. Пре изласка другог броЈа редакциЈа би морала да сазове дискусију на којоЈ би се расправљало о квалитету првог броЈа и мнопим другим проблемима коЈи искрсаваЈу при уређивању Једне такве публикације. Може се очекивати да ће сс ту чути значаЈне сугестиЈе и расветлити многа питања. Неки стоје на становишту да би часопису требало дати сасвим научан карактер и да се у њему не би смели објављивати у књижевни прилози. Но то мишљење .ако би преовладало. погодило би многе младе таленте коЈи се баве књижевним стварањем и онемогућило им публиковање ралгова у њима наЈприступачнијем органу. Несумњиву корист и помоћ у студијама значило би и самим студеитима Филозофског факултета објавл»ивање превода есеја, научних студиЈа и одломака из филозсмЈхасих дела. Томе послу би требало прићи на широј основи и не ограничити се на препеве из стране лирике. Друти број Је већ готов за штампу. Он ће изаћи по своЈ прилици крајем новембра. НадаЈмо се да ће бити бољи од првог и да ће са још већим надама ући у друту годину свог излажења.
н. с.
Приповетке
Из Зборника „Песме, приповетке и есеји"
Од осам приповедака објављених у Зборнику све сем једне обрађуЈУ тематику из Народноослободилачког рата или из борбе наших народа за слободу у даљој прошлости. Ма да је нзша прошлост. нарочито Народноослободилачка борба, богата херојским ликовима, драматичним мотивима и много чиме што се стварно одиграло, та тематика је ипак најтежа. Најтежа зато. штоније лако спојии херојски патос са природношћу и животношћу. са исТЈШитошћу и убедљивошћу израза, јер тај патос је ипак изузетан, а његово уметничко оствареше тражи епску ширину, са неколико паралелних радњи, како би све то било једно другим мотивисано и на тај начин природно настало. А у једној пр-иповетци са поменутом тематиком врло је тешко погодити меру и постићи склад ситуације и лика. Зато су неки приповедачи у овоме Зборнику “заграбили више него што су могли извући кроз тако узан оквир какав даје приповетка. Но без обзира на то какав је оквир потребан за приказивање таквих ликова, треба и саме ликове псзнавати, чврсто веровати у њихову могућност и стално осећати потребу за њима. Код Вукашина Ераковића се то у његовом сценарију „Неоткупљиво племе” не осећа. Тај сценарио треба да буде драматизација епа „Смрт Смаил аге Ченгића”. А у ствари он делује као јевтина илустрација вулгарне историје, какву смо некада учили у основној школи: „Турци су наш народ одводили у ропство, вешали. набијали на коље, убирали харач” итд. На филму који би се снимао по томе сценарију све би то требало да се види и како волови вуку и набијају младића на колац, и његове самртне гримасе, и како Турци кољу трудну жену. и како деци сабљом главе отсецају и како вешају. Само би режисер, држећи се сценарија, требало да диригује или да групама статиста довикује; „Ви ћете џелата посматрати са презрењем и поносом” „а ви тамо ћете од страха трептати очима” „ви тамо, опет, мало побледите”, и ствар је у реду. Уз то Ераковић читав сценарио компликује уношењем нове сцене, која како се Смаил-агин зулум не би схватио као зулум који чине сви муслимани треба да делује у смислу братства и јединства на које 1е Мажуранић, ваљда, заборавио. Но Ераковић није постигао циљ: убедљиву слику отпора муслиманског живљз Смаил-агиној тиранији нИје дао, а јединство радње је разбио. Има међутим, и један момецат који је врло успео и врло истинит. То је слика кад се Смаил-ага устреливши једнога и погазивши коњем другог старца муслимана зато што су жалили Црногорце, обраћа с коња муслиманоком живљу изазивајући га: „Има ли још ко да жали Црногорце?!” Ту јо са мало речи дат силеџија, и то Је најуспелија слика у читавом сценарију. Да је читава сцена са муслиманским живљембила унета зато да се рељефније наслика Смаил-ага или који други централни лик, онда би та сценабила на месту, не би ништа компликовала и служећи јединственом циљу да се прикаже један централки лик не би разбијала јединство радње. А овако она служи каопример како не треба проширивати оквир књижевног дела, јер Ераковић га је проширио само зато, да свој сценарио учини политички актуелнијим или савременијим. То међутим није и циљ сценарија као целине. Да би према херојству жртава изазвао код читаоца што веће дивЕраковић се. не верујући сам себи (или не верујући у то херојство), позива на Смаил-агу као на сведока. Тако Смаил-ага посматра Црногорце док у мукама умиру и каже: „Не, ни да писне. ни сузу да пусти. Јуначки умиру, пасји синови!” (Истим тим „решењем” се служи и Данило Николић кад његов жандарски капетан, и поред највећег гнева, „не може” а да не изрази дивљење комунистима, и када окупаторски војник убивши малог курира узвикЈ-је: Рогса' тхеегЈа, у обоЈ лроклегој земљи и деца умиру за отаџбину. Чудно не бојс се смрти”). Па кад о томе јунаштву сведочи непријатељ, онда сведочанство мо ра да је убедљиво. Тако бар аутори рачунају. Данило Николић врло лопо започиње опис капетана. све док капетан није, ма да разЈарен, почео да сазваним поднаредницима говори о делатности комуниста у срезу. Ту је започети темпо заустављен и капетан. иначе добро скициран лик, губи своју изразитост. Зато Је та) капетанов монолог пред сазватим подофицирима могао изостати. Иначе Д. Николић у приповетци „Дечак са Метохије” показује далеко више смисла за реалност и истинитост, него на пример Ераковић у свом сцекарију. Док Николић приказује малог Јунака који сам није толико ни свестан свог Младез Ољача треба да да Шошу, Свесног сваког свог херо Ја чија свака реч и поступак извирв из самог њега (хероја), из његове свести и индивидуалности и из његових жеља. (Бар такви су хероји), Међутим Ољачин Шоша делуЈе некако мртво. Речи његове су речи из летка.из прогласа, сувишс суопште да би биле речи конкретно датох живог лика. То Је таЈ несклад, тоје опет „решење” на пречац. само овдс уз помоћ летка, кад већ код самоЈ
писца није постојало живо осећан>в лика. Разумљиво је да је много теже саживети се са ликом тако сраслии са народним устанком, као што јв један народни херој, па је отуд и могућност да се падне у неттриродност и лажну патетику и декламацију много већа. Но зато су код Ољаче поједини исечци и детаљи из борбе врло живи и уметнички сликовити. Такви су моментл напада на ЈБешљане, па оно весеље настало после јуриша, кад су после прве победе многи били „тврдо уверени да јв борба за слободу завршена, да је устанак побиједио”, па кад Јово Згоњанин празнује и вгш>а кући буре зејтина, а Басо Машала упада у раднички магазин и кроз прозор баца робу вичући народу; Држите, браћо! то је радничка крв. Ево ципела, ево гаћа, шибица и шекерића... Све су то само искре али у н>има једатооношто је у народном устанку било стихијино. У томе код Ољаче има нечег шолоховског. \ Да то стихијно не би превагнуло, Ољача завршава приповетку речима које изговара Шоша: Главно је да је борба почела, а за чистоту партиоке линије борићемо се даноноћно. Гријешака морада буде. Али главно је да су људи коракнули први корак. Све друго се са људима лако да постићи... Приповетка Јакова Данона „Жртве” је бледа слика страдања читаве породице за време окупације. Приповетка Бранка Петровића „ЧичаЈанко’’ много је више уопела, јер јв Петровић сву своју пажњу усредсредио на чича-Јанка, приказао га једноставним, уметнички га добро образложио, избегао сувишну патетику што је нарочито позитивно па је зато његову приповетку много лакше читати. Зато у њој нема нм дречавих боја, нити ичета што читаоца избацује из такта. ма да се ради о тешком проблему о свесном жртвовању једног човека за друге људе. А при решавању таквог уметничког проблема туико је избећи лажну патетику. Но чича Јанко ипак умире без позе. Свв је то постигнуто тиме што н>егова свест и његрве побуде нису схваћене и приказане шаблонски. Али чича Јанко ипак није приказан довољно живо. У приповетци „Вранићи чувају језеро” Ражнатовић је сачувао склад. природност, сталоженост, својствену народном предању и народним ггриповеткама, и меру која бе тако лако повређује кад су у питању драматични моменти. У Џунићевом „Класју” слике су некако замагл>ене. ваљда ради интимиог штимунга који је приповедач хтео да очува ин мемориам „Двоје младих”. А та интимност и топлота сећаша је више формална, него стварна: да би је дочарао. он се каиме послужио приповедањем у другом лицу, даректним обраћањем полинулима, као што се то чини У надгробним говорима. Иначе у гприповетци има доста лирских момената. Најбол>и утисак у читавом Зборнику оставља Крковићева приповетке „Такмаци”. Мотив: преображај у души детета изазван добрим поступком који је оно учинило. Такмаца Коршачу коме је завидао, мали Зец је најзад заволео и видео да је оп добар друг. Али то тек кад га је (Корњачу) спасао да се не удави. У томе је срж приповетке. А оквир за ту драму је скроман. фискултурно такмичење пиоиира. исечак из свак одневног живота наше деце. Крковић воли децу. Он је ту љубав изразио и у опису природе; оно брујање дечијег разговора, па сунце, и смоква старачки прислон>ена уз кућу у којој обитују пионири и зец као поређење са Зецом пиониром све то као да је у неком родбинском односу пажње према деци. Крковић је врло добро запазио код Зеца оно психолошко преламање које се у њему врши кад га Медо .Јкује” „зато што је сам он крив” за свој пораз Гпа. даклв, од њега самог зависе и његове даљв победе). Та грдња заиста делује као потстрек. Поихолошки добро погођен је и читав ток ггриповеткв. У томе је њена драж. Приповетка је лриродна и лака. Иначе се код већине приооведака запажа да се лаћају задатка који н« могу решити, било из разлога које смо већ у почетку истакли, било У слсд недозољног искуства. X. В.
бд^тфуш штшжштштшт КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ КЛУВА МЛАДИХ ПИСАЦА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА Клуб младих ггисаца Сеоградог Универзитета приређује у четвртак, 26 о. м. у 20 часова на Природно математичком факултету (сала 11) Репрезентативно књижевно вече са дискусијом. Читају своје радове Златибор Попопић, Бранимир Живојиновић и Лазар Лазић. ПОНЕДЕЉАК. 23 ов. м. Дебатни клуб Економског факултета „Улога држаре у прелазном периоду” предааање др. Радивоја Увалића, професора. Предавање ће се одржати на Правном факултету, амфитеатер 5, у 20 часова.