Студент
СТВАРНОСТ НАЛАЖЕ
(Ипгтавак са прве етраве) високо квалификованим кадровима (са универзитегском спремом) биле су релативно мале. Отуда су на техничке факултете одлазили само они. који би показали изоазити таленат за те гране науке. И управо због тота нису се осећали недостаци у квалитету знања математике ттросечног средњошколца. Данас. кад су потребе за високо квалификованим калповима такве, да се на пр. на београдски Универзитет и Високе школе у овоl години уписало више студената него што их 1е матурирало на свим средњим школама у НР Србиlи. таl проблем нарочито долази до изражаја. Питање доношења солилног знања математике из срелње школе, постаје услов за успех на Факултетима Техничке велике школе. Без солидног знања средњошколске математике. нема доброг студента Техничке велике школе. Значи. треба Iош у средњоl школи развити код ученика љубав према предметима коlи им боље „падају" (те склоности се у главном каналишу на друштвене натке. природне науке. технику итд.). Отуда произилази и посебан, одговоран задатак наставника и наставничких савета па склоности поlединих ученика према неким предметима (у нашем случаlу конкретно према математици). каналишу у смислу повећавања интеоеса поlединаца за те предмете. Већ од VI разреда требало би неговати такве посебне склоности ученика да-Iући им тотстрека. па и пронаћи форму да се ученици присиле да те поедмете више и темељити.lе уче. Тако би се постигле две ствари. прво. средњошколци би се већ у VI или УП разреду гимназије одлучили шта да студирају, и. друго, они би се за те студиlе много солидније припремили. Посебан проблем у вези са квалитетом средњошколаца јест ниво стручног знања и педагошке спреме наставника. Чињеница да ове године око 40 до 50% свих студената Природно математичкот Факултета понавља годину, не да.lе наlбољу перспективу за решење овог врло важног проблема. Толико о средњим школама. Али, можемо ли чекати 10 година Један наставник Техничке велике школе изјавио 1е недавно да 1е за решење проблема квалитета средњошколаца потребно десетак година. То 1е више или мање тачно. Но наша привреда не може толико чекати. Нама су хитно потребни инжењери и то одлични инжењери. Дакле, треба поћи од конкретне стварности. Морамо створити одличне инжењере и од овог данашњег материјала. Како се према том задатку односе школске управе на Техничкоl великоl школи? Већ је у почетку речено да се стиче утисак као да прошлогодишњи неуспех студената првих година не забрињава много школску управу. Мећутим управо они треба да сносе главну одговорност за извршење плана кадрова. То значи да ниlе довољно рећи да 1е квалитет соедњошколаца лош и тиме оправдавати све (каквих тенденца има) већ и ол тога треба поћи и уложити огроман напоо да се и из овог материlала створе добои кадрови. То значи ла 1е полазећи од конкретне стварности. основни задатак повећање одговорности катедри, наставног и помоћног наставног особља и уопште школоких власти. Меоило њиховог рада могу бити само резултати. А прошлогодишњи резултати (па ни они раниlих година) нису наlбоља сведоџба. Каква искуства тоеба извући из досадашњег, а нарочито прошлогодишњег рада? Таквих
искустава има много. Ми ћемо овде набацити само наlважније. Како да ускладимо ниво знања математике (што 1е основни проблем на првим годинама факултета ТВШ) коlег средњошколац доноси из средње школе са наставним програмом факултета? Ми овде можемо само поновити питање коlе смо постазили и у анализи рада на Универзитету. Да ли 1е могуће у конкретноl ситуациlи изменити наставни програм из математике I? Не сматрамо, наравно. да се ниво изучавања математике спусти, Не. ми сматрамо да 1е потребно и нужно, згзима.lући у обзир чињеницу да 1е ниво знања математике код студената првих година врло низак наставни програм матетике у првом семестру нешто спустити. да би га касиије подигли на исти ниво. Конкоетно ми предлажемо да се V првом семестру више предавања искористи на обнављање. учење и суштинско схватање неких тежих партиlа из средњошколске математике (из тригонометрије и аналитике на пр. интеграли. вектори итд.). То 1е због тога што би се у да се тај ниво из почетка спусти. већем броју студената било омогућено с обзиром на поступност да доће до краlа студија. Међутим, ма ла оваl предлог не садржи никакву тенденци.lу спуштања нивоа бутућих инжењера, њему се, због некаквих „принципа" одлучно супротстављаlу и неки одговоони другови из Савета за високе школе НР Србиlе Нас занима олакле таl став. ПрикЈшљајући податке за ову анализу, редакција је у више наврата добила жалбе на критериј и став појединих наставника на испитима. Наводи су испитани и може се рећи да и ту леже разлози неуспеху. У току године било је више примера неодговорног и недрутарског односа неких професора према студентима (одређивање унапред колико ће студената положити испит, омаловажавање, исход испита зависи од расположења појединих наставника), што не утиче позитивно на васпитање студената. Одређенм број вежби ■— услов за оверу семестра Као и код изучавања егзактних наука и на факултетима Техничке велике школе, основ за стицање солидног знања јесте свакодневан, упоран и тсмељит рад. Он укључуlе како редовну посету предавања тако исто и посећивање вежби. На вежбама студенти продубљују сво.lе знање. примењуlући га на конкретне предмете кроз конкретне задатке. Зато институцији вежби тоеба посветити посебну пажњу. То у првом реду значи да треба настоlати да се оне обавља,lу у потпуно нормалним условима (у вежбаони у којој има довољно светла. која није препуњена. уз примерну дисциплину итд.). Попед тога за вежбе треба обезбедити довољан броl асистената. С обзиром на изузетну важност тих вежби поставља се питање и шиховог редоиног похаћања. Зар нам пример Медицинске велике школе, где 1е редовно посећивање вежби услов за овераваше семестра не говови којим путем да се коене? Но. као што то искуство показује вежбе не смеlу остати Iедина Форма помоћи и контроле студената. Остаlе дакле испробано средство са факултета Универзитета и Медицинске велике школе колоквијуми.
Мишљења смо ла би требало организовати обавезне колоквијуме из математике (а можда и из физике и статике) и то на пр. у облику пробних писмених ралова. Ти колоквијуми би. пре свега. присилили студенте да од почетка редовно прате прелавања и вежбе (јер се без тога не би могли жити колоквиlуми. а без по* требног броlа колоквиlума оверити семестао), а затим би омогућили катедои тачан преглед рада поlединих студената Да ли је програм математике преобилан? И на краlу неколико речи о наставном орограму математике. Мишљења смо да је програм математике I и П, како се преда,lе на факултетима Техничке велике школе у Београду преобиман. Са овом констатацијом слажу се скоро сви Комитети народне омладине на факултетима Техничке велике школе, па и неки поофесори од ко.lих неколицина истакнутих научника и поактичаоа. Ми нећемо улазити у танчине проблема наставног програма математике I и П. Али. ако већ поетоје мишљења (документована и озбиљна) да 1е програм математике преопширан. да 1е Iедан његов део и директно непотребан будућим инжењерима практичарима. зашто се о том на Техничкоl великоl школи не поведе дискусиlа, да се, једном за увек то питање рашчисти. Част ауторитетима. али ако је нешто непотребно (а у овом случа.lу и директно штетно). то треба и изменити. Оваl је проблем само набачен. пре свега зато. што ће његово коначно решење повољно деловати на студенте. а онда и зато, да се стане већ Iедном на краl шаптању и изlавама „у поверењу 4 *. Ниlе сврха овог чланка да да. неку коначну оцену. ни да „пресече", Iер 1е то на овом простору и са оваквим подацима немогуће. Он има за циљ да из сложене пооблематике у раду првих година извуче кључне проблеме и постави их на дискусију која се не може ограничити само на студенте. Иако би желели да наши другови наставници у својој дискусији при решавању ових проблема, имају у виду и наше предлоге. Они не претендују на неоспорну стручност и неопозиво прихватање, али се У њима, можда, као резултати вишегодишњег искуства може наћи искра истине.
Где немар влада...
Постројења за купатило и прање веша у студентском дому „Милован Ђилас", инсталирана прв неколико месеци, не могу да прораде Јер „нема“ радне снаге. Централна управа на све интервеиције одговара са „видећемо, стрпите се“
Вала, могла би Централна управа, кад нема ко ДРУги. партиер да ми буде.
За њих двоје прича
ДАНИЛО НИКОЛИЋ
— Написано Радмили ПротиК на послед њим страницама дневника ' (Наставак) ... Треће године од његовог изласка из школекад му Је било скоро петнаест. а меки почетак четриаесте године, наше другарство Је мало оживјело. Но у, _ сlенком багрема, на мЈесечини, слушао сам сјетне звуке вилпинв понекад он положи виолину на кољена и ти хПХким гласом запЈева. Таква ноћ. кад сребрни прах мlесечиие бешумно пада по блиставоЈ трави и кад се мутно бЈеласаЈу кровови кућа, и такав глас, звучан дубок, 6ЈШИ су довољни. и ништа друго да Још више заволим вољеног друга. „Какав таленат пропада“ мислим ]а и *али да га, примЈећујући у његовим очима умор Г д јеУчинило ми се да се много измјенио и питао ДНОМЈ данило, како бакшлши и хлањање напудраним, угоЈеним ииштавилима. - тужн^ IСМ п Јјј, нзн^ де ви |Ј o таквим гласом и изразом лица да сам вЈеровао да сЈеди преда мном *“ ен, s*', М °4 Д б И0 доври него некакав зрео, напаћен '*овЈек. Н Је п онај дЈечак кудраве косе у изблиједелом капуту оо.е заб o рави Ли. иако Је дЈе^" ом с _ п и °^ лим иако није више наше плаво ђзволчеса смеђимевиЈетлим витицама. Већ назиремо и у себи нагађамо каква су она узвишења која бојажљиво подрхтаваЈу под њеном сатинском блузом/ под ленгером извезеним модрим концем на ли?евоЈ Л страни груди Њена Је коса Још буЈниЈа и свЈетпи?а тала ЈоЈ на биЈелу блузу закопчану под самом брадом! Из дугих уво Јака риЈетко се кад поЈави ружичаста. скоро прозирна шкољка љупког ува. . с , м Гамо 1е мене, изгледа. бог проклео Још увиЈекоам мршав те оди Јело стоји на мени као на страГлГ7' сеоском купусу. МоЈа маЈка примЈећуЈе да « нервнрам упЛјек кал се чешљам пред огледалом и ирло дипломатски. тЈеши ме да имам сиве. паметне °™ е " у шке црте лица и дубок звучан глас. као и моЈ имсњак. С боЈажљивошћу коЈа Је своЈствена младићима мотих г дтш, кришом посматрам Тању и вЈежим поглсдом ка она то прим Јети. Јер знам да ми очи откривају скривене ?ЗГпримЈетио да Тат Јана, наш блистави идол постуна са миом као оа сво Јом школском торбом: кад ЈоЈ треба
вуче Је са собом, кад не треба-оставља Је гдје било, а ако се изгуби тата ће другу купити, новаца има. Моје сумње, дубоко скривене стрепње, обистикиле су се прољетос. Без разлога и изненада иселио се наш сусјед, обућар. Чуо сам кад Је мајка објашњавала оцу: Шта ће сиромах.. кирија Је висока, мора да тражи Јефтини Је.,. Неће још дуго. Јадник... Вило Је Јутро, кад Је мој друг пошао, потиштен, за колима коЈа су била, како ми се чинило, натоварена само некаквим старим сандуцима и калупима. Колико ]е било ту калупа!. МоЈ друг ]е носио у руии канту за воду и Један раздрт Јастук под пазухом. ОдЈедном, са трећег спрата викнула Је Тања, држећи руке на разрезу биЈеле спаваћице, на грудима, сва рашчупана; викнула Је са дрхтањем у гласу коЈе сам, чини ми се, само 1а разумио; Данило!.. Збогом, Данило!. Иако Је повјегла. причуо сам ЈецаЈ. Он Је само погледао горе. ПримЈетио сам да Је чвршће стегао канту. Кад смо се на капиЈи поздрављали, ниЈе могао ни слова да кажс грцао ]е. Ја сам се, око десет сати. попео код Вукановића; затекао сам Тзњу за столом, нагнуту над књигом. Само ме је логледала мутним очима. Видио сам али нијесам хтио питати зашто да Је књига наопако окренута и. да су слова на странама влажна, а такве куће. као што Је троспратница њеног оца, не прокишњавају. НиЈесам хтио признати себи, али сам знао одакле су те капи. одакле падају. „ Тог дана, увече, ниЈе нам свирао наш друг. Кад ли ће опет сЈетни звуци виолине долетјети до наших прозора?. СЈутрадан. 8 априла 1936 године, отпутовала Јв Тања у Сарајево, код своје тетке, сестре њеног оца, врло богатв удовице. како сам чуо. 3. КраЈем Јупа 1940 године славили смо у уском поро дичном кругу срећни завршетак школовања. Призната ми 1е зрелост и био сам срећан. А увече моју радост по Јачао Је Тањин долазак из СараЈева Како се само прпмијемила наша дјевоЈчица за четири године! Чини ми с« да јв то нека дјевоЈка помало слична негдашњој Татјани Вукановић. смеђоЈ и ЈогунастоЈ дЈевоЈчици. Изненадило мв Је вјештачко руменидо њених усава-
примјетио сам да Је цигарета при дну обо Јена масном црвеном бојом „ружа“ као и њени лакирани, врло црвени, дугачки и оштри нокти, мало повијени као кануе. ВЈероватно због тога сам и хтио да ЈоЈ се претставим као новоЈ познаници А... ви стално овдЈе, код нас?.. Као увијек, госпођице... Хвала богу Ја више своЈим узрастом и појавом не потсЈећам на дугоноге, мршаве пернате животиње. Мало сам се уоблио, Јер се боље живи, и прољепшао сам се, те ми се учинило, кад ме Је Тања значајно погледала зрачким, мало изблиЈеделим очима, учинило ми се да сам биЈел, достоЈан пажње, неодољив од лјепоте лаоуд. Већ сам се држао отмјено, са прорачунатим покретима, о подешеним тоном гласа: све што приличи Једном матуранту чиЈи се отац, ипак, почео успињати ка горњем дијелу лествица положаЈа у друштву. Тат Јана се изненадила какву Је дивну кућицу подигао њен тата на мЈесто оне старе приземљуше гдЈе смо некад живјели моЈ друг иЈа са своЈима. Кућа зе, збиља, нешто мало проширена. има двије собе. кухињу, купатило и малу просториЈу за оставу. Али је врло љупка са својим зеленим капцима прозора и блиједоплавим зидоЕима под трулоцрвеним кровом. Чак 1е и кухиња поплочака биЈелим порцуланским квадратићима, а собе ишаране разно-боЈним цвијећима вјештих молерских руку. Дакле, кућица Је била сва у бојама, као да Је из неког албума извађена. Помало ми Је криво што Тања не пита за нашег друга из дјетињства а Ја не смијем да ЈоЈ кажем за оне дуге, мучне ноћи, кад сам бдио краЈ шега, кад Је и мала прегршт мјесечине на поду његове собе била за мог имењака читав пожар. Знам да га Је вољела, па не могу да ЈоЈ лричам како Је мом другу од оног ударца кундаком за вриЈеме прошлогодишњих демонстрациЈа, због прелома кичме, почела расти мала грба међу лопатицама за вратом Изненадило ме Је како Је она све то примила равнодушно кад Јо сазиала. Мислио сам да се претвара преда мном, зер младе дјевбЈке криЈу љубав, исповједоЈу се само наЈинтимниЈим другарицама. . .Ипак смо нас двоје, послиЈе неколико недеља. оживјели сЈећања на заЈедничко дЈетињство. Закључио сам да Је сад Тања много бољи друг. слободна, ниЈе више размажена и Јогунаста. Почео сам да их посЈећуЈем. Са одијелом сам стајао много боље него са дотадашшим успјехом у школи, али велика матура није тек што лако. Чак ми се Једном чинило да ће приЈе мува из стаклене лопте излетети него Ја из осмог разреда гимназије. Тања Је срећно створење она Је Још зимус напустила седми разрел Шта би тек моји на то рекли! али шта говорити о патриЈархалном свијету. о моЈим родитељима, који мч заједно са седамдесетогодишњом. до зла бога говорљивом бабом, даноноћно туку со на глави Сваке вечери шетали смо Тања и Ја поред иора и ггричали разне веселе догађаЈе из детињства. Прекоре сам улућивао сам себи што давно ниЈесам посЈетио мог друга. али од шетњи са Тањом ниЈесам могао да се одвоЈиМ. Понекад ме ока вози њиховим аутомобилом вијугавом цесгом изнад ријеке, између брда. Спочетка чудио сам се што ме за вријеме вожше. док јоЈ вЈетар забацује косу као блиЈедозлатну заставу, запиткује о мојоЈ д]еЉепша Ј е од мене? _ пита блистаЈући низом зуба па нагло зауставља аутомобил и нуди ми цигарете које ЈоЈ доноеи отац и које су извезене неким танким нитима сребра као да их Је шарао паучином срме вЈешт призренски куЈунџиЈа. Кад ћеш ми Је показати већ?! уноси ми се она у лице и, примјећујући да ми се од њеног блиског даха, од њеног мириса који ]е тако различит и фин код младих дјевоЈака, да ми се од свега тога иути у глави, она ме упорно гледа и Ја видим, као кроз матлу сјећања, само* њене сЈајне очи и влажне усне. Тада ме нешто стегне у грлу и Ја не бих једну ријеч изустио, па макар се изненада читав чопор вукова на мене устремио. Али ипак, видим да ће руке одрећи послушност. Два пут сам се, у њено] соби, тргао у последњем тренутку. Тања ... оваЈ прамен забаците ... овако ... Рука која Је пошла с другом намјером намјестила Је, примјетно дрхтећи, прамен њене увијек бујне. свиЈетлосмеђо косе. Сваком мучењу, сваком искушењу. свему дође краЈ. Кад баш хоће, зашто да ЈоЈ не признам да Ја дЈевоЈку немам, нити сам имао. И... кијесам крив: тамо гдЈе смо некада све троје заједно пецади рибу, прислоњен уз влажно стабло Јове, под цестом на коЈоЈ Је чекао празан аутомобил. Ја сам осЈетио бијеле и топле Тањине руке око врата и сазнао, први пут, каква су она пркосна узвишења под сатинском блузом. .. Тако Је почела наша љубав. Продужиле су се нашв шетње путем изнад Ибра, иако Је њен тата продао аутомобил. Лутамо нас двоЈе брдима, изнад зеленомутне риЈеке, скривене под крошњама врба савиЈених над водом. Понекад се пењемо изнад цесте и пијемо воду из дрвеног корита коЈим пролазе цјепанице.из планине; пијемо чудно; она са мојих дланова. Ја из њених прегршти, Једновремено. Него, и поред свега она се жали да Је Ја не волим, да се све држим на неком растојању, да постоји нека препрека, а Ја не знам шта Је то. Једног дана рече ми она изненада: Вид Јела сам данас Данила, и продужи прилично равнодушним гласом. .. .Он ми Је Јутрос наздештао фризуру, познао ме Је чим сам ушла. Дивно ради. занио се као умјетник.. посматрала сам у огледалу.. Како ти се свиђа фризура? ... Ванредно, гтромумлах Ја незадовољно. Најзад послиЈе два мјесеца. пошао сам код нашег лавнашњег друга. ВЈероватно ниЈе знао за наше шетње, Јер се дуго распитивао о Тањи и сваки час, кад би нека дјевоЈка ушла у салои, он би се тргао, као да њу очекуЈе. Неколико пута послије тога био сам приморан да чекам док моЈ друг намјести косу Тањи, Радио Је очигледно, са занесеношћу, са сграшћу умЈетника коЈи у тревуцхма стварања заборавља на све око себе. Дутим лр-
Богатство разноврсних и занимљивих тема
(Наставак са прве стране) пред собом. Интересовање студената за ове проблеме је велико, и удовољити њима није тако лак посао али је несумњиво захвалан. ПРЕДЛВАЊЕ „УЛОГА ДРЖАВЕ У ПРЕЛАЗНОМ ПЕРИОДУ“ Предавање „Улога државе У прелазном периоду”, коlе ће се одржати у децембру месецу, по интересантности и актуелности проблематике. не заостаје иза претходно наведеног предавања, Студенти ће имати прилике да се кроз једно целовито и сажето предавање упознају са учењем класика марксизмалењинизма о држави, њеној улози у класном друштву с једке стране, и прелазном периоду од капптализма ка комунизму с друге сгране. Поред тога ово предавање имаће за задатак да на конкретним примерима осветли ревпзионизам совјетских руководилац« по питању државе у прелазном периоду с једне стране, и стваралачку примену учења класика марксизма-лењинизма од стране нвшег парткског руководства с друге стране. Дела класика марксизма-лењинизма као што су: Антидиримг, Порекло породице, приватног власништва и државе, Критика Готског прогрвма, Грађански рат у Француској, Држава и револуција јасно и недвосмислено изражавају њихове погледе у вези са питањем улоге државе у прелазном периоду. Енгелс, водећи двоструку борбу с једне стрвне против анархистичког укидања државе и с друге стране против учења десних опортуниста о могућнссти урастања капитализма У социјализам без револуције, без рушења старог државног апарата, упорно и бескомпромисно се залагао за доследно марксистичко објашњење овог веома важног теоретског и истовремено практичног питања пролетерске револуције и изградње социјализма. Навешћемо Iедан карактеристичан текст из Антидиринга кога Стаљин коментарише на 18 конгресу СКП (б)-а: „Када више не буде друштвених класа које се мора.lу држати у потчињености, када више не буде владавине једне класе над другом и борбе за опстанак, која има своје корене у савременој анархији производње, када буду уклоивени сви сукоби и насиља која отуда проистичу, онда се нећевише имати ко угушивати и сузбијати, онда ће нестати потребе за државном влашћу, која данас врши ту функцију. Први акт у коме ће држава иступити као претставник читавог друштва претварање средстава за производњу у друштвену својину, биће уједно њен последњи самостални акт као државе. Мешање државне власти у друштвене односе постаће мало по мало сувишно и престаће само од себе. На место управљања особама доћи ће управл»ање стварима и руковођењем про-
цесима производње. Држава се не „укида, она изумире”. Међутим, Стаљин је у поднесеном извештају на 18 Конгресу СКП(б)-а довео у сумњу или тачније речено, извршио ревизију овог Енгелсовог ставв, допуштајући његову правилност и основаност али само под једним од два услова. Он на пр. каже: „Да ли је правилна ова Енгелсова теза? Да, ггравилна Iе. али само уз један од два услова; а) Ако социјалистичку државу проучавамо само и Iедино с гледишта унутрашњег развитка земље. апстрахујући унапред међународни фактор, изолујући земљу и државу од међународне ситуације ради лекшег истраживања или б) Ако претпоставимо да је социјализам већ победио у свим земљама или у већини земаља, да уместо кагтаталистичког уокружења постоји социјалистичко уокружење, да више нема опасности од напада споља. да више нема потребе за јачањем војске и државе”. Коментаришући даље овај Енгелсов текст Стаљин констатује да Енгелс полази од претпоставке да је социјализам победио у већини или у свим земл>ама, и да према томе он није имао намеру да испитује ову или ону конкретну социјалистичку државу већ развитак социјалистичке државе уопште. У вези са тим Стаљин каже: „Само се тим општим и апстрактним карактером проблема може објаснити чињеница да је Енгелс при испитивању проблема социјалистичке државе апстраховао такав фактор као што су међународне прилике, међународна ситуација”. Допустимо да је Енгелс стајао на погрешном становишту симултанссти револуције што је несумњиво било условљено друштвено економским приликама епохе у којој је живео Енгелс (уосталом зар једно време и Лењин није стајао на становишту светске револуције). Али се не може допустити тврђење да Енгелс није био марксиста и дз није познавао дијалектички материјализам када му се подмеће да је апстраховао међунаррдне прилике говорећи о развоју односно одумирању социјалистичке државе само и једино с гледишта унутрашњег развитка државе. На против, Енгелс је баш на темељу дубоког познавања ондашњег међународног раднич-' ког покрета и тенденција шеговог развитка могао да открије општи (и апстрактни али не и апстракционистички) закон развитка односно одумирања социјалистичке државе, закон који ће важити за сваку земљу у којој је извршена социјалистичка револуција. Зашто су Стаљину била псггребна условна ограничења горе наведене Енгелсове тезе? Из простог разлога да би спровео ревизионистичку концепциЈу по питању улоге државе у прелазном периоду. Изговор да држава СССР-а неопходно мора да Јача и у комунизму збот околности међународног фактора кога Енгелс по речима Стаљина ниЈе имао У виду. Јесте у ствари згодан пут да се спол>ни фактори прогласе одлучуЈућим за развитак сваке понаособ узете земље. Вратимо се за моменат на последњи Енгелсов текст и потсегимо се на онаЈ став где он каже: „Мешање државне власти у ДРжавне односе постаће мало по мало сувишно и престаће само од себе”. Значи ако Енгелс ниЈе могао да предвиди све конкретне поЈединости пре 50—60 година. он Је у сваком случаЈу могао да говори о постепеном одумирању државе, тј. о постепеном неста Јању њених привредних функциЈа, без обзира на међународне прилике, Енгелс ниЈе био анархиста да би могао стаЈати на позициЈама анархистичког укидања државе апстрахуЈући међународни фактор. Напротив, Енгелс Је увек подвлачио постепеност у одумирању државе. Очигледно, или Стаљин ниЈе разумео Енгелса диЈалектичара. или Енгелс заиста пре 50 —60 година и ниЈе могао да предвиди Једну оваку наЈгрубљу ревизиЈу марксизма-лењинизма. Док, с Једне стране, совЈетски руководиоци истичу и удараЈу на сва звона. да код њих нема више супротности. ла свест вођа тачно одражава стварност. да
више нема потребе за насилним угушивањем унутрашњих непријатеља (насилно расељавање читавих марода сигурно Је плод правилно решеног националног питања. поновно увођење смртне казне сигурно Је резултат до сада нечувене хармониЈе у совјетском друштву). С друге стране, они отворено проглашазају неопходност Јачања лржавног бирократског е.парата у периоду уласка у вишу фазу социјализма, у комунизам. СовЈетским теоретичарнма изгледа сасвим природно да св са читавом њиховом бирократском камарилом преселе и у комунистичко друштво ШТО СЕ СВЕ НАЛАЗИ НА РЕПЕРТОАРУ Поред ових централни дебатни клуб има на репертоару Још известап број предавања која заслужуЈу озбиљну пажњу и шире интересовање. Већи број студената ниЈе упознат са ппоблематиком и гправцима који постоlе V савременој буржоаској филозофији. Правци као што су, пратматизам. егзистенцијализам. семантицизам итд. често су познати само по имену а не и по суштини свога учења. У том смислу веома корисно ће послужити предавање „Главни правци савремене буржоаске филозофиЈе”. Предавање „Улога и резултати рада треће Интернационале” пружиће извесне чињенице о њеноЈ делатности и оцену тих чињеница, обзиром да су те ствари мало познате, Јер су незнатно публиковане на нашем Језику. Предавање „Политика царске Русије према ослободилачким покретима наших народа” бациће акценат на приказивање ових односа од стране совЈетске историографиЈе; и најзад предвиђено Је Још Једно интересантно предавање из области природних наука коЈе гласи „Нека наЈновиЈа открића из области атомистике”. Несумњиво, било би ол користи, ако 6и се у овом предавању могло обухватити и последње АЈншатјново откриће о коме Је писала инострана и наша штампа. И на краЈу навешћемо неколико ЗначаЈниЈих предавања предвиђених у плановима секција дебатних клубова. Тако на пример секциЈа филозофске групе има између осталих, и предавање као што су „Друштвени и гносеолошки корени неопрагматизма” затим „Правци и главне карактеристике Југословенске филозофиЈе XIX и XX века. СекциЈа историске групе: „Преглед филозофских погледа на историЈу од античких Грка до данас”. Секција историје уметности: „Модерни правци у уметности у буржоаском свету”. Секција књижевности: „Један савремени књижевник о свом књижевном стваралаштву” затим „О стању у савременоЈ лингвистичкоЈ науци у СССР-у”. СекциЈа романске групе: „Сликарство романсе у ИталиЈи” затим „Рационалистичка естетика ЖилиЈен Бенде”. , СекциЈа Германске грутге: „Развитак музике од Моцарта до Вагнера” затим „О главним правцима декадентне литературе Запада” итд. Ако би се остало само на овим наведеним предавањима стекао би се утисак да Су оца недовољно или сасвим мало политички обојена. Међутим планови централног дебатног клуба и његопих секциЈа обухватили су већи броЈ тема са политичком проблематиком. Навешћемо само неке од њих: „Улога КП у прелазном периоду”, „Улога КПЈ у борби против ревизионизма”. „О карактеру спољне политике у ФНРЈ”. „О неким новим моментима у унутрашњоЈ политици у нашоЈ ПартиЈи”. * * . • Ако се предавачи на време обезбеде. ако се студенти солидно припреме за ова предавања на таЈ начин постићи ће се висок квалитет како предавања тако и дискусиЈе и онда нема сумње да ће идеолошка политичка живост и борба мишљења на Филозофском факултету бити развијена, Јер постоЈе сви услови како обЈективни тако и субЈективни да се започете традициЈе из прошле године даље развиЈаЈу и богате.
МИЛЕНКО МАРКОВИЋ