Студент

ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА КОМИТЕТЕ НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ УНИВЕРЗИТЕТА И ВЕЛИКИХ ШКОЛА

Избори за руководства Народне омладине ла Универзитету и Великим школама, који су у току, имају велики значај за даљи развој наше организације. Оно штг их ове године нарочито одликује је начин спровођења избора и састав новоизабраних руководстава, што значи даље продубљавање социјалистичке демократије која је у складу са општом линијом Партије и Владе. Избори секретаријата актива и група вршени су без кандидационих комисија. Сви чланови Народне омладине директно су учествовали у бирању факултетских комнтета (где су то дозволиле техничке могућности), Руководства Народне омладине не сачињавају чланови партиских бироа (као досада), него се у њима бирају најбољи чланови Народне омладине. који не морају бити и партиски руководиоци. За развијање и осамостаљивање организације и иницијативу сваког члана Народне омладине. ове мере имају посебан значај. Избори за секретаријате актива су завршени. Они су показали зрелост наше организације, као и то да су студентске масе правилно схватиле одлуке Ш Пленума ЦК КПЈ о школству. Озбиљно су третирани најважнији проблеми стручног. идеолошко-политичког и културног образовања. затим питања која су у непосредној вези са свакодневним животом и радом студената на факултету. Но, ово не значи да није било и лоших примера; у вези припремања кзборних вонференција или квалитета обраде појединих стручних и политичких проблема (на пример, изборна кондаеренција актива хемичара на Природно-математичком факултету). Реферат и дискусија кису расправљани. или бар не са потпуном озбиљкошћу најважнија питања рада актива. Ових примера има више. И реферати и дискусије допринели су објашњавању полипгке наше Партије и Владе. како спољне тако и унутрашње. Она је објашњавана правилно, иако не свуда ловољно широко и суштински. Студентима је објашњавана прттзоедна и полипгчка проблематика изградње социјализма код нас, с нарочитим освртом на Закон о управљању државним привредним предузећима и вихпим ггривредним удружењима од стране радних колектива. Наредбе Савезне владе о штедњи и дрТреба напоменути да. ипак, на неким активима Филозофског факултета и Више педагопгке школе ова питања нису довољно обпађена. Потребно је истаћи да факултетски комитети Народне омладине У целини и већини случајева, нису ру* оподили * -борима » активтша, т. .1. нису им пружали потребну ггомоћ. Карактеристичан 1е пример Архитектонског као и Филозофскот факултета који. чак у једном менту, није знао да су неки избори већ спроведени. На пољопривредном и Шумарском факултету и Природно-математичком факултету комитети Народне омладине препустили су руковођење изборима само једном или евентуално двојици чланова Комитета. Овакав однос факултетских руководстава према изборима негативно се одразио на квалитет њиховог рада. Претстојећим факултетским и школским конференцијама комитети Народне омладине морају поклонити највећу пажњу. Оне треба да буду брижљиво припремљене. Неопходно је да сзако руководство Народне омладине на факултету и гшсоли добро анализира како су протекли избори за секретаријате актива и комитете година (Пољопривредни и Шумарски факултет) како би посветили потребну пажњу оним ггроблемима који на проте-

клим изборима нису довољно или чак нису правилно објашњени чланству организације. То је утолико важније што ће на овим конференцијама учествовати неупоредиво већи број чланова Народне омладине него досада. Зато припрема ових конференција треба да буде најважнији задатак сваког комитета. Ако се на конференцијама солидно обраде конкретна питања која се постављају пред појединим нашим организацијама, нема сумње да ће бити много мање уопштености, а доћи ће до пунијег изражаја специфичности које карактеришу наше организације и задатке који се постављају пред њима. А то је веома важно за правилно и успешно решавање будућих задатака. В. К.

Са изборне конференције на Технолошком факултету

ВЕЛИКИ БРОЈ СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ ПОНАВЉА ГОДИНУ

Ослањали се на „искуство" и понављали

Око 900 односно 24°/о студенута Медицинског факултета по«авља годину или губи право на даље школовање. Овако велики број понављача намеће проблем понављан>а на неодложну дискусију и објашњење основних узрока оваквог неуспеха. Идимо редом по годинама и изнесимо како запоаво стоје чињенице. Фебруара месеца 1950 године изишла су прзвила о упису. похађању предавања и вежби и полагању испита на овом факултету. У њима }е било ]асно речено да се испити из прве године морају положити до септембра 1950 године. да се из друге године мора положити анатомија као услов за условни упис у V семестар, а хистологиlа и физиологија до Iануара као услов за упис у VI семестар. Из Ш године мора се положити бактериологша као услов за упис у VII семестар а из IV године патологија и испити из Ш године (фармакологија и бактериологија) као услов за упис у IX семестар. Сви су студенти са овим били добро упознати. ДЕСИЛО СЕ. МА ДА... Прва година 1е физику полагала у јануарском испитном року 1950 год. и показала одличне резултате. Није се сумњало да се хемија и биологија могу положити у јунском односно септембарском испитнбм року. Али десило се И поред објективних могућности велики број студената. више од 300 или 40°/о. није положило хемију и биологију. Узрок лежи у томе што другови нису систематски, упоредо спремали сва три испита. што су се у великој мери ослонили на причања и ..искуства” старијих студената. већином нерадника. да се биологиlа може спремити за 20 даиа и да се правила

неће спровести у дело, тако да ће моћи испите полагати и у јануарском испитном року наредне године. Резултат: студенти су показали тотално незнање из биологије. због чега понавља 150 студената. а из хемиlе минимално знање тако да 1е по речима професопа хемије. септембарски испитни рок био најслабији од ослобођења до данас. А шта се десило даље. кад 1е испитни рок завршен и кад се увидело да се мора понављати? Почело се причати како 1е Правилник престрог. како се пе могу сва три испита положити за годину дана. како би ~они“, кад би им се допустило да упишу тсећи семестар. надокнадили заостале испите. итд. А да ли 1е то тачно? Ниlе. Iер и најмањим напором. мз систематски рад могу се сва тои испита положити у Iунском испитном року. А студенти прве године имали су за то све услове. На друтовима са садашње прве године лежи да извуку поуку из овог примера своlих старијих другова. Институти би. са своlе стране, требало да разним методама рада (пропитивањима. колоквиlумима) помогну и обезбеде потребни систематски рад. ЗБОГ НЕПОЛОЖЕНЕ АНАТОМИЈЕ На другој години понавља 98 студената због неположене анатомије, заправо они нису положили ни.lедан испит из дпуге године и не могу ићи даље. Проблем ове године је масовније понављање у јануарском испитном року. зато што 217 студената има по два заостала испита (хистологије и физиологиlе). који се морају положити у Зануарском испитном року да би се могао уписати VI семестар. Зато треба студенте Ш године благовремено упозорити на ову могућност.

ПРЕДЛОГ; УВОЂЕЊЕ ОБАВЕЗНИХ КОЛОКВИЈУМА На трећој години због неположене бактериологије. Iедини предмет који се полаже на овоl години, понавља 37 студената, Ова година је на Медицинском факултету по испитима на,lлакша година. али не и по стварном градиву коlе се предаје а чији се испити полажу у IV односно V години. Мишљења смо да на овоl години треба увести обавезне колоквиlуме из опште патологи-Iе. интерне и хируршке гтропедевтике. како би се олакшало спремање испита из клиничких предмета у наредним годинама. Што се тиче понављача не би се требало много задржавати, Iер су сви они последњи испит полагали Iануара 1950 године и имали осам месеци за спремање бактериологиlе. Једино потпуни нерад 1е узрок што се ни.lе положила. ПОСТОЈАЛЕ ОБЈЕКТИВНЕ МОГУЋНОСТИ А ПОНАВЉА 400 На четвото! години стање 1е најгоре. Од 840 студената. ко.lи су оверили УП семестар досад су се уписали 320 студената у IX семестар. Рачуна се. с обзиром да испитни рок још траlе. да ће због неположене патолотиlе и испита из Ш године, понављати изнад 400 студената. тј. око 50°/о. Да ли и студенти IV године имаlу оправдаваlућих разлога за овакав неуспех? Сигурно не! Они су били начисто. Iош у фебруару 1950 године, с тим да је крајњи рок за полагање патологиlе септембар месец. Али. и поред јасноће правила, они су наlвише сеlали неверицу у њихово доследно спровођење. Према томе правилима су реално постављени рокови полагања испјита како за остале тако и за IV годину. А због чета је и поред објективних могућности овако велики понављања? И овде. зато што се ни.lе систематски радило. И овде зато што су били. више него други, убеђени да се правила не могу до краја спровести. „Ослањали“ су се на искуство садашњих апсолвената коlи су били „проби.lачи“ неколико правила о понављању и „срећно“ постали апсолвентима, као и своlе сопствено из наlближе прошлости. кад су требали. по пројекту садашњих правила. велики број (200) од њих да понавља Iош у тануару 1950 године. Савет Медицинског факултета извршио је измене у поавилима и дозволио им у* пис у VIII семестар, ма да нису имали испите из треће године. Они чак и данас причају како се правила неће спровести. ма да 1е школска година почела са радом пре месец дана. Шире и такве гласове. како, уколико буде више понављача утолико 1е сигурните да се правила неће спровести. Вероватно се зато и не уписују У седми. поновни семестар. тако да им се може десити да

се неће моћи уопште уписати. Најобичније појаве оглашавају као симптоме да се у погледу применв правила колебају, на пример, и саме школске власти и томе слично. Даље. прича.lу како се оваквим Правилником „кочи испуњеи>е Петогодишњег плана“ (кадрова), јер би они, кал би им се дозволило да упихпу условно IX семестар без патологије. дипломирали „бар пола године рани.lе“, него ако се врате у УП семестар. Али чињенично стање садашњих апсолвената, котима није строго постављена брана за уписивање семестра. категорички то демантује. Јер око 127 неположених испита из патологше и испита из Ш године. као и 349 неположених испита из интерне медицине. говоре о томе да су ових 476 апсолвената на истот нози са студентима садашње V године и да ће. можда, многи од г*их доцније дипломирати од извеоног броја студената V године. И уместо да се осврну на свот нерад и неправилно мишљење, коlе се прилично у њих усадило (како се правила морају стално мењати према њихово) жељи), они пребацују грешке на школску управу и на сваког другог само не на себе.

Д. Панов,

ст. медицине

Руварац Ратомир; Сељапка

ЗА ИЛИ ПРОТИВ СЛОБОДНИХ РОКОВА

ДА СЕ ПРАВИЛНИЈЕ ОЦЕНИ НАШ ТРУД

За дискусију

Питање испитних рокова покренуо је крајем прошлог семестра у уводнику „Универзитетског весника“ од 8-ог јзгна о.г. професор Душан Недељковић, те чланак друга Орлушког са позивом на дискусију о слободним роковима долази као наставак поменутог уводника. И професор Недељковић, као и иеки од наставника који су учествовали у анкети у „Универзитетском веснику“ о методи испитивања, изнели су своја запажања о систему испита и о недостацима тог система. Већина учесника у анкети је изразила, било директно било индирсктно, мишљење да је тешко извршити испитивање и правилно оцењивање у року од 15 дана, колико је по Правилнику дозвољено за сваки испитни рок. Тиме је јасно изражена жеља наших наставника да што правилније оцене наш труд. Али је мало у тој анкети било говора о томе како изгледају наше, студентске тешкоће, када смо дужни да за 15 дана положимо по више испита. Изнећу неколико примера са историје уметности на Филозофском факултету, јер су ми они најближи. Моја генерација на крају треће године студија стицала је право на полагање пет испита: југословенске историје уметности (слуша се шест семестара), основа марксизма (четири семестра), дипломатике са хронологијом (два семестра), естетике (два семестра) и годишњи испит из опште историје уметности. Значи, онај студент који би пријавио свих пет предмета у првом року, имао би свега по три дзна паузе између једног и другог испита уколико би испити били {.авномерно распоређени. Но пошто наставници, из разних разлога, не могу увек да удовол>е нашим жел»ама. дешавало се да тај распоред буде поремећен па и да се у један дан полажу по два испита. Природна последица тога је одустајање, падање и слаб квалитет одговора, јер немогуће је изићи на полагање, н.пр. југословенске историје уметности (она се предаје три године, а за то време наставник стигне да испредаје тек половину градива), а да се пред тај испит нема бар десетак дана за полагање и дефинитивно у испитном смислу систематизовање овако обимног материјала. Или један други пример; постоје наставници на нашем факултету који поред предавачких имају и других дужности чланови Академије наука или разних института Академије. функционери у државном апарату и привреди, руководиоци разних културних устано-

ва итд. Поред тога што се тим наставницима дешава често да часове на Универзитету не одржавају редовно због презаузетости на другој страни, дешава се да и у саме дане испита буду спречени каквим изненадним послом ван факултета да одрже испит у заказани дан. Тако је наш испит из естетике код професора Недељковића два пута одлаган, јер је професор у дане испита морао да буде присутан на саветовању филозофа. Мислим да би решење овог проблема било у следећем; Студенти би за испите требало да се припремају уз помоћ и надзор асистената. После две генерације, које су од ослобођења дипломирале на Филозофском факуДтету, постоје пуни услови за обезбеђење довољног броја асистената на свим факултетским групама (што је на некима, н.пр. филозофској, и остварено). Асистенти контролишу знање студената и дозвол>авају излазак на испит тек када је студент довољно спреман. Предлоге у овом смислу давао је и професор Недељковић. Сматрам, међутим, да би предлог професора Недељковића, требало допунити и нека места у њему прецизније формулисати: студент има права да изиђе на испит пошто је одређен број семестара слушао предмет. Но ако асистент на консултацијама утврди да студент нема довољно знања, студенту се не дозвољава излазак на испит чим прослуша одређени број семестара. Али пошто би постојала могућност полагања испита сваког месеца, студент може да изиђе на испит једног од наредних месеци. При том, свакако, треба водити рачуна да се рок за полагање испита из тог предмета не отегне у бесконачност. Мислим да би испите на које се стекло право полагања требало положити до краја идућег семестра, тј. испит на чије се полагање стекло право крајем летњег семестра положити до јануара наредне године, а онај на који се стекло право крајем зимског семестра до септембра. Даље, мислим да право на слободне рокове треба дати студентима треће и четврте године и то одмах. На тим се годинама, углавном, слушају предмети више везани за струку, за разлику од прве и друге године. на којима има предмета одиста мање важних (разне помоћне науке и помоћне науке помсЛних наука), а који се могу, упоредо са годишњим испитима из главнзЈх предмета, спремити и положити у редовном и поправном року. Требало би, најзад, користити и-

скуства загребачког Филозофског факултета, на коме постоје слободни рокови за апсолвенте и студенте IV године. Испити се обављају крајем сваког месеца. Наставници имају могућности, пошто на испит никада не излази велики број кандидата, да подробно испитају сваког студента, а студенти имају доволхно времена да се за испит припреме не само стручно, већ и психолошки. ст. Филозофског факултета

Миле Кујунџић,

Последњи јуриш

Сложно. браћо!... о-рукЈ,,,

9ЕРТ ФАПШЗМУ М СЛОВОДА НАРОЛУ! оргон но срб мј € на Ббогралском унмверзмтсту и великим школама