Студент

Поводом „Међународног дана“ студената

Каква слава! Све је v покрету. Све од Москве до Париза. Али, је ли то славе студенти своју недел>у, или или је то славље поклоника Информбироа? Подигоше раскошне трибине. „Авантард" и „Комсомолскаја Правда", „Светске студентске новости" и „Унита”, „Работническое дело“, „Дејли воркер" пуни су бучних парола, богатих слика и хвалоспјева великом миротворцу. У Ници, а и другдје, приређују се „грандиозни" слетови „20 хиљада“. И фанфаре се чују. Славолуци. транспаренти и свугдје најбољи од свију оовјетски делегат. Велико бљештавило. У славу Међународног празника студената и Стаљина. О да, скоро смо заборавили. Још неко слави, а, РУку на срце, то су и једини свечари. Додуше, у Извршном комитету МСС има неколико упражњених места као оно предвиђено за француског потпретседника. Сједињене Америчке Државе пак претставља за мудрим столом потпретседник, који за собом има свега 2.500 студената. Али ето! ту су свечари, макар и сакати. Но. што ће са бучне трибине рећи господа из Извршног комитета? Што he рећи о миру, о јединству студената. њиховој солидарности и пријатељству? Да ли су Шаљепин и Громан о том озбиљно размишљали. Али, чему та питања?! Та они су већ у низу наврата мислили на све, до детаља, и на крају посрнули. Јединство студената. Ту нема ријечи: Све је прекрасно, све без проблема. Ријешено потпуно и дефинитивно. О том је Громан, по узору на своје колеге из стародревне централе, дао последње слово. На недавно одржаном Конгресу МСС. у августу је то било, читајући свој pecbepar он ie рекао и ово: „...Међу нама су конзервативци, католици. социјалисти. комунисти, протестанти, укратко, демократски студенти свих политичких убјеђења, уједињени за одбрану својих права и интереса“. Глазура. Но какогод она била успјешна, зар свеједно не остаје глазуром!? Скинемо ли је, онда морамо извршити једну малу коректуру. Тако. то није јединство студената, већ једино јединство шефова информбироваца, које не само да су збо? слуганства и издаlе националних интереса њихове масе презреле, него ове им се и смеју. Не знамо како. али биће, по свој прилици, онако како њиховим старијим колегама (у Великој Британији су информбировци толико комтгромитовани, да ни један лондонски котпортер неће да распарчава „Дејли воркер“, јер га је срамота!). И не само то. Насупрот ономе што говори господин Громан, стварно јединство студената је разбивено а њихов Међународни савез покопан. И, кад не би били лицемјери, Громан и његова свита би се лакше и природније могли одлучити на погребну поворку организације ко.ту су уништили, него на славу једне, данас нажалост, папирнате институције. Џенкинс. енглески потпретоједник МСС, устао је против информбировске политике Извршног комитета. Раскринкавајући политику потпуног потчињавања МСС совјетским плановима он ie изјавио: ми не желимо, да МСС видимо као један огранак Коминформа...** Али, МСС је у том смислу већ добио CBO.i садржар Пустимо настрану студенте Јутославије. Гдје ie онда „Национално удружење студената САД“ са 1Д60.000 својих чланова. гдје су Национални савези студената Аустралије, Канаде, Норвешке, Велике Британије, Француске? Гдје су бројне репрезентативне организације студената Данске, Аустрије, Италије? Зашто они нису у редовима МСС? Све у свему. зар ту нису чланице само организаци.lе под диктатом Великог у Москви: студентске организације информбировских земаља и групице око потцентрале у Риму и Паризу. Дакле, јединство које су најмоћније и најкрупније организације студената презреле. Јединство без огромне већине студената, названих, међу осталим, и фашистима <и Џенкинса су тако крстили, али су га свеједно, и то само неколико дана касније, ваљда да 6и показали своју доследност. поново бирали за потпретседника Извршног комитета). А на видику је, ево, жалосни резултат овакве делатности „Западни студентски оавез“, којег покушава створити међународна реакција. да би њиме тако запечатила рушилачко дјело шефова МСС. Рушиоци под маском градитеља. Звр они нису такви и у осталим својим акцијама? Beh киз месеци они тако упорно секундирају фарисејско.l и совјетској мирољубиво,l агреоији, па

Глазура, а иза ње?

he. вјероватно, ових дана кроз студентску недељу досегнути кулминацију те своје мирољубиве хистерије. У каквој he се форми та кулминација испољити, то ми, наравно, не знамо. Но у сваком случају биће много бусања у прса. много парола за мир а против атомске бомбе (само‘ атомске бомбе!). Али све то са обавезним униформама на митингу, који као да пружа једину могућност „зближавања" и међусобног упознавања омладине источноевропских земаља и замјењује некад лепи обичај узајамних посјета и измјене радних бригада. Све. И не само са униформама, него и са фанфарама, звекетом ђружја, дефилеом трупа и хушкачким транспарентима

Шта поводом Међунаридног празника студената говорити о југословенским студентима и њиховом покрету? Сувишно је то. О томе већ поодавно говоре они који су се „одметнули” од господина Громана. Сви. Они који су били код нас, с нашим студентима живјели и радили. И они којц су ове чули. Таква је слава. Ту мало користе ciajne униформе и звона, велике изјаве и интервјуи. Сав тај бљесак ie без бл>еска. Само глазура. А иза ње? Веома се лако назире сва биједа сјаја, расуло у јуче чврстом МСС и немирне савјести. Немирне много. Знају они. да њима сличке хисторија није никада заборављала. Тражила их је. И нашла, Н. И.

Г. Громан: „Пошто смо се сви окуп или, можемо отпочети са конфе ренцијом”

Пораз квинтета

(Наставак са прве стране) Мале и средње државе оснажене су и не морају чекати сагласност великих, што у већини случајева неће бити, јер ће постојати бар једна, а што је довољно да се парализирају компетенције Савета безбедности, која би била на страни евентуалног агресора Алтернатива; или сагласност пет великих сила у Савету безбедности, или неизбежност међународног сукоба не виси веђ изнад глава мирољубивог човечанства. Лако се познају они које je ово угрозило. То су т.зв. борци за „легитимност“ Повеље. Нажалост, некадашњи дијалектичари данас ортодоксни конзервативци. Совјетски Савез је упоран на принципу да одбрана мира искључиво припада Савету безбедности, где његов делегат поседује оружје немира вето. То оружје истргнуто му је из руке, на општу радост мирољубивог човечанства. Схватајући да је одржавање мира једино могуће кроз Уједињене нације. наша делегација је на овогодишњем заседању поднела низ корисних резолуција. Изгласавање наших предлога. најбоље је признање нашој мирољубивој спољној политици, кдја својом отвореношћу и конструктивношћу олакшава рад ОУН. Друг Кардељ је оштро осудио гест совјетске делегације, која на речима захтева поштивање Повеље. а v пракси настоји да мимоиђе ОУН, када је проповедала мир кроз пакт великих сила. Мир је могућ ,Iеди.но кроз Уједињене нације, где „мали“ и „велики“ једнако вреде. А ко није зато, и на делу то не потврђује тај је против мира, па макар се позивао на поштовање Повеље Уједињених нација, што је опструкциона тактика совјетског квинтета.

Неприхватање најновијег предлога јутословенске делегације о стварању „Комисије добрих услуга за посредовање у споровима“, који се данас налази пред Политичким комитетом, они су покушали објаснити тобожњом ..незаконитошћу“ предлога. Игнорирање нашег предлога од стране совјетског блока не оправдава „аргуменат” да је он уперен против Савета безбедности. Најновији прилог „малог" народа Већина делегација је са симпатијама поздравила овај нови доггринос светској безбедности. Над_ лежност Савета безбедности се овим не укида, већ вадопуњује. Комисија he решавати спорове rrpe него што би они довели у опасност међународни мир, пре него што би Савет безбедности хтео да се по_ забави њима. Предмет рада Комиоије не одузима се ни од Генералне скупштине, која због свог несталног карактера и бројног састава. бавећи се општим питањима, није у могућности да посредује у оваквим случајевима. Овај предлог значи могућност решења будућих сукоба још у зачетку. „Једном речи рекао је друг Кардељ у генералној дебати комисија коју ми предлажемо била би некакав катализатор који би омогућавао да се, уттркос садашње Затегнјтости у међународним односима, широко употреби метод директних разговора и преговора о питањима о којима бисмо штаче још годинама имали да бијемо само говорничке битке.“ Предлог ће вероватно бити ових дана усвојен. јер су досада многе делегације изразиле своју сагласност. Т. *3.

ХУМОР

Кувар снимљен на неколико тренутака пред несрећу

Јесењи крос

Неће се трчати одређеним стазама него слободно, јер ће учесници добијати»борбене задатке«

Од 20 новембра до к.ра]а месеца, одржаће се на Универизтету и великим школама, уместо јесењег кроса, „полагање испита” из опште тактичке обуке. Учесници такмичења he добијати „&орбене задатке’’, као вежбу у ванармиском војном васпитању неће се трчати по одређеним стазама него слободно, путевима који се такмичарима учине најкраћи и најлакши за постизавање практичног задатка. „Освајањем непријатељског утврђеша”, затим „изненађењем непријатеља", „освајањем заставе“. учесници овог такмичења даће и спортске резултате. Оно што ]е наЈважније код полагања испита из опште тактичке обуке Јесте да ће студенти, ко]и подлежу предвоЈ-

ничкој обуци на фзкултетима (н>их има око 11.000), моћи овде да примене своје теориско знаше коЈе су стекли на часовима у току прошле и ове године. ГГри извођешу свих ових вежби на терену, дежурни предавач he учесницима поновити и објаснити извесне ствари (систем ориЈентациЈе, начин читања карата, циљ иапада и одбране, методе заобилажења кеприЈтеља и др.), тако да he такмичари бити способни да успешно реше постављене „борбене задатке”. У оквиру одржавања тактичке обуке, студенти стариЈих година (четврта и пета) извешћв пробна гађања из воЈничке пушке. Време до почетка одржавања ових такмичеша није дуго. Потребно Је већ сада одабрати терене за извођење практичних вежби, на време обавестити све студенте коЈи подлежу предвојничкоЈ обуци (шихово је учешђе обавезно јер Je ово део наставе), као и остале коЈи могу добровољно учествовати. Такмичењима he руководити центри предвоЈничке обуке по факултетима.

ФУТБАЛСКО ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА

Посл« ДРУГОГ кола води „Медицинар" II

Одиграно Је Још неколико утакмица Градске студентске футбалске лиге. Као и на досадашњим такмичењима и овог пута Је дошло 'до изненађења. То нарочито важи за екипу школе Министарства унутрашших послова коЈа Је у два прва сусрета извоЈевала две победе. „Медицинар 1 ' ГГ је такође приЈатно изненадио. Показао Је да мало заостаЈе за првом екипом, коЈа Је са успехом освојила прво место на првенству Ш разреда Београда. ППрво коло: Школа Министарства унутрашњих послова Пољопривредно-шумарски 3:2, Природно-.математички Техничкз аелика школа 5:4, Економски Ветерииарски 6:3, „Медицинар” П Новинарска и дипломатска висока школа 3:1. Друго коло: Новинарска и дипломатска висока школа Ветеринарски 3:2, Техничка велика школа Економски 5:0, Пољопривредно-шумарски Природно-математички 4:1, Школа Министарства унутрашњих АкадемиЈа за лозоришну уметност 6:0, „Медицинар* 4 П Филозофски 12:1. После ових сусрета табела има следећи изглед: 1. „Медицинар” П 2 2 0 0 15:2 4 2. МУП 2 2 0 0 £:2 4 3. ТВШ 2 10 1 9:5 2 4. Пољ. шумарски 2 10 1 6:4 2 5. НДВШ 2 10 1 4:5 2 6. Економски 2 10 1 8:8 2 7. Прир. математички 2 10 1 6:8 2 8. Ветеринарскн 2 0 0 2 5:0 0 9. Филозофски 10 0 1 1:12 0 10. Акад, позор. умет. 10 0 1 0:6 0 (БроЈеви значе: одиграо утакмица, добио, нерешено, изгубио, гол-диференциЈа, бодови.)

Међународне спортске везе наших студената

На недавно одржаном саветовању претставника свих универзитета у земљи и претставника Фискултурног савеза ЈугославиЈе, поред неколико одлука ради оснивања спортских клубова и друштава на универзитетима и великим школама, донета Је и одлука у вези успостављања спортских односа са студентским организацијема у иностранству, нарочито са студентима фискултурницима из Аустрије, Италије. Француске, Западне Немачке, Индије, Израела и Египта. Спортски савези при студентским организациЈама у иностранству имаЈу своJe израђене годишње календаре, којим предвиђаЈу одређене термине према коЈима се њихови спортисти такмиче. У том циљу he и Међународно оделење при ЦК Народне омладине ЈугославиЈе на основу предлога студентских спортских организација израдити план такмичења, који he предвидети све везе и сусрете југословенских студената са иностраним такмичарима од почетка Јануара до септембра 1951 год. С обзиром да су на нашим универзитетима од свих спортских дисциплина наЈвише развијене футбал, кошарка, атлетика, смучање и др„ то he у почетку долазити до екипних такмичења у прве две дисциплине, док he у осталим сусретима наши атлетичари, пливачи, смучари и други спортисти учествовати појединачно на много бројним такмичешима која се буду организовала у земљи v. иностранству. Приликом организоваша студентских спортских приредби у ЈугославиЈи (студентске игре, кајакарска такмичеша на Доини, успони планинара, бициклистичке трке, атлетски митикзи и др.) бићв позвани поједини студенти спортисти из иностранства. На свим овим такмичењима у земљи и иностранству учествоваће студенти, чланови факултетских спортских друштава и клубова, коЈи, уз помоћ Међународног оделеша ЦК Народне омладине ЈугославиЈе, могу сами одржавати спортске везе са екипама и такмичарима из иностранства. Уколико се ради о репрезентовашу Југословенског спорта, о доказу развоЈа и квалитета спорта на универзитетима и великим школама, онда he у поЈедиким студентским екип.тма наступати и студенти спортисти, члансви „Партизака”, „Црвене звезде”. „Младости”, БСК-а, ~Енотности’> и друтих наших најбољих друштава . Beh почеткои идућв године доЧи he до првог сусрета југословеиских студенатаспортиста са иностраним. на Светском студептском смучарском првенству, које he се одржати од 22—28 Јануара у Аустрији, позвана је и студентска репрезентација ЈугославиЈе. Она he, према писању приређивачког одбора првенства, бити Једна од најбољих екипа-учесница. Одмах после светског смучарског првенства на КрањскоЈ Гори ће се одржати и Интернационално првенство Љубљанског унлверзитета на коме he, поред најбољих такмичара са осталих наших универзитета, учествовати и лоЈедини смучари из иностранства који су се успешно пласирали на светском првенству. Гостовањем наших студената-спортиста у иностранству и боравком иностраних студената у нашоЈ земљи, доћи he до успостављаша Још бољих веза наше омладине са иностраном, а тиме до Још већег упознавања и зближења студената ЈугославиЈе са студентима из иностранства.

КРОЗ АКТА

Вест „Настрадао кувар!” излетела је из кухиње дома и убрзо се провукла између столова у мензи. Мензашке масе су је различито примиле Док су они са дужим абонентским стажом које више ништа не може изненадити мирно слегали раменима. људи код којих су нити осетљивости тање саосећајно су лепили за кувареву личност епитете „сиромах”, „неорећник” и „јадан човек“. Међутим мало је људи знало како се догодила несређа. (Из извештаја комисије за Увиђај, изјава сведока и других докумената) Акт 250/50 Извештај коми-

сије за увиђај у управи мензе „М. Ђилас” „Пошто је саслушала сведоке и лично обишла место несреће комисија је закључила следеће; Несрећа је проузрокована непажњом самог кувара. Пошто је обишао базен број један (стручни назив за казане са супом) у коме се подгрејавала супа остала од јуче и при_ премала за ручак тога дана. кувар је прешао на базен број два у коме се кувала супа з а вечеру. Пошто је у базен бацио неколико кромпира и тиме дао знак осталом оссбљу да је припремање вечере завршено, попео се на исти са намером да пређе на базен број три у коме се припремала cjna за следећа два дана. Тада се и догодила несрећа. Тога дана прављена је маснија супа и пречник „масног ока” био је велик неких седам сантиметара. Мешањем „око” се залепило за ивицу базена. Кувар је пролазећи стао на њега, оклизнуо се и пао у супу. Одмах су му добацили уже и тиме га сттасили од дављења. Добио је лакше опекоттгне. Акт 281/50 Изјава сведока (из загптсговка): „Видела сам шефа када је пао у казан и одмах сам завикала: „Упомоћ! утопи се човек!” Акт 369/50 Изјава одговорног за економат: „..Ми смо најмање криви за ону масну флеку. Грешком је издата толика количшта масти. Трудићемо се да у будуће не направимо пропуст. Акт 406/50 Извештај члана

управе задуженог за техничку и хигијенску заштиту рада: „Да би се спречиле несреће у будуће, управа треба да набави особљу у кухин>и појасеве за спасавање” Акт 423/50 студента абонента (за њега кажу да је прошао сито и решето јер се хранио по свим мензама у Београду): „Ваш кувар је заиста слабић. Прогутао је мало више супе и умало није умро. Шта би се онда могло рећи нама који је пијемо месецима”. Акт 500/50 Одлучујем да се шефу кухиње повиси плата, јер ради на одговорном и по живот опасном месту”. Управник.

СМУЧАРИ брзо he сезона!

После расформирања Универзитетског планинарско-смучарског друштва „Копаоник” и реорганизациЈе са гимнастичким друштвима, смучари Београдског универзитета и великих школа окупљаће се од ове године у новоосноване клубове, секицје и друштва при својим факултетима. тако he и у овој зимскоЈ сезош! доћи до изражаЈа смучарска акгивност на Београдском универзитету и великим школама. Потребно Је већ сада на почетку сезоне оспорити поједина мишљења која владаЈу код већине смучара, да ће и ове зиме, као и до сада, једини услов за одлазак на курсеве, тренинге или логоровања, бити само знање смучара. Квалитетни смучари мораће да учине много више а не, као прошле године, да чекаЈу снег и да мисле да су они „први на лисги” за одлазак из Београда. Они могу врло много помоћи при оснивању клу&ова и секција (усменом агитацијом, одржавањем предавања о техници смучања, руковођењем сувим трешшзима и другим формама), Једном речЈу они треба да буду иосиоци рада у новоосиованим клубовима и друштвима. И баш ради тога, у управе друштава и клубова треба изабрати по неколико добрих смучара. Даиашње организационо стање са смучарнма на Београдском универзитету и великим школама још није решено. До сада је Једино на Новинарској и дипломатскоЈ високој школи основан смучарски клуб „Хемпо”, док Је на техничкоЈ великоЈ школм формиран иницијативни одбор коЈи прнпрема оснивачку скупштину смучарског клуба. На осталим факултетима се активизирају смучарске секције при планмнарским друштвима. Смучање, као важна спортска грана, која има све услове и могућности да се успешно развија по факултетима и да окупља велики броЈ студената, као што је то са плашгаарством, има велику улогу и у ванармиском васпитању наше омладине. Смучарски клубови, секциЈе н друштва, поред свог основног задатка: подизања технике смучања и омасовљења својих организациЈа, могу успешно развијати код својих чланова п оне елементе коЈи су уско везани за смучање: организовање курсева ори јентације и читање карата, курсева прве помоћи у плашгаи, чешће приказивање смучарских филмова, организовање предавања и др., док код самих такмичења могу бити унети и елементи предвојничке обуке. Организовани тако, очи ће у потпуности одговорити своме задатку.

ОдЛицеја доВелике школе

(Наставак са друге стране)

ницама Академских савета лицеја, да посећује предвања и контролише наставнике и да се стара о научним кадровима. Међутим, ове дужности и права новога инспектора проузроковале су велико негодован»е код професора, тако да је ово звање укинуто 1855 године. После кнеза Александра Карађорђевића у Србију се 1858 године враћа кнез Милош. Одмах по његовом повратку почело се говорити о проширењу Лицеја и његовом подизан»у на виши степен, на универзитет. Ова тежња се нарочито испољавала код наставника, који су тражили да професори буду прави стручњаци, а не енциклопедисти, да се катедре умноже, да се одреде веће суме за библиотеке, кабинете, институте итд. Многи чланци у ондашњим „Српским новинама” стално оу погстицали на расправу о овом питању, Предлагало се да се оснује „Карађорђев универзитет”, као достојан споменик великом мужу и добротвору Србије. Кнез Милош је радо прихватио ову замисао

о отварању српског, универзитета. У широким круговима већ се насигурно рачунало о скором отварању универзитета. Међутим важни политички догађаји унутрашње размирице одвратиле су пажњу Владе са овог питања тако да се о њему говорило само међу наставницима Лицеја. * * * Капетан Мишино здање Питање оснивања универзитета допринело је да се поремети једнодушност која је дотле владала по овоме питању међу наставкицима и студентима. Ове супротности су се показале приликом избора имена нове установе. Наиме, 1863 године, поклонио је знаменити родољуб, Капетан Миша Атанасијевић, дом „своме отечеству” ( који је зидан са намером да буде двор) у који се сјесени исте године требао уселити* Лицеј. На седницама Академског Савета расправљало се како име да се да новој школи. Једни су захтевали да се она зове „Капетан Мишин Универзитет”, док је већина била само за име „Универзитет” али се Ђура Даничић са још двојицом професора није сложио са тим. На крају седнице он је захтевао да уђе у записник и то да јеједан од тројице професора који су били против тога имена био и он. На истој седницт- Савет је израдио и предложио измене и допуне Устројства из 1853 године и један део тога предлога ушао је у „Закон о уст >’ству Велчке Школе (Академије)” од 24 септембра 1863 године. Овај датум or може уједно сматрати као дан оснивања Великв Школе (Академпје), која је доцггијв 1 септембра 1905 годик прерасла у Универзитет. Зоран Димигријевнћ

НАДА У. НЕДОСЛЕДНОСТ звана „БИЋЕ ПОПУШТАЊА“

Тужним срцем јављамо родбиип, пријатељпма и заанцима да је аре аеколико л а ва, аосде дужег боловања бдато аре• иинула за увек ваша једиаа утеха и ослонац

Погреб вепрежаље не нам покојпице одржаке се скромно У К РУ Г У фамилије. По меиа јој неке бити вите никада'

Штамаало аосмртпо предуsehe Уредба о режиму сту• дија”. Вршимо брзо и содадно све сдачпе усдуге.

ОжалошКени студенти (понављачи) / и IV а и осталих тодина Медиципске Велвке школе.

Одговорни уредник: Влада Митровић. Уредништво иад -шнистрација Београд. Балканска 4 гелефон 23-464. Чековни рачун: 103*903313. Штампарија „Bopfta'* Београд, Кардељевв 81.