Студент

МЕЂУНАРОДНИ ПРОБЛЕМИ

Злослутни преокрет?

Кореја, Тибет, Формоза. На н>их су упрте очи цијелог света. Тамо, на азиској позорници појавио се, нвкон побједе кинеске револуције, вое и одлучан фактор. И он је сада почео да делује. Управо оида када се интервенција ОУН у Кореји сматрала завршеном, сук*об је ушао сдмо у нову фазу. Мао Ие Тунг, се, упоредо са слашем кииеских јединица у Сјеверну Кореју, ријешио И на Тибет. У развоју војник догађаја. и не само војига, дошго је до Свјетска јавиост, већ неколико пута пзненађена на Кореји, нашла се пред упитником. Великим и не охрабрујућим: рат или мир? Додуше, Чу Ен Лај кинески министар вањских послова, је и прије новонастале ситуације изјавио, да Кина неће остати пасивна, уколико се интервенцнја ОУН продужи. Али, њега као да на Заиаду нико није озбиљно схваћао. ПослиЈе н>еш, и упркос томе (!), свијет је чуо веколико значајних личности. Труман је, напримјер, 14 октобра, полазећи са Вејка, где се састао са Макартуром ,рекао да није онај који сматра нови рат неизбјежним. Истога дана је говорио и Черчил: „Не вјерујем да је рат неизбјежан. Напрогив, ја вјерујем да je оно што се десило у Кореји побољшало наде у постигнуће мирног рјешења с Русијом.” Само један дан касније и индиски премијер је био оптимистички расположеп: „Опасност проширења рата мања је данас него ррије двије недеље”. У Кореји је, међутим, нешто касвије дошло до преокрета. „Њујорк тајмс” га је назвао злослутним. Био он такав или не, у сваком случају заслужује пажњу. Гледано с тог становишта поставља се питање да ли до недавно испољени оптимизам, особито на Западу. губи сзоје оцравдање? Хоће ли ријечи Трумана, Черчила и Нехруа задржати своју вриједпост? Или, можда, на све то треба заборавити? Комецтаришући ове изјаве, и сиТуацију уопће, обавјештени кругови на Западу и штампа, не заузимају јединствено становиште. А и нису склони да их приме као једину и апсолутну оријентацију. Америчка агенција „Јунајтед прес”, ка примјер, 3 о. м. говори о спреми кинеских комуниста за пуну кнтервенцију у Кореји: „Хиљаде војника већ се боре у Кореји, а друге хил»аде пролазе Манџуријом”. „Манчестер гвардијан”, у свом броју од 7 новембра, о томе каже: „Пекившка влада није спремна да објави рат Уједињеним нацијама. Али она је спремна да води необјављени рат. Посматрано са војничке тачке гледишта ситуација је постала крајње опасна”. Међутим, други бројнији дио штампе, а и службене личности, Уколико нису резервисани, анализирају ситуацију са више оптимибма; Макартур, например, вјерује да „ниједна инострана влада неће Званично интервенмсати свим својим снагама”. Та штампа сматра да читава акција иде само осигурању хидроелектричних централа на пограничној рјеци Јали, одакле се снабдјева енергијом читава индустрија Манџурије, Или да је све то скупа смишљено на притисак САД, којим би се од Сједињених држава изнудило прво, враћање Формозе Кини и, друго, НР Кина примила у ОУН(!). Јер, коначно, пишу ови, уколико се ради о једној широј, свеобухватној офанзиви зашто она није почела тамо негдјв око 38 паралеле? Према таквим мишљењима Кина не мисли на праву офанзиву. а, уствари, она и није спремна за рат, јер је муче тешки унутрашњи проблеми, у првом реду економски. У вези с тим лансира се и верзија, према којој совјетска и кинеска политика теже стварању психозе „хроничног рата” у Азији, који 6и овдје везао знатне снаге западних сила и ослабио њихове напоре и положај у Европи. Тиме би Совјетскк Савез у европским питан»има добио више-мање одријешене руке. Изгледа да ово мишљење има реадне основе. Али само са једне стране. Совјетска влада, а нико не мисли да у овај проблем она није умјешана, има разлога да истурује НР Кину. Она то чини, А да перфидност буде већа њени прететавници у ОУН, дакле ријечима, непрестано инсистирају на пријем НР Кине у Уједињене нације. То аначи да сва акција, макар како бучно изведена, нема за циљ агресију у пуном смислу ријечи, рецимо окупацију Сјеверне Кореје, већ je више-мање политичко-пропагандног карактера. Ради се, наиме, о стицању и учвршћењу морално-политичких позиција Совјетског Савеза у овом дијелу свијета. Тоби омогућило влади СССР, а и кинеској, да у односу на САД а и остале западне силе иступају са одређеном предношћу. Несумњиво је да читава акција има везе и са сазивом Савјета министара, којег у послиједње вријеме совјетски претставници Упорно форсирају. Није : ~ потцијенити ни разговоре око мировног Уговора с Јапаном, затим рјешење њемачког и аустриског проблема, ктд. Дакле, у питању су не само европски него исто толико и азиски споррви. које и једни и други настоје ријешити за себе што повољкије. Показати снагу и рјешеност iro се исплати. А она се ткжазује. Даље од тога, изгледа, не мисли се ићи . О томе свједоче и акцизе, које предлаже штампа на Западу. Оне су оштре, али и мирољубиве. „Њујорх хералд трибјун", ,на пример, тражи брзу интервенцију ОУН. Такав је и „Њујорк тајмс”. који надовезује и ово: „ОУН. очевидно, неће дк се упусти у рат против Кине” и даље ,веома 1е могуће, да ће Уједињене нације употребити сва мирољубива средства, да би показале

кинеским комунистима колика је заблуда коју су учинили”. У таквом тону је протекао и састанак Ачесон —Бевин. Министри вањских послова су сложни да је у циљу постизања мира потребао: прво, упозорити Мао Це Тунга на опасност. коју за собом носи интервенција и, друго, дати Пекингу на знање да ће ОУН поштовати границе између Кореје и Манџурије. Нешто касаије, 16 новембра и Труман је изјавио, да he се САД недвосмислено залагати да би се спријечило свако проширење непријатељстава на Далеком Истоку. Говори се и о конкретним приједлозима у складу с тим. Тако АФП извјештава да Велика Британија приједлаже стварање тзв. „слободие зоне” у Сјеверној Кореји, која би била под управом НР Кине и надзором ОУН. Судећи, дакле, по овим изјавама, а и дискусији која се ових дана води у Савјету безбедности, англо-а-мерички дипломати теже ка мирном рјешењу корејског питања. У том се смислу изражавају и совјетски претставници у Њујорку и Леик Саксесу. Вишински је у неколико

наврата изразио жељу за нормализирањем односа. 7 новембра, на пријему у Совјетској амбасади у Њујорку, он је изјавио, иако „ о предмету недовољно обавјештен”, да ~ће се САД и Совјетски Савез више зближити ради одржања мира у свијету”. Посљедњих дана и званични кругови у Цекингу, иако су поновили свој захтијев за повлачењем трупа ОУН из Сјеверне Кореје, ублажују оштре утиске које су у првом налету учинили. Радио Пекинг, у својој емисији 8 новембра, дакле послнје говора Вишинског, У благој форми увјерава да је кинеска влада интервенисала зато што није могла вјеровати америчким објеђзњима ,да ће се снаге ОУН зауставити на граници Манџурије. На исти начин. опасношћу од англо-американзпа. они оправдавају и свој упад у Тибет. Уколико је све то тачно, а изјаве немају чисто пропагандни карактер, постоји обострана тежња за постигнућем споразума. Чини се, дакле, да би иза „злослутног преокрета” из „Њујорк тајмса” требало ставити један одлучујући упитник! Н. И.

У3 АКТУЕЛНЕ ДОГАЂАЈЕ

Реч-две о Непалу

Непал је формално независна краљевина. Налази се између Индије и Тибета. Стварни господар у земљи ie Велика Британија. коlа с Непалом има уговор о приlатељству још из 1923 године. Територија је велика око 145.000 км. квд. а на њој живи око б милиона становнпка. Становништво 1е мешавина монголских, тибетских и индуских племена. Престоница Непала 1е град Катманду са око 110.000 становнида. Клима У овој земљи има све прелазне ступњеве: од оне влажно тропских шума до поларне на гребенима Хималаја. Шуме обилују скупоценим дрвећем, које се врло мало искоришћава. Непал 1е богат рудама, од коlих се копа угаљ, жељезо и обоlени метали. Становници се баве земљорадњом и још увек се налазе у феудалној зависности од племена Гурка, које је у том господарућем положаlу још од давкина. Ропство је формално укинуто од 1924 до 1926 године, али се и данас на двору раџа могу наћи слуге-робови. Сељаштво, због

безобзирне експлоатације. нагло осиромашује и емитрира у Индију, где већина живи од „Брамине или Будине милости". Мањи број ступа у индиску војску. И уопште. Непал много више саобраћа са Индијом него са Тибетом. Са Индијом има необично живу трговину, и замењује: коже зверади, опијум, дуван. драгоцено дрво (пик и сандаловина), разно семење, памучне и вунене тканине. шеhep, со и металне производе. • * * Непал је, због своје ске и економске важности, на себе обратио пажњу Велике Британије још 1790 год. Тада је Велика Британија послала војну експедицију у Непал. да би му помогла у сукобу са Тибетом и Кином. 1801 године је англоиндиска управа упутила у Непал свога резидента, који је након две године био протеран. 1814 године Енглеска ie послала 4 експедициона корпуса у Непал. Три корпуса су била потпуно разбијена. Четврти је успео да потуче непалску војску у опседкутом граду Мала-

он. Тек 1816 су Енглези успели да потпуно сломе отпор Непала. Од тада ie Непал под сталном и пуном контролом владе Велике Британије. Створена је и проенглеска струја од богатијих непалаца, који су стекли образовање у Енглеској. Захваљујући овоме иепалска ie војска Јгчествовала у угушивању националног устанка у Индији 1857 године, а 1904 године и у енглеској војно.l експедицији на Ласу (Тибет). • • • Садашњи сукоб у Непалу показује да су масе спремне да се боре за мере које иду демократизацији и побољшању његовог положаја. Побуњеници су присталице демократских реформи, и боре се против владе, који се усгшотивио тим мерама. То је формална страна сукоба. Али. имамо довољно основа (из искуства с последњим догађајима на Далеком Истоку) за претпоставку да се иза овог сукоба крије игра великих сила. Даљи развој догађаја ће нам показати да ли смо имали право. Н. П.

Екипа БУШК-а - првак државе

Завршено је такмичење за пето екизтно првенство државе у шаху. Као и до сада, оно је и овог пута допринело популаризацији и развитку шаха, а нарочито корисно послужило млађим снагама, које С У У сусретима са јачим играчима стекли више знања и искуства за овако велика такмичења. По трећм пут прваци На овогодишњем петом екипном првенству државе у шаху, које је од 13 —17 новембра одржано у Загребу, учествовало је осам екина: „Партизан”, Београдски универзитетохи шзх клуб „Видмар”, Београдски шах клуб, „Крим” из Љубљане, „Загреб”, „Младост”, Новосадски шах клуб и „Борац” из Чачка. Такмичење је било доста напорно јер се први ггут на овом првенству применио скраћени, олимписки темno играња: сваког дана учеснихш су играли по два кола, две партије. За главне фаворите првенства од првог дана сматране су екипе БУШК-а и „Крима”. јер је екипа „Партизана” била знатно ослабл»ена отсуством Глигорића и Трифуновића, који учествују на турииру у Амстердаму. Екипа БУШК-а (мајстори: С. Недељковић, Д. Јаношевић, М. Марковић и С. Вуковић и мајсторски кандидати М. Трајковић, П. Смедеревац, П. Павловић иМ. Петронић), ло трећи пут је освојила наслов првака. У седам сусрета екипа је имала пет победа, један нерешен сусрет и само један пораз у игри са Партизаном: БУШК Крим 5:3 Партизан 3,5:4.5 БШК 6,5:1,5 Младост 4,5:3,5 Загреб 4:4 НШК 5,5:2,5 Борац 7.5:0,5 Екипа није имала најбољи старт. У првом колу Загреб је успео да БУШК-у одузме 4 поена. У овом сусрету шест партија је завршено реми, док су противници имали по једну победу (Удовчић—Недељко вић 1:0 и Правдић —Смедеревац 0:1). У претпоследњем колу екипа je претрпела пораз од „Партизана” и играла знатно слабије, вероватно што је прво место већ било обезбеђено. Друго место је припало загребачкој „Младости” са 31,5 поена, што претставља велико изненађење, јер се екипа није убрајала међу фаворите за прва места. Екипа ј® успела да у трећем колу савлада солидну екипу „Крима”. Трећи је „Партизан” са 28.5 поена, што претставља добар пласман. с обзиром на неучествовање његових набољих

играча на прве две плоче, „Крим”, један од кандидата за прво место са 27,5 поена пласирао се четврти. Гласна снага екипе били су мајстори Видмар млађи, Пуц, Прајнфалк и Гермек. Пето место за екипу БШК-а са 27 поена, коју је предводио велемајстор Бора Костић. претставља велики успех, пошто се екипа прошле године такмичила међу члановима Друге лиге. Исти број поена освојила је и екипа Новосадског шах клуба, која са БШК-ом дели пето и шесто место. Са 24 поена седми је „Загреб”, чија је екипа постигла два значајна резултата: играла нерешено 4:4 са БУШК-ом и „Партизаном”, „Борац”

(Чачак” пласираб се као последња екипа са 22 поена. Екипа је забележила само три победе (БШК 4,5:3,5, Загреб 5:3 и НШК 4,5:3,5), али је у сусрету са БУШК-ом претрпела највећи пораз на првенству (0.5:7,5). За идуће шесто екипно првенство државе у шаху, према успеху на овогодишњем првенству, пласирале су се четири првопласиране екипе, док he екипе са петог и шестог места одиграти квалификациона такмичења. Две последње екипе испадају из Прве лице и враћаЈУ се У Другу лигу. Сл. Ш.

Проблем бр. 5

Мат у три потеза. Постоје две могућности решења. Решење у идућем броју.

ХУМОР

БРАЗИЛИЈАНЦИ, ЊИХОВИ ТАБАНИ И НАШИ ДЕБАТНИ КЛУБОВИ

Дебатни клуб Природно-математичког факултета организоваће веома актуелно, занимљиво, важно и интересантно предавање, које ће нас упознати са занимљивостима земље Бразилије. Говориће наши познати бразилиолози Стјепан Бобек и Боба Михаиловић, Први ће гтрочитати реферат „Утисци из Бразилије”, док ће други дати кореферат „Како сам се ocehao у авиону на путу за Рио”. После предаваша игранка, ЛИТЕРАТУРА: 1. Љ. Вукадиновић: 1000 голова Моше Марјановића. 2. —Чланци Љ. Вукадиновића о утакмици у Вразилији —„Политика” и „Побједа”. (овде обратити нарочиту пажњу на друштвену страну чињенице да ће Бразилијанци ускоро остати без својих табана које ће појести нарочити црви.) 3. —Дискусија Љ. Вукадиновић—Љ. Брочић „Ко је крив” Чланци у „Политици и „Спорту . * • « У циљу даљег популарисања рада нашег дебатног клуба који треба да одигра важну улогу у политичко-идеолошком уздизању наших студената, утграва клуба ће у следећим месецима организовати низ предавања са тематиком из најразноврснијих области политичког, културног, јавног иприватног живота. До краја године одржаће се следећа предавања:

1. —Мој стваралачки метод и рад на композицијама „Испричаћу вам мој роман” и „Испод нежне палме те”—предавач шлатер певач радио Београда Војин Поповић. 2. —Како је на овогодишњем Опроштајном хандикапу Фићук П стигао на циљ за две дужине (коњске) испред „Будимке”—ттредавачи: тренер и џокеј (ако буде лепо време доћи ће и Фићук II).

3. —Иафталин, пацолин, и буболин у борби против мољаца, лишева и буба шваба (предаЈање ће бити Са пројекцијама). 4. —Пет година плодног рада градске кафилерије (демонстрираће познати палилуски шаров „Џеки”,), Литература he се накнаднообјавити. Управа дебатног клуба.

Питање: Професор Кашанин је једном приликом рекао да је технику најтеже студиратипрвих десет година. Да ли је то тачно? Студент I године. Одговор: Професор Кашанин се само шалио. Напротив; неки апсолвенти су техншсу толико много заволели да је студирају и по петнаест година. Питање: Љубитељ сам поезије а нарочито лирике Павла Броза. Он се сада ретко јавља са песмама. Зашто је ућутао? Љубитељ поезије Одговор: Ожен}lо се. Питање: На германској групи Филозофског факултета скоро је одржана игранка на коју је долазак био обавезан. Тога да-

на се нисам осећао добро те нисам био на игранци. Сада ме позивају на одговорност. Шта да радим? —Дисциплиновани студент Одговор: Најбол>е ће бити да се јавите лекару у студентској поликлиници који he вам дати лекарско уверење да сте били болесни. За сваки случај нађите још два сведока «оји ће у изјави потврдити то исто. (сведоци нека буду исправни људи)

ЦиШиунзмо-:.., | „Иако друга Вукашина добро S не познајем, предлажем га у ž секретаријат актива. Радио је у Е Деканату и ту се много зала- гао .. . Добар је члан НО и од- Е личан друт. Увек када смо га S молили одлагао нам је испите” ž (са изборне конфОренције акти- Е ва апсолвената Економског фа- S култета) i . . "Једноставна и природна, ž идеална друтарица најраније z Борејеве младости, пуна узви- шене и племените чистоте, де- ž војка сасвим супротна фатал- : ној компликованости психоло- Z гије г-ђе Рајт и која би, по тен- ■ денцији коју је поставио сцена- : рио, једино одговарала . . (реченица ће ое наставити У идућем броју) („Народни студент” од 15 X l .50 г.-Хумореска од Р. И) ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештавамо друга који нам је (за рубрику хумор) послао допис следеће садржине: „Ма да he у најбољсм случају попавллти, а у најгорем изгубити право на школоваљг, другу А. Шт. уреднику рубрикв хумор, редакције „Народног студента”. то ништа не смета да доследно критикује све слабе ђаке”, да горњн допис не можемо и нећемо објавити Јер, прво, није писмен, друго, није духовит и треће, вема простора. урсдпик хумора A. ШТ.

ОСНИВА СЕ СПОРТСКО ДРУШТВО ТЕХНИЧАРА

После реорганизације фискултурног рада на Универзитету и великим школама. као најбоља и најзгоднија форма рада показала су се спортска друштва, спортски клубови и секције. Успеси које су постигли кроз кратко време „Медицинар” и спортско Државног института за фискултуру, изричито су то потврдили За то се сада више прилази оснивању спортских клубова и секција и на осталим школама и факултетима. Освиваће се они клубови за које постоје услови и интересовање Често су на београдским факултетима оснивана разна друштва или секције без обзира на то да ли су постојали услови за рад. Овако се више неће радити. Техничари ће основати само оне спортске клубове за које постоји међу студентима и за које ће бити обезбеђени материјални услови за рад. Тако ђе се сада основати пет клубова: футбалски, кошаркашки, одбојкашки, стонотениски и смучар-

ски. За њих се ггријавило око 400 чланова. Футбалери су добили на коришћење помоћни терен ..Црвене звезде”, одбојкаши и кошаркаши који редовно и одигравају утакмице. сада неће моћи, услед не. времена, користити своје вањоке терене, али се очекује да he ускоро добити једну салу за тренирзње преко зиме. Чување реквизита У току прошле године сви факултети су углавном били снабдевени потребним реквизитима. Међутим, данас кад је руководство покЈчпало да сакупи старе реквизите: број сакупљених износио ie ман>е од половине. док је велииси број. непачсн»ом руководства а и самих такмичаоа, био упропашћен. Данас, у јеку опште штедње, ово питање се не би смело овако оставити. Потребно је да се рекзипитц уредно чувају на време перу и чисте. Екипе треба да имају економе који би водили рачуна о овим стварима. Ружно ie заиста да екипе иа такмичгњима наступа.lу са прљавим мајицама и ципелама, а тога л'е досада често било. Извори финансирања друштва Новоосновано друштво. као и сва остала друштва у земљи, мораће да се издржава од прихода. При ходи од чланарине и помажућих члановз неће бити довољни да обезбеде опстанак друштву, па би зато било потребно наћи нове изворе прихода, можда: одржавање утакмица у згнутрашњости Собије, разне спортске приредбе и академије, израда значке друштва и дрМассвност и квалитет друштва Факултети Техничке велико школе међусобно he се такмичити. Најбољи полединпи из факултетских екипа наступаће за школе KO.ia ће. поред учешћа на првенству Универзитета и великих школа. имати разна такмичењд са спортистима осталих техничких великих пгкола у земљи. Велики 6po.i студената Техничке велике школе данас игра са успехом за многобролна спортска цруштва у Београду. Но, студенти, чланови ових друштава, услед многопутовања сволих екипа морају често да напушта.lу предавања и наставу, тако да се то одражава на њихов успех у школи, а већина од њих cv слаби ђаци. Зато би прзвилгопе било да се они врате У „Техничар” где би такође имали Услове за успех и даље напредовзтве а за рад на стручном пољу ималтт би знатно више времена.

Смучарство На МВШ основан смучарски клуб (Од дописника са факултета) Пре неколико дана основана је оснивачка скупштина смучарског клуба Медицинске велике школе на којој је присуствовало 75 чланова. После краћег реферата о раду прошлогодишње секције С. Д. „Медицинара”, скупштина је дискутовала о задзцима. Усвојен је предлог да се одржи санитетски курс „О повредама у смучању и првој помоћи”, којег би одржао др. В Смодлака, Скупштина' је такође расправљала и о начину тренинга како би чланови клуба спремни дочекали такмичења у претстојећој сезони, као и о ггрипремама за одржазање почетничких смучарских курсева, које he клуб ускоро срганизовати. Изабрана је нова управа клуба. Смучарски Савет Србије и Комитет Народне омладине Медицинске велике школе, пружиће новом клубу велику помоћ.

3. Герзић

Планинарство Годвшња скупштина »Таре« Шеснаестог новембра одржана је прва редовна годишња скупштина планинарског друштва Пољопривредног и Шумарског факултета „Тара”. Од 510 чланова, колико друштво данас броји, скупштини је присуствовало око 200 студената. У току свог досадашшег рада друштво је организовало 39 излета на којима је било 1704 учесника. Приликом логоровања на Дурмитору, Бохињу и Борачком Језеру, 25 сгудената провело је по неколико дана.

ФУТБАЛСКО ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА Ветеринари првтрпвли и трећи пораз Одиграно Је и треће коло Градскестудентске футбалске лиге Победили су фаворити, ма да изненађуЈе пораз екипе Пољопривредног и Шумарског факултета у сусрету са Економским 0:2. Екипе „Медицинар” П и Школе Министарства унутрашших послова, забележиле су и треће победе и иа табели измешали места. ГСостигнути су ови резултати: Школа Министарства унутрашших по. слова — Филозофски 6:0, Економски Пољопривредни и Шумарски 2:0, Техничка велика школа — Новинарска и дипломатска висока школа 4:1, „Медицинар” П — Ветеринарски 3:1. После ових сусрета табела има следећи изглед; 1. Школа МУП-а 3 3 0 0 15:2 6 2. „Медицинар” П 3 3 0 0 18:3 в 3. ТВШ 3 2 0 1 13:6 4 4. Економски 3 2 0 1 8:8 4 5. Пољ. шумарски 3 1 0 2 6:6 2 6. Прир. математички 2 10 1 6:8 2 7. НДВШ 3 1 0 2 5:9 2 8. Ветеринарски 3 0 0 3 6:12 0 9. Филозофски 2 0 0 2 1:18 0 10. Ак. поз. уметности 10 0 1 0:8 • (БроЈеви значе: одиграо утакмица, добио, нерешено, изгубио. гол-диференциЈа и бодови). У току ове недеље игра се пето коло. СастаЈу се; Природно-математички — Виша педагошка школа; Економски — Школа МУП.а; НДВШ — АкадемиЈа позоришне уметности; „Медицинар” П Правни; Ветеринарски — Филозофски и Техничка велика школа — Пољопривредни и Шумарски.

Одговорни уредник; Влада Митровић. Уредништво иад линистрациЈа Веоград, Валкавска ♦ теиефоа 23-464; Чекоани рачуа: 103 903213. Штамларија 'еиград.