Студент

ПРВА ИСКУСТВА ИЗ РАДА ДЕБАТНИХ КЛУБОВА

Докле ће трајати организационе припреме

Већ почетком школске годинв Комитети Народне омладине а и активи посебно, предузели су организационе мере како би покренули рад дебатних клубова на Медицинској Великој школи У оквиру тога, на састанцима свих актива Народне омладине. дискутовало се, а негде проводиле и анкете, о садржају и о темама дебатних клу бова. И још тада се јасно указивало да на састанцима дебатног клуба треба ковати, борбом мишљења и слободном дискусијом лик новог студента који се неће васпитавати У уско стручног, него у широко културног, политички изграђеног социјалистичког студента. Поред свега тога припреме и организација дебатних клубова на појединим годинама и факултети* ма споро су одмицале. Још до данас на првој години Медицинског факултета није формирано организационо тело које he организовати и припремити први састанак дебатнор клуба. Комитет НО Стоматолошког факултета још увек се бори око организационог сређења управе дебатних клубова. иста ситуација је и на V години Медицинског факултета, чије руководство оправдава неорганизовање управе дебатног клуба „бродоломом” већине чланова Народне омладине на патологији итд. Из досадашњих припрема на осталим годинама и факултетима осећа се тенденција да се углавном ангажују људи са стране који би одржали реферате на првим састанцима дебатних клубова, а неки активи Медицинског факултета су и погрешно схватили улогу дебатнор клуба, што се види из предложених тема међу којима има тема чисто стручног карактера. Тако на пример на једном активу IV године Медицинског факултета поред осталих, предложена је и тема „О бубрегу”. Ово неколико чињеница показује да су неки Комитети Народне омладине на МВШ дозволили да им прође два месеца у организационим црипремама које се налазе још и данас на полазној тачци, услед чега је у великој мери опало интересовање и одушевљење студената, са којим је била прихваћена иници>јатива за оснивање дебатжих клубова. Објективни разлози које наводе руководства појединих година: избори у организацији Народне омладине. подела чланства на активе и друга техпичка питан>а нису смела да апсорбују Комитете у толикој мери да се занемари организационо учвршћење управа дебатних клубова и организовање првих састанака До сада је на МВШ на разним годинама одржано само три састанка дебатних клубова из којих се могу изнети нека запажања. Пре свега мора се истаћи да су апсолвенти Медицинског факултета једини благовремено извршили организрционе припреме, изабрали управу и окупили приличан колектив око припремања прве теме дебатног клуба „Материја и свест”. Састанак дебатног клуба апсолвената сигурно би привукао веђи број посетилаца да су они благовремено спровели агитацију и обавестили и остале студенте ван својих актива као и да су одржали

| Медииинска велкна шнола | састанак раније, а не тек у 20 час. Обимна по свом опсегу тема „Материја и свест” тражила је подробно познавање филозофских праваца као и марксистичког гледања на поједине периоде историје филозофије и познавање других наука. Др. Александар Тадић референт по овој теми, као и група апсолвената која је сарађивала у припреми, уложили су доста труда да савладају огромни материјал и филозофску терминологију, И ако је реферат трајао нешто дуже од једног сата, саслушан је пажљиво. Поред примедбе на дужину реферата ми се не би задржавали на овом састанку дебатног клуба да он није први састанак овакве врсте на МВШ. Развој дискусије и начин вођења налажу да извучемо извесна искуства корисна за даљи рад дебатних клубова. Наиме. дискусија није ишла за тим да илуструје, допуни или прошири оно што ре-

ферент није могао исцрпсти из огромног материјала који је стојао на расположењу за обраду ове теме. Неколицина дискутаната упорн но су доказивали другом дискутанту да је Кантоза филозофија идеалистичка. Ово је било непотребно јер је и сам дискутант, који је дискутовао о Кантовој филозофији, то исто у неколико махова подвукао тражећи с друге стране да сазна како гледа марксизам на нека питања из Кантове филозофије. Руководилац управе дебатног клуба, уместо да помогне расветљавању овог питања, исто тако је пребацивао дискутанту „зашто се овај закачио за Канта, а не Спинозу који је позитивнији” и слично. На тај начин се створио утисак да је он „страшно погрешио” што је питао за објашњење оног што му је било непознато из реферата. Наравно да овакав поступак и начин вођења дискусије не користи развијању дебатног клуба у оном смислу како је то напред речено. И. А.

САДРЖАЈ РАДА ПРЕШИРОКО СХВАЋЕН

Ових дана започели су са радом дебатни клубови на Техничкој великој школи. За сада је врло рано давати неку оцену њиховог рада, али се из прве серије тема мора извући извесна искуства, која би допринела да дебатни клубови нађу своје празо место у читавом сплету идеолошко-политичког васпитања. Ево неких тема, које су досада обрађене на састанцима дебатних клубова: „Проблеми филмске уметности код нас и у СССР”, „Савремена Енглеска (кроз утиске с пута), „Неке компоненте нашег архитектонског израза”, „Спољнополитичка ситуација”, „Проблеми у Азији”, „Бирократизам као друштвена појава”, „Држава прелазног периода”. Из овог дела одржаних тема види се да је садржај рада дебатних клубов„ широко схваћен, алр да има и тема, које не би спадале у делскруг дебатног клуба. Дебатни клуб треба да расправља углавном питања полигичко-теоретског карактера, кроз која he се

Техничка велика школа

рашчишћавати појмови како из појединих области теорије марксизмалењинизма тако и из разноврских политичких и културних проблема. Међутим, актуелни политички проСлеми, кроз које ће бити тумачена м.'ђународна и унутарња политичка ситуација, линија наше Партије и проблеми везани за изградњу социјализма у нашој земљи треба да се тумаче било на састанцима актива Народне омладине, било на посебним предавањима, о чему he одлучити Комитети Народне омладине на сваком факултету. Тако би се на дебатним клубовима дискутовало о карактеру наше Народне револуције, о улози радничких савета и њиховом месту у систему наше демократије, о улози Партије и н>еном односу према држави итд. итд., док би на предавањима у организацији Народне омладине било речи о ставу наше делегације у ОУН, о говорима или интервјуима наших цајвиших партиских руководилаца, о нашој Армији итд. Значи, да би се ван дебатних клубова тумачила таква политичка питања, на којима би се вршила мобилизација свих чланова Народне омладине за активан рад на свакодневним задацима, јер су то кључна питања данашњег политичког живота. Стручна питања, уколико им није циљ разматрање стручних питања у светлости теорије марксизмалењинизма, не би ишла на дебатни клуб, већ би их требало обрађивати кроз стручна предавања на поједипим годинама. М. Ј. Машински факултст »НАРАКIЕР НАШЕ НАРОДНЕ РЕвОЛУЦИЈЕ« 17. XI. 1950 год. одржан Је састанак дебатног клуба студенаа П године Машивског факултета, са темом: „Карактер наше народне револуције”. Референт је био Драгољуб Стевановић. Референт је у своме реферату углавном набацио већи број питања за расветљавање карактера народне револуције (форма и суштина народне револуције. непосредан осврт на беспринципцјелност лажи и клевета ЦК СКП(б) у односу на нашу револуцију), која су у главном имала за циљ да присутне потстакну на живљу дискусију. У дискусији је учествовао приличан број другова. Дискутовано је по разним питањима (о националном питању у светлости наше народне револуције, о народним одборима као за. дацима наше нове народне власти, о буржоаској диктатури као и диктатури пролетаријата, и о разшш променама у друштвеном уређоњу као резултату наше народне револуције). Дискусија је била врло жива и углавном успела. како у квантитативном, тако и у квалитетном погледу. Код присутних је први пут на овом предавању разбијена она укорењена укоченост и учмалост, те су се након завршеног састанка другови разишли углавном задовол>-

(Д. Милуновић) I

Каква питања ћe обрађивати дебатни клубови

Универзитет

Дебчтни клубови на Универзитету одржали су већ прве састанкс. Тако је централни дебатни клуб Пољопривредног факултета имао два састанка. Тема прве дебате је била „Радничко управљање привредом”. а друге „Наследност и променљивост”. У дебатном клубу Економског факултета било је предавање „Улога државе у прелазном периоду” са веома добром посетом. а код правника „Политика блокова и интсресних сфера”. На Вишој педагошкој школи одржана су два састанка са темама; „Развитак социјалистичке демократије неопходан услое изградње социјализма” и „Спољна и унутрашња политика наше Партије у светлу најновијих догађаја”. Први састанак, иако се одржавао у време када још нису били сви студенти дошли, посетило Је око 60 студената и дискусија Је била прилично добра. Већ ови први састанци дебатних клубова пружају добар материјал и добра искуства како rt којим ае путем дебатни клубови даље да се развијају, а којим не. Дебатни клубови су једна од форми идеолошко-политичког рада. Они имају задатак да развијају и рашчишћавају проблеме теориско-стручвог рада. Поред дебатвих клубова. при комитетима Народне омладинс основане су секције за културу ■ за агитацију и пропаганду н њихова је дужвост да се баве питањима из области културс, актуелних и политичких догађаја. историјата радничког покрета итд. итд. А дебатним клубовима остаје искључиво теоретско-стручна проблематика. То значи да је, например, Природноматематички факултет правилно урадио када је узео тему „Облици кретања материје и црте дијалектике”. јер је то једно питање у ко-

ме се повезује теорија и њихов стручни рад. За дебатни клуб филозофског факултета одговара већ предвиђена дискусија о „Теорији књижевности” од Тимофејева, за Ветеринарски „Дијалсктика и биологија”, за Правни Денисовљева књига „Основи марксистичке теорије државе и нрава”. Овакав карактер и развојна линија дебатних клубова захтева ревидирање досадашњих планоса. Отклониће се све теме политичког карактера и разна Теоретска питања која немају везе са стручним радом факултета. Затим, отстраниће се и теме из области културе (као „Драмска уметност” код ветеринара и „О музици” код правника), а и предавања из фискултуре („Гостовање наших футбалера у Бразилији”) на Природно математичком факултету и „О развоју нашег шаха” на Ветеринарском факултсту), јер су го питања секције за културу или културно-уметничког друштва, спортског друштва или шаховског клуба. И поред ових недостатака. планови неких дебатиих клубова су доста правилво састављени. Око 15 предавања дебатног клуба Музичзе академије су добра, јер су им теме из музике повезане са марксизмом или само из области музике. Много добрих предавања има и Природноматематички факултет, где повезуЈе дЈЈЈалектику са природним ваукама, са физиком и хемијом, или Ветеринарски када предвића теме из биологије гледане кроз дијалектину и иарксизам. И Правви и Филозофски, а и други факултети, имају такође добрих тема које he се, на-

равно, задржати при попуњавању старих планова. На свим факултетима, сем централних дебатних клубова, постоје секције по годинама и групама. При састављању, њихови планови he се разликовати. И то, факултетски дебатни клубови третираће тсоретскостручну проблематику која се тиче целог факултета, а секције проблематику своје године, своје групе. Састанци дебатних клубова су засновани на добровољној основи: приступ слободан долазак несбавезан. Због овога ће у многим клубовима долазити до слабе посете, до одлагања састанака. Таквих случајева имамо већ ва Академији ликовних уметности и на Природно-математичком факултету, где су састанци одложени услед слабе посете. На Правном факултету је, опет. посета била слаба свега око 60 студената са целог факултета. Ово he се убудуће отклонити ако се одабере тема за предавање коЈа интересује студенте једног факултета и ако целокупни план дебатног клу ба поседује обиље и разноврсности тема. У протеклим састанцима предавачи су обичво били професори или руководиоци из привреде. То је добро, али би још боље било када би предавања држали студенти или групе студената, јер би то боље приближило предавање студентима н дискусија би била живља. Са друге стране, професори и руководиоци из привреде he нам помоћи на тај начин што he дођи на састанак дебатног клуба, учествовати у дискусији И давати своја мишљења по појединим питањима. Д. Ђ. llllllllllllllinillllllllllllMllllilllllllllllllllllllllllilllllMilliiiiiiiiiiiiiiiiiitiiiMiiiiiri

ИЗ НАШИХ ИНСТИТУТА

БОРБА ПРОТИВ РАКА

Док смо седели са др. Александром Симићем, шефомоделења за радијум-терапију, у кабинет је ушао један човек, висок, средњих година. —Докторе, дошао сам код вас ради прегледа. Ево овде на лиЦУ . . Почео је да прича. .. На лицу му се пре извесног времена појавила једна флека, која се постепено ширила. Никаква средства нису помогла да она не* стане. Дошао је најзад у институт за лечење радиумом. Доктор Симић је одмах устао, прегледао назначено место, питао о свему што је у вези са тим и најзад сео да препише лек. Док је писао, пацијент се је, не без извесног страха, запитао: —Да ли је рак? —За сада још није, али ако се не буде на време лечило, може свашта да буде Ево вам ова маст и.. . Када смо опет остали сами, доктор нам се обрати: —Кад би сваки болесник, долазио на време, не чекајући да болест узме маха, регки 6и били смртни случајеви. до којих често дође. Доктор Симић прича . . . —Ево видите, наставио је доктор, показујући нам албум са сликама појединих случајева оболења рака, на којима се види разлика пре и после зрачења радиумом. —Кад је у почетку рак се излечи тако да се касније ништа не примети, али ако болесник дође са већ отвореном раном, теже ra је излечити. Међутим мали је број оних, који дођу на време, Тој чиње-

ници доприноси и сама природа болести. Рак је подмукла болест, не осећају се скоро никакви болови; болесник нема чак ни температуру, а код људи постоји погрешно увереше, да не иду лекару ако не осећају бол Ове и ако немају температуру. Сазнајемо да је узрок појаве болести рака за сада непознат. Претпоставља се да он лежи у недостатку појединих витамина, али—то су засад само претпоставке. Даља испитивања показаће шта је у ствари. —Лечење радиумом врши се на неколико начина —, наставио је др. Симић.—Помоћу радиум-пунктуре, тј. забадањем игала са радиумом у оболели предео дкректно у тумор; помоћу мулажа од воска, на које се стави потребан број тубица и игала; помоћу теле-Кири терапије, тј. зрачењем помоћу великих количина радијума, на сличан начин како се то врши рентгенским зрацима. Поред свих накина упогребљава се још један, гдесе болеснику уноси у организам извесна количина радио&ктивних материја у' облику сбичних лекова, инјекција, инхалације, мазањем итд. Многе ствари нам нису биле јасне из докторовог причања. Какве су то игле и тубе са радиумом, шта је то мулажа и пре свега. шта је то радијум.

Одакле радијум? У периодном систему елемената редни број му је 88, атомска тежина 295,97, полувреме трајања 1580 година. Пронађен је 1898 године напорним радом Марије и Пјер Кири, Добива се из уранових руда. Најпознатији рудници јесу Јоахимово (ЧСР), где је у периоду од 1898-1933 изнађено 60 грама чистог радијума, Катанга (у Белгиском Конгу) где је у периоду 19231931—извађеко 310 грама и РУ* дгофи на Аљасци где је од 19131926 извађвно 202 грама. Најбогатије руде, из Конга, садрже око 100 милиграма радијума по једној тони! Годишње се производи у свету око 30 грама, а један милиграм кошта 4.500 динара. Да би се добио један грам радијума из чистог урана (најбоље сировине за добијање), потребно је око три тоне урана, док ]е уранове руде потребно 30-40 тона. Приликом предаје једне сиромашније руде радиу ма, минерала аутонита (Португалија), за један грам радиума потребно је: око 800 тона минерала, при чему се утроши 300 тона хемиских продуката, 200 тона утља и 15000 тоиа течности. Према подацима из 1937 године у целоме свегу било је око 700 грама чистог радијума. ито било овако подељено на разне државе:

С. А. Д. —70 грама: Енглеска и колоније —69 гр.: Француска 56 гр: Немачка—2o грама: ЧСР —33 гр.: Белгија—32 гр: Италија—l2 гр: Шводска—ll гр: Аустрија—7,s гр: Данска —6 гр: Швајцарска —6 гр: Португалија 3,8 гр. Пољска—2 гр, Југославија 1 гр: Бугарска —O, 1 гр. Количине радиума до 1950 године у многоме су се повећале у свим земљама. Из овог малог прегледа може се наслутити вредност овог ретког елемента. Је ли онда чудно што се и најмаЈве игла у оделењу за чува као „око у глави”. Како и где се чувају ове скупе и опасне игле? Трезори тешки стотиис хиљадз килограма —за неколико грама Силазимо гвозденим завојитим степеницама под земљу. Долазимо до врата на којима пи* ше: Трезор. Другарица Ружица Недељковић, која манилулише са радијумом, отвара их. Улазимо у малу одају са оловним зидовима. Ту се налазе касе. Другарица Недељковић откључава прву: тешка оловна врата једва се отварају, још јрдна мања вратанца! коначно . . . мале, оловне фијоке. Радијум! У фијокама су итле разних величина, у чије шупљине се ставља сребрнасто сјајан прах радијумов. Ружица Недељковић

узима у шаку двадесетину ових игала; Сада се зрачимо и тодобро се зрачимо, каже она. наглашавајући реч .лобро”. Обузима нас мало непријатан осећај јер зрачење радијумом без потребе је опасно и оно претставља велику тешкоћу за сам персонал. Дивимо се овој девојци прво зато, што она стално ради са овим опасним иглама и најзад зато што овога момента држи милионе у непуној шаци.

Присуствујемо стављању мулажа Опет смо „на свежем ваздуху”, у оделењу где се праве мулаже. Плоче, направљене од мешавине воска, парафина, и струготине од дрвета стављају се у топлу воду где омекшају у толикој мери да се од њих може правити облик какав се жели, т. ј. какав је за место где се има ставити. На столу лежи једно дете, које има по лицу црвене израслине (хемангиоме). Мулажа је направљена и на н»у се ст*.вљају итле. Ово стављање рцциумских игала врши се иза заштитног стола, оивиченог оловним плочама. Поред нас стоје, Ружица Недељковић и др. Коста Поповић. Обоје морају бити присутки као сведоци да је радијум узет из трезора и стављен болеснику. Интересује нас да ли постоји нека заштита руку и осталих делова тела, како би утицај зрачења оних који манипулишу био ман»и. Да ли би, евентуално, рукавице могле одпринети бољој заштити? Др. Поповић даје нам одговор: —Ми смо између две ошртице; потребно је брзо радити, поред тога педантно и сигурна Рукавице би само сметале брзом раду, те је нека већа заштита немогућа. Мулажа Је готова и ставља се оболелом детету. Мали, наравно, плаче али ово ће му ттомоћи јер Је на време дошао. • 3. Д.

Црипрсмањ« мулажа иза заштитног стога

Студенти пишу

Леп пример другарске пажње

Редакција је ових даиа добида допис аод торњим насдовом без aor • ппса аутора. Ма да је ваш арвицша да се вепотписапи дописи ве објављују овде је учињева азпамка, јер /е очигдедно да се аутор вије потаисао, ае из шпекудатипних иди сдичиих раздота, већ као што ии то претиостављамо —, аз скромпости идв срамежљивости. С друте страае аример јер ов пзпоси у сваком је потдеду за похваду и истипање. ★ „У једвом од својпх прошдих бројева „Народпи студевт” се осириуо ва пробмеме u тешкоке вас студепата прве тодипе и у чдавку под васдовом „Спађи се” додирауо освовие потребе „бруцоша”, и дао сутестије варочито старијим друтовима да вам помотву кодико је то у њиховој моћи. Ја сам био, такође, једав од ових студевата кота је поред остадих аевоља мучио и ставбепи пробдем. И баш у тим дапима, пуним вервозе а свакојаких брита сдучајао сам се у позвао са друтом Сдободавом Недикем студептом Ш тодиве шумарскот факул' тета у Земуву. Ов је показао пуио ра~' зумевања за ове моје пробдеме, па ме чак и примао приаремево иа стан. Да би ми осдободио једав кревет ов јв привремево преседио своју мајку код неких рођака у Беотрад. Дешавадо се више пута да ме сидио g.a узмем и њетове покриааче. Поред тота, друт Сдободав ми је мпото помотао у решавању свих остадих пробдема у вези са ваставом, стицањем иоввх радвих иавика, у решавању пробдема исхраве итд. СТУДЕНТ Навали на »бруцоше« У једном чланку „Народног студента” на почетку ове школске године упућен је апел старим студентима да изађу у сусрет својим најмлађим колегама студентима прве године у решавању питања стана, уџбеника, снабдевања и ДРУro. , Међутим, ево како су се одазвали овом позиву неки студенти. Они су искористили слабу обавештеност студената из унутрашњости са режимом студија и књигама које су им потребне и наплаћивали их по много вишим ценама. Тако су за биологију, коју раде сТуденти Ме* дицинског и Сгоматолошког факултета, наплаћивали по 600 динара, па и више, док она у продавници стварно кошта 80.— динара. Прошле године неки студенти су добили ацатомске атласе за 640 динара, а сада исте продају по 1.500 и 2.000 динара и на тај начин „деру” своје другове. Други се, пак, баве неком врстом трговине. Купују од својих колета књиге по нижим, па их онда продају студентима прве године по много вишим ценама. Како су студентима прве године ови уџбеници неопходни, они их купују, па макар и по тако високим ценама. Међутим, руководства Народне омладине нису скоро ништа предузела против таквих трговаца и препродаваца. Мислим да ово није случај само на Медицинском и Стоматолошком него да тога има и на осталим факултетима, и да he овај допис утицати на сва руководства Народае омладине, а и на све студенте, како студенти прве године не би морали куповати поједине књиге по десетоструко већојцени. (М. Живковић) llllilllllillllllllllllllllllllllll|||||||||||||lil||||||||||||||||||||||||||||||t|||||||||||||||||||s

СМРТ ФАПШЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ! f к ОРГАН НО СРБИIЕ НА БЕОГРДДСКОМ YHHBEP3HTETY И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА WJsM ЈЛЛ/НШ rmJjSUHHiSt Г Ш ч ШшГ mr ЈШјШ вш јШ ШтВЈ&Шк. Ш лист излази једанпут недељно W Чг џШ БЕОГРАД 20-Х-1950 ГОД.