Студент

Исто ријска група филозофског факултета

СЕМИНАР У НОВОЈ ГОДИНИ

НОВИ РЕКТОР И ПРОРЕКТОРИ МВШ

Јот у прошлој школској годпни, погле оддука Tpeher пленума ЦК КПЈ побол.гаао се рад на сеиина* рима историгке групе. Ове године од почетка је паставл.еио са по* дизањем квалитета семинара. Томв је доприпео и нови сукцеси»ни план паставе, који је стуиио на снагу тек ове године иа иоториско! rpvnn. Са новим планом се у маогоме избетава камиаи.ско учење и ингистира се на студираи.е са иоЈтчаи».м радом па свмииару. У граиицима oror чланка поаабавићемо се радом ва поједииим семннарима као и о могућпостима даљгг проширивама учцеха. Поред позитигних страна на иагаим семииарима има недостатака на којв трсба укавати. На семинару из историје Визаитијв noeehao ce број студеиата који долазв на часовв. Чита ce грчки твчст гписа Констангииа ПорсЈ|ирогенита „0 упра* вл>ап>у државом”, Товст читају појсчдп ни студенти којп владвју грч*-.им јед** ком. Сматрамо да треба ивстоЈати да у читап.у судслују п >ни С'УДеиТП ко* ји су па ссмпнарскпм в*»;кбањима ман»е или внгае пасиипн, па макар уиапрсд моралн да со прппремв за чита* н.е. Из овог предмста ии;е било (с«*м два три изузетка) парочито добриа семипарекнх радова. Кривицу за по сносв студг.птм, што су их на браипу пигали. TeuiKohy претгтављв и слабо знање страних језика, јер и у општој и* сторији неиогуКе је ишта аапоч*ти без познавања језика. Поелвдњих часова na семвввру и* опгатв историјв средњег века /роЈч#*-1 ce структура заа«Ји«| фсудализма о* својом компликовапом хијераржијом. Читају ce изабраии изворц иа латнп* ском језику. Може се рећи да је суде* ловање студената на овом се»*»*ару наЗредовнијс. Наста»*н%-к спровади с»рогу коитролу иохаКања еомнкврсавх часова, као и учешКа у раду нвих. He» редовпо долажење па гемиичр ловаа« чи нсдобијање потиига. Проучавање националнв исторвјв средњег и новог века олакшано је днатно и литературом на иагаем јез*ку. Природно је да је за тв предмете интересовање и учествовањв у раду се* минара веКе. Прошле године се навршило 800 roдишњица Летоппса ITotia Дукљанпна, јвдног од нагаих нај-старијич нзвора за националну историју средњег вска. Па семинару се чита текст Летоииса уз комснтаре. На једиом семинарском часу из овог предмета приказан је чла* иак пуковника Томца о Косовском боју. Студент који је прикааао чланак и сам је изнео пске постаике и коиструкцпјв о тој битци. Поводом овог прнказа поставило се једно много значајније питање. Колико једап историчар може да се користи хипотезом? Докле можо у томе да иде? Какап је однос између чињенице и хинотсзс? Једио јо сигурно npeMiiraheno да ce у Kopnnihci«.y хипотезе коиструкција не може ићи далеко као реферепт који je прикадао чланак. Из нацпоиалнв исторпјв иовог века читан је рад: Оргапизација и јачањв државнв власти у Црпој Гори. Семинарски рад je опгаиран и чињенички je обухватио проблематику. Развпла ce жива дискусија и крнтнка рада. Недостатак рада је што се веКином 3>ДР* жава на констатовашу чпњеница. Поводом овог рада, поред расправљања о теми, јавпла су се два мигаљења, уопште о дискусији. Један друг је тврдио да нема довољио материјала и да је тематика широка. Треба узети једно „питањце”, скупити материјала о њвму, и тада дискутовати о проблему, али без уопштавања. То мишљењв нв води рачуиа о општој перспективи. Други студент сматра да је начин дискусијв јалов и да треба дискутовати са више чињеница. Оба друга тражили су чињенице, а сами нису оперисали са њима. У другом раду, Историја ралног покрета од Светозара Марковића до првог светског рата, обухваћеи je развитак синдикалног покрета и стварањв Сопијал-демократске партијв у Србији, Овај рад је прегломазан за читањо на семинарском часу. Било би бол.в да је референт прочитао одломкв или усмено изнео теве рада. Дискусија на семинару из националне историјв новог века се показала корисном и плодном. Са таквом лиг-;а>ш» јом треба и даљв наставити. Н» овом семинару развнја ce борба за правилно тумачеше постављених питања. Но дискусцју треба проширити, да би ce пзбегла појава „професионалних дискутаната”. У днскусији се понекад јављају марксистичкв оцене, које нису увек конкретие. Сами студенти у заједници са наставником борв ce против таквих „марксистичких оцена”, којв нв би одражавале специфичности у развоју нсторијв нашег народа. „ДИВЈБИ” И „ПИТОМИ” ТЕОРЕТИЧАРИ Један професор нашег факултета, док су одговарали историчари на испиту из историје филозофије, дословно је рекао: „Тамо на историској групи јављају се неки дивљи теоретичари,” Згодно би било да је професор обрвзложио своје схваташе о појави .дивљих” теоретичара. Но и без образлагаша може се закључити да се то односи на поједине дискутанте на семиетарима историске груne. Уоггште, каква је то подела на „дивље” и „питоме" теоретичаре? Изгледа да је у „дивље про фесх>р убрајво оне који се самостално а нису до сада познати као „марксисти"; као и такве који се не слажу са појсдииим оценама са филозофске групе о неком комтсретном мсториском догађају из ближе историје. „Питоми би били они који ce не размлме од мишљеиа професора фмлозофије. Наше је мишљеље да се на историској групи не јавл»аЈу никакви дивљи теоретичари, већ људи који слободно расправљају и изиосе своJe мишљење о појединим истори-

ским проблемима. На нешим семи нарима се води жива борба мишљеља. Тачно је да често буде погрешних тумачења. Међуттш \гаого је важније да се таква тумачеша уз помоћ наставника и студената иоггцавлају, и нешто више, да се озбиљно пришло конкретизовању марксистичко-лењинистичке методолокгје на изучавању историје на ших народа. У спремању семинарских радова има још увек озбиљних слабости. Не постоји довољно координације међу наставницима који држе те семинаре, па још увек има појава, да студент мора да се оправдава што не узима рад, пошто га је већ узео код другог наставника. Семишпски радови, са друге с»т.'Bне, још Јшсу стварно сбавезни, тв mhoi-и студонти који иду линијом »->нег отпора vopiiCTe недовољну коог-динацију мсђу наставницима У iir>i леду дг!ввња семинарских радова то ие спремају радове ни код једпог насчавника. Више координапије око opiuf техничких питања код самих катеда.ра. Има који се у изради семипарских радова некритички служе литературом. У самој техници коришћења извора и литературе има пршш"по несналажења. Има случајева да су појединци на семипару из своје специјалности актинпи. док на семинарима из других предмега показују мање интересовање. То пије добра појава, јер води ускосис у специјалности. НА ИСТОРИСКОЈ ГРУПИ ЈЕДАН АСИСТЕНТ! Јед| ч од недостатака у изради семинлрских радова је мали број асисгената (cneia једап!) па историскоЈ групи, који би помагали студентима у спремању за семинарске чаccr*e. Чињеница је да већина насташтка захтева солидан рад и пуио позпавање проблематике и литературе, те се често дешава да се поједиици не сналазе у грађи. На семипарима се није давао довољио и на време приказ на историске књиге и часописе који су излазили. Овакав рад не само да двје потрсбиу оријентацију у савремену историографиЈу, већ Јача и пчлуларност семинарског чвса код студенага. Можда би било боље више повезивати саме семинарске часове по проблематици, те не прелазити са чоса на час из Једне историске епохе на другу. Код млађих студената то ствара извесну нагомиланост и тожипу, да стекну јачу основу са које могу да почну радити. Досадашња пракса на семиранима историске групе показала је видне успече. Семинарски часови су добрим делом стекли ауторитет код студената и то треба даље развијати. Но. резултати би могли бити бол>и. Још увек у дискусијама и у РЗДУ на семинарима суделује мали број студената. Неки другови, и ако познају грађу устежу се да дискутуЈу. Мислимо да и они треба да учествуЈу у третирању проблема без обзира да ли су „сигурни” без неког страха. Прица Радомир

На скупштини наставника Медицинске велике школе, која је одржана ових дана, за ректора МВШ изабран је др Коста Тодоровић, професор Медицинског факултета. За проректора изабрани су др Р. Бсрови, професор Медицинског факултета и др В. Ристић, професор фармацеутског факултета. Велика школа (Академија) пред 29 новембар - празник У ннверзтета

Бкономски услови и тежња за што ширим културним животом, постављали су као Један од главних услова проширење више наставе што Је и довело до претварања Лицеја у Велику Школу (АкадемиЈу) 24 септембра 1863 год. Beh прни члан Закона о устроЈству ове установе одаЈе карактер који Је Велика Школа требало да има. „Велика Школа научно Је заведење за вишу и стручну изображеност.” Према чл. трећем овога закона, Школа има три факултета, или, како су со онда звали оделења: филозофски, техннчки и праввн. Филозофски факултет се студирао три, а технички и правни по четири године. Поред предмета коЈи су слушани на овим факултетима, студенти су морали да слушаЈу и поједине предмете са остала два. Тако на

пример, слушаоци техничког факултета поред предмета техничке струке, морали су Још слушати и логнку, „народну економиЈу", финансиЈе, политичку рачукицу, административно право и ли i*eратуру, док су слушаоци правног факултета слушали између осталог и зоологају, ботанику, минералогпЈу и хемиЈу. Министар просвете Је на предлог Академског савета опредељивао науке коЈе he који професор предавати. У овоме закону, поред звања профеоора заведена су и звања суплекта и доцента. Ректора поставља владалац на предлог мшшстра просвете. Међутим, као први Све врсте, Закон Је имао и својнх недостатака. Оно шхо је било нзјважније, аутоиомија Велике Школо није била ничим зајамчена. Поред овог недостатка, &ило Је и других. Професори су били презаузети великим броЈем предавања, тако да ce на неки научни рад ниЈе могло ни мислити. Студентп су мање-више добијали само неко опште образовање, Јер сами професори и супленти коЈи су предавали нису имали неке всће квалификације. Неколико интересантних података анегдота о ондашњој стручности наставника и ђака, сведоче о томе. На Велнкој Школи предавао Је механику професор Мијалко Ћирић, који ниЈе имао неко веће знање из овог предмета. Он је Једноставно на колоквијумима, које је нгрочито пазио, читао и писао на табли радећи задатке и гледајући у своЈе белешке. Ето вндите —, говорио би он, овако се решава овај проблем —. Неко шира знање, (ван своЈе књиге), он није имао. ЗнаЈући то, неколико бољих ђака договоре се, те пронађу из Једне стране књиха неколико задатака, и када Је професор Једпога чаеа завршио уобичајено предавање и почео са колоквиЈумима. поставе му, да их реши, Мијалко Ћирип покушао je, наравно гледаЈући у своЈе белешке, не би ли у њима кашао какав задатак сличан овом, али узалуд. Послв неколмхо поновљених и безуспешких покушаја, он се хладнокрвно обрати ђацима: У будуће када имате какав сличан задатак дајте ми га раније, па hy вам Ја, на Једиом од идућих часова, растумачити. Од тада Је престао да држи колоквиЈуме. Још Једна аиегдота из тадаше наставе сведочи, колика је била стручност свршених великошколаца.

Сви професори су на испитима прозивали по азбучном реду, а истовремено испитивали грздиво такође по реду како Је било у књигама. Тако иа пример, она) чиЈе Је име почињало са „А", знао ju позитивно, да he увек одгчварати пр ву лекцнју. Студенти су имали и своЈе кружоке у коЈима су заЈедно радили и учили. У једном таквом кружоку био Је и неки Александар Крстић. Док су се остали мучили да санладаЈу цело пређено rpaдиво, овај Александар је вечито, из сваког предмета спремао само пову лекцију. (у то време прозивало се по азбучном реду имепа а не презимена). И док би остали „окапали” над књигом он Је лежао на кревету: Ја сам моје испите положио, говорио би притом. Тако Је и било. Александар Крстић je и завршио Велику Школу учећи само прву лекциЈу. Министар Је поред тога имао и одрешене руке у погледу примања хонорар-Iшх наставиика, („у случају потребе", без икакве сагласности или консултовања са Академским саветом). Овај „случаЈ потребе", доводио Је до великих злоупотреба, којих ннје било мало. Сви недостаци овог закона нагонили су професоре да негодују противу шсга, тражећи измене. До неке веће измене међутим Шlје дошло, али се већ 1871 године почело са делимичним мењањем. Овим изменама професори и супленти Воликих Школа могу бити само они, „коЈи су свршили који факултет наше или коЈо странске Селике Школе с врло добрим успехом или који су одликовани својим књижевним пословима у струци за коју се траже." Тадањс стање у земљи утицало Је на културно-друштвени и политички живот. Унутрашша и спољна трговина биле су у пуном развоЈу и инострани капитал Је почео да преузима све веће позиције. Псред тога, на тадањоЈ студентској омладини, осећао се и утицај европских и руских писаца, Маркса, Ласала, Екгелса, Бакуњина и Чернишевског, Уто времв Јавља се на Великој Школи и Светозар Марковић. Његове идеЈе умногоме су допринеле даљем развоју студеката. Напредни погледи којима је он прикупљао све више присталица у Србији, навеле су тадашег министра просвете да му укино „благодеЈање" (стипендију) коЈу Зе дотле уживао. О раду Светозара Марковићз као студента Велике Школе, биће говора Kacmije. Члан 28 и његове измене У Закону о устројству Велике Школе интересантан Је члан 28. У дужностимц које се даЈу ректорату, каже се: Он казш! ученике за њихово неупутно владаше, укором и затвором до осам дана и само такве случајеве дредлаже на суђење Академском савету због којих би ce академски слушатељ имао осудиги на веће казне. По члану 39 одређене су казне за кривце. Као наЈблажа казна била Je затвср у празној соби (нарочито за то припремљеној) до месец дана, одвоЈено од редовног учења, без одбитака на гтрава за по-тагање испита. ззбоаиа учења и губитак права на полагање испита на годину дана м најЗад за свагда. Министр просвете, могао Је по молбама да ублажи казну. ОваЈ члан је претрпео извесне измене, али су оне биле само у томе што казне за веће преступе Н0 изриче ректор већ академски савет. Нове изиене 12 децембра 1871 године донета Је нова измена првобитног закона. Према њој враћено Је право Великој Школи да сама бира ректора из круга редовних npoфесора. Псред тога и предмети по поједигош факултетима су боље распоређени. Филозофски факултет био је подељен на два отсека, историско-филолошки и природно-математички. после овога, основане су и многе катедре. Резултат се убрзо показао. Студенти су остављали Школу много спремнији, са већим знањем, а професорн су се више заузимали за своЈе предмете. -*

Даље тешкоће наставе и увођење „индекса" i Иако je филозофски факултет добио два отсека, (што није оио случај са правним и техничким), ипак Је пренатрпанист предмета довела до тога, да тадања Велика Школа и поред свих измепа закоиа, доношењем нових уредби, roije могла да оствари циљ коЈи ЈоЈ Је Оио намењеи. Овомс су допринеле и ондашње нолитичке приликб у земљи. Студенти Е*елике Школе су узимали великог учешћа у разним покретима, који су тежили како демократизациЈи земље, та- i ко исто и стварашу бољих услова за студирање. Учешћем на многобројшш i демонстрацијама противу режима они су i долазили у сукоб са полицијом која их i je лишавала слободе. Ректор, Министар- i ство прссзете и финанснја, всдили су дугачке преписке око питаша ко he из- > државати ухапшене студенте. ГГоред тоra и професори су напуштали своЈа звања и рад у Школи, да би узималл ширег учешћа у бурном политичком живо- 1 ту ондашњег времена. Било Је случаје- 1 ва да су поједини професори морали напустити предзвање само зато што се 1 њихово политичко мишљење није сви- 1 ђало владаоцу и властима. 1 Кризу аастзве су изазвали они настав- , иици, који су у Велику Школу улазмли ( само зато, да 6и се кроз њу што брже , пробили до највиших друштаених сло- ( Јева. Овакав рад претио Је даселепаза-| мисао о Великој Школи изроди у нешто i сасвим друго, што Је научном раду ишло i само на штету. Овакво сташе, као и чињеница да су тадаљи суседи Србије Хрвати, Мађари, Румуш! и Грци имали своЈо Угошерзитете, потстакло Је професоро и студенте Велике Школе да Још више наставе са залагађем, како 6и се , настава попела на виши степен, а сама ( Шксла на степен Универзитета. Од тада ( се почело сасвим озбиљно мислити на ( оснивање Универзитета. први корак ка ( томе учинио је Јован Бошковић, коЈи ( Је као ректор Велике Школе израдио i пројект закопз о Универзитету, а када i Је 1892 године дошао за министра про- i свете, 12 августа, по угледу на друга »е- i ћа и мања свеучилишта у Европи, зааео „Индекс" (уписница), „која ће имати силу школског сведочанства”. Борба крја i Јо настала тада о томе питању довелаје, 1 кајзад, до ссниваша Универзитета 1905 |

3. Димитријевић

Вслика школа из 1863 годинс

Овако су се облачили студент* Велике школе .

СА ДРУГЕ ГОДИНЕ МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

Да ли ћe се поновити прошлогодишњи неуспех зависи од самих студената

За непуна два и по месеца отпочеће испити из анатомије на II годтт МедициискоlГ факултета, Да би се студенти за овај испит што боље спремили школска управа је организовала колоквијуме из препарата који се вежбају. Они су базирани на принципу добровољности и служиће пре свега као лична контрола и као преглед досадашњег рада студената. Међутим, и поред опште користи од њепа, досадашњи одзив студената је слаб. што значи да се преко лета готово ништа или врло мало радило. Међутим, за то је већ крајње време. Супротно већиии која вије довољно озбиљно схватила опасност у коју he запасти властитом лењошћу,

има примера марљивих студената. Нађ Имро, Ивовић Хрвоје, Петровић Радмила, Иванчевић Душанка и други спремили су и колоквирали свој ппепарат са добрим оценама, и својим педантним односом према сваком колоквијуму и испиту показују како треба студирати. Чудио је за већину осталих студената да нису ништа усвојили од искуства прошлих студената друте године, од којих је. баш због немарног односа према анатомији, велики 6po.i морао да понавља годину. Иако је анатомија због близине јануара највећи проблем, не сме се запоставити ни физиологија и

хистологија, тим пре што he и из тих предмета бити организовани колоквијуми. Али се поставља друго питаље. Да ли је исправно. а то се званично од хистолошког института захтева, да се колоквијум из хистологије одржи у јануару, истовремено кад и анатомија, и да се без положеног колоквијума не мшке зттисати семестар. Шта ће се деоити? Услед обимности предмета и преобимности материјала студенти he бити принуђени да оба предмета раде кампањски. Ако непоссредно уз исггит из анатомије сту. денти буду сттремали и колоквијум из хистологије трпет he и испит из анатомије. Са друте стране многи he колоквирати на „срећу”, само ради потписа. па се тиме неће нпшта постићи. Правилније би било да Се од стране омладинске организације да предлог хистолошком институту да се колоквијум одржи у марту месецу, када ће се главно тежотите пренети на хистологију и физиологију. Тада he нам rai колоквијум много више користити. Организација физиолошких вежби не одговара могућностима. Данас, када ми имамо модеран институт који ггрема својим могућностима спада међу прве на Балкаку. ничим се не могу оправдати лоши услови пот којима Се те вежбе отпжавату. Пое свега, нема довољног 6r>oia демонстоатора, тако да су студенти поинуђени да стваpaiv веђе rovn« што нарочито отежава рад. Дентава се дл гедан делоби ; е по три mvne. Ак<s су вежбе псактично уобличаван>е теооетског знања, онда ниlе чујтно што студенти тпаже да им се rnvKM више v практичном об ; вшњавап-у. М°ђ'ттим, ic гтттч неких лсистрнатл коти с\та' гpaiy да вожб' 4 *»rw-v птч>ћи тт без об-Iапт>авања. Дл би ово и већ неноомално вежбчн-е би.по iom отежано. на институту нема ловољно столтшл те се по два сата ради croiehn, ма ла то прирола посла не захтева. Лоша организапиia физттолошких вежби може с° штпети и из чинепипа ла често нелостаlе разних хемтгкатпла п доугог материјала потоебног за нежбање, и ако тог матери.лала иначе има у довољним количинама. Све ове сметље могле би се отклонити и без веће* наппезаљп челгл би као rrrrr гч»еп Фттзолоптком tthcttttvtv могли служити, како хистолоптки твко биолошки и хемиски "т,ститут. И. С.

Филмови коЈе гледамо

СТУДЕНТИ ПИШУ

Ванредни студенти о слободним испитним роковима

Корисна иницијатива Деканата

број ванредних студенаra нмје у могућности да похађа преподпевна нредавања, а добар део је заузет прско цслог дана. Зато се ванредни студенти, за разлику од редовних .приликом снремања градива за испит скоро у потпуности морају ослошгги ua индивидуални рад. Иошто су испити и колоквијуми всзани за рок т.ј. за извезан временски период, онда за ванредue студенте остају две могућности или да се, уз велике напоре (а слабе резултате), положе сви испити тога рока, значи да се ради кампањски и несолидно, или да се од више испита спреми, и положи свега један. Међутим ниједно од ова два решења не може да допринесе побољшању рада ua нашим факултетима. Песолидни и на брзу руку спрсмљени испити ие воде ничему, пошто се све научеио заборави У најкраћем року, а одлагање испита чини да је прираст студената (нарочито ванредних) несразмерно велнкп у односу на број оних који апсолвирају. У колико би се за ванредне студепте увели слободш* испитни рокови. све би се ово изменило. Тада би сваки студент могао да оне испите који су до сад били сезани за кратак временски период (рок), распореди на цео семестар онако како је њему најподесније зз учење и солидно саолађивање градива. Онда би нестало и кампањског учења и заосталих испита, а добило би се па квалитету знања. Један испиткоји би био солидно спремап током два-три месеца дао би свакако бољв и трајније знање него што то дају испити из предмета који се слушају током два семсстра, па се затим полажу по неколико у истом испитном року. Но свакако је потребно постављати и крајње рокове за полагање испита, да не дође до злоупотребе слободних рокова. Д. Косановић

Решеваше тако званог апсолвентског проблема бнло је до сада на Шумарском факултету правилно решавано што потврђују и резул* тати, јер је' факултет заузео прво место на Универзитету у борби за испун>аваше плана кадрова. Али и поред успеха, израда дипломских радова, остаје и даље веома актуелна. Стога организација Народне омладине и Деканат приступају анализи услова под којима раде апсолвенти старајући се да за сваког посебно утврде тачно сташе ради пружаша ефикасне ломоћи, Та помоћ би у првом реду дошла од катедри и предметних наставника. Деканат предлаже да се за једну катедру веже одговарајући број апсолвената и да се уредно контролише шихов рад помажући им при томе да што брже и боље положе заостале испи* те и ураде дипломске радове. Деканат ће, по указаној потреби доделити и стипендије. Само, треба подвући и приличну неодговорност алсолвената према школи. Они сматрају да су потпуно слободни „јер су апсолвенти”. Они мисле да су за ших престале да важе све обавезе и дужности у Народној омладини, али не и права. Карактеристично је како се „јуначки” понео у Деканату Јовановић Радивоје изјавивши да му je учишена .дискриминација” одузимашем стипендије, и ако је то Деканат учинио с пуним правом, jep он нема положених испита из IV године. Насупрот шима стоје марљиви апсолвенти који су већ дипломирали или ће ускоро предати своје дипломске радове. Посебну похвалу заслужује друг Благојевић Ђорђе чији је дипломски рад уствари научно дело, затим Стојановић Остоја чији је рад оцењен одлично и др. Од јуна укупно је дипломирало 12 апсолвената. В. П.

Слушајмо ОВЕ НЕДЕЉЕ

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ: 21- „Улога Партије и њен однос према држави” референт Јован Ристић. Сала бр. 16 Машинског института. Почетак у 20 ч. 24-ХМ9SO „Држава гтрелазног периода” референт Ђуро Ербавец. Сала бр. 56. Почетак у 20 ч. ТЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТБТ: 23- „О развоју нашег уметничкот филма” референт Александар Вучо. Сала 170, Почетак у 20 ч. ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ: 22- „Улога државе У прк:лазном периоду”. Референт др Радомир Лукић, проф. Сала амфитеатра бр. 2. Почетак у 16 ч. АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ; 22-ХМ9SO „Политика великих сила на Далском Иотоку” референт М Познановић. Сала бр. 160. Почетак у 19.30 ч. ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ: 24- „Економске последице информбироовске политике земаља совјетског блока” референт Милан Сапа бр 65 Ппчетак У 20 ч