Студент

ДЕБАТНИ КЛУБ

Постанак живота на земљи

Питања; ~Да ли је живот дошао на земљу од некуд из васионе”, „да ли је он манифестација неког вишег духовног принципа” или је пак материјална природна појава, условила сУ стварање два/Ју праваца; материјализма са једне и идеализма са друге стране. Ова два су* протна правца у научном погледу поделила су свет на две групе, зато нема сумње да се све ово није И негативно донекле одразило на борбу друштвених класа. Идеалисти су тврдили да жива бића постају одједном, путем самозачећа у потпуном изграђеном облику од неорганске материје. али да ту материју одухотворује неки духовни принцип. Или по другом њиховом начелу „Живот се никада не може родити из неживе материје јер је он вечан, јер у себн носи духовни принцип, апсолутну идеју” или „свест” и мења своје облике прелазећи са једнот живог бића на друго путем рађања. Оба ова идеалистичка тврђења и ако на изглед различита почивају на истој основи. на првобитном постојању духа, па било да се дух усељава у неорганску материју споља, било да се непрекидно преноси са једног живог бића на друго. И код материјалиста разликујемо два правца: механистички матерцјализам који тврди да се жива бића могу Опоитано родити из материјала нероганске природе под дејством одређеним физичких сила; и диЈалектички материјализам „да живот није могао вечно постојати нити се спонтано зачети, већ је поникао из неживе материЈе дугом еволуцијом, као одређени ст}гпан> У њеном историском развиђу, и од тих првобитних облика настајали су нови сложенији квалитети. Због различитих схватања и тумачења постанка живота није ни чудо што су људи стотинама година имали разна мишљења о том проблему Разна религиозна веровања су чак и данас у појединим земљама, међу ширим слојевима, оставила 1 дубоке корене па није ни чудо да поједини људи мисле и данас, да се из труле материје као поквареног меса и слично може зачети живот, јер не знају да је прљавштина само повољан услов за полагање јаја извесних паразита. Рим и оци хришћанске цркве искористили су дотадашња знања грчких и других филозофа: Арисготела, Анаксагоре, Демокрита, Хераклита и др. и У корист своје проповеди тумачили су све појаве. Зато није ни чудо што се прича „о гушчјем дрвету” одржала чак и до XVTI века. Пастер својим класичним радовима задао је ударац теорији самозачећа и доказао да се ништа само од себе не може родити већ томе припада велика улог.а микробног —паразитског света који иапада материју склону брзом кварењу. Многобројни каснији покушаји да се оповргну Пастерова схватања остали су безуспешни и нису могли спречити пут напредних научника. Дарвин је направио читаву ттрекретницу у биолошкој науци и његово дело „Постанак врста” класици марксизма лењинизма сврстали су у ред међу три највећа откриha у свету. Како је првобитни живот настао, не може се једном дефиницијом објаснити. Жива материја, када се већ једном појавила на земљи даље се развијала само из живе материје, али пре но што се она појавила, материја је била неорганска, коЈа се само при одређеним условима претварала у органску после чега' се даље као органска развијала по својим специфичним законима, од којих један гласи „све што је живо, од живог је”. Нажалост ни ДО данас човек није успео да створи (синтетизује) живу материју. У вези са тим не можемо рећи да је порекло живота у потпуности решено. Из низа досадашњих теорија најпрегледнију слику даје нам теорија Опарина, који је томе проблему посветио више од 25 година свога рада. Како је сама земља постала, ни низ теорија као: Лаплсова, Реселова, Џинсова и друте, нису нам дале нвке сигурне резултате, али чињеиица да је земља постала од згуснуте гасовите сунчеве масе, несумњива је. У саставу земље сачувала су се и поред буриих поремећаЈа мнотл једињења од којих, за постанак живота, имају првобитну важност угљеник и његови деривати. Наравно да су у то време постојања угљеникових једињења и услови на земљиноЈ површини били другачији. Земља је била засиђена прегрејаном воденом паром и ова је деловала на разне карбиде па су се јавиле разне трансформације незасићеj шх угљеводоника. Како се земља хладила, водена пара претварала се у воду и тако је настао првобитни врели океан у комг су сва та једи»ења трпела разне промене Пошто су се вршиле разне реакције између првобитних једињења и околне средине. то јест воде. стварале су се и одређеније структуре органских мвтериЈа , . Али те су реакције морале ићи у разним гтравцима. и У вези са тим стварао је велики броЈ различитих продуката. Из тог хаоса најразнолики.Јих реакциЈа полимеризациЈом и кондензациЈом постајала су све сложениЈа вишвмолекуларна Једињења сличпа онима што се данас срећу у телима живих организама. Прво су се морале створити неке форме беланчевина. којима свакако ттрипада одлучујућа улога у организацији живе матери Је. Према Енгелсу „беланчевина Је носилац живога”. Прве беланчевинасте форме могле су постати само дугом еволу■циЈом органских материЈа (данас синтезом добити веланчевиие је Још немогл-ће због счзоЈе велике слолмрности и ритма v распородт са-

• мих амино-киселина). Овај аморфни материјал у процесу еволуције 1 материје добио је одређенију организацију и грађу тако су постала сложенија, колоидна једињења. Преко колоида дошло Је до формирзња коацервата. По Опарину ови претстављају важну етапу у еволуцији првобитне матери Је. Коацерват Је творевина која Je ограничена од водене средине, и већ он претставља неку самосталнију структуру. Опстанак једне од капљица коацервата у околној води могао је трајати све дотле док је постојао узајаман однос између саме капљице и услоза спољашне средине. но како су се постепено мењали спољашни услови, мењале су се и коацерватне капљице, коЈе су абсорбова ле разна органска и неорганска једињења и на тај начин псвећавале су и масу и величину Неке хемиске реакциЈе коЈе су се у капљицама одигравале биле. су неке позитивног а неке негативног карактера И путем гтриродног одабирања могли су опстати само они коацервати у којима je преовлађивао надмоћни процес сичтезе над гтроцесом распадања. Поједине соли из околне воде делсвале су и на правац растења првих кап. љкца као неоргански катализатори, а у вези са тим мењала се и сама структура коацервата. мењао се и квалитет. Под деЈством природног одабирања многе споредне реакциЈе при развићу коацервата отпадале су и ови су сада имали већу постојаност а такође и своЈу структуру изражену у комп.лексима .Једињења., коЈа су га сачињавала. ПоЈедини неоргански катализатори деловали су сада специфично, слтгчно ферментима живих организама И већ у самим коаперватима, из те хомогене масе. издваЈа ли су се поЈедини видљиви делићи. као саставни део коацервата На оваЈ начин по Опарину дошло Је до стварања ћелиЈипа са њеним творевинама’ И на основу биолошких законитости тим путем Је дошло ло стварања првих живих организама. До сада је владало мишљење, да све што је живо води порекло од ћелије, али да ли је ћелија каотахва морала бити првобитна форма од које ће се развити остале ћелиЈе, односно организам? На то питање донекле је одговорила совјетски биолог Летжшинска, Она је пратећи хомогену масу беланца и жумакца у јајету, примењуј} г ћи нарочиту апаратуру и витално бојење — дошла до резултата да се из те хомогене неорганизоване матврије могу створити ћели.Је: крви, лимфе, и епитела који облаже крвне судове. На овај начин об.Јаснила је да је могућ прелаз несрганизоване материје у жттву материЈу —у ћелију. По досадашњим резултатима научних испитивања од првобитних структура, еволуција је и даље ишла у смислу одржавања метаболизма између првих облика и спољашње средине. Један од најстаријих типова „исхране” вероватно је било узимање органских материја из околне средине, али како јепретила опасност од нестанка растворених органских материја у околној води, то су се прве структуре морале прилагођавати другом начину исхране, то јест, захваљујући постајању, пигмента у свом телу, те су структуре мотле сада користити сунчеву енерти.Ју и на тај начин узимати и неорганске материје, које су им до тада биле неприступачне. Ова појава фотохемиских реакција била је везана за стварање слободног кисеоника, а са тим у вези настао је нов обрт живих бића у својој еволуцији. Сада су многи организми били хетеротрофног карактера. Тако је могао постати читав биљни хлорофилни свет, а други који нису могли стећи пигментски апарат остали су као сапрофити или паразити —зависни од биљног света. Пошто је сва органска храна продукат биљнога светатосу животиње, као и сам човек овисне о њему. На овај начин је у природи настала велика разноликост организама и У тој еволуцији организми су стицали све новије особггне, које су такође гтреносили на своје потомство. Погрешно би било примити Вајсманово тврђење о преношењу живота са организма на организам путем „вечите специјалне наследне супстанце” какву он види само У материји хромозома. И да хромозоми претстављају неку врсту засебног света По њему постоје две категорије живе материје и то: важнија наследна супстанца идиоплазма, и храњива материја —трофоплазма. Наиме он Је читаво живо тело претворио само у храњиву футролу која служи за смештање бесмртне наследне супстанце. која се никад поново не рађа. већ Је једном за увек створена да би ппелазила са поколења на поколење. По ВаЈсману наследна супстанца Је независна ол квалитативних особина развића живог тела. она управља телом које Је само пролазно Према томе ВаЈсманисти као и Морганисти и Менделисти одбацују наслеђивање своЈстава коЈа стичу организми У nponecv њиховога развиђа. iuto је наравно и неопходно за жива бића Погрешно би бипо прихватити то идеалистичко тврђење које данас заступају неки назадни биолози. Ми не можемо рећи да родитељи у ствари генетички. нису родитељи своје деце. не можемо рећи да су родитељи и деца. браћа и сестре. и да они као такви не прегстављају готово ништа, већ су само продухти неисцрпне и бесмртне клицине плазме Ако бранимо принципе натгредне мићуринске биологије. рећи ћемо да су клице организма и полне ћелије један од резултата животне активности

организма, јер полне ћелије рађају организми — и то зрели полни организми. Према свему томе живот се није јавио путем Кивијевих катастрофа, путем вечне живе материје негтроменљиве клтпдине плазме, путем самозачсћа i од утииајем неког вишег духовног принципа. Жизот је настао у току дуге еволуције, као гхродукт рада свих делова једне организоване структуре, као продукт размене материја са спољашном средином као продукт свих узајамних процеса измећу и приррде. Жива се материја газља само у организованим формама. у живим бићима, iep ван ортанизма она не псстоги. Живо биће за нас пгетставља нагсложенију организацију у гтрироди, и најпрсстиги организми на свету што на изглед имају тако просту организашпгу нису до краја испитани. Сва су жива бића у том погледу савршена. Ни један обпик у коме се јавља жтгва материга ниге случатан. јер нигде она не жттвтг у зрнштма или капљиггама одсеђеним само физичким силама, Жггву материју видимо у делатности целог отоганизма. јер живо бгтће радом и функцитама одржава везу са спољашн>им светом, разменама материге п енергиге оно одржава везу са свогом средином. За живот ie карактегистично: осетљивост, креташе, размножавање, растен-е. и наслећивање. Све то затедно карактетжше живот и живи организам на крагу завршзва смрћм т. i. он негира самог себе. Прелга томе живот није вечан нтгги ie доигао од неке натприродне силе, већ су га изградили природни закони у склопу ооганизама. и како се мењају организми тако се мења и жива материја.

Божидар Пекић

стулент биолошкс групо Приролно-математичког факултета

Рад. Миленковић: Ковачница

Нагоађени су н јбољн научни радови студената Београда

Прошле недеље на Правном факултету подељене су награле за најбоље научне радове студената Београда. Подељено јр 49 награда и то: 14 првих, 19 других и 16 трећих. Укупни износ награда је 158.000 динара. Многи радови се истичу веома добром поставком и техпичком обрздом- То су већином самостална чспитивања студената у пли на терену. Тако је оцењеп као одличан липломски рал Шефикз Талиha. студентз Геолошког факултета, „Детаљна геолошка карта уже околине Мачкатице”. Његова карта иоже да послужн као узор састављање будућих геологаких карти, Иптересантан је и рад студената мелишше Бориса Недвидека и Срећка Поповића „Бауерова проба код срчаних обољења”. Он спада у три најбоља рада која су лосала израдили студенти мздкцине и обрађен је тако да чак и специјалистима служити као литература. Такође и многи други радови имају посебан значај за нашу привреду и економику. Такви су радови: Врачар Стевака, студента права „Нека питања суверенитета државне власти”, Димка Шалтанског, апсолвента шумарства, „Кестенове шуие у Македонији”, Дуловић Љубомира „Пројекат емисионог и пријемног центра за новинарску агенклију”, Ото Алмослиноа „Машина за хлађење”, итд.

ТЈскуство Симе Ћиукову^а

Одмарам се читањем књкга и слушањем музике

На Универзитетској конференцији Народне омладине чули смо нека позната имена одличиих сту. дената. Пошли смо на филозофски факултет да нађемо једног од таквих. Тражили смо Ћирковића Симу, студента историје. Сима је на Ш години. Пристигле испите (чак и кад их је 6) увек полаже у првом року. Просечна оцена му је 9,8. Из матичних предмета има саме десетке. Говори перфектно немачки. Служм се литературом на француском енглеском, Pvckom и италијанском језику. Прошле године је поучавао млађе ДРУгове латински. а сам учи старогрчки. Стечено знање примењује у изради семинарских ралова. Написао их је до сада Д»а- Први је био о уметности у палеолиту. У другом је писао о германском племену Ругијцима у сеоби нарола био рађен на основу извора и оцењен је са десетком. То ie први семинарски рад који је на групи добио ту оцену. Симин интерес није ограничен само на историју. Другови се ,Iош сећају предавања о музици које јо одржао за своју групу, и кад је заносно коментарисао Шопена и Грига. Познаје сликарство. Лањској првот години тумачио ie слике на изложби франпуске уметности. Добар је и пажљив друг. скроман, има малу „слабост“ да се у потаји бави писањем. Омиљен је код стмдената. Ове године због своlтгх квалитета изабран ie у факултетски комитет Партије. Ово су само сухе чињенице које смо могли дознати од његових ДРУгова. Нас је у првом реду занизгало оно друго: како он стиже да буде одличан студент. научни радшгк, да изучи толике језике. да постигне високи ниво образовања птл, И најзад. одакле му снага и какав ie његов метод .рада. Нашли смо га. по обичају, у семинару за националну историју оредњег века. Баш ie завршавао рад о „Добрјско,l битци”. у оквиру рала научне групе, из кога се очекују нови резултати и закључци. У разговору између осталог ми рекао: ..Питате како се може стићи да се испити полажу добро. да се човек бави друштвеним радом и да. коначно, по нешто гвек дода У ризницу свога знања. Чини ми се да је ту важније како се човек одмара. од тога како ради, а то опет зависи од гледања на живот и Укуса. Свако има неко одређено време колико учи током дана. неко више неко мање. Што ie човек стоожији према себи. утолико боље. После долази оно што ie исто тако важно: како се користи време за одмор. После дужег времена увек се може приметити да ли се неки наш друг олмара ч и та * jvhn лепе књиге и слушазући музику или похаћајући утакмице. чи-

ни ми се да је у првом случају време корисније употребљено, ту се уживало на начин достојан младог интелектуалца. увек понешто научило, и што је од свега важније, ту су се развила нова интересовања. Интересовања за неку ствар . науке. уметности или било чета. имају чудну особину, д а се. једном задовољеке на неком месту. распламте на низу других места додирнутих том гтриликом. То уопште личи на оно да апетит долази са јелом. У једном тренутку ако ]в човек дозвотрто да му се развију интереоовања долази у такву ситуацију да гоњен тим својим интересовањима из дубоке унутрашњв потребе користим сваки минут. Тек тала, наравно. не може Д а стигне све. али оно што постигне већ нешто значи. Тала човек може да осети приlатну свест о томе да све што чини чини из најплеменитијих мотива. Не зато да би заловољио cyiery, нити да би неког побио или оборио. већ зато Д а сазна што више новог и лепог и да то преда лругима Ово мислим ла ј® важно, јер даје снагу за рад. Такви мотиви не могу никад изневерити и напустити човека." Свој метод изложио је једноставко: ..Ако сте под методом подразмл!ева.ли начин како учим, а не научни метод у ужем смислу. навешћу вам један свој основни принцип. Он се састо,lи у томе да тежим да учиним учење, мислим учење за испите. у сваком тренутку интересантним. Велика ie несрећа учити стално из ,Iедне књиге или ioni горе-скрипата. читати лесет пута и колико ie већ пптребно да се материlал савлада. Тада и најлешпа ствао nocraie дрсадна. Волим да о истој стваои ггоочитам што више разних мишљења. д а их Упоредим и тражим мећу њима истину. Друге ствари у тога што ви зовете метолом сматрам за ситне и везане за специфичност сваког човека. На крају. важно ie изнад свег а да ралиш са страшћу. Онда се савлаћуlу: и препреке, и време за то. и дезипи. и све друго. што обттчно смета нашим студентима. Могжла би сттстем студија могао у томе ла помогне слоболним роковима. У редакцији нашег листа видео сам његове „Скипе за поотрете Лалеких пријатеља". Упитао сам га дали мисли да се бави књижевним радом? Рекао је: ~Мој идеал ie да се неспутано посветим csoioi струци. Кшижевне тежње ми не прелазе преко жеље ла да лепо говорим и пишем сттски. Знате, има тренутака када човек vamia перо под притиском унутрашње тежње коту да,lе сама тема. Тако ie било и са овим чланком кфи сте видели. Жао ми ie што чисам могао Д а га лепше напишем:" М. Н.

Uz иоишзс uhcuuuiu^tua

Исхоана наоода предмет испитивања

Разбацана по разним крајевима града, у Београду раде одељен>а Института за иззгчавање исхране народа. У недостатку једне зграде, рад се обавља по појединим факултетима. Циљ и задатак Института дат је у самом називу ове установе испитивање исхране. Проматран>а се врше на самом терену у местима, која могу да послуже као типична у погледу начина исхране народа. Такав рад вршен је до сада у местима где је главна хлебна храна, пшеница олносно кукуруз. У том циљу обилазе се рударска и индустријска насеља, а у току су испитивања исхране колониста у Војводини. Потребно је да се утврди у коликој мери су се они аклиматизирали новим приликама. Над већим бројем породица контролише се исхрана у извесном временском периоду. Уколико организам није привикнут на храну тога Kpaia. долази до обољења. што

треба спречити, (пелагре, авитаминозе и др.) Екипе састављене од студената медицине и биологије двоструко користе. Помажу Институту и уздижу своје стручно знање. У Биолошком одељењу испитује се крв. Професор Ђелинео, директор Института, проводи нас кроз Биолошко одељење, У њему се испитује количина хемоглобина под утицајем различите исхране, моментално кукуруза. Циљ је да се по фабрикама, канцеларијама, рудницима и другим радним местима испита крвна слика сваког појединца. Нормалта количина хемоглобина У крви је око 16 грама, или 90 —100%. Али не служе само људи за експериментисање.... Кавези са животињама Кроз прилично узани ходник У* лазимо у одају, топлију од осталих. У њој кавези са, зечевима, голубовима и белим пацовима. Поред ших мали чанчићи за храну. Кукуруз у разним облицима, служи им за јело. Испитује се утицај кукуруза на стање организма у то* плијој (на температури 31 степен) и хладнијој соби. У друтој одаји, дочекује нас лавеж паса. И они служе за вршење експеримената. Једу качамак. Животише се претходао мере, узима им се крвна слика, а затим се стављају на специјалну исхрану и током дужег периода, ( 3 месеца до 1 године), прате се промене у организму. Пас „Риђи” је врло немиран. Ипак крв му је узета, овога пута из репа. За огледе крв се такође још узима и из уха. а врло ретко из орца. Испитивашем крви. добијени подаци се уносе у табеле. Свака животиња има сзој табак. На једноме пише ~Риђи”. И док асистент-киња уноси резултат испитиваша, „Риђи”, мало покуњен. лежи у углу кавеза, љути се што су га узнемирили, У одељењу раде и студенти Професор Ђелинео полаже велику пажшу раду студената Под његовом контролом ради Олга Стојић свој дипломски рад: Базални метаболизам код студенткиња. Показује нам начин рада, Међутим она не може сама потребан је „пацијент”. Охреће се и њене друтарица Јелица Јерковић he јој помоћи. „Пацијент” леже на кревет, На лнце јој се ставља маска, ко]а једним крајем везана за „Дуг-з еСO ву кесу” у коју дише. И док Јелица Јерковић дише У кесу ваздух, који he се испитивати, Олга прича о свом раду: Потребно је да пацијент око 12 часова не једе ништа тешко. Поред тога мора бити у миру, без икаквих узбуђеша. Удисани и изди* сани ваздух из „Дутласове кесе'|, преноси се у „Холденов апарат , где се врше анализе. Из издисаног ваздуха контролише се утрошак кисеоника, проценат угљен диоксида, азота као и других елемената. На основу добијених података утврђује се број калорија. Сварљивост материја различитог састава има утицаја на сам организам, па и на дисање. Мој рад се састоји у истгитивању метаболизма, тј. размене материја у самом ортанизму, поглавито код студенткиња. Мањевише све другарице са којима сам радила имале су исти број калориje, изузев случајева оболелих. • • • У Биохемиском одељењу, које се налази на Фармацеутском факултету, дочекује нас проф. Дамански. У лабораторији затичемо Гордану Ракић и Луце Касаш, апсолвенте фармације. Оне седе поред „Сокслетовог апарата” за екстраховање, у коме се налази кукуруз. Утицај ове биљке сада се испитује у целом ИнститЈггу. Етар. који се налази испод кукуруза, загрева се и као пара подиже се и раствара га. Крај* њи резултат процеса је тамно-жута смеса у којој има витамина „Ц". неопходног за организам живих биђа. Проблематика витамина и беланчевина. циљ је изучавања у овом одељењу. » Проблем витамина „Ц" састоји се у његовом постојању и развијању током вегетационе периоде, —' прича нам проф, Дамански. Као резултат испитивања, дошло се до сазнања да је витамин ~Ц” У бил»ном свету један од фактора растења. Са сушењем. односно умирањем плода, проузрокује се у исто време и разарање витамина „Ц”. За свахо биће које је у растењу, неопходно је присуство овог витамина. Екстраховани кукуруз из „Секслетовог апарата” даје се животињама. Ово због тога, јер у крајевима где је поглевита храна кукуруз, људи обољева ју често од пелагре. Уколико животиња оболи од ове болести, онда се тражи против-ви-

тамин који би спречио обољење. Искуства на животињама преносе се на људе. Крајевимв где људи обољевају од пелагре даје се храна која садржи контра-витамин, »ако би се појавв болести спречила. Ко су Стојан и Миладин? Чудно питање, рећи ће многи, Па сигурно су обични људи. Тачно је

и ш-ije тачно, Стојан и Миладин су службеници П интерне клинике, где се налази Други део Виохемиског одељеша. Нису они нека ванземаљска бића. Не. Људи од крви и меса па опет нису обични. Ево одговора; Обоје служе ca вршење експеримената током процеса исхране и варења. Њихова храна није храна обичног човека. Ове недеље они пију чај и једу погачице справљене од грашка, из кога је најпре екстраховањем извађена маст. Следеће недеље добијеће као храну опет чај и погачице од пасуља, треhe недеље од кукуруза итд. Оваква храна садржи одређен број калорија, како организам не би малаксао. Кроз материје које се отстрањују из организма, утврђује се разлика броја примљених и утрошених калорија. Зато је потребан специјални режим, јер друга исхрана само би штетила експерименту. Миладмн и Стојан раде свој редовни посао и дал>е. не „забушују” једући што друго. Свесни су да и они дају један мали допринос Институту, који, иако још млад код нас. већ сада даје видне резултате.

3. ДимитриЈеви*

Поред Холденовог апарата Олга Стојић испитује проценат

тшл-жшњ

Дебатни клубови: МЕДИЦИНСКИ <*АКУЛТЕТ 27-Хl-50 „Улога државе у прелазним периоду” референт Киро Хаџивасиљев. Амфитеатар Патолошког института. Почетак у 17 часова. Прелавања: ВЕТЕРИНАРСКИ ФАКУЛТЕТ l-Xi,'-50 „Биологија. у светлостп дијчлектичког матеоијализма” Предавач др Сима Грозданић Почетак у 18 часова. ЕКОНОМСКП ФАКУЛТЕТ 27-XI-50 „Борба за националну независкост основна наше спољне и полтггике”. Референт Мипева Гојнић. ст IV гоцине у 20 часова. Дискусије 30-Хl-50 У просторијама Клуба младих писаца (Балканска улица 4/TV), одржаће се о песмама ко.Је he ггро читати чланови Клуба са Пзљопривредног и Шчмапског факултета. Почетак у 20 часова

ОдговЈрни уредник; Влаца Митровић Уредништво иад .(инистрација Веоград, Балканска 4 гелефов 23-464; Чековни рачун: 103*803213. Штаипарија Бвоград, Кардељевв 81.