Студент

29 НОВЕМБАР ДАН НАРОДНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ И ПРАЗНИК БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

ДАНИ ПОБЕДЕ

Много је прошло од састанка у Јајцу. Но то се време губи гтред збиван>има која га карактеришу. Исггуњен је данима, који сваки за себе и сви они за једно претстављаЈу и напор и победу, и самопрегор и триумф једног народа и идеја шегових. И кад се данас, на далеко пређеном путу, за тренутак зауставимо. да би сагледали оно што је за нама, пред очима пуца грандиозни видик. 29 новембар ту заузима најимпозантније место. Тамо, у Јајцу, тих дана је историја наших народа писала велике речи. Народна револуција ie, одлукама другог заседања АВНОЈ-а, бележила своју прву одлучујућу победу. Н>ене тековине су озакоњене. Ударен је темељ будуће нове социјалистичке заједнице. На том темељу, на бази тих одлука. народп Југославије су пошли даље — продубљењу тековина Народне револуције, изградњи народне, социјалистичке државе. А другачије и није могло бити. Дух 29. новембра и перспектнве које је створила изградња социјализма. надахнули су свакот радног човека на ванредна дела. И угтра* всј захваљујући том борбеном и радном елану нашег трудбеника, његовој безграничној вери у руководство, и ггравилном руковођењу Централног комитета и друга Тита — тај дух у нашој земљи бележи све нове и нове победе. То нису само нове фабрике и сељачке радне задруге. лечилиштв. школе. аутостраде. Оне се осећају много даље, на сваком кораку, у сваком часу нашег слободног живота. Зато је историско заседање у Јајцу велика победа. По својим последицама извацредна, Но, гледана кроз призму данашњег збивања, она постаје далеко већом. И, заправо, сада, — у условима овакве изградње, — као да се пред нама скида и последњи вео, што нам омогућава да сагледамо сву величину и значај догађаја из новембра 1943. Поспедње две године у међународном животу показале су да од некадашње прогресивне, антиимперијалистичке и демократске политике владе Совјетског Савеза није остало ништа сем празних речи. Шта више, водство које се У земљи изродило у бирократску привилегисану касту, на међународном плану пришло је најмрачнијој делатности: потчињавању слабијих народа, ратнохушкачкој и агресивној пропаганди, борби против мира и равноправности народа, економском поробљавању, Речју, империјализму у његовој највулгарнијој варијацији. Насупрот томе, а делом и због тога, наши народи су са својом Партијом, остајући верни Марксизму и Лењинизму, и стваралачки га примењујући у новонасталој ситуацији, избили у прве линије борбе за прогрес, мир, оздрављење и јачање међународног радничког покрета а против лицемерне и демократским покретима у свету непријатељскв политике СКП(б) и руководиоца СССР. Прошлогодишње. а особито овогодишње заседање Генералне скушитине ОУН то најбоље показује. Такав, изванредно одговоран положај којега је наша земља заузела у свету намеће свим нашим људима све замашније задатке: револуцију, која је 29 новембра 1943 године извојевала своју прву одлучујућу победу, а од тада војује све нове и нове, приводити даљим У* спесима, још је више продубл*ивати. Не само у даљој демократизацији власти и државне управе, у материјалном богаћењу наше државе, јачању њене одбранбене моћи. него и на теоретском плану: у одбрани марксизма-лењинизма од ревизионистичких напада са лева и десна, у теоретском уопштавању свих новина које новонастала пракса до* носи науци. Ту, правилно руковођена Централним комитетом и лично другом Титом, наша народна интелигенција има значајно место. (Наставак на другој страни)

НАРОД ЈЕ ДОБИО МАЈСТ ОРСКО ПИСМО

разгобори успомена и маштања 1945

Тога прохладног новембарског предвечер* ја низ улице и тргове града, шетао је влажни поветарац. Својим млаким ходом додиривао је ране у сутону тамно-сивих зидина Београда његова многа згаришта и већ раскрчене рушевине и играо по њима своју чудну несташну игру. Као да је говорио седом граду: Радуј се старче! Ускоро ћеш добити, седа старино, сигурног мајстора -е лекара чија ће зналачка рука да подмлади твој лик и зацели ране које још крваре. Имај стрпљења још који час! Вечерас се народу пише диплома. Мајстор ће добити своје мајсторско писмо. Живахнуо је седи град, заборавивши на нанесене болове и претрпљене патње. Низ његове артерије је силовито прострујала његова узбуђена, жива, подмлађена крв. Покул>але су улицама реке људи и уз тискање се корак по корак ваљале према оку града Народној скупштини. Свуда око мене лица осмеси. Одвраћам осмехом и у себи разговарам са њима: „Ето видите. Дочекали смо. Дошао је и тај дан.” Живот на тргу ме мами весело машући. Таласа се вијугава „Козара” уз горштачко „Црногорско оро”. Млади Македонац се ломи, извија и страственом снагом удара у бубањ као да би хтео, сад одмах, да своје покретљиво тело понесе сопственом неспутаном снагом у нека далека поља пуна cjaja. Застајем пред првоборцем чије ноге хитро прате свирку хармонике. Погледом дивљења питам: Откуда толико младићске снаге у твојој игри? Знам да су те исте ноге недавно газиле по снежним беспућима савлађу јући леденог горостаса Игман. Као одговор заигра још ситније, снажније и брже коло Приближавамо се Народној скупштини. Тамо се сада говори нашим језиком: одаје се признање жртвама и остварују надања. У корак самном иде младић. Његов мисаони осмех плови далеко у будућност. Кад сам дубље загледао у то лице, нашао сам у њему изразито усечене боре прошлости, Оне су га чиниле прерано зрелим човеком. То ми лице шапуће: О, како је било и мрачно, и тесно и хладно, друже. Пред ћелијом у ноћи одјекују самб кораци кључара. Он се приближује с батериском лампом и кнутом у руци. На зиду као сабласти промичу лелујаве сенке. Како је тешко сваки дан гледати свирепе очи тамничара чије зенице су упиле крв невине деце. А ти немаш моћи! То је оно исто лице народног-хероја што се испречило поносним пркосом отпора замаху руке која је хтела да опустоши села наших отаца и окује девицу слободу. Сломљене су решетке тамница.' Удишемо мирисе слободе. Данас ми је лице ведро. На ведром дану има више сунца него сенки. Лице ми је окренуто будућности. Са њега ишчезавају сенке прошлости. Види се само осмејак који би хтео да као ласта полети. Ноћ је развила своје огромно једро над Скупштином. Збијамо се раменима у све тешњи загрљај око те, наше, рефлекторима обасјане, зграде. Али њој даје већи сјај оно

што сви носимо у срцима и што из ње очекујемо. Тај сјај долази од нас самих и одражава се у нама самима. Све ми се чини да неко недостаје. Поред мене нема најбољег друга. Али ту је, на другој страни. Предамном лебди његов лик, лик Младена, високог, бледог младића, танких стегнутих усница и крупних, ватрених очиЗУ- Сећаш ли се, најбољи друже, када смо први пут сусрели ону погребну свиту окружену бајонетима мрака: стратишту су водили везану браћу. Посматрали смо немо и стезали песнице до бола, а жиг одлучне мржње остао је од тога дана утиснут у нама. Радећи за стругом, склапао си даноноћно смеле завере против гнусне силе која се зарекла да he спречити мисао-водиљу да кружи међу људима наших крајева. Сећаш ли се Младене?... Не одговараш... Предамном се расплињава, нестаје, губи лик друга. Остаје још само његов задовољни о смех и утапа се у море опште радости. Ја сам то говорио сени погинулог борца. Али варам се. Он није умро победио је смрт, јер ко за народ падне остаје светла луча у народној души. Да, недостаје нам најбољи друг пали борац, да и он види и чује шта се данас збива, али његова дела ничији сунђер не може да збрише. Речи говорника се весело здраве са нама. Ми их више осећамо него ли чујемо. Одјед; ном се високо уздиже усклик усхићења, за _ једно са првом баченом ракетом и расцвета се у стотине ситних искри. Заслужено смо добили мајсторско писмо народна република је проглашена. Преживели смо буру што баца море на копно и распиње на крст срца мајки. Мајсторско писмо потврђује да жртве нису биле узалудне. Остварили смо део наших надања, а сада ћемо дању и ноћу ковати оруђа за испуњење наше замисли до краја. Како се човек осећа снажним дајући овакав завет. Тај ватромет што се диже пут неба то је наша радост којој више нема места у нама самима, па се отргла и тражи одушка у просторним дубинама. Ветар се игра с тробојним и као наша крв црвеним заставама. Отаџбине наше то лепрша расплетена коса. Отаџбина има заденут у коси пупољак најлегппег цвета. Раскрчили смо дивљаку шикару и у њену заорану бразду бацили семе беле будућности. У крвљу натопљеној рођеној груди никла је зелена и њежна биљка. Да се не сломи, да не увене, заливамо је из дана у дан знојем радних подвига. Стегнути мишић руке Народа не попушта радни грч. Али пупољак је још зелен. Цвет се није развио и показао своје богате боје. Ако сунце љубави неокаљано изрони иза плавих дубина нашега живота, отвориће се листићи крунице процветаће бела пролећа. Пчеле радилице слетиће на тучкове и плодносни прашак разнети на све стране света. Ћути седи град и стрпљиво чека мајска пролећа или фата-моргану.

Сима БЕГОВИЋ

ДР ПВЛН РИБАР

ПРОГРАМ ПРОСПАВЕ ДАНА РЕВОПУЦИЈЕ

БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ: 29-XI-50: Свечана академи'а студената и наставника Београдског универзитета и великих школа. на којој he говорити др Илија Ђуричиђ, ректор Универзитета и претставник Нарадне омладине. На академији he бити објављена и.мена награђених студената за на)б.->ље при мљене темате и показани успех у стручном раду. Академија he се одржати у просторијама Природно-математичког факултета. Почетак у 10,15 часова. МЕДИЦИНСКА ВЕЛИКА ШКОЛА 28- Предавањв о значају 29 новембра држи Слава Блажевиђ, апсолвент медицине. Амфитеатар Патолошког института. Почетак у 17 часова. 29- Свечана приредба. УчествуЈу чланови Културно-уметничког друштва ..Мика Митровић”. ПросториЈе IV интерне. Почетак у 20 часова. ТЕХНИЧКА ВЕЛИКА ШКОЛА Поред митинга. који су одржани на

неким факултетима (Машинском, Архитектонском, Рударсксм и другим), студенти Техничке велике школе прославиће празник Народне револуције великим бројем при редби, излетима планинара као и митинзима на осталим факултетима. 28 и 29-Хl-50: Филмови из социјали стичке изградн»е приказивање биоскопских претстава од стране чланова Народне технике. 50-Хl-50; Откривање бисте Народних хсроја Стевана-Стив Наумпва и Слободана Принципа-Сеље као и спомсн плоче студентима технике палим у НародноЈ револуциЈи. Аула Техничке велике школе. Почетак у 11 часова. 28—29-Хl-50; Четвородневна тура планинара (Копаоник, Столови. Гоч. Жељин). Дводневна тура планмнаPa (од Љешка на Копаоник) Планинари he на дан 29 новембра пдржати митинг на Кппаонику. Дводневна тура на Тару. Iеднодневна тура на Бељаницу и Авалу и још неколико мањих тура.

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ 29-ХТ-50: ПриредВа студената Машин ског факултета са студентима Фармацеутског факултета. Просторије Архитектонгког факултета. ГЕХНОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ 27- Митинг студената |, П и Ш године Почетак у 20 часова. 29-Xl-50; Митинг студената V године. Почетак у lo часова. 29-Хl-50; Свечана приредба у заlедниии са студентима Електротехничког факултета. Свечана сала. Почетак у 20 часова. АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ 28-ХТ-50; Приредба. Почетак у 20 ч. ГРАЂЕВИНСКИ ФАКУЛТЕТ 28-ХТ-50: Приредба. УчествуЈу чланови .Бранка Крсмановића”. Почетак у 20 ч. РУЛАРСКИ ФАКУЛТЕТ 28- Приредба; Почетак у 20 ч. АР.IИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ 20-ХТ-50: Митинт студената V годидруштва .Мика Митровић".

ЛОЛО У ЛОГОРУ

поводом седмогодишшце смрти

Г1 очетком 1940 године, заједно са ' ' првацима Комунистичке Партије Мошом Пијадом и Иваном Милутиновићем, био је ухапшен и стрпан у главњачу и Лоло. Ту у главњачи, без икаквог саслушања, примили су решења од одјсљења опће полиције Управе града Београда, према којем се упућују на принудни боравак у концентрациони логор у Билећу на основу једног новог члана Закона о заштити Јавне безбедности и поретка у држави. Овај члан је донела влада Цветковић-Мачек у децембру 1940 године као пооштрење постојећег Закона о заштити државе а у wiљу да се ликвидирају комуиисти, како је то говорио у име дворске клике кнсза Павла његов министар двора Анткћ. који се данас налази на издржавању казне досућене му по нашим иаролним судовима за извршене злочине. У првоЈ групи, коЈа Је пошла из главњаче у логор за Билеће налазио се и Лоло. СЈећам се добро тога дана. Била је велика студен и сњежна мећава. Једног раног јутра. чини лги се 10 јануара 1941 године. био сам обавјештен да група притвореника са Мошом и Лолом одлази на станицу одакле h? за Билеће. Одмах сам одјурио на станицу купио возну карту да би тако могао точно установити сва лица која се депортирају. Кроз прозор вагона видио сам их све како всзани у ланце улазе у суседни вагон. Лоло је био везан заједно са Давидом Демајом. радником из Београда. Када ме Је спазио повикнуо Је да иду сви за логор у Билеће и да се побринем да буду њихове жалбе, ко.је смо правили против интернациЈе. завсдене и што прије рјешгне. Разумије се да .Је Лоло био одмах за сво позван на ред од жандарма и агената. кот гу их пратили, а за казну свезали су му У ланце и ногу за само сјетало у взгону, тако да је са везаном руком и ногом у стуцепом. неложеном вагону морао да иирује под сталнои жандармском стракгом све До железничке станице у Билсћу. Због сњенсне мећаве трајала је та вожња близу двадесет сати. Из логора јављао ми се Лола често у име своје и у име свих интернираца. обавјештавајући ме точно о логорском оежиму. Један дио тих писама сачувао се са цјслим мо.јим актом о предмету билећког логора, захваљујући само томе што Је Лоло, при повратку из логора, заједно са сво. Јом илегалпом марксистичком библиотеком. закопао уз остала и ова акта. Већ други дан после до-ласка у Билсћу, обавјестио ме је преко својих веза да је стање у логору неиздржљиво. Логор је био см.Јештен у жандармерискоЈ касарни. Правилник о кућном реду садржавао Је одргдбе коЈе су иаличиле на Један робијагаки кућни ред, пооштрен са касарнском дисциплином. Сваки физички покрет интернираца, писао ми је Лола. морао је бити по том правилнпку извршен на зиак звона или позив жандарма. Ни са кога мЈеста није се могао интсрнирац да макие без наређења и дозволе жанларма. Оно што пи.Је постоЈало нигђе у свјету, не само по логорима интернираца. него ниукаквои казненом заводу. па ни у истражним политр<ским притворима, осим у ћелијама на смрт осуђених пред

извршење казне, то је постоЈало у Билећу: стражарска мјеста нијесу била само око логора, него у самим просторијама за становање интернираца. Дању и ноћу, у одјељењу за спавање. стојали су жандарми у пуном оружју с ножем и револвером. и пушком о рамену. Дању и ноћу, док су интернирци снавали, корачали су у собама непрестано два жандарма који су забрањивали сваки разговор, читање, пјевање и макар какву другу разоноду. Док у казненим заводима, међу најопаснијим зликовцима, није се могло ни замислити да би у собама за становање стојала стална стража, то се, међутим, од интернираца, који нијесу били осућени ии на какву казну него Је само административним путем била одређена мјера принудног боравка, захтјевало да дању, док су сједели, за време ручка и цјеле нођи, док су лежа,ли. гледају како њихових кревета пролазе жандарми са ножем и пушком. Правилник је наметнуо интериирцима принудни рад који се сматрао главним циљем принудног боравка. Принудни боравак. писао Је ддље Лоло. претворен је у робију, а принудни рад и све одредбе правилника биле су подређене тој главној ствари. Тако су интернирци били доведени у положај далеко гори од положаја криминалаца. По правилнику била је искључена свака шетња, свака посјета и дописивање. У поглелу хране стајали су интернирци далеко горе од криминалаца. Није им било допуштено ни примање пакета са храном, а нити побољшање хране о њиховом трошку, па ни по пропису лјечиика. Храна Је била тако лоша да су интернирци већ првих дссгтак дана у логору потпупо изгладнели. Поред осталих одредаба, било је и таквих као што су ове: пушење Је забрањено у одлелењииа за спавање, а осим ових није ни постојало; прозори се имају ув?ек држати затворенк. тако ла се чистођа уопђе није могла олржавати. Има Још једна одредба, писао Је Лола. против које морамо најодлучније протестирати. То је при.јетња да можемо бити убијени не само у случају бјегства. побуне и насиља, него и за непослуттшогт против службеника. Лоло завршапа своје писмо овако: сврха оваквог режима у логору је само јсдна. да нас физички руинирају и онсспособе да би нае тако лакше ликвидирали. како су то говорили творци логора. Жандарми су сваког* дана провоцирали, јер им је то било стављено у дужност како би интернирце поубијали у смислу правилнпка. У свима својим писмима Лоло се залагао да се поправи логорски режим, као и за то да би кнтернирци били пуштени чим прије својим породицама. На основу његових писама, ја сам поднашао жалбе и тужбе надлежним органие ма власти као правни заступник интернираних. у првом реду Минисгарству унутарњих послова. Помсћник Министра. у мојој присутности, претио је Лоли и Моши што ми илегално шаљу информацијс. У једноме од својих писама Лоло ме обавјештава дд јс након једног разговора о умјетности упао у собу жандармериски капетан пријетсћи употребом оружја, да је насилно одвео Моша Пијаду и Ивана Милутииовића у срески полициски затвор, гдје је Моша био избијен и мучен. Када сам о том злочину обавјестио помоћника мпнистра уиутрашњих послова Влашкалина, он ми се насмијао рекавши: „Па зар Ви мислите да су они у логору, а нарочито Моша. што друго боље и заслужили”. Дакле, логори су зато постојали да би се колунисти лакme поубијали, било Је увЈерење ЛоfНеставатг нв друго.l страни.

СМРТ ФАПШЗМУ СЛОБОДД ПАРОДУГ НАША НАРОДНА РЕВОЛУЦИЈА НАШ ПОНОС Шшт СШнтт ОРГАН НО СРБИIЕ НА БЕОГРДДСКОМ ¥НИВЕРЗИIЕТ¥ И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА frrnww иимв— t— вч— м——в— — —— — ишттшнив^шшттш—— ттттт ГОДИНА XII БРОЈ 31 * БЕОГРАД, 27-Хl-Ш0 ГОД. џ ЛИСТ ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ НЕДЕЉНО Џ ЦЕНА БРОЈУ 3 ДИНАРА