Студент

(Наставак са прве стране) И данас, на дан Револуције, који је уједно ггразник и нашег Уни* верзитета, београдски, а и сви оста* ли студенти, са мислима пуним захвалности гледају на историјска збивања у Јајцу Јер, ретко је ко осетио благодети одлуга Другог заседања АВНОЈ-а колико ми или више него ми. О том сведоче многе бројке, сваком добро познате. Оне саме за себе много говоре. Али ни из далека не осветљавају сву величину утицаја одлука у Јајцу на препород, који је извршен на нашем и осталим универзитетима, у читавој нашој науци. Велике идеје наших претходника, слободарски дух предратнот Београдског универзитета, данас је У социјалистичкој отаџбини, доживео свој триумф Бвоградсжм универзитет (е. У условима у којима народна власт отвара широке путеве у науци и сваком појединцу у њој, где она вроп крајње напоре на гтросвећивању најширих народних слојева. постао заиста велики лучоноша науке, жариште социјалистичке културе. Тиме је његова улога, као и улогз читаве науке, по први пут јасно одређена: ггрожет је борбом за ДРУ штвени наггредак, везан је уз дру штвено збивање у служби ie на рода и слободан. „Народна револуција, дело најнапредније друштвене класе под руководством Комунистичке партије

и њене револуционарне тео<рије, створила је и ствара услове да се ослободе снаге кауке од свих спутавања, од сваке ускости, отуђености од живота и тежгви народа. У тој теорији, у научном социјализму, наука је добила уједињујућу општу кдасао водиљу, пут трасиран у будућност, живу перспективу, а угграво тиме постала је научна мисао истински слободна.” (из речи друга Моше Пијаде на свечаном скупу чланова Српске академије наука). У томе управо и лежи сва величина и револуционарност препорода наше науке. Веза са друштвеним збивањем њу лишава догматских оптерећености, а народу омогућава да се издигне изнад свакидашњег слепог практицизма и буде способан за извршење замашних задатакв, које је примио на себе. С лруге стране, њена слобода. слоб>да научних радника у њиховом стварању, води науку путем невиђеног напретка Јер борба мишљења, критика и проверавање теоретских поставки у свакодневној пракси, разоткривање реакционарних генденција и непомирљива борба против свих ненаучних и реакционарних концепција то и јесте ('тварање, то је и сама наука. Али. само ако је и док је ослобођена од њој туђих. ненаучних и реакционарних примеса; „Ако будемо знали рекао је друг Едвард Кардељ на свечаном

сасганку Словеначке академије наука, у новембру 1949 да обезбедимо нашој науци управо такве услове, ахо је будемо ослободили од догматизма и свих трагова неопрагматизма и других сличних тенденција о којима сам говорио, заједно са ненаучном и реакционарном н>иховом навлаком, која се криво проглашава науком, ако она буде заиста садржавала не догматизам и полуучено фразеркггво нето стваралачки и дијалектички материјализам, онда ће наша наука брзо закорачити даље.” У таквом односу према друштву и друштвеним збивањима Веоградски универзитет ће и убудуће бити велики ослонац и активни учесник У учвршћењу и побољшању великих дела Народне револуције. Све нови и нови стручњаци, свакодневно учешће на савлађивању задатака нашег Петогодишњег плана кроз научне институте, научне радове и екокурзије; упорно савлађивање мврксизма-лењинизма и теоретско уопштавање великих практичких достигнућа, биће и надаље допринос Београдског и осталих згниверзитета, студевата и научних радника на њима, нашој Партији и њеној борби за победу социјализма у земљи и његовој афирмацији у свету Мисли на 29 новембар и све оно што је он резултирао испуњавају нас поносом. То ће бити и потстрвк за нове напоре и нове победе.

Пиво Караматијевић: Пренос рањснжка

Лоло у логору

(Наставак са прве стране) лино које се изражавало у сваком његовом писму. Према Лолиним писмима, требало Је ужурбано радити на свим линијама, да би се онемогућили планови дворске клике са Антићем и Корошцем на челу. Треба, писао Н' Лоло, ангажовати поштено, слободољубиво и родољубиво демократоко јавно мишљење, све демократске елементе у свим друштвеним организацијама, па и страну демократску штампу, да би се заталаса-

ла јавност у одбрану човјечности против насиља која је вршила свемоћна полиција старе Југославијс. По Лолиним упутствима организирали су се и адвокати, мислим на оне адвокате демократе. који су се добровољно пријавкли за браниоце. Поступили смо у свему према њсговим упутствима и успели смо у нашој акцији да спасемо животе интернирапих у билећском логору. 25 новембра 1950 године

Др. И. Рибар

ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТОГ НОВЕМБРА БИЋЕ ОТКРИВЕНЕ СПОМЕН ПЛОЧЕ СТУДЕНТИМА НАРОДНИМ ХЕРОЈИМА ПАЛИМ У НАР ОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ

Студенти народни хероји, слева на десно: 1. Рифат Бурџевић, студент права, политичјси комесар Ш санџачке бригаде. Рођен у Бијелом Пољу (Санџак) 1915 године. Погинуо 1942 године код Мркоњић-града; 2. Кузман ЈоСифовски, студент права, члан ЦК КПЈ за Македонију и члан Главног штаба НОВ и ПОЈ за Македонију. Рођен 1915 године у Прилепу. Погинуо у Скотгљу 1944 год.; 3. Стојан Љубић, студент права, рођен 1919 године код Лебана. Погинуо 1943 године у Бару. Био је командант П Јужно-м »равске бригаде; 4. Ратко Митровић, студент права, комесар Чачанског од реда и први »омесар ослобођеног Чачка. Обешен 1941 године у Чачку; 5. Владо Томановић, студент права, члан штаба X херцеговачке бригаде. Рођен 1907 године у Велињу. Погинуо 1943 год. на Велујку; 6. Драгица Правица, студент филозофског факултета. Рођена 1919 године у Местаћима код Требиња. Погинула јула 1942 год. у Требињу; 7. Владимир Перић-Вал тер, студент ЕКВШ., комесар VI босанске ударне бригаде. Рођен 1919 године у Пријепољу. Погинуо 1945 у борби за ослобођење Сарајева; 8. Мирчв Ацев, студент права, члан ПК КПЈ за Македонију и члан Главног штаба НОВ и ПОЈ за Македонију. Рођен у Прилепу 1915 године. Потинуо у Скопљу 1942 године; 9. Мирко Томић, студент права, члан Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију и члан ПК КПЈ за Србију. Рођен 1909 године у Парцану код Крушевца. Погинуо 1943 године у Београду и 10. Ђуро Стругар, студент права, чдан ОК КПЈ за Београд. Рођен 1913 године на Цетињу. Стрел»ан 1941 године у затвору у Београду.

Трша говорн СЈЕЋАЊЕ НА РИФАТА БУРЏЕВИЋА

Нико као Тршо није знао тако брзо да реагује на ствари и говори о свему са подједнаком убједљивошћу и жестином. Тих дана проносили су се гласови о доласку Италијана, четника или неке друге вјере те је свак с нестрпљен»ем очекивао шта ће рећи њихов трибун, онај што је још од прије рата оличење борбености која је последњих година тако осјетно оживљавала У мјешавини муслиманског и црногорског елемента иза средњевјековких капија за звекирима и дрвеним бравама. Дућанџије су затварале своје радње (чија су се врата отварала) надоље и прилазиле маси. Тршо је почео да говори окружен са свих страна не чекајући да се маса утиша. али је жагор тако брзо нестао од средине ка крају, да нико није пропустио ни једну ријеч. Слушајући га, свима нам се чинило да треба одмах некуда да пођемо, негдје тамо гдје је тешко па ипак тако пријатно... Можда тамо куда показује његова рука... Неколико сељапки стајало је поред мене и узбуђене говориле су нешто једна другој: То је онај... Муслима«, знаш, што се за све пита код наших. Кад су били код нас, горе, и ја им донесем да једу. он посљедњи 'оћаше прићл, а први потури кашику. Причала сам ти како сам га, тобож, грдила тога н гурала троношцем трпези. Заћзггале су. Тршо је говорио да неће доћи Талијани, да не вал»а бити паничар, него чврсто држати пушку уз себе.. Сада, послије толико времена. јасно ми је зашто су његове рије-чи толико јако дјеловале на масу. У том Бјелопољском сирочету сјединила се била интелектуална снага са народним духом и муслиманска страсност са црногорском одважношћу. Када је завршио, одјекнула је пјесма „Санџак се буди” незванична химна која је имала своју мелодију. Како се та мелодија славила са масом која је свога љубимца носила тамо-амо спотичући се по неравној калдрми, па ипак је све то заједно одударало од трошних кућерака бјелопољске касабе. Неколико година касније, када њега већ није било, пошли смо с његовим друговима и ми најмлађи. Јгришали смо с њима на Бојној Њиви гдје су 1915 јуришали натпи очеви. Јели смо с њим дивл»е јабуке и носили рањенике. С њим смо ослободили Бијело поље.

Б. Бублатовић,

студ. филозофије

Новембарске демонстрацнје 1931

За џинлиаисџну. и tuuuoHuty не сме пааии ни спсуџенпсски (лас. UabeM&auace џемлнст^аи^^е

Монархофашистичка диктатура Уперила је свој главни ударац на напредни студентски покрет Београдског универзитета. Тако 1931 године универзитетске власти укидају једине студентске организације ~Побратимство“ и „Фонд” за помагање сиромашних студената”. Полако се уводе фашистичке методе у наставу. Широм земље хапсе се напредни народни синови, а међу њима и студенти. и интернирају под врло тешким условима у најудаљеније крајеве наше земл»е. Крајем 1931 године одржавају се избори за монархофашистичку скупштину. На конференцијама иступају напредни студенти против диктатуре и тираније. Прве пароле против диктатуре Петра Живковића потекле су са нашег Универзитета. По факултетима су растурани прогласи студентима и народу. У једном од њих, који носи наслов „Осми новембар“, пише: „Нека сваки свестан грађанин ове земље протестује осиог новембра против маиифестацијв жандарске владеЈ На тај дан he кундацима присилити један део цашег народа који није свесан одговорности да гласа за њих, за жандарску власт. Више од пола Југославије неhe гласати, али he жандари фалсификовати спискове и рећи да јс цео народ гласао и дао њима поверење. Устанимо тог а дана и тражимо да сс скине жандарска диктатура, тражимо слободу мисли и слободу речи! Захтевамо слободу штампе.“ У другом прогласу се каже: За диктатуру и тиранију не сме пасти ни јсдан студентски гласЈ Сви као јсдан морамо радити на томе Да овај режим пљачке и насиља буде новембра оборен. Дух слободе морамо вратити Универзитету, који је осрамоћен обешчашћен од дикта туре и апсолутизма”. Поводом новембарских избора одржане су велике и масовне демонстрације београдских студената које су трајале од 5 до 8 новембра 1931 године. У четвртак, 5 новембра увече, на предизборној конференцији у кафа ни „Нова Жагубица”, иступила је група од 80 студената са својим демонстративним повицима: „Зашто не дате народу слободу”. По завршеној конференцији студенти су наставили демонстрацију на путу за студентски дом. Овој групи су се придружили студенти из дома. тако да је у дому дошло до великих демонстрација. Сви прозори су у исто време били отворени и запоседнути од студената. У хору је почело снажно скандиоање и викање „Не гласај-те, Не гласај те. Доле крвави режим. доле крвава влада, доле Петар Живковић”, а

затим је, у неколико махова, настало бурно пљескање и певање химне „хеј Словени”. У исто време, док су студенти певали и клицали „живела слобода”, затим „Родољуби не гласајте”, док је сваки пркзлазећи трамвај дочекиван још бурнијим узвицима „Нећемо на изборе, доле краљ, живела република, на оружје, на топове. ово је почетак тек онога што треба да дође”, скупљала се огромна маса народа и прекривала супротну страну дома парк и тротоаре Александрове улице. Од прозора до про зора, од једне руке студентске до друге, најзад до балко ,Ј а растезпле су се писане пароле „Не гласајте” и просипани прогласи нар п ду. док се најзад није једна већа група отудената пребацила на балкон према парку, више главног улаза у Д»м; одатле су позивали раднике да 8 новембра остану на свом послу. грађане да не гласају, не помажу тадањи крвави режим и диктатуру. Међу народом било је обичних пролазника, много гимназијалаца и Ученика средњо-техничке школе. Ускоро је дошла полиција, разјурила масу око дома и блокирала га. Настала је борба између голоруких студената и наоружаних полицајаца и жандарма са исуканим бајонетима. Са прозора и балкона су се студенти борили против полиције каменицама, флашама, столицама и осталим предметима. Полиција ништа није могла младим и уједињеним студентима. тако да су се демонстрације процужиле до поноћи ~. Сутрадан, у петак б новембра, око 11 сати пре подне, завршена су предавања и у аули новог Универзитета одржан је велики студентски збор, на коме су студенти позвани да не изађу на изборе и да пођу кроз град демонстрирајући против избора народу наметнутих од жандарске владе. Beha група студената је пошла са Универзитета у правцу Кнез Михајлове улице, али је у улици Вука Караџића разбијена и била присиљена да се врати поново на Универзитет. Једна група је отишла према старој. а друга према новој згради Универзитета. У том сукобу полиција је ухапсила 13 студената с Правног и Филозофског факултета. Демонстрације су се мало стишале да би опет добиле свој замах после подне. Негде око 12 сати обе групе су се пребаииле у студентски дом. Уз повике „Доле претседник владе, спасавајмо похапшене студенте”. одлучено је да се настави са демонстраци,lама. Демонстрације су поново почеле после подне око 3 сата уз исте повике, песму и пароле. Око 4 сата дошао је ректор У дом. Позивао студенте у трпезарију и обећао им да ће се похапшени студенти пустити само да престану са демонстрацијама. У то време у студентском дому се налазио и Милован Ђилас, комуниста и један од најистакнутијих вођа студентског покрета, марксистички наоружан и угледан међу студентима, одржао је краћи говор у коме је између осталог рекао „Тражимо да се пусте сви похапшени студенти” „а помир-

љиви бићемо само у том случају ако од похапшених другова сазнамо да је полиција са њима лепо поступала и ако у будуће не буде хапсила”. То нису биле речи само друга Ђиласа, то су биле речи и мисли стотине и стотине студената окупљених у новембарским демонстрацијама. И демонстрације су се и даље продужавале док полиција није пустила похапшене студенте. У недељу, 8 новембра,*»и даље трају демонстрације у дому, бацају се прогласи кроз прозоре и ставља се велика парола на балкон исписана на белом платну ~Доле Петар Жив ковић. Не гласајте” Демонстрације су трајале цео дан. Исте вечери око 30 студената. одведено је у управу града, а међу њима највећи број студената Правног. Техничког и Филозофског факултета. Тек касно у ноћ демонстрације су се стишале у дому, пошто су се студенти повукли У своје собе. Демонстрације су се преносиле по факултетима и огромна већина студената није гласала за монархофашистичку скупштину. Иако су знали да их чека главњача. кундаци, ланци око руку, кад је била у питању слобода и рушење крвавог режима; нису жалили ни своју младу студентску крв”. Новембарске демонстрације београдских студената припадају историји наше Партије, а посебно место заузимају у револуционарној историји студентског покрета Београдског универзитета. Оне су утолико значајније што је то први јавни ма, совни и отворсни .иступ против диктатуре У земљи. Он је одговараоопштем народном незадовол»ству.

Без промене курса

Народна студентска омладина Југославије је један од оснивача Међународног студентског савеза. Ми смо од оамог почетка, схватајући важност и снагу уједињеног студентског покрета, прихватили оснивачку поролу МСС: „Студен•ки, уједините се у борби за мир, националну независност и демократско образоваше”. И у ггракси ковали међународно јединство студената. Само преко омладинстшх радних акција, које су подузимане од 1946 до данас, у нашој земљи је уживало гостопримство преко десет хиљада иностраних омладинаца. Демократски студенти Шпаније, Грчке и колонијалних земаља захвални су нам за нашу помоћ у њиховој борби. 'Идеје међународног студентског покр>етв увек су нашле широк публицитет у нашој студентској и омладинској штампи, Преко различитих облика сарадње успостављене су везе готово са свим студентским организацијама у свету. Наши студентски претставници и групе студената одазивали су се свим позивима иностраних колета, а радилишта широм наше земље, универзитети и културна студентска удружења имали су отворена врата свакоме ко је то желео. Претставетици јутословенскихх студената често су иступали на конгресима студената Бнглеске, Француске и других земаља. Групе наших студената са разних факултета били су гости својих иностраних колега У многим земљама приликом разних студентских прередби, научних конференција и сличних манифестација студентског живота и обрат но, позивали смо студенте целог света у своју кућу, знајући да је то најбољи пут за јачање међународне омладинске сарадње и солидарности, и, зближењем међународних веза, пут јачања ауторитета и утицаја међународног омладинског, и у оквиру њега, студентскот покрета. Непроихваћене коректуре Такав принцип ми нисмо променили ни данас, иако се у МСС-у нарочито од 1948 па надаље, мното шта изменило. У првом реду много су се проредили редови чланства. Али вероватно то и није у „првом реду”, већ у „другом реду”, тј. као последицау статЈггу нитде необјашњиве промене која МСС-у одређује стално место у информбироовском пропагандном оркестру и захтева покорну активност његових чланова у стилу следеће пароле: „Уколико дође до рата, Црвена армија he кроз седам дана прегазити Европу”. Да, то су пароле које „У име мира” бучно узвикује „Авангард”. Или „констатације” гт. Шељепина и Громана из врха МСС (а кад је из врха онда веруј!! Иначе си „ратни хушкач”, „издајица који никога не гвретставља”, као што је то постао Џенкинс на другом конгресу МСС у Прату); „Позната је ствар да је Јутославија фашистичка земља, која је заједно са Франковом Шпанијом и фашистичком Грчком забранила ширење Штокхолмског апела...” Успут се може додати да Севернокорејци упогребљавају само обичне бомбе, тенкове и митраљезе. Дакле, оружје које није на попису забрањено у Штокхолмској посланици. Зато су делегати на конгресу МСС. ситурно ~у име мира”, по улицама Прага на раменима носили

Севернокорејског делегата, који je управо приспео са фронта, још опаљен димом барута. Дакле, такве промене наступилв су у МСС-у а прихватили су их сви они који су морали. Но, много je више оних који нису били обавезни да потребу овог заокрета схватв на принципу „без могућности побијања”; да искључење Народнв студентске омладине Јутославије из МСС оггравдају услед тога што се „Југославија спрема за агресивни рат против Совјетског Савеза и земаља источне Европе”. Напредни студенти свих земал»а осећају потребу међународне сарадње и активности, збор чега је МСС и био основан. То осећа и наша омладина. И делује у том правцу. Искључење Народне омладине Југославије из МСС још више је привјчсло пажњу иностраних колега за наш живот и рад: Везе са омладинским, а посебно са студентским организацијама су појачане. Ми данас имамо много више пријатеља међу напредном студентском омладином света, него што смо то икад имали у оквиру МСС. Многи су желели видети нашу „чудовишну” земљу. И стећи пријатељство студената оне земље која у међународним односима иступа као најозбиљнији поборник мира на речи и на делу. Теорија у пракси ми омо они стари И дошле су бритаде; као што су и пре долазиле на Шамац —Сарајево, Ауто-пут и другде. Дошли су стари знанци и нови пријатељи. Дошло је хиљаде омладинаца из ггреко 30 земаља. Они су овог лета на студентском граду у Загребу, са хиљадама наших омладинаца показали како треба да изгледа међзшародна сарадња младих. Француска бригада „Жан Жорес” дошла је с Жоресовим речима, изговореним у време Драјфусоврг скандала: „Храброст је тражити истину и исказати је”. То су желели сви који су дошли. Истину су они знали и пре. Али су хтели и Да је виде. „Дођите, дођите овамо другови клеветници изјавшш су бригадири шпанске бритаде „14 јули” и они који их следите без икаквих разлога. „Човек који верује у све што се каже јесте будала” (Лењин). Дођите и видите својим очима као што су то учиниле ове године хил»аде и хиљаде омладинаца из свих земал»а”. Сви су они нашу земљу оставили с много више пријател»а него што су их имали кад су долазили; задовољни што су стекли пријатељство јутословенске омладине а ми њихово. Долазиле су многе групе студената. А ми смо посете узвраћали. Наши студенти боравили су овог лета у Данској, Енглеској, и другим земљама. Они су свукуд били срдачно примљени, свукуд су били добродошли, јер: „То су Титови људи”. Тако су у пракси оснажени основи међународног омладинскот пријатељства, које једино на тај начин претставлл снагу и доприноси очувању мира у свету. Народна омладина Југославије има данас везе са скоро свим студентским организацијама у свету, осим с оним источноевропским зато јер оии то неће. Активна размена искустава и цријатељски контакт са свим студентским организациј ама у интересу међународне оолидарности и пријатељства, у интересу очувања светског мира то је она платформа која*данас окупља напредну омладину свих земаља. Можемо бити поносни што студенти Југославије заузимају важно место у остварењу овахвог програма. Искључењем из МСС који, служећи искључиво потребама Информбироа, сваким даном има све мање кога да претставља, само смо проширшш крут наших пријател>а. „Другови из Југословенских бритада рекао je Роберт Берне, командант француске бритаде „Жан Жорес”, у име иностраних омладинаца ви можете казати вашим трудбеницима да he од сада сваке године долазити све већи број пријатеља из иностранства да види Јутославију”. Дођите инострвгне колеге! Ми ћемо вас увек примити као пријатеље. И мм ћемо догазити к вама. Само тако уједињеним снагама и пријатељством, можемо доттринети остварењу заједничких нам интереса.

Дани победе