Студент

ДАН ПРАВА ЧОВЕКА

У уводу Повеље Уједињених нација каже се да су „народи Уједињених нација решени... да поново прокламују своју веру у основна права човека. у достојанство и вред ност људске личности и једнакост права човека и жене, такође између нарнвда великих и малих... да потстичу друштвени прогрес и да успоставе најбоље услове живот а У што ширим слободама...”. Ова тежња Уједињених нација није нова. Вековима бесправни човек води борбу за своје основне политичке, економско-социјалне и културне слободе. Јер, гажење основних пр>ава човека достојан ства и вредности људске личности чвста је појава У свету. Поједини народи, може се ређи, нису никада ни имали најелементарвија људска права. Деценијама година људи ко лонијалних и полуколонијалних наl 15«а чаме у оковима капиталистич-IХ»г ропства. Владајуће класе обез беђУЈУ човеку само она права која одговарају њиховим класним интересима и прохтевима. Та такозвана класична политичка права у највећем броју случајева била су само права на папиру, а у суштини радне масе живе у бесправном положају. А тежња човека за остварење својих права све се више испољавала у оштрој борби маса. Та се борба, заправо, водила у оквирима граница појединих земаља, а права човека регулисана су националним законодавствима појединих држава. Степен историског развитка дру штва уопште, а појединог народа посебно, одређивао је круг и садржину тих права. Последњи догађаји у свету, нарочито појав а фашизма и фашистичких држава наметнули су нове лроблеме у вези права човека. Фашистички режими лишавали су грађане својих земаља свих права. Фашистичка идеологија и пропаганда васпитавала је људе у духу мржње према осталим народима, малим а и великим. Вредност и достојанство човека прекрила је тама фашистичког ропства. Последица су биле многобројна зверства и дивљаштва њемачких варвара. Ово је. и не само ово. питање права човека извело из националних граница и пренело на међународни план, јер је историско искуство показало да непоштовање права човека у једној земљи ггрети прогресу међународне заједнице. Користећи та искуства Организација Уједињених нација предузела је мере за права човека. Још 1946 године организована ie Комисија за права човека ггри Економско социјалном савету Оргзнизације УН. На Ш заседању Генералне скупштине. које је одржано у Паризу 10 децембра 1948 године, прихваћена је Општа декларација о правима човека. Ово се питање даље дискутовало. Општа декларација имала је деклараторан карактер. Зато се одмах после њеног доношења приступило изради једног вовог пакта з а права човека, који би имао обавезан карактер за државе потписнице Декларације. Пројекат овог Пакта израђен је на заседању Комисије з а гграва човека 1949 године. Дефинитиван пројекат прихваћен је на Шестом заседању Комисије у Лејк Саксесу 1950 године. Југославија је члан Комисије за права човека и уједно најдоследнији борац за осигурање свих основних права човека. Њен став на међународним заседањима по овом питању произилази из принципијелног становишта: изградње истин ске демократије и социјализма. Он је одраз њене унутрашње политике, одраз права које уживају rpaђани наше социјалистичке земље Зато је тај став морао и доћи на многим међународним форумима У супротност са оним земљама нија политика израбљивања и експлоатације захтева ограничавање и сужавање не само политичких, већ и економско-социјалних и културшгх права човека. Став наше делегаци је коlи одговара савпеменом друштвеном развитку био је: осигурање свих основних права човека у првом реду осигзфање економскосоцијалних права; права на рад, дужину радног лана, обезбеђење за случај беспослице, социјална осигурања. заштиту матке и детета при раду запттиту запослене омладине итл. итд. Десети пецембар. који }е проглз шен за Дан права човека има двоcrnvKo значење: он значи потстиuai радном човеку за Iош жешћу бопбу у остварењм свих права и то не само v колонијалним и полу колонијалним земљама и то не мо у кагтиталистичком свету. него и у народне лемокпатите где се права човека газе. а с друге стране импулс уједињеним нацијама за ефикасно и истинско решење свих оних питања која обезбеђују права човека.

Рад дебатних клубова оживљава

Тема коју је одржао доцент Б. Лилић на састанку дебатне секције П и Ш године привукла је пажжу великог броја студената са свих факултета ТВШ. Око 400 студената су са напрегнзаом пажњом саслушали излагање предавача о питању које се до данас у овом облику у науци није третирало. Питање судбине бесконачно малих количина, наиме питање шта су у суштини бесконачно мале количине, постављали су себи како математичари тако и сви они који се математиком служе. Сам Лајбниц, један од твораца инфинитезималног рачуна, није мога одати себи претставу о томе шта cv бесконачно мале количине. Поред тога што је суштина бесконачно малих количина остала дуго времена неразјашњена. наука је помоћу диференцијалног и интегралног рачуна постигла задивљу-Iyhe успехе и резултате. Тачност I>езултата. добијена при меном беоконачнно малих количина и операцијама у рачуну. доводила је математичаре у забзшу. Користеђи се формално логичким размишљањем они су долазили до противуречних појмова о бесконачно малим количинама, па се чинило, д а би овакви резултати, требало да буду приближно а не и апсолутно тач ни. Та противуречност о појму бесконачно малих количина најбоље се огледа код дефинисањ а тангенте на кривој линији и код израчунавања поврпгине помоћу одређенсг интеграла. И у једном и у другом случају бесконачно мала количина као променљива, у домену извесног нула низа тежи к а нули Док нам у првом случају изгледа да она мора и достићи нулу, у другом нас случају такав закључак доводи

6 uyuiWQu becK&naiHa малик кали^ина »лл* до апсурда, т. ј. излази, да би сабирајући „кишта” добили „ненгго”. А сама метода којом израчунавамо површину ограничену кривом, доводи нас у сумњу да су резултати тачни. јер нам се чини да занемарујемо извесне врло мале површине. Баш из ових разлога савремена математика са великом опрезношћу дефинише појам бесконачно мале количине не говорећи ништа о њеној судбини у граници. Она и не може никада дати одговор на ово питање докле год буде појам бесконачно мале количине као променљиве, расматрала са гледишта фор малне логике. јер суштина бесконачно мале количине лежи у њеho] промени; она је процес и као такв а подлеже законима дијалектике. Имајући то у виду лостаје нам јасна неодређеност бесконачно мале количине, њена противуречност; постаје нам јасно да се на њу, као на процес, не може применити формула формалне логике; „д а да” а „не не”, већ да она у себи садржи јединство сунротности; она је у исто вр>еме једнака нули и није нула. Дијалектичко тумачење бесконачмо мале количине успешно је објаснило њ§«у суштину и тиме омогућило да се са пуно разумевања са њом служи. Захваљујући необично добром предавању које је било поткрепљено низом примера из математике. као и низом поставки из дијалектичког материјализма, рашчишћени су многи појмови код студената, што је са csoie стране омогућило плодну дискусију. Присуство предавача математике друга Стинанића, допринело је да се низ питања тачно об,lасни. Штета је што није присуствовао већи 6poi наставничког кадра јер би се на тај начин свакако допринело плоднијој дискусији. С. В. и А. М.

Превентивна и дечија стоматологија као социјални проблем

Предавач Др. Граовац изнео је проблеме стоматологије која се веже за медицину и самим тим поставља на научне основе. Многи поремећаји или болести организма везанц су за болести зуба и на тај начин лакше објашњиви. Док су раније зубарски стручњаци са ненаучношћу прилазили лечењу зуба (као код лечења или вађења коре-

на, где су многи сматрали да је овај посао везан за огромне тешкоће), данашња стоматологија располаже са довољно научних поставки које иду у прилог успешном лечењу. Улога превентивне стоматологије да проучава узроке оболења, да проналази методе за њихово лечење, и њен циљ да зуби буду здрави и сачувани од напада оболења имала је претече у XVIII веку а данас је добила свој пуни смисао. Предавач је посветио део предавања болестима зуба а нарочито caries-у, подвлачећи његову распрострањеност. Узроци који предиспонирају caries (исхрана, поремећај у унутрашњој секрецији, мањак витамина), надопуњују се самим процесом caries-a изазваним и потпомогнутим разорним дејством бактерија. Статистика говори да је ова болест једна од најраспрострањени-Iих болести, да напада људе у разним добима старости и да ie чак распрострањена и на животињски свет. Лечењу ове болести треба прићи још у фетусу и даље код новорођенчета; да би се у доцнијим годинама избегла. Циљ предавања је био да се студентима нагласе улога и значај превентивне стоматологије и објасне извесне болести које носе карактер ссцијалног проблема. У том смислу предавање је и успело. Међутим, врло оскудна дискусија као и врло мали 6po.i слушалаца (око 60) показује да руководство дебатног клуба па Стоматолошком факултету у свом будућем раду треба ове састанке да боље оргакизује.

Светозар Поповић

ПЛЕНУМ КОМИТЕТА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ ВЕТЕРИНАРСКОГ ФАКУЛТЕТА

Успешан рад секрeтаријата актива I године

Први пут се на састанку Пленума у току ове године говорило о раду секретаријата актива. Састанку су присуствовали и секретари основних партиских организација. И не без разлога. Требало се детаљније упознати са радом актива Народне омладнне, да би помоћ партиске организације могла да буде ефихакаснија. Показало се да најбоље ради актив I године. Сви чланони секретаријата овог актива имаlу привремена задужења (поред обилажења састанака и помоћи руководству група, сваки појединачно води рачуна, например, о блага.lни, проблемима организационе природе, уплати за колектмвне посете итд.). Њихови састанци су наlпосећениlи. Проблсм је контрола рада стипендиста. Неки од њих не долазе на вежбе. предавања, недисциплинова-

ни су, не понашају се као студенти. Ипак су први на шалтеру када се прима стипендија и потрошачка карта. Деканат је, бар досада, био према њима попустљив. Решено је да се такви случајеви изнесу на састанак актива групе или године и да ое од школске управе тражи да предузме према њима енергичне меР 6 У духу уредбе о стипендијама. Проблем, карактеристичан не само за I годину, ie да су активи „загушени” предавањима ко.lа треба, према директиви свот вишег руководства, да одрже, а HMaiv и својих посебних проблема о ко.lима се дискутује. Број састанака не би смео да буде већи од три, а питања је сувише много и озбиљних и занимљивих те би било потребно да се она разложно гтретресу. Зато је и решено да биро Комитета о томе (Наставак на четвртој страпи)

Много славних страница исписали су студенти Београдског Универзитета у својој историји. Свака од њих задивљује својом херкаиком, упорношћу и беско мпромисном борбом. Свака је таква. Али она, на којој је крвљу педесеторице студената и радника исписан 14 децембар 1939 године, као да се уздиже изнад њих. Говори о једном више него херојском дану. И више. Она кроз тај дан показује студентима који надолазе и надолазиће убудуће, да је такав био не само тај дан, да је такав био и читав студиј напредних студената. А и живот њихов. (Наставак написа и материјала уз 14 децембар налази се на другој страни)

УЗ 14 ДЕЦЕМБАР ДАН ВЕЛИКИХ ДЕМОНСТРАЦИЈА БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА

Питање једног асистента математике

Проблеи асистенстког кадра веома је актуелан на математичкчм катедрама П риродно-математичког факултета. Ibe • говом решавању приступило се одмах приликом формирања факултета и он се решава jom и данас. Међутим, не постоје реалне мотуКноств да се он у потпуности реши ни за тодину • две дана. Beh одмах, на самом почетку направљене су неке трешке које се не смеју понављати, И поред отромннх потреба, не смеју се за аснстенте узииати људи чије стручно знање не од• товара томе позиву, чији педатошки квалптетп нису на висини а који по својим убеђењима не могу бити васпптачи будуЗш социјалиствчке интелптенЦије. Неприхватљиво је да један асистент математике има празнина не само у универзитетском него и у средњошколском знању математике. Навешкемо }едан пример. Аспстент Вучковик, на вежбама из алгебре студената прве године, не зна да дијатонала ромбоида не полови угао суседних страна, што знају и ученици \V разреда тимназиje, Be.h опсрише са својом измишљеном и ветачном теоремом. Оп не само што се задовољава тиме, него уздиже себе као првот који је увидео оно што нису мотли увидети ни њетови професори Салтиков, Пејови h, Карамата и др. Кавав је ауторитет тога асистента када та после тога један осредњи студент прве тодине побија, показујући му иетачност њетовог „научнот подухвата". Човек који има љубавп према својој струпи попуњавао би празвипе у своме стручном знању. Но, асистент не само да то не чини, eeh се и за вежбе не прилрема. Час му почиње нпр. у 15,15, а он у 15,20 улети у библиотеку и тражи неку књигу задатака из двојних интеграла које је eeh требало да почне да вежба са студентима. На питање библиотекара зар он не спрема вежбе, одговара; „Зар u иа то да травреме!?Онда није ни чудо да нпје способан да пацрта arc tg ux на вежбама рачупа па друтој тодини! Недостатак педатотпких квалитета правда својим бурним темперамептом. (Због тот њетовог „ темперамента ” ва вежбе му долазп свега 10 до 20*1* и скоро нико ништа пе научи). Како ВучKOBnh спрема студенте из својих предмета добро he илустровати ови примери: Студснти П тодине обратили су му се са молбом да им да иеке задатке и сугестије за спремање алгебре за јапу-

ар, пошто су предавпњп давршена још у иају, а иа полатање стичу право тек 7 јануару, Он их је упутио на неку књигу збирку математичких задатака са речима „да нема времена да мисДи о њима и да се збот њих зноји”. На почетку школске тодине у разтовору са секретаром партиске ортанизације који му је пришао са памером да му у каже ua педостатке њетовот рада у вв* зи са наступајућим радом у новој та* дипи, он је „побијајуИи ” личие недостатке, испољавао свој став према студентима речима: „ТераИу их да .уче док пе поцркају као скотови’, Дапас, он ствара око себе трупице студената слабих морадппх квалитета п оријентише их против омладинског руководства. Те услуте они му не чиие забадава. Hn испитима из Рачуна, сеп• тембра месеца, он шурује са својим љубимцима, (Дачик) и на писмеиом даје свом личном нријатељу оцену 10. На испиту из Теорпје фуикција, вади из испитних цедуљица задатке и тео ■ рис.ка пптања и даје иста својим пријатељима Мнши Обрадов nhy и МишковиА Г ордани, итд. итд. На изборној конференпији Народне омладине математнчких н астрономскот актива у извештају, у делу „Анализе испитних рокова”, констатовано је следеће:".,.. из диферснцијалног рачуна Вучковик није успео да заинтересује студенте на вежбама. где је долазило 10 до 20’/» студсната, нити је кроз вежf>e успео да их спрсми за испвте, те је то један од узрока неуспеха из рачупа. Hn истој конференцији Вучковик пије нашао нодршку ни код присутних професора ни код 400 члапова Народне омладине. (Да иропија буде века, он је после тога поднео тужбу Деканату протнв Омладинскi организапије.) Вучк овик је непосредно из затвора дошао за асистепта. Омладинска ортанизација му је помогла у раду и трудила се да му покаже пут васпитача будуке социјалистичке иптелигевцвје. Он то није прихватио, век је наставио са својим антипартиским радом називајуки став наше Партије дематошким, Нlтц држн тога човека на Упиверзитету? Као стручњак и педагог не задовољава. Нзегов ауторитет одавно је срунтен код студепата а његов став према Партпји и ортанизацијп Народне омладине не дозвољава му да носи име вагпитача натпе омладнне. Данас, када се поставља питање опстанка Вучковика па Унинерзитету, ми се позинамо на Резолуцију Ш нленума Hh. КПЈ о школству, која пам тачно показује пут: „Са У ниверзптета и великих школа треба уклањати оне паставнике који по својим етручним квалпфиканијама не задовољавају и ве прате развитак савремене науке”.

Милепко Нчкол uh

Од 147 апсолвената технолога дипломске радове узело

САМО ЊИХ ПЕДЕСЕТ

Проблем сарадње студената и наставника захватио је све дипломце са Техничке велике школе. Скоро сваким даном све је већи број оних који стичу право на узимање дипломског рада, сваким даиом пристижу нови дипломци. А има и старих. 147:50. то би била нека врста биланса на Технолошком факултету. Шта значи тај однос? Значи да би 147 студената могли одмах да приложе дипломски рад, а само 50 је оних који га стварно раде, Међутим 1 март, као крајњи рок за узимање радова. приближава се. док број апсолвената и даље расте Много је и оних који се двоуме да ли да узму дипломски рад, јер питање је хоће ли се он на време завршити. А колико ,је вос-мена потребпо за један такав рад? Да ли се може постићи? Просечно један дипломски рад спрема се око осам месеци. За лаик.ч времена прилично Осам месеци ie дуг рок, али шта се све може постићи за то време? Анализирајмо мало’ дипломац дође пред катедру и затражи дипломски рад Затим он узима домаћу и страну литературу, прелистава претура Тражи материјал. Затим се замисли, који прибор треба узети. какве инструменте користити Опет превртање књига, наших и страних тражи се Најзад, нашао је у књизи али шта му то вреди. кад прибора нема Не преостаје ништа друго него да крене у потрагу за „сировином” од које he му техничка служба напра-

вити прибор. Успело је! ( ,Сировина” је набављена и студент се упућује ка вратима техничке службе. Ту застаје. Мора „мало да се причека”, док се прибор од „донесеног материјала” изради. Чека и најзад добија готов инструменат. Са радом се може отпочети. Али само још један поглед у календар и прошло је више од три месеца а рад је тек на почетку! Има још једна важка ствар, болно питање свих технолога. Гас. Да, гас тај мали и сићушни пламичак који преко бунзенове лампе помаже студентима. без кога они не могу даље. И он је нестао. Није га било десет дана. Мала статистика, тај верни пратилац свакога рада. показаће нам право сташе. У лабораторијама раде око 300 студената по 5 часова на дан Гаса није било десст дана и рад је статао. Око 15 000 радних часова изгубљено ie узалуд. Да ли je то мала цифра? Време пролази, рок дипломског рада ближи се, испит је већ ка домаку а перспектива је да гаса неће бити И поред свих тешкоћа квалитет дипломских радова ie одличан. Срел ња оцена је нешто изнад 9 А постигнути резултати? Да ли су они у сразмери са утрошеним радним временом? Мишљење студената: нису. Најзал гастанак са наставницима Овакво стање на Техиолошком факултету изискивало је неодложно један састанак студената и наставника. И одржан је, у сали бр. 170.

На дневном реду биле су две теме: питање узимања и израде дипломских радова, те питање примене Правилника на дипломце. Милица Лилер (дипломац, све исггите дала са просечном оценом 9,5) изнела је мишљење студената. Говорећи о свим тешкоћама на које они наилазе, нагласила је да катедра треба унапред Да припреми тему, имајући у виду све недаће на које се наилази. Таксђе. затражила је већу помоћ наставника која би се огледала у упућивању студента, оријентишући га на прави пут, не допустивши му Да ~лута” током рада. Поред тога дипломци су мишљења да велике теме треба поделити на неколико мањих. од којих би свака била посебан дипломски рад. У дискусији су узели учешћа скоро сви присуттни студенти. Расправљало се о разним питањима. а највише о раду техничке и набавне службе Констатовано је дг ова служба за сада не може да одговори својој намени, јер постоји велика оскудица материјала. Лабораторије су много оптерећене, тако да поједини студенти раде дипломске радове по осталим хемиским заводима, (ако „нађу” празно место) Декан је на ову примедбу обећао да ће се заузети ,како би се убрзала израда провизорних барака лабораторија у којима би се несметано радило. IПто се тиче примене „Правилника на дипломце и ту је декан обеhao да he се он (Правилник) донекле изменити ,а о сваком случају

посебно ће се разматрати. Наставници су увидели да нису у довољној мери излазили студентима у сусрет, највише зато јер постоји мали број асистената. Обећали су у будућности већу помоћ са своје стране * * * После свега овога рекло би се сам 0 обећања, обећања... Д а ли су сво само речи и хоће ли после њих дсћи дела видећемо. За сада постоји добра вол>а и лепе речи разумевања. Један мали осврт Код многих студената технолога читалаца „Народног студента”, наишао је на неповољан одјек део чланка „У потрази за актом”, недавно објављен. Приказивање „идеалног стања на Технолошком факултету било је плод мишљења како неких наставника тако и појединих апсолвената. „Наставници нису дужни да студенту израде дипломски рад. Њега треба самостално радити”. Тако узето, стање би заиста било идеално. Међутим, стварност је изнесена сад. Нека овај чланак буде нека врста исправке онога раније написаног Чињеница ипак остаје по речима Милице Лилер, „да је сарадња са наставницима била и јесте недовољна”. * 3. Димитријевић

НАУЧНЕ ГРУПЕ НА ШУМАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ ПРЕПУШТЕНЕ САМЕ СЕБИ

(Од дописника са факултета) Рад научних група на Шумарском факултету у прошлој школској години био је прилично успешан. Организација Народне омладине уз пуну сарадњу наставника и асистеиата организовала је групе при појединим катедрама, од којих су студенти добијали теме за обрађивање. Обимна литература, коју су чланови научних група користили, исцрпна самостална испитивања у лабораторији или на терену дала су одличне резултате. Научни радови Ђорђа Благојевића, Остоје Стојановића и Душка Шолтанског, награђени су као дипломски радови од Ректората и они се већ успешно користе на терену. Међутим, ове године рад научних група потпуно је замро. Недовршени радови из прошле године остали су недирнути. О раду група сада нико не води бригу, оне су препуштенз саме себи, ма да је Деканат предвидео да у овој школској години свака катедра стипендира известан број студената који показују интересовање за одговарајуће предмете и научни рад. До сада на томе није баш ништа учињено. Изгледа да студенти као и сами наставници мисле да је још увек почетак школске године те да за орга низова ње научних група има довољно времена. Милена Вр?ић f/y хд

ii За хлеб, мирислободу СМРТ ФАШИЗМУ - СЛОБОДА Н АРОДУI ~ t- ~ ■ _— ‘ ОРГАН НО СРБИIЕ НА БбОГРАДСКОМ YHMBEP3HIETY И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ■■'•*■ •’f «тчљ:- ЈањвЈЈгтттвавтшс. нмнннмннмвнннв^^ннннншшнннн ГОДИНА ХП БРОЈ 33 » БЕОГРАД, И-ХП-1950 ГОД. џ ЛИСТ ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ НЕДЕЉНО Џ ЦЕНА БРОЈУ 3 ДИНАРА