Студент

(Наставак ra прве страве) пооебно расггравља и пронађе, у сарадн>и са секретаријатима актива, одговрајуће форме како би се обухватили сви проблеми чије испуштање би штетило политици правилнот васттитања стулената, а да ггри томе број састанака буде ограничен. Писмени акт и друштвено забавни живот на факултету При комитетима Народне омладине раде културне комисије. Њихов делокруг рада је разноврстан и широк. То је природно. јер је проблематика друштвено забавног живота баш таква. Међутим, чланови културне комисије на Ветеринарском фахултету нису тако схватили са* држину својих задатака. Њу није, изгледа, схватио ни Комитет. Отуда и организациона збрка и једнострано, уско практицистичко схватан>е задатака ове комисије. Четири члана бироа Комитета (!) „одговара за рад комисије. Писменим актом траже се преко партиске организације људи који би мотли да потпомогну културну делатност. Постоји схватање да културно-уметничко друштво факултета „не може да живи” (и поред тога што на факултету има преко 1800 чланова Народне омладине и што се располаже са најнужнијим материјалним сретствима и реквизитима). Какви су резултати? Нико од четири члана Комитета не oceha cs „одговорним” за неуспешан рад комисије. Садржина њеног рада је сведена на ортанизовање приредби, понеког другарског вечера и „формирање секција. На „писмени акт” одазвало се мало студената. То је разумљиво, јер они имају рђаво искуство из прошлогодишњег рада, када ie друштво радило слабо. Зато су чланови комисије, односно чланови Комитета (јер њу нико други не сачињава), морали. гтриликом прославе 29 новембра да сами вуку клавир и ангажују ое око разних других послова техничке природе. Пленум је неке мере предузео. Комисијом од сада руководи само један члан Комитета, а други му привремено помаже. Вршиће се широка и непрекидна агитација (без писмених аката) да се окупе људи који имају љубави и смисла за друштвено забавни рад. Рад комистгје прошириће се и на ортанизацију разних културних предавања, колективних посета музејима и изложбама (са претходним тумачењима), приређивањвм годишњица културним великанима, излета итд. Комисија се налази тек н а почетку свота рада. Зато he Комитет Нзродне омладине на једном од својих идућих састанака поново дискутовати о њеном раду и помоћи коју може да јој гтружи.

Слушајмо ове недеље

Медицински факултет : 15.ХП. Дебатни клуб апсолвената одржаће предавање са темом; „Балзаков реализам”, сала амфитеатер Анатомског института. Почетак У 20 час. Грађевински факултет: 12.ХП. Одржаће Владета Богић реферат са темом: „Политика Партије на селу”. Сала И4 почетак у 17 час. 15.ХП. Петар Стефановић одржаће предавање са темом: ~Дрл<а ' ва у прелазном периоду” У свечаној сали ТВШ. Почетак у 20 час. Машински факултет; 11.XII. Састанак секције дебатног клуба Ш год. са темом: „Савремене теме”, Предавач Живота Станић, сала бр. 16 Машинског института. Почетак у 20 час. 15.ХП. Састанак секције дебатног клуба IV година са темом „друштвене основе појава У СССР”. Предавач М. Груовић сала бр. 16 Машинског инст. Почетак у 20 час. Технолошки факултет; 14. Састанак дебатног клуба с а темом: „Борба наше Партије за мир у свету”. Предавач ЈБупче Милевски. Сала 170. Почетак у 20 час. 15. XII. Састанак дебатне секције IV год. са темом; „О комунистичком моралу”. Предавач Нада Живковић. Почетак У 20 чзс 15 Xll. Дебатни клуб 111 године са темом; „О економским законитостима прелазног периода’. Референт ДРУГ Милија Вукадиновић. инструктор U K КПС. Сала бр. 171. Почетак у 20 час. 10X11. Дебатни клуб сз темом: „А-томска и хчцрогенска бомба.” Предавач Ненад Раишић .Сала бр. 170. Почетак у 16 час. Клуб младих писацаг 14X11. „Вече поезије са дискусијом”. Радове чигаЈу студенти Пољопривредног и Шумарског факултета- Б. Васић, В. Милановић и М Ла зић’. Почетчк у ?0 час. у просторијама клуба Балканска 4/IV.

ИСПРАВКА

У прошлом броју ..Иарад«™; _ дента” испод чланка РОКОВИ ЗА ЗАОСТАЛЕ ИСПИТЕ на другој страни је грешком отштампано инж Д Мирковић, професор Штмарског факултета, уместо инж Д Мирковић доцент Шумарског факултета.

Пет захтева

Омладинске лиге лабуриста

Омладииска лвга брнтанске Лабуристичке партије , основапа је одмах по • сле Првог светског рата. 1938 год. она је распуштена, јер се указала опасност од револупионарних тенденција из РУ * кооодства и редова Омладинске диге, којв су прелазиле граниџг нрограма Лабуристичке партије. Победом Лабурнстичке паl>тије на изборима 1945 године иоиоини је чо■ кренуто пнтање омладинске секциЈе. И оиа је 1947 обновљена. Рачунаlуки са пскуством од пре рата, Нацвопални Извршни комитет Лабурчст нчке партије вије дао аутономију ни новој Омдадинској лнтн. На руководству Омладппске диге валази сс Саветодавни комитет, чије дискусије могу бити. а често и јесу, ипгорирапе од стране Партије. Чак и званнчни лист Омдадииске лиге „Сошалист едванс" (Соцпјалистички напредак) иије издаван од стране Лиге' већ од страпе Kyhe з« транспорт, главпог седиппа Лабури• стичке партије. Руководство Лабуристичке партије, како се впдп, одбија д« прпхвати потребу једпе борбене омлвдинске органпзације. И поред ових мера предострожпости од страпе Националпот Извршпог комитета. упутар Омладичске лиге све јаче избијају тежње ка што широј аутономији. Те тежње су изражепе и копкретизоване у једном протраму са следећих пет тачака:

1. Једна годишња копференција иа Омладинску диту. 2. Делегати за r одишњу конферен цију Лабуристичке партије. 3. Пдвршни комитет, уместо досадашњет Саветодавног комитета. 4. Делетати за Нациоиалии Извршна комитет Лабуристнчке партије. 5. Један изабрани редакциони одбор &а контролу „Сошалист едваиса”. Ови захтеви. који су резултат тежњи великот броја члаппва Лабурп стичке омладннгке лиге. резултовалч су извесне „кониесије ” од стране На ционалног Извршног комитета. Ове „концеснје ” се гагто/е у нзвесаом при■ станку да се одриеи i една „експеримеп ■ тална ” копференција почетком идуИе тодине, где he re продискутовати чисто ортанизациона питања Лиге. Затим. дозволпће се да извесни одабрани мла • ди људп присуствују састапку Националнот Извршног комитета. Ипак, најосчовпији захтев једие оваквс ортапизапије, ла само омладина има право да оформи свој сопствспи протрам, на основу свакодпевне борбе у којој се палази, ни овим вије решено. Осамостаљење Лабуристичке Омла• динске лиге много бп значило и било кориспо особито данас кад је Савез комуиистичке омладиие, збот своје пот • пуне послушности Москвн. дискредитовап у очима младих људи и радвпка.

Адамс колеџ штрајкује

Септембра ове године је иа Адаис Колеџу у Наталу избио велики штрајк студената. Овај колеџ је један од најважнијих центара за образовање у Наталу (Јужноафричка унија). У штрајку је учестџовало преко 500 студената. У зиак протеста против слабе исхране студенти су одбили да ручају, неколико дана нису посећивали предавања и нису одлазили у капелу, као што се захтева у правилима колеџа. Управник колеџа је предузео оштре репресалије против штрајкаша. Око 200 студената отпуштено је из колеџа. После многобројних протсста студентима је обећако да he поновно моћи тражити одобрење за пријем у Колеџ. Но, сваки од њих

биће претходно позван на посебан разговор с властима колеџа. Многим студентима из других провинција ово претставл»а озбиљне потешкоће јер не могу да прибаве новац за путне трошкове, који су врло високи. Другом делу студената, који се спремају да постану учитељи, мансврисањем колеџских власти практички је спречено да наставе студије најмање за једну или двс године. Осам студената потпуно је искључено, без икаквих могућности за даљи наставак студија. Организација Афричког националног конгреса омладине за Натал упутила је властима колеџа протест због оваквих репресалија над студентима Адамс Колеџа.

Студенти црнци једног колеца У Златној Обали, раде У својој ботаничкој башти.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ БР. 1

реш Е њ Е

Водоравно: 1) За, ад; 2) Рало, млад; 3) Пораст, Локрум; 4) Кук, Власина, шех; 5) Слом, Осоје, Инка; 6) „Скуп”, ода, Клиа; 7) Охол, а, срок; 8) Алеп, Б.У.С.К.; 9) Пупин; 10) Шмрк, оцат; 11) Дара, г, емир; 12) Чиле, леп, обод; 13) Рака, Катул, осут; 14 Уме, „Фиделио”, Тео; 15) Андора толуол: 16) Соко, нерв; 17) Ка, га.

Усправно: 1) Кс, Ру; 2) Пулс, чама; 3) Рококо, Дикенс; 4) Зар. муха, шала, док; 5) Алав, пол, мре, фока; 6) Осло, лепра, Киро; 7) T'aco, пук, Лада; 8) Сода, п, Гете; 9) Лија, био, пулт; 10) Моне, сунце, Лион; 11) Алка, крш, амо, Олег; 12) Дар, Илок, Тибо, ура!; 13) Душник, Ростов (Пећа); 14) Мека, дуел; 15) Ха, то.

Приређивачки одбор игранки на Правном факултету расписује КОНКУРС

1. За три разносача плаката по Железнику, Жаркову и Панчеву. 2. за 12 редара, добрих психолога, способних да У свакој групи °Д 10 посетилаца препознају одмах најмање осам „падобранаца”, 3. за 4 вратара, јаке телесне конструкције. вештих у боксу, рвању и џиу —цицу. 4. за 2—3 правника кој'и he присуствовати. игранкама (није обавезно знање плеса) Плата по погодби.

ВРЕМЕ ЈЕ...

Секретар актива Н. О. апсолвсната: ~Е па другови да задужимо чича Перу да 1954 годипе организује опроштајно другарско вечс“

БУДУЋИ ПРВОТИМЦИ играће бољ у кошарку

Разговор оа Небојшом Поповићем, државним репрвзентативцем

Кошарка клуб ..Црвене звезде”, ко]и )е углавнсм састављен од београдских сгудената, у тску петогодишњег рада знбележио je низ успеха на стварању правог лика кошарке, омасовљењу и правилном схватању овог спорта код нас. Мушке и женске ссниорске екипе су прваци државе од 1945 године до данас, по пети пут, дск су јуниори осаојили по Једно државпо првенство. Од 54 иктернационалиа сусрета „Звезда” је имала SO победа са кош-разликом 1997:1762. Један од најзначаЈниЈих успеха екипе у иностранству Јс победа над првацима Француске и ИталиЈе и освајање првог места на Милапском турниру 1950. Данас се у екипама „Црвене звезде” кошарком бави око 100 младића и девојака. Лко зађемо коју годину уназад, прегледамо прве записнике утакмица, први о&Јављени тим „Звезде” изгледао Je овако: Поповић, Шапер I, Шапер IX, Димиђ, Стојковић, Влаховић. А данас? У тој „истој” првој постави видимо само Поповића! Данашњи стандард тим, костур државне репрезентације, стварао се систематски и на бази што чешћег и правилнијег подмлађивања. Сада таЈ тим, слободно се може рећи, спреман је да се мери са најбољим у Европи; ово зато што се првобитна девиза: „научићемо кошарку” није никада напустила. нити изгубила ма у чему од своје важности, већ се и данас на основу ње васпитазаЈу многи пионири коЈи he ускоро претстављати нашу кошарку. ЕКИПА КОЈА ЈЕ ОСВОЈИЛА СВА ДРЖАВНА ПРВЕНСТВА Браво „Звездаааа”! чуло се на кошарка стадиону, коЈи Је до последњег места био испуњен. То Је био завршетак важне утакмице. Маса љубитеља кошарке. раздрагано Је улетела у терен и окупила се око своЈих „звезди”. НаЈватрениЈи су их понели до свлачионице. Био Је то врло узбудљив призор коЈи се ретко, или скоро никада до тада ниЈе десио у Београду, да публика буде толико озарена после утакмице и да уради оно што се до сада није видело на кошаркашким утакмицама. Зашто баш овог пута? Победа! Али . .. то ниЈе била само победа „Звезде” над својим ривзлом „Партизаном”, него и победа модерније, динамичниЈе, праве кошарке коју сада, мање више, после овог почињу сви да усваја Ју. Скоро сваки сусрет има своје посебне дражи, обузима иас своЈим лепотама и темпом. Овог пута било Је више од тога. Никада толико узбуђивања, стрепње, драматичних и комичних тренутака као на овоЈ, одлучуЈућоЈ игри, више психолошкоЈ него спортскоЈ, чиЈих се целих 40 минута питало: „Звезда” или „ТГартизан” .. . А она Је и решила. скоро традиционално, питање првака 1950. То је и овог пута била „Звезда”. По пети пут . .. ЕВРОПСКА КОШАРКА ВИШЕ НИЈЕ ТАЈНА Спроводећи систематске припреме и упорно тренираЈући и уводећи све већи броЈ млађих итрача у своје екипе, кошаокаши „Црвене звезде” су постигпи безброЈ успеха. Ево шта о томе каже НебоЈша Поповић, играч и тренер „Црвене звезде”: Прошле године смо почели да уживамо прве и праве успехе и да осећамо плодове не тако малог и тако лаког четворогодпшњег рада. Имали смо низ победа у земљи, као што Је поновно освајање првенства и неколико успешних туриеја у ФранцускоЈ и Италији, тде смо v 8 суспета имали свега 2 пораза. Највећи успех победа над прваком фрагштске „Асвелом” усред Лиона од 38:36, бпла је врло значајна и изненађуЈућа за Европу. Тамо смо много обогатили наше знање и искуство и дошли до сазпања да европска кошарка ииЈе више таЈна за нас. Она ниЈе непобедива!.. Доцније се ово потврдило и турне Јом екипе „Партизана” и њеким успесима. У земљи се нарочито прошле године живо родило на развоју кошаркашког спорта. Изгледа, наставио Је даље НебоЈша Поповић, да смо и овде били мећу првима. Слободно се може рећи да Је наш клуб. коЈи Je свакии даном све масовниЈи. нарочито са млађим снагама, у неколико псстао „мала школа” за сиварање добрих играча кошарке. Код всћине беотрадских клубова („Железничар”. ЂСК па и „партизан”) налазе се углавном играчи којп су прошли кроз наше редове. Зато Је и даље остало, као прво у нашем раду; имати увек добар подмладак, што мислим да смо га имали. . . БУДУЋИ ПРВОТИМЦИ ЋЕ ИГРАТИ БОЉУ КОШАРКУ После повратка са турнира у Милану, инострани стручњаци су оценили игру кошаркаша „Звезде” као једну од najбољих у Европи. Тада је код нас почела да се развиЈа дискусиЈа о новоЈ кошарци, коЈу Је углавном приказивала „Звезда" на последњим утакмицама. У

вези с тим питали смо НебоЈшу за њзгово мишљење; Ради се о томе да сада пиз спортова мења свој пређашњи лик из више мање статичких прелаза у много динамичииЈе, а паралелно са тим мењаЈу се и њихова правила (рукомет, ватерполо и др.). Слично Је и са кошарком која у Европи и код нас сада трпи велике промеие. Да ли he то бити мотуђе да се постигне код нас. питали смо државног репрезентативца, мислећи при томе на примењивање кајновиЈег система модернв кошарке.

„Звезда” Је прва почела. Ми иастоЈимо да створимо такву игру коЈа he бити брза и покретл>ива, али што неће ићи на штету техничких фииеса, наравно према индивидуалним способностима самих играча, и игру са разнпм тактичким што опет записи од целог тима. Хоћемо „пуну” мушчу спортски и фер борбу. Поред тота m:i желимо да имамо публику и да Јој пружимо уживања у лепоЈ игри, Јер опа има добар укус к&д иас. Шта мислите да ли су наши дорасли за то?

Мислим, да Још за сада не, па чак ни државна репрезентација! Ево зашго: цела ова наша генерациЈа вуче по нешто од старих система и тешко he се прилагодити овом „новаторству”,.. Модерна кошарка треба да се разви Ја. Уствари, она захтева концентрацију свих физичких и психичких способности Jeдног кошаркаша. Наши данашњи играчи то неће моћи да постигну. Не кажем да »аша генерациЈа не може Још много постићи. Ми играмо добру кошарку, али подвлачим најбоља кошарка се игра у СЈедињеним Америчким Државама, а ми ћемо моћи да играмо тако тек тада када нас буде заменила млада генерациЈа коЈа даје много наде за то. Данас „Звезда” има два мушка и два женска Јуниорска тима, коЈи, како ка-

же Небојша, много брже уче оно што смо ми постигли, али, што је сасвим природно, уче мното лакше и брже оно што не поседујемо; складност свих напора, технику до сржи и осећање за разповрсност импровизованих комбинација, које he они временом добити. Да су речи Небојше ГГоповића тачне, гсворе многобројне чињенице. НајважниЈа Је ипак Једна; велики напредак чланова јуниорских екипа, чиЈи су се чланови нагло уздитли те данас са много успеха играЈу у наЈтежим сусретима, а чак долазе у обзир за кандидате државних репрезентативаца. То су Јовановић, Ћурчић и други.. . Они и њихови друтови ће играти много бољу кошарку... На утакмици „Црвена звезда” —„Партизан”, која је ималл да реши питање првака за 1950 годину, победила је „Црвеаа звезда” са 24:21 и тиме по пети пут освојила наслов пајбоље екипе у држави. На слици: моменат са утакмице, који показује к*.?ико Ј« она била оштра и узбудљи ва, где се борба водила лопту.

ХУМОР

УСПЕО КОНЦЕРТ МЕШАНЕ МУЗИКЕ

(Да би прекратили време код чекан>а обеда, абоненти студентског дома „Изо-Лола Рибар” користе за „свирање” клавир у трпезарији. Наш музички критичар присуствовао је једном таквом „концерту). У препуној сали мензе студентскот дома „Иво Лола-Рибар пет непознатих обожаввлаца музике извело је успео концерт клавирске музике посвећен делима још непо* знатијих комткхзитора. За клазир, подупрт за сваку случајност двема столицама, сео је први извођач Жика, студент ТВШ. Читавом својом појавом; широким раменима и снажним рукама, овај младић одмах је одао уметникв коме ово није први сусрет са клавиром, Са лакоћом, својственом само репродуктив* ном музичару великог формата, извео је Симфонију „Удри, ломи, руши!“. Ставови су били: форте; форте _ форте и форте форте фортисимо. Утисак који је извођење ове симфоније оставило нв слушаоце био ie заиста снажан и упечатљив Ако се за Моцартову музику може рећи да олаје топове на клавиру, зв музику Жике техничара може се слободно казати —то су тешке хау бчц? на клавиру! Под друтом тачком нвступила су гри студента НДВШ који су сложно као један. отсвирали клавирски концерт .Мало ја, мало ти” за шест

руку. Уметници, иначе добри другови, показвли су пуно смисла за колективно извођење клавирске музике. Било је право уживање посматрати тих шест лаких руку које као да се утркују која ће нре лупнути у клавир. Но, мождз би се могло звмерити извођачу у средини да није био довољно брз и спретан као његови партнсри. Али, ми се надамо да ће тај технички недостатак млади уметник упорнијим вежбањем отклонити. Мвли концерт модерне музике извео је медицинар Тале, реномирани уметник, чији су долазак на концертни подијум присутни бурно поздравили. Већ први звуци његове музике дочарали су нам сву привлачност модернистичког правца и приквзали нам Талета као клавиристу са пуно смисла за музицирањ® ове врсте. Његове дивно извелене тисхармоније (ту је ненвдмашан!), оешто исекциране мелодије и брииантни удари песницом у доње оставили су мало тежак лли зато врло пријатан утисак, Ката је нвјзад после 120 минута свог -онцертирања уметник устао, доекало га је бурно одобравање Отушевљено су полетели тањири, вии кашике које су разд{>агани слушаоци у знвк признања бацили пред уметника и на уметника.

футбалско првенство Универзитета

На састанку претставника факултетских футбалских екипа донета Је одлука да се услед неправилног наступа поЈединих футбалера пониште две утакмице; Економски—Школа МУП-а 6:1 и Природно-математички —„Техничар” Ј'4 и региструЈу са 3:0 у корист Шкпле МУП-а и „Техиичара”. у току прошле недеље одиграно Је пет сусрета шестог кола. Постигнути су ови резултати: ,/Гехничар”—Школа МУП-а 2:1, Пољопривредно-шумарски —Ветеринарски 2:2, „Медицинар”— Економски 2:0. НДВШ— Природно-математички 3:0, АкадемиЈа позоришне уметности —ВПШ 2:1. После ових сусрета табела има следећи изглед; 1. „Медицинар” 6 6 0 0 26*5 12 2. Школа МУП-а 6 5 ® Ј 10 3. „Техничар” 6 5 0 1 29:10 10 4. НДВШ 6 3 0 3 15:12 6 5. Економски 6 3 0 3 15:14 6 6. Пољ.шумарски 6 2 13 11:12 5 7. Ветеринарски 6 2 13 14:16 5 8. ВПШ 2 10 1 5:5 2 9. Прир.математ. 6 10 5 и:l7 2 10. АК.поз.умет. 5 1 0 4 3:18 2 11. Правни 1 2 « i о 12. Филозофски 4 0 0 4 г:34 w На утакмицу „Медицинар” —Економски 2:0. Економски ,)е уложио жалбу навопно због неправилног наступа играча Роглића, те се сада иста налази у расматрању. Овим Је завршен јесењи део повенства. Заостале утакмице из претходних кола одиграће се у току ове и идуће недеље. „МЕДИЦИНАР” —ЕКОНОМСКИ 2:0 (Од дописника са факултета) „Медицинар ’П; Радишић. Јовановић, Петровић. Кужшнчевић. Роглић, Обрадовић, Јовановић. Живковић, Марковић, Мичић, Кадсмбер.

Економски: Војовић, Колар, Караклајић, Бранисављевић. Миличевић, Јовановић, Мклонгин, Лепотић, Караклајић, Џепаровски. Живковић. Врло тежак терен „Милиционара” није сметао играчима да развију живу и борбену игру. Победио језаслужено „Медицинар’’ П и тако се учврстио у воћству. Одбране су бмле бољи делови екипа. Нови центархалф „Медицинара” Роглић био ,је најбољи играч на терену. Код Економског истакли су се голман Бојовић и центар-халф Милићевић. Голове су постигли Марковић и Јовановић П. Божић „ТЕХНИЧАР” —ШКОЛА МУП-а 2:1 „Техничар”: Ђорђевић, Најчевски. Анђелковић, Савовић, Смиљковић, Цветковић, Бешир, Кришановић, Војинов, Мариновић. Школа МУП-а: Јефтић, Газатти, Богдановски, Георгијевски, Новак, Мишковић. Чизмић, Илић, Басуревић. Грујић, Поповски. Игралиште „Текстилца” у Земуну. Терен прилично блатњав. Праваттрвенствена борба. Голове су постигли у 21 и 80 мннуту Војинов за „Техничара” и v 85 минуту Поповски за Школу МУП-а. Судио ie Миличић врло добро. М. М.

Сензационално откриће у математици

Ускоро (ако бог да здравља) поновићу своје предавање које сам У току прошле године одржао на вежбама студентима прве године математике, где ћу изнети доказ своје теореме како дијагонала ромбоида половн угао суседних страна. Забрањујем приступ оним студентима провокаторима, који су заборављајући да сам ја асистент а они само студенти вређали мене и моју теорему речима како тобоже „и У* ченик IV разрсда гимназије зна да моја теорема није тачна”. Схрећем пажњу свим заинтересованим на важност овог предавања, јер је оно синтеза мога целокугтног математичког знања. Доказ те теореме не може се наћи ни код Салтикова, ни код Пејовића, ни код Карамате, јер сам ја то први увидео. Мајке ми. теорема је продукат мога дугогодишњег научног рада. Владета Вучковић. асистент (још увек) при катедри теориске математике на Природно-математичком факултету.

Сањати...

...Лифт на ТВШ пешаћеш се пешке на пети спрат. ..Себе као економа планинарског друштва на факултету стећи ћеш гојзерице. ...Благајницу филозофског факултета чекаћеш пет сати на исплату стипендије и нећеш бити исплаћен. ...Разбијене носеве и поломљене зубе . не иди на игракку коју приређузе МВШ.

Шах

Problem broj 6

Mat u tri poteza. Za rešenje postoje dve mogućnosti. Rešenje u idućem broju.

Re šenje problema broj 5

1. Th2-h4 . . . • 1 g5Xh4 2. f3-f4 h4-h3 3. g4-g5 (mat). Druga mogućnost 1 Kf6-e5 2. Dd7-c6 g5Xh4 3. f3-f4 (mat).

УСПЕШАН РИД СЕ КРЕ ТАРИЈАГА АНТИВА I ГОДИНЕ

' . . u 4ft4 . Чекивни оачуа; 103 0U3213. Шгашшрија „БорОа' Веоград. кч.ардел.ево ik. Одговорни уредвик: Влада Митровић Уредништао и ад ~инистрациЈа Веоград. Балканска 4 гелефоа 23-4 ,