Студент

да добиЈу слободу изражаван>а. Потпуно Је разумљива онда и жалопојка истог Герасимова да од огромног броЈа чланова Савеза совЈетских уметника СССР минималан део учествуЈе на изложбама. Узгред буди речено колико Је у СовЈетском Савезу листова илм часописа самосталних органа уметничких удружења или група у којима уметниди могу да изражавају лично или колективно мишљев>е о проблемима уметности. ПогледаЈмо чиЈи су органи поменуте публикациЈе, најважниЈе за ову проблематику. „Искуство” Је заЈеднички орган комитета за уметничке послове при министарском савету СССР-а и организационог комитета совЈетских уметника. „СовЈетскоЈе искуство'* Је орган три министарства: даље „ЛитературнаЈа газета** ортан управе савеза совјетских писаца Уместо прагматистичког захтева за синплицизирање уметности, синплицизирање коЈе иде до најобичниЈе илустративности (у то смо имали прилике да се уверимо и код нас на већини радова четворице совјетских сликар«), требало би поставити захтев за подизање културе маса до тог степена да могу да схвате савремене уметничке тековине. Али тамо се радиЈе приступа еклектицистичком методу спа Јања изражаЈних сретстава из половине XIX века са новим садржаЈем, него ли тражењу новог израза коЈи би био адекватан новоЈ тематици. Интересантно Је како су данас руководећи људи у СССР-у у питању слободе уметничког стварања дошли на исте позициЈе на коЈима стоје западњачки капиталисти, као што су на исте позициЈе дошли и у многим другим гранама државног и друштвеног живота. Чарли Чаплин који Је због својих филмова „Велики диктатор” и „Гооподин Верду” извођен пред комисиЈу за антиамеричку делатност критикован Је од совјетске критике зато што у овом последњем филму ниЈе био близак народним масама, ниЈе одисао „духом творачке самокритике, атмосфеоом јасне. сигурне мисли” (часопис „РГови мир , бр, 5 од 1948 год., чланак Александра Лејтеса „Таленат и поглед на свет”). Слични методи пресиЈе и онемогућавања напредне уметности, као над Чаплином врше се и над друтим уметницима запада у нашоЈ штампи Је било говора о томе каква се сретства примењују против ВиториЈа Де Сике, редитеља филма „Крадљивци бицикла” или француског сликара Андре Фужерона. * Погрешно би било извести закључак да би у тражењу новог израза требало дозволити анархистичко шврл>ање кроз „модернизам”. Али да се из „мог в онизма” може много научити, да у „модернизму” има ного позитивних тековина коЈе су неопходне за даљи развоЈ уметности, чињекица Је коЈа не подлеже дискусији. Можемо Јгзети за пример Горанову „Јаму”. Ван сумње. „Јама” Је Једно од најбољих остварења наше новиЈе књижевности: истовреиено то Је дело написано Језиком модерне поезије: ~Крв je мо]е свијетло и моЈа тама. Блажену ноћ су мени ископали

Са сретним видом из очињих Јама; Од капл>а дана биЈесни огањ пали Крваву зЈену у мозгу, ко рану. Moje су очи згасле на мом длану. Никоме не пада на памет да овим стиховима, можда не сваком разумљивим, негира реалистичке квалитете. и погрешно би било у њима тражити надреализам, или их сматрати неким еклектицистичким спојем реализма и надреализма. У њима само треба видети нове оригиналне метафоре, коЈих у песништву до надреализма није било (сем, можда, по коЈи изузетак). Надреализам а он уствари ниЈе друго до хипертрофирана до бесмисла метафора може да делује позитивно управо у том смислу. Значи, у коришћењу тековина прошлих уметности треба наћи меру, тако неопходну свакоЈ уметности. Од уметника и његовог талеЈгга зависиће хоће ли он ту меру наћи или не. НаЈзад, слобода уметничког стварања се мора кретати у границама истшштог сликања догађаја. При том треба имати у виду да се уметничка истина разликуЈе од правничке, судско-хроничарске истине. Уметник не само што ниЈе обавезан да се, у сликању ликова у своме делу, држи оног редоследа догађаЈа како су они уследилч, и дескриптивистичког сликања особа како оне изгледа Ју. Код нас Је у последње време много дискутовано с „типичном” у уметности: вероватно ђе се та недовршена дискусија, у коЈрЈ Још није дат одговор на постављено питање наставити . Не улазећи на овом месту ни у покушаЈ давања било какве дефинициЈе поЈма „типично” мора се примити као непсбитно Једно свако дело које је сматрано за уметничко било Је истовремено и типично. И обрнуто, онде где није било уметничких квалитета, кије било ки типичног. * Чудно Је да Бранко Ћопић, књижевник са реномеом, коЈи Је дао значаЈна дела нашој новиЈоЈ књижвности, на начин како Је урадио приђе обради своЈих сатира, обЈављених у последњих пар месеци. Ликови Ћопиђевих сатиРа то Је конструкциЈа по свом облику неоригинална и у садржају и у форми. Ликови "Бопиђевих сатиоа као да су узети из Аверченкових хуморески или Романовљевих „Свилеких чарапа” дела у коЈима Је сензационалистичко-булеварским тоном напапано и исмеЈавано све вово што Је Октобарска револуција доносила. Само што Је Ћопићев израз. форма чак и иза њиховог. Једно поређење: Ћопиђ je напиоао после рата низ хумористичких прича. Већина, нарочито оне из збирке „Свети магарац” у коЈој су описани догађаји из Народно ослободилачке бообе, спадаЈу међу наЈуспелиЈа остварења наше сатиричне књижевности. Сетимо се само његове „Дуванске приче” то Је пуно оригиналних успелих вицева, успелих анализа ликова и ситуациЈа коЈи заслужују да буду карикирани. Но и у тој грани стварања као и у поезији и у приповетци, Ћопић Је у послератним годинама ишао силазном

линијом није се могло избећи утиску да квалитет Ћопићевог дела тргш на рачун количине натшсанога. Ево шта је и како Ћопић писао у једној од својих хумористичких приповедака о нашим министрима данас: то СУ Љ УДИ коЈи путују, као и сав остали свет, возом, заједно са селзацима из ма ког босанског села и са њима у возу разговарају. Када је сел>ак, сапутник министров дошо после пар дана у Београд код истог министра чекало га Зе, против његовог очекиваша, љубазно и насмејано лицв министра, шеговог сапутника из воза, на место строгог и неприступачног чиновничког лица из бивше Југославије, на које je овај сељак и био навикао, а иза кога Зе редовно стаЗало на зиду намргођено лизе кнеза Павла „као да Зе тог тренутка прогутао гуштера у сирћету или га Зе, не даЗ боже, то Зутро пољубила његова Олга”. Какво дивно поређеше и какав диван контраст! Овакав приЗем доживљуЗв сељак код министра за време, како то Ћопиђ у Зедној другоЗ приповетци каже, „баћушкиног курса”. и одЗедном, две године доцнпЗе, пошто се „курс” „променио * тај исти мгинистар се одваЗа у „овећу вилу, са свих страна ограђену зидом и отворену оамо према мору.., Грађену за вриЗеме старе, труле, ненародне.. , итд. ЈугославиЗе” и у н.ој летуЗе Зер му се „чини да he нешто изгубити од своЈе властите величине, ако се помијеша међу свЈетином”. А Зедна грешка у оваком начину сликања повлачила Зе и другу инспиришући се неистином, Ћопић Зе у уметничком отступку, што Зе тако нормално у таквој ситуациЗи, упростио до вултаризације своЗ стил. форму, израз. Ћопић у „Зеретичким” списима ниЗе дао кичег новог у форми нашој књижевности, није допринео њеном даљем развоЗу. Јер, коначно, тема бирократизма, н. пр., може бити, а то и јесте, обрађивана у књижевностима разних друштвних формација. Критику бирократизма у нашоЗ књижевности имамо и код Домановића и код Нушкћа али сваки од њих је ту критику спровео на друти начин, уносећи нове елементе у форму изражавања. Претпоставимо да Зе Ћопић узео „титтичне” примере извесних поЈава бирократизма код нас, чак ни онда. овим изражајним средствима, која су остала, како Зе то приметио велибор Глигорић, у оквиру „узора фељтонске традиције БенАкибе и анегдота Настрадин хоце”, он не би дао велико дело. Детаљна компаративна стилска анализа ранијих Ћопићевих хумористичких приповедака са овима последњима дала би. свакако, интересантних закључака о опадању уметничког квалитета Ћопићевог дела. и у томе Зе Зедан од не мало важних узрока неуспеху Ћопићевих сатира А овим случајем Зе још Зедном потврђено ттравило да неистинито (или, да употребимо сада много употребљаван а недовољно ттрецизан израз нетипично> не може имати уметничке квалитете, ма каквим ефектним сликовитим, кићеним стилом то било речено (а у овом случаЗу ни такав стил ниЗе постигнут). Но ниЗе Ћопић јединм коЗи је у последше време радио ва критизерскоЈ „књижевности”, „књижевности” која

је поставила себи за циљ негирање и ниподаштавање позитивних доститнућа у нашем јавном и друштвеном животу, култури, уметности итд. Постоје тенденције код неких писаца ка негирању сваке вредности свега онога што Зе на тим пољима постигнуто. не обазирући се на то да ли дело (или поступак) треба да буде критиковано или не. Најдаље Је у таквом раду, у „слободи” критиковања отишао Станислав Винавер са својим пахмздијама, Пародија је врло књижевни род мното озбиљнији него што га Еинавер схвата. Циљ пародије је скоро исти као и циљ критике оно што Је хипертрофирано у једном смислу, карикирати (у дословном значењу речи caricare товарити) до те мере, да јасно избије смисао, односно ©есмисао. таквог хипетрофираша. Пародија се може написати на свако књижевно дело; само питање Је колико смисла има свака пародиЈа? и, нарочито, колико смисла има пародија на успело књижевно дело? А Винаверове пародије су ишле баш ка негирању вредности наших најбољих књижевника, Прве њсгове „жртве” били су Ото Бихаљи-Мерин и оскар Давичо, а за њима Исидора Секулић, Панић-Суреп, Скендер Куленовић, и др., дакле, књижевници коЈи су дали најбоље прилоге нашој новијој књижевности. Винавер, npe него шт o почие да критикуЈе и пародира туђе, одиста вредне пажње стихове требало би да размисли о сво Јој књижевноЈ делатности данас, коЈа се наЈбоље манифестуЈе у циклусу „Пет песама из „Европске ноћи”.” Без обзира каква Је била жеља ЂопиКа и Винавера начин и резултат њиховог делања није само неспрееран и неумесан он Је, у крајњоЈ линиЈи, непријателзски, Јер негира наЈбоља тековине нашег друштвеног и Јавног животн. Резимирајмо уметничко стварање Сило Је и мора Сити подређено захтевим(l епохе. Можда наша епоха, епоха стварања комунистичког друштва, епоха која претходи потпуном одумирању државе, ставља извесна ограничења уметницима. Но та огарничења су такве природе да се код правих талентованих народних уметника и не постављају. Наиме, врховни захтев према уметности и уметницима Је истина. Свако отступање од истине води или у формалистичко-еклектицистичко пабирчењ е по уметности прошлости, или у прагмлтизам, а у краЈњоЈ линији и Једно и друго у ненародну двлатност. Окраничења у постављањ? захтева умфтницима ће. вак сумње, нестати кадл нестане и државе, Јер у ванкласном друштву неће постоЈати могућности за стварање негфИ.гиГсљских детга. А никаквог ограничења не може бити пред уметником коЈи у делу даЈе истину, који ту истину искрено прихвата који се бори за ту истину. Истина била Је, Јесте и биће основно гесло уметности. Спутавати слободу уметничжог стварања значи спутавати истин* у нашој земљи истина у политици омотућила je истину у уметности и слободу у уметности, На уметницима Је да iy слободу потпуно искористе.

Миле КУЈУНЦШБ

Критике и прикази

Историски гласник 1-2,1950 године

Историски гласник је орган историсхог друштва НР Србије. Излази трећу годину. То је квалитетан стручни часопис. Цил> му је да окупл»а историчаре Србије. Овај двоброј је изашао непосредно иза конферен. ције историчара Србије. У њему се налази део материјала са ње. Кроз нашу штампу се много говорило о информбир>овским фалсифи. катима Народно-ослободилачког ра. та наших народа. Но, није било дела у коме би се посебно и обухватно писало само о томе. Стево Маодуш у реферату „Наш народно-о-слободилачки рат и информбировске фалсификације” стручно је обрадио нека најосновнија питан>а поводом немарксистичке анализе Народноослободилачког рата, коју су изрекли ревизионисти из ЦК СКП(б). Писац се задржава на појединим фалсификатима и побија их. Доказао је да се у информбировским „оценама” Народно-ослободилачког рата крију немарксистичке поставке прикривене празним сбразама и цитатима. Народно ослободилачки рат нема сличног примера у историји. Из анализе успеха Народно-ослободилачког рата се види да је кроз борбу за националну слободу решено питање ооцијалистичке револуције. ИстакнЈгге су специфичности наше Рвволуције. Овај чланак претставља ггочетак у изучавању Народно ослободилачког рата. Тема захтева ширу обраду због огромног значаја и иокустава које наша Народно-о-слободилачка борба има за међународнот раднички покрет. У чланку Јована Марјановића „Радничка класа и КШ на изборима за Народну скухшггину” захваћен је занимљив проблем. Уз обчље материјала и докумената гсриказано је у- ' чешће радничке класе и КПЈ н а изборотма за Народну скупштичм у Ју. гославији од 1920 па до 1950 год. 1 Подвучена је разлика измеђ-у недемократских избора пре 1941 год. и ггуног развитка демократизма у социјалистичкој Југослгчији. Приказ I није потпун, али он ће ттослужити као солидна оонова за веће истори- ' ске студије, Др. Крешимир Георгијевић је ггриложио расправу ..Два непозната { списа Захарија Орфелина”. Оба докумеита се налазе у неиздатој VI { књизи архивске грађе др. Ивиђа. Пи. сана су Марији Терезији на немач- 1 ком језику, У уводу расправе оцртан је поло- * жај српског народа у Војводини У ” другој половини ХУШ века. Увод је писан под непосредним утицајем Орфелинових списа ито је наве- \ ло писца да не даје увек одређену 3 слику тог друштва. Стварање фсу- 1 далне хијерархије у Војводини пи- ; сац види само у вишем свештенству. 1 Међутим. код Срба у Војводини кра- i јем XVIII века, постоји већ формирано феудално друштво, а чотне га: 1 виши клер, официри и понекисве- ' товни велепоседник. Постоји и ста- * Ра балканска чаршија, но она не 1 значи (формирану) грађанску класу. 1 Такво друштво ће заузети став преМа револуцији 1848 год. Према томе, да ли се можемо сло- 1 жити да „кроз Орфелина ггроговара онај мали, ситни и убоги грађанин српски, који се згража видећи оно \ обкље и раскош у коме жипе и Уживају високи црквени поглаваои, а он сам притиснут даћама и глсбама тих истих поглаваоа и другим дажбинама и теретима, једва саставља крај са крајем”.? Не, кроз Орфелина проговара сит. ни чиновник митрополитовог двора. ; Орфелин је и сам тгрипадник тог феудалног друштва, писар, који има лотчних мотива за такво иступање. Орфелин говори више као хришћанин него као ттретставник грађанске класе. Он нотје против феудализма (тражи ослонац на аустриском двору) већ је само гпротив српске црквене хијерархије. Орфелин се не може тумачити као претставник буржоаске класе. Значај расгграве се састоји у томе што нам открива два драгоцена списа као изворе за познавање живота српског феудалног друштва У Војводини. Тачтто је што каже др Георгијевић да ова,.два непозната Орфелотнова списа дају занимл-иву грађу за дубље упознавање екоиомских и класно друштвених односа код Ср. ‘ ба у Аустрији у другој половинот XVin века.

Из расправе се сагледа борба српске црквене хијерархије за класне интересе. Важност је расправе у томе што је она допринос за изучавање наше књижевности XVIII века, без обзира што су Орфелинови списи на немачком. Посебну вредност претставља расправа Ивана Божића „О положају Зете у држави Немањића”. У историској литератури било је утврђено мишљење (у различитим варијацијама), да је Зета имала посебан и повлашћен положај у држави Нсмањића. То се у литератури повлачи од Мајкова до Јагоша Јовановића. Интересантно је да данас поједини исаоричари из Црне Горе прихватају „повлашћенот” положај Зете тшр. Лаиновић). Закључак о таквом положају Зете није извођен на основу изричитог податка, већ на утиску које су наметале? неке чињекитте. Изводила га је већина историчара. До сада кико кије посебно писао о положају Зете у држави Не. лтањића, чак није био прикупљен ни материјал о овом проблему. О томе се писало у оквиру општих дела. У овој студији се детаљно расправља о положају Зете у држави Немањи-

ha. Даје ce у главким цртама историјат целог питан>а. Уз јаке арцументо побијају се схваташ а појединих историчара. Студија је доказала да се на основу досадашњих истраживаша не може говорити о посебпом положају Зете у српској феудалној држави. Значај Зете у ггроцесу изградше Немашићке државе је велиж, алн посебног и повлашћеног положаја кије било. У реферату „Задаци археологије у Србији’' Милутин Гарашашш истакао је потребу сарадње археологије и историје, Осврнуо се на досадашњи рад на археологији у Србији и описао њене етапе развитка.. Поставио је низ задатака који стоје пред овом младом науком. Велики је задатак сарадника Археолошког института планско рекогносцирање целокупне територ!ије Србије. Циљ је тога да се у року од девет година стекне основа за стварање једне археолошке карте. Други велики задатак претставља испитивање Моравске долине, Задаци пред нашом археологијом неће се моћи спровести без потребних и способних археолошких кадрова. Археолози Србије немају свог

часописа. Они публикују у историском гласнику. У овом броју су описана ископавања у 1949 и 1950 години. Значајан је прилог Мирослава Марковића „Спартаков устанак”. Ради се о години у којој је устанак избио. Већина научника узима 73 годину пре наше ере; док совјетска историјографија, на основу Мишулинових резултата, прихвата 74 годину за избијање устанка. Мирослав Марковић побија Мишулина. Критика и прикази су опширно заступљени. Изазива интересовањо полемика Стевана ЈаlНТолека и Јована Ковачевића о уџбенику првог: „Историја државе и права ФНРЈ у феудалном периоду”. Полемика не штоди у обсстраним заједљивостима. На крају дат је приказ рада и дискусије Прве конференције историчара Србије, која претставља значајан напредак у размвки искустава у изунавању историје наших народа. Часопису се може замерити на сразмерном малом броју сарадника. И овог пута у њему иступају позната научна имена. О раду секција ттз унутрашњости нема пи помена. У часопису би могли да пишу научни радници ко.lи нису из Београда, а то у овом броју није учињено. Р. ПРИЦА

Србиновић Младен — Отац Платон —

Још један филм Жана Негулеска

ЏОНИ БЕЛИНДА

Жан Негулеско чотја се два филма дају у нашим биоскопима, (Хумореска и Џонот Белинда) рођен је у Крајови, у Румунији, почетком овог века. Био је сликар и позоришни редитељ (два елемента која су тако карактвристична у његовим филмовима) пре него што је отишао за Америку, тридесетих година. У Америци је радио код скоро свих већих компанија и после успеха филма „Збогом Оружје” (рађвнотпо Хемингвејевом роману), у коме је он као асистент режирао повлачење и ратне сцене, постао је режисер. Од десетак његових филмова два су позната и нашој публици. „Цони Белинда” је 1948 г. награђен на Биеналу у Венецији за главну улогу. Џен Вајмен није имала велику глумачку каријеру када је 1945 добила улогу у филму „Пропали излет”. За своју креацију у „Џони Белинда” награђена је за најбољу женску улогу године. Џони Белинда је прво била драма са великом шансом за глумицу која тумачи главну улогу, улогу потпуно без текста. Као и у краткој Стриндберговој драми „Јачи” у којој од две улоге само једна говори а друга слуша и реагује пантомимски, тако је и Белинда ограничена на пантомиму. Тежак али захвалан задатак за глумца од квалитета. Само док у Стриндберговој драми неми партнер остаје нем од индигнације и бујице речи говорљиве партнерке у драми Емера Хариса неми партнер је природно нем и глув. „Џони Белинда” се дуго давала као позо-

ришми комад на Бродвеју пре него што су је адаптирали за филм. Писци сценарија Ирмгард фон Кубеи Ален Венсан дописали су низситуација и створили су ман»е више шаблонску мелодраму у којој је главни сукоб између малограђанских злоћа и добронамерног лекара који својим поступцима не помаже н>ихове ситне себичњачке циљеве. Тај сукоб и његово решење у судници С-. хепиендом у пет-до-дванаест не би ниуколико заслужио нарочиту пажњу да се не одиграва око младе глувонеме девојке, жртве једног рибара. Једно људско биће које је својим физичким недостатком искључено из света осталих људи, глувонема девојка која живи на фарми свога оца, свакако је врло захвалан драматуршки материјал, J ао и велика могућност за глумца, Иако тај материјал пружа могућност за у психопатолошко, творци 'оилма „Џони Белинда” нису пошли тим путем. Баш напротив они као да су желели да у лику Белинде отелове симбол људске непокварености. То им је свакако пошло за руком углавном захваљујући изванрсдно осећајној глуми Џен Вајмен. Ако би се израчунало колико кадрова из филма отпада на У-Ј и тај број упоредио са целином филма, јасно би се потврдилг чињеница да је режисер користио лик Белинде са изванредним осећањем мере и Да није префињене пантомиме Вајменове тај лик би остао скоро незапажен. Њено мајсторство долази до свог врхунца у сцени изјаве љубави над колевком, где тиха мелодија њених сузних очију говори више него и најбољи монолог, У лику доктора (Љу Ејрис) „анђела чувара”, који се до крајњих граница залаже за оне које живот упућује на његову помоћ, као да се осећа наставак идеје о опстанку здраве индивидуе у поквареној друштввној оредини, идеје започете и недоречене у Хуморески. Пол Бореј није знао куда да пође, доктор то врло добро зна. Његово је место тамо где је потребан. Али доследни реалиста Негулеско није тражио драму у којој се романтицизира провинциски живот. Доктор не може да опстане у средини која из својих личких интереса не жели да га разуме и он се повлачи поражен. Као и у Хуморески, ни у Џони Белинди није дат дефинитиван закључак. Успостављено је примирје. А шта he даље бити...? живот he свакако дати одговор. Поред врло солидне глуме Љу

Ејириса и Џен Вајмен издваја се неколико прилично шаблонских ликова нарочито лик морнара, служавке и трговца. Егнес Муред и Чарс Бикфорд отац и његова сестра као да су на раскршћу између животних ликова и празних шаблона. Камера Тед Мак Корда, стваралачка компонента филма, инспирисана неопленерским америчким сликарством школе Грент Вуда, Коксовим и Лучијанијевим пејсажима, инсистирала је на подвлачењу атмосфере романтичног провинциског живота. То се нарочито јасно oceha у екстериерним кадровима пуним с_;ежине, сунца и ваздуха и у недељној атмосфери беле дашчане цркве. Али режисер је ту атмосферу дао кроз слику која служи као фон на коме се одигравају сукоби у којима је стално подвлачио поразно дејство малограђанских предрасуда и незнања. Са таквог ипак не одударају оне две строго реалистичке сцене насиља и убиства. Безефектна монтажа, често потпомогнута музиком Мекса Стинера, дала је добар ток и ритам радње. И поред својих драматуршких недостатака, филм Жана Негулеско „Џони Белинда”, нарочито по глумачкој креацији Џен Вајмен, заузима видно место у низу овогодишњих премијера. Ст. Петровић

Николић Мирјана Из Будве

КОНЦЕРТ СИМФОНИСКОГ ОРКЕСТРА РАДИО БЕОГРАДА

На концерту симфониског оркестра Радио Београда имали смо прилику да чујемо три страна и једно домаће музичко дело .Програм је захтевао од извођача максимум труда и студиозности. Интепретација пртграма дата је на начин који је пружио могућност осећања вредности извођених дела. Увертира „Руслан и Људмила” Михајла Ивановића Глинке (1804 до 1857) творца руске класичне музике, дата је врло пластично и изражајно. Разлике у темпима ове увертире испале су нешто потенцирано, што је ишло на рачун компактности дела. Tpeha симфонија у А-молу (недовршена) другог великог руског музичког ствараоца, композитора познате опере „Кнез Игор” Александра Бородина (1833 до 1877) типично је руска. Базирана на руској народној мелодици, она у сваком моменту ствара претставу руске

земље, њених људи и њихових расположеша. Бородинова недовршена симфонија дата је са несебичним залагашем целог оркестра да ово дело интерпретира што верније. Покушај је улшогоме успео. Извесни суптилнији делови симфоније захтевали су да буду г ’e обрађени. Као hy тачку имали смо дело домаћег аутора „3 мојих брегов” Крешимира Барановића на текст Франа Галовића, чија је поезија добила свој адекватан музички израз. Интересантно и богато оркестарско дело чија вокална солистичка партија има исто толико вредности колико и оркестарска, „3 мојих брегов” Крешимира Барановиha, стекло је важност репрезентативног дела југословенске музичке литературе. Интерпретација овог дела била је уједно и најуспелија тачка вечери, захваљујући диригенту и оркестру с једне стране и умногоме солисти Ружђаку с друге стране. Симфониска поема „Римске фонтане” Оторине Респигија (од 1879 до 1936) комозитора чије стваралаштво садржи карактеристичне елементе импресионизма, била је озбиљан задатак како за оркестар тако и »а диригента. Дело је изведено са много динамичких финеса и пластичних оствареша. Исцрпнија студија овог дела подигла би на још већи ниво и онако солидну интерпретацију. Увертира за оперу „Холанђанин луталица" Рихарда Вагнера, .доживела је у кратком периоду две интерттретације на нашем концертном подијуму. Ово снажно дело оснивача музичке драме добило је у последшем извођен>у особиту вредност израза. Солиста Владимир Ружђак дао је своју солистичку партију музички и вокално беспрекорно, Диригент Крешимир Барановић сигурно је водио оркестар који није увек у пуној мери одговарао на шегове интенције. н. Грба

ГОДИШЊА СКУПШТИНА КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКОГ ДРУШТВА „МИКА МИТРОВИЋ“

Пре кратког времена одржана је скупштина Културно-уметничког друштва Медицинске велцке школе, Исцрпну анализу рада дао је потпретседник друштва у свом реферату. Констатовано је да је друштво, и ако релативно младо (основано 1947 године) знатно напредовало од прошле године. То се оглвда у оформљењу нових секција које у последње време превазилазе уобичајене оквире. Наглашвно је да се избегавају укалупљени оквири при избору репергоара као и потреба побољшања њиховог квалитета. Помоћу стручних руководиоца и под условом да се ангажује што више чланова, то ће се моћи остварити у кратком времену.

Проблем реквизита, просторија, инструмеиата решен је, јер је друштво потпомогнуто свотом од 400.000 динара. Један од основних задатака друштва у овој години је омасовљење секција, затим, веће учествовање у култЈгдно-забавном животу школе. Радиће се, даље, на подизашу идејности и теоретском уздизању чланства, упознавајући их са стварањима уметника код нас и у свету. Дискутанти су се углавном сложили да друштво има здраву основу и ггравилну линију рада. Нов а управа he искористити постојеће форме и проширити их. Са ггожртвоваким и дисцишшнованим члановима друштво ће се лако прихватити нових задатака.

Дамјаповић Димитрије