Студент

Јубилеј »БРАНКА КРСМАНОВИЋА«

Ових ће дана културно-уметничко друштво студената Београдског универзитета прославити пет година свога рада. Прославу своје петогодишњице његови чланови дочекују крупним тостигнућима свога интересантног, али и напорног рада на развијању и уздизању наше уметности. на њеном ширењу међу студентима и осталом омладином п грађанством. Тек што се земља почела опорављати од ужаса рата, напредни студенти, имајући пред собом славне традиције студентског покрета из блиске прошлости, окупили су се да и на пољу уметности даду свој допринос изградњи земље и култур ном уздизању омладине. НаЈстариЈи чланови друштва се cehaiv тих првих дана великих материјалпих и организационих тешкоћа, када осим огромне љубави за рад нису скоро ништа имали, али са којом су уз велику помоћ Партије и народне власти успели да створе језгро културно.уметничког живота на нашем Универзитету, и да после петогодишњег напорног али и плодног рада изграде такав ансамбл, који данас претставља једно од најбољих аматерских друштва у земљи и својим се квалитетом приближава професионалним апсамблима. Још од првог дана свога nocrolaња, чланови друштва нмали су стал но пред очима речи свога великог и вољеног друга Тита, који је, пошто је победонооно извео наше народе из Народно-оелободилачког рата, поставио нове задатке, задатке Koie је сваки грађанип ове земље већ носио у срцу: да после велчке побеле у рату, треба извојевати још једну и још већу победу изградити земљу као високо културну и напредну, да култура. просвета и У метност постану пуна и права својина пајширих народних маса и да по своме садржају и власништву буде истинскц народна. Студе^тг тг о културно-уметничко друштво „Бран ко Крсмановић” кроз пет голина свога рада остварило је део својих задатака. Поникло на традици.јама напредног студентског покрета ивезано за његову борбу, после победе наше народне револупије оно је ■ развило своју делатност на културно-уметничком узпизању наших стулената и омладине. Нови послератни услови то су омогућили. Широку инппилативу коју Је друштво имало, обимно је ма- теријално помагала народна власт и масовне организације. Та је помоћ нарочито била потребиа и обилна у протеклим голинама, када ле она вишеструко премагаала сопствене приходе друштва. Тако. нпр., дотације у 1948 год. износиле су 889.615 дин„ у 1949 год. 1,613.400 дин., а У овој, 1950 год„ 2,041.000 динара. Друштво је са своје стране оправдало то поверење тиме што је на разним фестивалима, такмичењима и иступима увек било међу првима и достојно репрезентовало свој Универзитет. Тако нпр. на Свесавезном фестивалу 1948 год. позориште је освојило прво, а хор и фолклор треће место. На студентском фестивалу 1949 год. друштво Је учествовало ван конкуренпије. а солисти су освоЈили пет првих. тои друга и тгаа. трећа места. На истом Је фестивалу посебно награђеп камерпи дуоСамо у току протекле шкпдске године чланови су дали 45 940 падних часова на приттремању програма за 65 кондерата коЈима Је присуствовало око 30000 гледалаца. За време прелизборне кампање пруштно Је организовало агптку по Србић* којз Је дала 11 приредби и 9 омладинских весеља. На грздскоЈ cmotph ноеембт ове годипе. друштво Је са своЈим сетгаијама учсстеочало на сзимпред виђеним прирелбама. Само ових неколико детал>а јч* еао похазују холнхо Је ЈЗранко

Крсмановић” успео да широко развије своју делатност и кроз њу својим искуствима потпомогне формирању културно-уметнмчких друштава на факултетима. Делатност „Бранка Крсмановића” није остала само у границама нашег универзитета. Одашиљање културних бригада по омладинским радилиштима наше земље, успешие турнеје по читавој држави, допринеле су упознавању наше омладине и грађанства са квалитетно високим културно-уметничким животом који се одвија на нашем унмверзитету и дале доприноса братском зближавању наше омладине. Име иаше земље и натег Уннверзитета пронео Је „Бранко Крсмановић” и у иностраиству, успешним иступањем своје групе на фестивалу у Прагу. Приличан број напшх уметнкка везује почетак своје делатности за рад у овом друштву, где су стекли прса одушевљења и прва искуства. Друштво прославл>а пет година свога постојања и рада са близу 300 чланова разврстаних у седам секција. Оно је организационо сређено и располаже са потребним просторијама, инвентаром и реквизитима, те ће се у даљем свом раду моћи да пздржава из сопствених извора. Постигнутим резултатима и искуствима у неговању хорсде и инструменталне музике, а нарочито у стилизацији народних игара, друштво he у даљем раду, са све већим залагањем чланова, проширити посткгнуте успехе и ући у шесту годину рада са светлим перспек тивама.

ji Студенти као и сва наша омладлка дочекују Дан Армије лепи '! и појачаним радом на часовима предвојнич? I[ обуке и ванармиског васпитања.

ИЗЈАВА НOВOГ РЕКТОРА Поводом преузимања дужности

Питање; Који су Вас и Ваших сарадника непосредни задаци после Вашег избора за ректора. уборби за даље побољшање наставе и успешну изградњу медицинских кадрова на Медицинској Великој школи? Одговор: Наши непосредни задаци 'су да наставигао напоре ранијег руководства за стварање што повољнијих услова за наставу како би студенти имали могућности занесметано студирање и што успешније обављање практичних веж-6и и лабораториских радова. С обзиром да број студената у сва 3 факултета далеко премаша капацитет наше Медицинске Велике школе, успех се може постићи само ако се недостаци савладају пожртвованим радом и то како руководства Школе, чија Је основна брига и тежња да Школи осигура довољан број наставника и помоћно-наставног особл>а, ваставних база, учионица, вежбаоница, лабораторија, уцбеника, учила, осталог прибора и слично тако исто и самих студената, који својим већим залагањем и марљивијим радом Могу у великој мсри нобољшати успех Школе као целиве. Питање: Како ое по Вашем мишљењу после одлука Ш пленума Централног комитета КП Јзггославије побољшао квалитет рада на факултетима Медицинске велике школе? Одговор; Одлуке Ш пленума ЦК КШ, коЈе показуЈу колика се брига поклања школству, настави и народном здрављу. имале су повољног утицаја на рад у свим факултетима Медицинске велике школе. Поменутим одлукама државног руководства дате су Јасне смернице и истакнути циљеви, и сви наши напори иду за тим да се они што потпуније и што боље остваре Питање: Ове године је на Мвдицинској велихој школи понављало преко 800 студената, а известан број треба да изгуби право на даље школовање; да ли је по Вашем мзцпљењу то само резултат слабог рада тих студената и пооштреног критеријума од стране наставника, или има и каквих објективних разлога, —недостатака у наставном плану и слично? Одговор: Понављање године несразмерно великог броја студената и губитак права на даље школовање

Поводом преузимања дужности, редакција је новоизабраном ректору професору др. Кости Тодоровићу поставила неколико питања у вези са будућим радом ректората. Овде доносимо та питања као и одговоре које је проф. др. Коста Тодоровић, ректор Медицинске велике школе, на њих дао:

знатног броја студената Медицинске велике школе нису последица само нехата, нерада и недовољног залагања студената, нити пооштреног критеријума наставникаили нереалних наставних планова. већ су последица и извесних објективних тешкоћа које су појединцима у великој мери отежавале студирање. Морам нагласити да је велики број ипак успео да савлада све тешкоће и да са врло добрим и одличним успехом и на време ноложи све испите. Питање: Неки наставници сматрају да постоји у извесној меринесклад између теориског и практичног знања студената, односно да практично знање заостаје за теориским; да ли је то и Ваше мишљење, и шта треба предузети у границама објективних могућности, да би се овај несклад отклокио? Одговор: Капацитет наше данашње Медицинске велике школе и њених установа, института, клиникаилабораторија, није у складу са бројем студената, па услед тога по-

стоје несумњиви кедостаци који се огледају врло често и у несклаДу теориске и практичне наставе. али напори народних власти. залагање руководства Школе и марљивији рад студената дају оправдану наду да he се ови недостаци моћи у догледно време осетно ублажити ако не и потпуно отклонити. Питање: По којим питањима очекујете већу помоћ и ангажовање омладинске организације Медицинске велике школе да би се побољшала и даље продубила сарадња са на<!тавницима? Одговор: Сарадња омладинске организациЈе Медицинске велике школе може бити од драгоцене користи Школи за постизавање бољих резултата у настави. Већа радна дисциплина. економисање радног времева носвећеног школи и пауци, уредније похађање предавања, већа пажња при практичпим вежбама и ближи контакт студената са наставницима по питањима обраде стручних и научних проблема,— све то може припомоћи да сарадња студената са наставницима буде што приснија и плодни Ја. А тиме he се осетно унапредити и успех целе Школе од које земља очекује формиран»е спремних и способних стручњака—чувара народног здравља.

О неким проблемима организације Народне омладине Филозофског факултета

Изменити стил рада

Да 6и једна организација могла да иступа, дела и фунхционише као целина морају ое у њој самој неопходно извршити извеоне ггредрадње које претставл»ају полазну етапу у њвном животу и деле је У крајњо] линији од скупа међусобно неповезаних појединаца. Те су пгедрадње усмерене у првом реду на одређивање циља, давање смера организацији и на њено организационо учвршћење. Све те хтредуслове имају наше омладинске организације на факултетима, а осим њих и дугогодишње радно искуство чији корени задиру у активност организација СКОЈ-а на Универзитету. Статутом Народне омладине Јут<> славије дат је костур нашим омладинским оргаиизацијама, одређене су дужности и права чланова. За* кључцима пленума Универзитетског комитета Народне омладине трасирани су оквири пута којим ће се кретати ове године активност Народне омладине на Универзитету и који he се остваривати и разрађивати на факултетима саобразно спе-

цифичностима њиховог рада. Да ли he се ови задаци у потпуности са успехом остварити, да ли he бити равномерно и извршавани зависи од организационог сређења факултетских омладинских организација. Међутим до данас, кад већ улазимо у задње дане првог семестра, у неким организацијама се у овом погледу мање или више рамље. Типичан пример пружа Филозофски факултет. Успешног рада на овом факућтету на коме има велики број чланова Неродне омладине, што значи да на њему постоји реална основица за добар рад, неће бити све донде, док секретаријати актива и факултетски Комитет Народне омладине не овладају потпуко организацијом. Инвче, може да дође до опасности да њихово руковођење тако великом и компликованом оргаиизацијом буде фиктивно. Стање евиденције Шта је до сада у овом потледу учињено? Ако поставите питање (Наставак на друтој страни)

./■ Саркофаг из Литековића

СА АРХЕОЛОШКОГ ИНСТИТУТА

Јустинијанов град

Словенски шлем нађен у Сави код Београда Пре нешто више од две године У непосредној близини Главне поште копани су темељи за нову зграду Танјуга Неуморне руке бригадира оштрим замасима избацују земљу. Одједном звекет један ашов удара у тврди предмет. Мало затим указала се камена плоча и коначно цео камени саркофаг. Дошли су археолози и констатовалк: римски саркофаг из П и П1 века пре наше ере, Целом дужином садашег Булевара Црзене армије па све до Техничке велике школе. протезало се римско гробље. У саркофагу је нађено посуђе (за загробни живот) и нешто накита. • * • Кроз гвоздену капију, пролазећи двориштем долази се до скромне зграде Археолошког института Мрачан ходник. дрвене степенице, неколихо витрина са ископинама и ступамо у разговор са др Милутином Гарашаштном. секретаром Института. Институт је основан 1947 године са циљем испитивања свих архе*

Римски саркофаг Остаци византиског града Етногенеза Словена Величо интересовање студената, мала помоћ катедре

олошких споменика на територији Србије. Нарочита пажња посвећује се словенским староседеоцима, јер су та испитивања била највише за* немарена. До сада су вршена пско* павања... Овде је &io Јустинијапов град Недалеко од Лебана раде археолози уз помоћ студената. Ту се налазе остаци византијског града, који је подигао цар Јустинијан. Преко писаних извора дошло се до сазнања, да је он био пореклом из наших крајева и да је негде у овој области подигао град, који народ по предању назива, „Царичин град”. Није то једино налазиште, има их још. За „градилиште” (утврђење), код Кикинде зна се, да је прво словенско утврђење. Састоји се из бедема насутог земљом, где се У старо врвме склањало у случају опасности. У Жаркову је откривено насеље из млађег каменог доба; у селу Добрачи код Крагујевца први пут су откривени словенски гробови; нз Горњем Граду у Беотраду проучаван је по старим плановима замак деспота Стевана Лазаревића, Све ово испитују сарадници Археолошкот института. Од почетка рада са њима тесно сарађују студенти археологије архитектуре и истори,ie уметности Учествују на свим радовима као помоћно стручно o-, собље и пружајући велику помођ Институту, они се оспособљавају за самосталан рад. Интересовање за ову грану науке код студената је

велико. Они желе што тешњу сарадњу са Институтом, али.., катедра Археологије врло мало је заинтересована практичним радом студената, тако да ови самоиницијативно, користећи и приватне везе одлазе на терен. Шта су археолози пронашли УУметничком музеју наилазимо на разне ископине, дело Археолошког института, које сведоче о животу и обичајима старих Словена. Византијски списатељ Прокопије пише о њиховом животу; „Живећи на ступњу војне демократије, они заједнички врше све послове; све им је тако ређи заједничко”. У једној витрини словекскц шлем недавно пронађен у Сави код Београда. Оружје, врхови за копља, разна оруђа за свакодневни рад, сведоче о прилично високом ступњу културе. Жута камена плоча са урезаним словима одаје нам „Темнићански религиозни натпис” из XI века. На једном зиду висе неке врсте камених плаката. То је „Трачки коњаник”. Испод слике је натпис: Свети коњаници чувају делимично култ божанства „Трачког коњакика”. Многи орнаментски украси нашег народа, воде порекло из преисторијских времена Балкана, посредством Трачана, Разне преслице сличне данашњим, посуде из Жутог Брда, керамика из Вучедола, показују нам украсе и шаре карактеристичне за старе Словене, које су се задржале и до данас.

Идући кроз ходнике Музеја У* познајемо се са разним облицима накита које су Словени наследили од староседеоца, Илира и Трачана. Огрлице, гривне, минђуше, украшене и тешке, остали накит ношен у римско време, Словени су употребљавали у раном средњем веку. У једном стакленом орману мала изломљена статуа; „Идол из чаршије”. На њему се распознаје ношња са шарама, истоветним оа нашом данашњом домаћом радиности. У ношњи наших народа сачувани су многи елементи из преисторије Валкана, наслеђени oft Трачана. Неколико модела саркофага и гробкица са озиданим каменим плочама, доказују да су и ово наши претци наследили од Илира. Пронађеии су; илирски гроб у селу Клинци код Вал»ева, српски гроб у Маргуму (IX —X век), Бирчанско гробље код Ваљева (XIX век) итд. Римски саркофази својим обликом куће са кровом на „две воде” и орваментиком, посталм су узором

за многе надтробне споменике Јужних Словена. Разне шаре на саркофазима које претстављају оружје, коње и др. сведоче о ратничком духу Словена. Наилазимо на „светлишта” (божанства). Разни примери говоре о многобожачкој вери. Светлиште у Аркони налазило се у обично) sУћи, саграђеној од балвана у чијој oe средиии налази кип божанство. Дитмар, немачки хроничар из X и XI века вели о Полабским Словенима: ~Колико имају крајева У њиховој земл>и, толико је храмова и кипова' богова које поштују овм неверници...” • ♦ • Археолошки институт је доста учинио на путу проучавања живота и обичаја старих Словена, али оа још није рекао све...

ПРИМЕНА КИНЕМАТОГРАФИЈЕ У НАСТАВИ

Филмске вечери на Медицинској великој школи

Пре рата је филмско оделење Хистојошког института. Оделење је било мало. Служило Јв само потребама Института, У току рата оно је готово уништено, Послв ослобођења, на иницијативу професора Костића основан је фото-фмлм ски завод. У оквиру завода поред осталог врши се снимање паших наумних филмова. Снимљено их Јв укупио 12. Део филмова обухвата занимљизе слумаЈеве са свих клиника. Други део су онимљене тегаке операције као на кичмено! мождини, срцу и сл. Ови филмовн по садржа.ју и нв заостају за иностраним. Са овим филмовима се покушава да репш проблем демонстр.чција, Јер студенти. због великог броја, тешко могу да прате практимне всжбе на болесницима. Филмски завод организу.Је филмске вемери. У току ове гоколске пн дине на МВШ одржаио Је девет квих вечери. Филмови су праћенм демонстрациЈама и т> г мачен.им» стручњака. На вечерима студентм употпушују стручна знања. Поред паших филмова приказују се и страни из различитих земаља. За сада су обезбећенн филмови за целу ову школску годину. ’ Између других дата су лва иитересаптна филма. Први Је фпанцуски „Semova torakoplastika sa apicolisom”. Снимљен Је у Пастеровом заводу у Паризу. Други Је амерички филм „Coleptomia”. Оба филма приказуЈу компликоване операппЈе. Посета м интересовање за ове филмове Је велико. Одзив на филм*'- ;im вечерима Je задовољавајући. Примећује се да студенти млађих година у већем броЈу присуствуЈу на њима. Међутим, има случајева да се доводв гледаоци са стране, што онемогућава праћење филмова студентима медицине, јер Је ова „пестручна публика” на вечерима недисциплинована. Са друге стране само мали број студената IV и V године, којима су ти филмови најпотребнији, долазм на филмске вечери.

Зоран Димитри Јевић

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА Н АРОДЛ # Оштт ОРГ АН НО СРБИIЕ НА БЕОГРАДСКОМ IETV И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА ГОДИНА ХП БРОЈ 34 • БЕОГРАД, 18-ХП-1950 ГОД. • ЛИСТ ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ НЕЛЕЛ>НО • ЦЕНА ВРОЈУ 3 ЛИНАРА