Студент

ХУМОР

Сцена стара иѕ семинара

Зима иде, хладно свуда. Сваки огудент мисли: „Куда поћ и и учити?” Дрва нема у свом стану увек, свако, а У хладном није лако, ни седети, ни лежати, камо л’ испит припремати. За те ствари, веле стари, вајбољи су семинари Ту је топло, греје пара. узмеш књигу из ормара, седиш лвпо, па лагано иде као подмазано. . , , Дивно, брате, мислим, кад људи* ма тако прија идем тамо одмах и К . . . Н* виде се просто врата од огласа и плакзта! Једне плаве, друге беле, ал и једно исто веле: мир, тишина нека влада! Без тишине нема рада! Ал унутра гужва права. Сваког часа шкритгне брава. Улази се и излази, на мир нико ту не пази. . . У сали је дваест клупа. Ту је цела осма група, преко двеста студената. Клупа прима само двоје али у н»ој седи троје, док остали скромно стоје и чекају време своје. За капуте права мука: Нема нигде чивилука; на клупу се слажу craipy, Бацам и свој на камару и одлазим ка ормару, право библиотекару; Другарице. овај, знате, да л' би хтели да ми дате ону кшигу, знате сами, , . За дипломски потребна ми. Она седи, нема. бледа. Ирпод о-ка мене гледа. Књиге то су сада за њу трице плете неке рукавице Зима иде, хладно. зна се, за мећаву

припрема се , . . Одједном м и рече: Тише! Не радимо данас више! Ал‘, молим вас. . . Доста друже! Спавали сте м*»ло дуже. па је ето прошло време. То ми рече, па занеме Како човек то да схвати Тек је сала девет сати! Замолих је још једанкут, Она —неће ни да чује Поче Да ме грди, псује Лице јој је било строго. А ја? Шта сам друго мого. Крај клупе сам једне стао м новине прочитао За то време покрај мене безначајне теку теме. Свако прича у сав глас. Неко седи, чека час, други опет доручкује, трећи „малу” очекз’је. Неко с клупе баца свеску, неко зв*ижди „хумореску", Тек понеко нешто пише и на сав глас виче: ТИШЕ! Изашо сам на улицу, мрзовољан сав у лицу. Тешко томе ко се нада овде знањем да овлада. Сложене су. брате. ствари, ови каши семинари! . , . Љ. Ст.

Инжињер би Гаша био Интеграл га дави, Затим хтеде у „докторе” Ал‘ и ту заглави. Даље хтеде „проф а ” бити Болеће га глава. Онда хтеде ветерину Убошће га крава.

ГА Ш А (по Змају)

Променио тако Гаша десет факултета, Ништа лењи не заврши Није вел'ка штета. Сталиша Тошић

Посвећвно студенту ко)и „тражи себе”. Шумарство Је заволео Ко he гледат вука? ФармадиЈу силно л»уби Ал’ му дрхти рук а . g Хемичар би радо био Диоксид га гуши. Све што Гаша прстом такне, Све се нагло руши.

Хидрометеоролошки извештај Опгата атмосферска ситуација. Време је даље ттроменљиво. Са приближавањем јануара, шири се зона виооког хтритиска на читаонице и библиотеке. У зони условно уписаних забележен је нагли пораст температуре. Конкретне атмосферске прилике Над подручјем студентскот дома | „М. Ђилас” разбеснела кошава и даље носи облаке прашине и блата које висински фактотж стационираии у сфери балкона дома, чисте са својих ципела. Са исте висине пало је и неколико метеора у виду кутиja од конзерви, цепаница и комада угља великих као песница. Тежих последица није било. Над Филозофским факултетом густа магла која се спустила већ у раним јЈггарњим септембарским часовима, и дал>е омета нормалну видљивост, те Комитет Народне омладавне још није успео да види колико има чланова Народне омладине на факултету. На подручју дома „Иво-Лола Рибар” влада и даље незапамћена су* ша. Водостај и дал>е пада, тако да постоји опасност да вода сасвим пресуши. (Компот је на пр. пао з а још пет сантиметара, тако да твегов ниво сада изиоси свега три сантиметра). На Архитектонсом факултету сунце још није успело да изађе. У ходницима мрак. Дивна дуга од разнобојних плаката пружа се преко целе ауле Правног и Економског факултета.

мрв и ц Е Неки студент прочитавши у кн>изи пословицу „Лака вечера дут живот” одушевл>ено је узвикнуо; „Ура! ја hy бити бесмртан!’’ Студент се хранио у Ошптој студентској мензи • * • Један домац подигао је са пода своје собе бачени папирић и бацио га у... ходник. „Кактус” бр. 1, илустрована зидна ревија Ш год. НДВШ.

\А,lлШмрОмо-:... „.. .Еј дасо! Што ми ниси послао оног шефа у комисију... О, здраво мантупе! Тебе никада видети на проби... Вре фрајеру, што ме превари за схну плакату.,. Добро лафице. пријави се Цици...” У комитету Народне омладине Филозофског факултета за време рада.

МАЛИ БРОЈ СТУДЕНАТА БАВИ CE СТРЕЉАШТВОМ

Ценећи велики зиачај стрељаштва и као спортске гране и као сред* ства за јачање одбранбене иоћи наше земље, на Упиверзитету са много успеха ради стрељачка дружина. У овој грани фискултуре која ,је имала врло малу традицију морало сс почети испочетка. Сама потрсба широког и свестраног ванармиског васпитања свих студепата наметала је озбиљнији и потпунији рад ове стрељачке дружине. Стрељаштво као спортска гранз пружа пајвећи допринос панармиском во.јном васпитању. Зар је мали успех ако се рсцимо 5% студената оспособи да на 300 м. могу непријатеља погодити у главу из првог метка, 25°/e да могу успешно гађати из првог метка, а сви остали да могу пз 3—4 метка такође погодити циљ? Досадашњи успеси стрељачке дружине, према условима за рад, потпуно задовољавају, али према потре Рама. задацима и интересован»у студената, то је још далеко од успеха. Неоспорно, да освајање првенства Београда, победа v војничкој пушци на Трећим студентским играма, освајање првог места на првенству ФНРЈ из једног става и другог места у такмичењу другарица да су то успеси, али број од 1634 студента, колико их се сада бави стрељаштвом. mije ни издалека довиљан, када се зна да на Универзитету и великим школама студира око 30.000 студената. У недељу, 24 децембра, у 9 часова на Правном факултету ће се

одржати годишња скупштипа стрељачке дружине Универзитета. на којој he се изнети досадашњи резултати и дати смернице за будући рад. Скупгатини he присуствовати делегати са факултета, велик број студената, парочито обвезпика предвојничке обуке, који he се овом

приликом упознати са садржајем рада ове важне спортске организације. Заједно са факултетским фискултурним руководствима студенти ће схватити да сви спортови немају исту физичко-ваопитну вредност. пего се међусобно допушују и да већи број спортских грава даје ширу базу и могућност за обухватање већег броја студената и н.ихово свсстрано физичко васпитање. М. Ђорђевић

Студенти-стрелци у Миријеву

Мета број 18 имала Је 7 поена Ни]е нам ни било потребно упитати где се налази Миријевско стрелиште. Ми смо га и онако сами нашли. — Последша станица ..шестице”, па лево и ето нас одмах на томе месту где се сваким даном, а поготову неделлм, сакупља ју студенти да 5и провели известан део свога времена. Недељом и средом студенти активно учествују у гађању, а осталим данима они тамо одлазе да би посматрали своје искусне другове и да би од њих понешто научили. Улазимо у стрелиште. Заиста, мало нам Је необично. Сваки пуцањ нас нехотице натера да се тргнемо. Али, не мари. Не потраје много времена и ми се на ову атмооферу навикнемо. Чак би нам и необично било да пуцшава престане. Стрелиште Је масовно посећено. Обилазимр га. Овде гађају ученици у присреди, ево припадника АрмиЈе, тамо су наши државни репрезентативци, а одмах мало даље од ших налазе се студенти. Прилазимо им. Beh су узели пушке и мунициЈу и сада међу собом живо врло живо дискутују и уговарају међусобна такмичења. Мете се издижу. То значи да се са гађањем може почети. Студенти пуне пушке, нишане, пуцају .... а у том часу, на триста метара од овог места, у бетонским рововима испод самих мета, почиње „живот” показивача. па и они се чак такмиче. Не, боље рећи ка-

виЈаЈу. Ето, баш сад мета броЈ 18 Je имала 7 поена и н»ен показивач сав радостан, показуЈе своме другу његов успех. Лепо је то стојати испод мете доОрог стрелца закључуЈе један друг а Ја стојим, стоЈим и .... Испуцава се l метак 2,3, па 30 и серија се окончава. Сада показивачи одлазе на место гађања, узимају пушкв, а другови коЈи су већ пуцали предузимаЈу њихову дужност. Гле! А шта раде они студенти*тамо? ХаЈде да видимо. Озбиљна лица, окупљени око Немање Марковића, пажљиво слушаЈу неке савете. Не тако. Ову руку ослони на кук, а ову... НиЈе то редак случаЈ. Наш државни репрезентативац врло често указуЈе помоћ сваком гтоелцу и студенти га радо слуша Ју. Па Ја сам до сада погрешно nocrvnao обраћа се Један студект дгмггу,:— Не мари сада hy грешке исправити. Испуцава се 1 метак, 2, 3, . . . па 30 и сериЈа се окончава. Опет нова група студената, нови показивачи, нове радости и р-азочарења. и док једни студенти са шалом и причом одлазе кућама, лруги испуцаваЈу последње метке заротпаваЈући редован тоекинг ctvtpp-t-' '"'""•адског универзитета и великих школа.

П, Кићевац

Кратске спортске вести

ОГЛАСИ

Тражи се један студент пгтмарн ства, отмене спољзптности. који добро пева тенор, бас или баритон (може сва три гласа отИедном) да се јави од 12—13 часова Управи КУД-а „Сон»а Мартпсовић” да би у xopv претстављао студенте прве године. Управа Дп^штва Снјш&алица из студентског дома

Чик погоди где Је студент?

Укрштене речи број 2

Водоравно: l) ИнициЈали познатог срп. реалисте; 2) Дворана; 3) Револуционарни марксиста оснивач француоке радн. партиЈе; 4) Алкохолно пиће; пошумљено шеталиште, 5) Слово грчке азбуке, поклон; 6) Кратак запис, према, високи клифо-

ви на морској обали: 7) Муслиманско м. име, музички облик, шифра; 8) Јединида ел. отпора, вел. француски природњак, показна зам.; 9) Староседелац Балкана, канцеларија (фр.); 10) Узвик, истовремено избацивање с посла у више предузећа које капиталисти примењују у борби против радн. захтева (енгл.), дом. животиња: 11) Систем такмичења по паровима, варошица и пристаниште код Дубровника, спрат; 12) Змија неотровница, личнд зам., име вел. македонског револуционара; 13) Део жен. одеће, птица певачица; 14) Рибар, планина у Македонији; 15) Становници алеутских острва; 16) ВердиЈева опера; 17) Предлог. Усправно: 1) Драг, предметак који у сложеницама има значење бившег прошлог (грч.-лат.): 2) Племенити метал; 3) Право ст. чланова савета безбедности по коме могу забракити извршење одлуке, сугл., вел. америчка мачка; 4 )Предметак у сложекицама са значењем камен (грч.), град у сев. француској, варошица у Бачкој; 5) Десна притока Уне, античко име Хвара, вел. хидроцентрала на Драви; 6) Чувена грчка песникиња, планина у СловениЈи. ко (старосл.); 7) Ступњевити водопад, господар (тур.), По сеЈдонов син; 8) Град у зап. РумуниЈи, морска риба, српско жен. име: 9) Листопадно дрво, морски сисар, вел. пустиња у средњоЈ АзиЈи; 10) ВапаЈ. сугл. и самогл., пољопривредна алатка; 11) Савремени хрватски композитор; 12) Чувена збирка старе нордиЈске књижев ности, силом узе; (Решење у следећем броЈу).

ВАНАРМИСКО ВАСПИТАЊЕ

„НАПАД" HA КОТУ 270

(Од дописника са факултета)

Дванаестог у 13,30 часова преко 2.500 студената Природноматематичког факултета у подножју Звездаре примило је „борбени задатак”; ,ЈОсвојити” коту 270/ Четири нападне групе пошле су својим правцима у напад. Прва група од око 600 студената прешла је 5 км. кроз село Миријево, освојила врло тежак терен и са севера напала коту. Са истока напад је извршила друга група од око 600 студената, прешавши село Велики Мокри Луг и пут од 8 км, заобилазећи тиме коту. Трећа група коју је сачињавало око 600 студенткиња имала јс најкраћи пут од 3 км. и директно је са запада напала коту. Последња група од 700 студекткиња кроз село Мали Мокри Луг, пепгачећи 4 км., напала је са југа. Терен је био јако тежак, али поред тога, студенти су „борбени задатак” успешно извршили. У 15 часова све нападне групе налазиле су се на одређеном месту. Са сваком групом ишао је по један предавач предвојничке обуке, који је студентима објашњавао тактику напада и остале елементе ванSAH RESENJE PROBLEMA BR. 6 1. Lg6-c2 .... 1 Kes-d5 2. d2-d4 Kds-c4 3. Db6-c5 (mat) DRUGA MOGUCNOST 1 Kes-f4 2. Db6-f6 (šah) Kf4-g4 3. Lc2-dl (mat).

армиског васпитања. Одржан је митинг на коме су Јова Петровић и капетан Секулић * говорили о важности ванармиског васпитања В. Д. Ново опортско груштао правнкна (Од дописника са факултета) Поред „Медицинара” и „Техничара” и С. Д. Државног института за фискултуру, крајем овог месеца на Универзитету he се оеновати још једно опортско друшгво „Правник”, друштво студената Правног факултета. Недавно основани иницијативни одбор успео је да за врло кратко време, агитујући преко актива Народне омладине и код средњошколске омладине. заинтересује велики број студената и ђака спортиста, које he окупити „Правник”. Друштво he такође имати велики број помажућих чланова - свршених правника из Београда и унутрашњости Србије. Само преко Адвокатске коморе из Београда уписаће се око 300 помажућих члаиова, чиме ће се знатно побољшати финансиско стање новог друштва, С. Д. „Правник” he, поред постојећег планинарског друштва, у прво време основати само три клуба: футбалскн, смучарски и стонотениски, јер за ове постоји највеће ивтересовање код студената. Футбалски клуб већ сада броји 40 чланова, тако да he „Правник” моћи да спреми солидну екипу за пролећње првенство Универзитета. Стонотениски клуб за сада броји 36 чланова, који се најчешће међусобно такмиче. Основаће се и смучарски клуб за коЈи се већ сада јавило 30 студената* М. Оклобџија

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА ГИМНАСТИЧКОГ ДРУШТВА. У недељу 24 о. и. пре подне, одржаће се оснивачка екупштина Централног гимнастичкот друштва Универзитета и великих школа, које већ сада броји преко 150 члановв. После скупштине, на којој he бити изабрана управа и лонета правила друштва увече ће се одржати приредба на коЈој he бити приказана два филма од којих Један Титови фискултурници у праху. (Н. С.) СМУЧАРСКИ КЛУБ ТВШ „ЕЛАН”, КОји већ сада броји преко 300 чланова, спрема се за наступаlућу сезону. Чланови су одржали неколико тренинга коЈи he им помоћи у стицању кондициЈв пред .одлазак на терен. У част Дана АрмиЈе клуб предвиђа одлазак чланова ва Јахорину, где би провели неко.лико дана. Клуб има у плану организовање течаЈева од 10—15 дана. Прваг рупа стузената би већ имала поћи на терен крајем децембра, док би две групе по 80 чланова, У месецу фебруару, боравиле на БесноЈ Кобили. (М. А.) ОСНОВАНО ЈЕ ПЛАНИНАРСКО ДРУШТВО и ГОЧ“. Студенти Филозофског факултета основали су пре неколико дана своЈе планинарско друштвр. За почасне чланове друштва скупштина Је изабрала борце Краљевачког партизансксг одреда. ко’и су оваЈ одред формирали на Гочу 1941 године. На скупштини чланови друштва су дали обавезу да ћв број члановв повећати на 160, обучити 60 смучара, организовати течај прве помоћи и оспособити 20 студената за водиче планинара. На крају скупштине изабрана Је нова управа са претседником Д. Никитовићем и приказана су два филма о планинарству. (С. Т.) ГОДИШЊА СКУПШТИНА С. Д. МЕДИЦИНАРА одржана Је ових дана. Послв реферата Бранка Радуловића, кроз дискусију су изнети успеси и недостаци појединих секциЈа у коЈима Је обухваћено 243 регистрована члана. Друштво има 180 помажућих чланова. На краЈу скупштине изабрана Је нова управа друштва и подељене су награде и поклони наЈбољим члановима. ФУТБАЛСКО ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА. Одигране су две утакмицв футбалског првенства Универзитета. Први сусрет Филозофски-Правни завршен je победом филозофа 5:4 (2:3). Голове за Филозофски постигли су Шаблер 2 Совчић, Јовановић и БоЈовић по l. Судио Је Божић врло добро. Гледалаца око 100. У другом сусрету екипе -Правног и АкадемиЈе за позоришну уметност поделиле су бодове играјући нерешено 1:1.

К ако је Паја Пајић постао млади писац

КОЗЕРИЈА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА"

Да кажемо да се још у дјетињству интересовао Пушкином, знао напамет Мајаковског, или бар читао Змај-Јову, био би нам његов нагли успон јаснији. Међутим од свега тога ни трага. Чак, причао ми је један његов школски друг. Паја је дри пута по три сата просједио у магарећој клупи, што није могао да запамти прву строфу из „Путника”. Каже он увјек је испадао неки ралиматијас; или „Мили боже, нигде стазе, сам зашо, свуд ме газе... или „Мили боже, ноге газе Свуда пути, нигде стазе. Да би чудо било веће, Паја је на матури због Крањчевића имао и поггравни испит из српско-хрватског језика. Џо нека вас то не разочарвва, кажу да је Антол Франс написао ceoj први роман тек у 37 год. живога, е Сервантес се тек после 33 род. живота почео бавити књижевношћу. • • • У сваком случају, кад би ми неко данас рекао да Паја није наш будући Данте, или бар Љермонтов, био бих способаи да се и убијем од разочарења. Уосталом. да вам испричам како је све то текло, па просудите и сами. Почело је то Још лани Кад 1е у оквиру вечери поезиlе нашет факултета, неки младић био одушевјмно поздрављен после читања својих песама. Паја је у сред аплауза достојанствено устао (нз прве клуив), и зајапурвн (од негодовања?) двмонстративно изјурио из дворане. Један колега, коЈи га 1е одмах после тога срео у ходнику. пригчао Је, да )е Паја скоро утрчао У клозет. оаигго нетим врло узбуђен. Тако 1е qpm пут запажен

Након пар дана био сам сведок његовог другог јавног наступа, боље, друтог корака који га је одвео слави. Тада сам га већ и лично познавао. Било је то на састанку дебатног клуба Дискутовало се по реферату „О по. Јавама формализма у пјесничким остварењима Мике Микића”. И баш у наЈзаплетенијој ситуацији, кад је половина аудиториЈа викала: „Формализам Је нужан као субјектинни одраз гледања”, а други: ..формализам је нужан само као субЈективан одраз субЈективног гледања”, устао је Паја и громко завикнуо: „Дајте ми ријец!” Ове скромне, али толико високе риЈечи (Паја је оваЈ пут сједио на галери.Ји) дубоко су потресле све. Утишали су се и ПаЈа је почео да говори Ма да је замуцкивао и по мало заггињао, говорио Је како рекоше другови касније врло паметно. После његових речи аудиторијом 1е одЈекнуо снажни аплауз, Ја сам наЈснажниЈе пљескао. Само, у том момвнту сам му замЈерао што, оно прекјуче, кад се у нашој соби у дому дискутовало по овоl истоЈ теми, нтгЈе говорио нитнта, него нас је пустио да ми сами. уз тешке муке и Једва после двочасовне дискуоиЈе, створимо ове потпуно исте зак. ључке. које је и он сада створиа Но, Јачи од замјерке. био Је мој понос што је и Мика имао исто мишл»ење кво и ми. И тако Је понос брзо прогутао љутину. Уосталом, ма да Је имао своје мишљење, и то као што се сада вили. правилво, он је можда, онда у соби. на-

мјерно хтео да види колико *he нама требати да дођемо до тога Од те вечери, Мика је нагло почео да се пење. Готово сваку другу вечер сједио је у почасном претсједништву „Књижевних вечери” по факултетима. Готово никад није говорио. али се по његовом лицу видјело да нешто паметно мисли. Једном ie то дошло и до идражаја. Кад га је неко директно запитао за суд о неким причама, Паја је устао и очито бјесан, достојанствено рекао: „Ја о том имам своје посебно мишл>ење, које сад није згодно износити.” Убрзо су његове рјечи почеле потресати књижевме кругове. Кроз не колико дана појавиле су се и двије његове критике, једна у факултетском билтену, а друга у универзитетском листу. Писао је о премијери у позоришту, После врло интересантног и врло кратког (што се нарочито допадало) осврта на књижевно стварање аутора драме, Паја је без икаквог женирања (што је такођер у моди) једностабно осудио на смрт све глумце на челу са режисером, сцеиографом. кореографом и суфлером. „Ма да га нисмо видели”, писао је Паја јасно ie да је суфлер дао }едну од најгооих улога сезоне”. После неколико дана, у новом броју кшижевног листа „Батииа” наш познати критичар Софро-

није Софронијевић написао је критику објављених критика на ту драму, у којој је спсжиенуо и Пају. „млади критичар крвник из студентског листа видјео је ствари које нико жив није видјео”. После оваквог признања („млади критичар”) нико већ није сумњао у Па-Iине пјесничке квалитете. Убрзо, он је преузео дужност руководиоца секције младих пјесника на факултету. Тај га је посао страшно окупирао, па се вјечно жалио што нема времена за стварање. „Кад бих оамо имао пет дана времена да завршим свој цкнлус „Љубав је бол” говорио је свима. Почело се причати: „Штета за Пају, посао око организационих проблема Iако га омета у пјесничком стварању.” Ја сам, како рекох рашце, имао част да будем његов лички. могло би се рећи кућни пријатељ. Становали смо. наиме, у истој соби у стулентском до.му. Једног досадног дана, кад никог није било у соби, почео сам да прегледавам нашу заједничку полиццу за књиге. Одједном, очи ми заиграше-v. на стелзжу стајала је свеска са натписом „Љубав ie бол”. Жудно је отворих! Можете замислити моlе разочарање, кад сам видјео ла ie она скоро празна. (Тек касније ми је пало на памет да је Паја отишао на Авалу и вјероватно однео са собом свој недовршени циклус Ипак, на

крају свеске, нашао сам једну, ваљда загубљену искрицу из циклуса. Прогутах је: Ој, љепши нај, објекте тај, љубав ми дај А сунчев сјај кад осветли гај срећи вај Биће.... (крај је нажалост био нечитак. Но, можда ie то Паја намјерно направио, да би будућа поколења могла говорити (као што се то говори за Јар>ослава Хашека) „Ко зна, да је пјесник остао жив. како 5и завршио своје дјело”). Испочетка, стихови ми се нису допали Тек касније, кад сам се сјетио свих оних ограничен>ака. који до своје смрти нису могли да схвате Бајрона и његове пјесме. почео сам увиђати сву величину једноставних рима мога пријател>а. Паја је уто време правио даље озбиљне кораке. Најприје је почео да се опија. затим да пушта косу и браду. Све Рише ie ,и по извањском изгледу, постајао пјесник Квд сам га једном у соби запитао кад ће да се обрије. одговорио ми је: „Кад сретнем паметнијег од себе”. И као што су то сви његови обоочекивали, Паја ie због 13 заосталих истгита понавл>ао годину. Ма да je ишао већ утртим стазама, гшко му није рекао ла ie плагијатор iep како би друкчије и могао да изглела млади пјесник?

Али брзовозна метаморфоза најјаче се одржавала у Пајином свакидашњем језику. Говорио је као прави млади пјеоник: „Кад бих ја живио у онаквом сиромаштву као и Балзак, написао бих. не 100, већ 10.000 пјесама, Осим тога Балзак кије имао задужења”. Или, прилазио је бисти Горког, пљувао у њу, плакао разочараво и викао: „Слагао си ме, слагао, qj лажљивче. Нема човјека, гдје je твој човјек? Фуј, старче, како ме превари.” Почео је да говори у стиховима* сједио је дуго за телефоном и питао редакције. желе ли Да наручв пјесама његових. „Јефтин сам, сто грама хил>аду динара. Какве желите; љубавне, социјалистичке, политичке, формалистичке; голишаве, пјеиушаве. миришаве и остале.” И наравно, није писао ништа, Али не. у том периоду написао je ипак три баладе под насловом: ~Вино и жене”. „Жене и вино” и „Асопиlације уз вино”. Људи су позорно пратили н>егов напредак. Сад се већ говорило да je оришналан, духовит, да се издваја из масе. Углавном све најљетапв. Једног дана добио је писмени позив да присуствује радном састанку Клуба младих писапа и пјесника. Обукао је зелени капут. жуту кошуљу, смеђу кравату, једну пз> ну, а једну ципелу и otf мах био гтримљен за члана клуба. Ето. ia сам вам испричао, просулите сами. Ја мислим треба pehic благо нама! ~. само. штета што Паја ни У клубу неће имати времена да пише. Добио је, наиме важно задужење, економ и набављач!

Југ Гризељ

Одговорни уредник; Влада Митровић. Уредништво иад аинистрација Веоград, Валканска 4 телефоа 23-464; Чековни рачуш 103*903213. ШтампариЈа „ВорОа" Ввоград, Тппдтшта* Н.