Студент

КУЛТУРА-УМЕТНОСТ

Сунце са Власине

г де брда вашлаче облака одежо l Некада су реке јурвле са хуком И СТВХВЈОМ руком Мрвмже су сгеие. А иедрима својам Вртдозима осве, Одвосшле тране И плавиле села... • Асвд од река Строје се бригаде У јсзеру ano се разливсно алавв. То рука човека Крај спомевик-брппе Петролејке старе У језеру дава. А сната у њему скуаља ее u буја... Од прошлости само Назвремо ле^а. I

И верујем чврсто Кад забласта струја Jom мвога са аоља Поиестаке ме^а. • сужањ векш С оковвва тешкшм Што слободу чека, Заробљева сиата Суице у данаима И л шириог језера ДозваИе човека: Да отвори брапе, Слапом да завитла Све шаке турбаае Тмиие да вестаие С победом радошку, СветлотКу да енне И звезде засевш Сунце са Власиие. Бгд. 1950 тшШШ

Мошчижо МАРИЋ

ВЕРДИЈЕВА „ТРАВИЈАТА" у извођењ у младих чланова Београдске опере

У паподневној тгретстави 9 о.м. млади чланови Београдсхе оперв интерпретирали су „Травијвту”, Носиоци главних улога били су: Виолета Валери—Ангица Стојановић, Алфред Жермон —Драго Старц, његов отац —Драгомир Нинковић. Споредније улоге тума'гили су: Чедотлф Жарковић, Милица Миладинонић, Илија Глито-' ријевић и Бисерка Катутштћ, Оперу је дириговао Душан Миладиновић. Сопрану лирског фаха —Аници Стојановић улога Виолете није мдеално одговарала. Партију је интерпретирала, музички не> сасвим ситурно, а глумачки солидно, премда не увек убедљиво. Тенденцију иостизавања лепоте певачке фразе она није успела да реализује. Може се претпоставити да би се интензиван систематски рад одрааио на побољшању њетгх музичких И вокалних квалитета. Тенор скромних могућности Драго Старц има пријвтан тембр гласа у средњем регистру и непоставл>вне форсиране високе тонове горњег гласовног регистра, који самим тим губе своју звучност и лепогу. Иако Је музички доста сигурно дао партију Алфреда, он певачки није успео да оствари оно што може оаа партија да пружи. Глумачки Драго Старц деловао је местимично убедљиво али не увек и природно. Драгомир Нинковић тумачио је улогу Алфредовог оца музикално, всжално и глумвчки веома успело. Нинковић има продоран и онажан глас, пријатне боје и изједначен. Он је је до краја остао доследан у тумачењу личности Алфредовог оца, па према томе глумачкм деловао веома убедљиво. Вредно је поменути и носиоце мањих улога: Гастона—Чедомира Жарковића, Флору —Милицу Ми*

ладиновић, Лекара —Илију Глиторијевића, и служавку —Бисерку Катушић, који својим гласовхшм квалитетима много обећавају. Хор и балетски ансамбл деловали су комшктно и увежбано. Режија се утлавкс?д ослањала на

досадашње постављање ~Травијатв” са мањим изменама. Душан Миладиновић дириговао је „Травијату*’ спрегно и сигурно, местимично прилатођввајући оркестарску пратњу солистима и ансамблу. Н. Грба

В. МИХАИЛОВИЋ: Трогир

Неке примедбе на „неке примедбе уз премијеру Ане Кристи"

У „Омладини" број 148 од 17 децембр« or. изашла Је „анализа” Бруна Веговиha на преммјеру „Ане Кристи". Овим се нашим примедбама не мислимо задржавати на појединостима еаме „анализе", нити да дамо своје мишљек>е о премијери, већ а то је битно у овом случаЈу да се осврнемо на поступак х метод аутора чланка. . Треба имати на уму да „Омладина,, мцЈе позоришни или неки уско стручни чаоопис, у коме би се могли третирати само неки) од проблема, који би ингереоовали стручн,аке из дотичне области. Писвц Је, после извесног увода, у коме Je рекае да „Ана Кристи” претставља озбиљан задатак за Један млади аматерски колектиа", затим, после констатације: «... Може се без даљњега рећи да Је премијера била успешно остварена као целина и уопех редитеља и поЈединих глумаца посебно”, он је у своЈој анализи иксистирао једино и нскључиао на недостацима „не ради тога што кх Је било више него добрих страва (а није их било- примедба Б.Б.) него што Је о позиптвким странама претстаВ0 већ било речи у нашој Јавности". Без обзира да ли Је о претстави већ писано (иако ми знамо да није), погрешно Је ићи лини Јом истицаша само н»енхх недостатака, што делује дезориЈеитираЈуће, н свести их на упућивање примедвба редитељу и глумцима како то чиви критичар „Омладине", дајући нам киз фраза и чак погрешних претстааа о »звођењу комада. Рекосмо да немамо иамеру да дамо анализу његовв „аналмзе", али ћемо илустрације ради навеcm два-три места из „анализе”,' која документуЈу ауторову пј>оизвољиост, а да не кажемо ж нестручност. Тако. na пример, његова оцена Ане (Гордане Петровић) нетачна Ј*. Он тврди да се она ослањала вскључиво на глумачке шавлоне и претстављање. користећи их за постизавањв неких празних ефеката, дох за Мета (Александра Главацкос) између осталог хаже да Је био „ ... наЈпрмродниЈи у своЈоЈ игри". Ствар, међутим, стоЈи управо обриуто, иако ни Главадком не можемо приписати оно што се ваводк sa Гордану Петровић. Проблематично Је и тврђење аутора да је пиЈаница (А. Обренозића) као иаска и тип најбоље потођек”. ГГо нашем ккшљењу ниЈе тако, Јер он пре наличи на пијаницу из наше паланке, него на пиЈаног лучког морнара из o’Нилове драме. Било Је местимично и умесних опаски, и& да суво и велитерарно речених. Тачио Је, ка пример, да с „Аном Кристи" ниЈе извршен наЈсређнији избор дела, али Је тим више требало имати у виду тешкоће коЈе су с тим кужно биле повезане, као и то да критериумј према аматерском позоришту нв сме и не може бити раван по оштрики оном, с коЈиМ се прилази професионалним ансамСлима. Ва крају своје „анализе” увидевши и сам какву je слику створио о претствви, тЈ. потпуно ЈоЈ одузевши уопеле моменте, кастсји да се извуче, па каже: „Ове наше примедбе, коЈе обрађују У* главном негативне стране претставе ке треба да умање оне мкоге позитивно г моненте". Добри бесте, али бог да вас прости* И-»-

Друштвено забавни живот на факултетима

Пример за којим треба поћи

План културно забавног живота на Екоиомском факултету, кахо својом разноврсношћу тако и квалитетом садржаја, заслужује н»у. Поред приредаба и другарских вечери, пррдаиђен је читав низ предавања из области уметности. Са Пословницом за културу и уметност ИОНО-а склопљен је уговор којим је обезбеђена сала за концерте, који he се одржавати свакот месеца једном, као и предавачи за предавања из музике. До сада је одржан стилско-педагошки концерт (Вече хтредкласичара), а још овог месеца одржађе Се и вече оперских арија. Одржано је и књижевно вече пре неколико дана, на коме су читали своје радове чланови Удружеша кн»т(жевника Србије. А такве књижевне вечери одржаваће се и надаље. Осимтога, биће и предавања о неким кк»ижевним проблемима. Још до краја овог месеца студенти ће чути и

предавање „Кипарство и сликарство кроз векове” (с репродукциј'а'ма). 'ЗаТим, постдји договбр 'с кинотеком која је обећала да he уступати своје филмове. Циљ оваквог плана је проширен>е видокруга студената изван сггручних предмета, а анкета која he ce ускоро предузети има за зада так да се путем студентских сугестија Још више усклади тај план са њиховим жељама и потребама. У оквиру културно-уметничког друштва постоје драмска, фолклорна, хорска и солистичка секција, које се припремају да после јануарских исггита предузму једну турнеју по Србији. Међутим, примећује се да не постоји довољно агитације, која 6и заинтересовала што шире студентске масе- Тако, догађа се да неке вечери бивају слабо посећене. као што је било с недавном кшижевном вечери.

ТИНГ ЛИНГ:

»СУНЦЕ НАД РЕКОМ САНГАН«

Кинеска књижевност код нас је врло мало превођена. О Кини ми смо, углавном, сазнавали ич дела страких писаца. Књижевкица Тинг Линг није велико књижевно име. Међутим, овај њен роман дочарава нам савремена зби* вања у тој земљи колосу Као идејно-тематска основица појављује се класни однос снага на кинеском селу, њихово померање, особито после јапанске капитулације- (1945 г.) и аграрна реформа. као централни чвор који полако почиње да се расплиђе, како би се коначно раз\грсио експропријацијом експропријатора у спечифичним, кинесжим условима. Преокретом жлвота „тумбе”, засјало je „Сунце над реком Санган” и омогућило људима да живе човечно. Роман нам пружа слику кинеског села, задирући разнострано У гове проблеме. Богатство спахија заснива се на беди већинв сељаштва. Наполица бездушно експлоатише, тако да људи воде полугладан живот. Готово ошпта неписменост, бесправност ж&нв, сујеверје и примитиван рад притискују село и упропашћују га. Истовремено. баш таква карактеристика живота показује нам унутрашн»у снагу Кинеске револуције: чим масе осете благодетне зраке cymfa новог живота, оне грчевито приањају за њега. Ово последње ауторка је насто Јала особито да истакне, преплићуђи га с колебљивошћу сељака и натезањем кад се требало одлучно разрачунати с вековним традицијама неправедног поретка. (Један је чак кргапом вратио спахији земљу). Ипак, људи су ишли наггред, ма и шшајући, да би најзад, пробуђени, неповратно раскрстили са старим. Као најистакнутије личности поЈављују се: Вси Цеј, интелигенткомуниста, који говори високопарким језиком; средњак Ку, коЈи испрза иде у раскорак с револуцијом због неправилног одиоса селлчког комитета према средњаштву; Цијан Вен-Хуј, богаташ и неприЈатељ; Чанг Јуинен бивши непријатељ, а сада претседник сељачког комитета. Међутим, ово дело бисмо пре могли назвати репортажом него романом. Томе углавном доприноси тежња за свеобухватношћу проблема који услед тога. бивају обично само начети или неубедљиво решеки. Мноштво лица, која писац непрестано уводи у радњу, да би затттм паралелно поатио њихове судбиие одузима интензинтету драме коЈу проживљава • ккнеско село под револуцијом. Ликови су сувише генерализовани и отуда мало упечатљкви и киЈедан ce не издиже до јунака романа- Узрок њиховом бледилу је и у томе што су људи приказани једнострано, тј. готово само у моментима њихове соци ј а лно-политичке делатности, осим тога оки су драматуршки млитаво и недоследно повезани. Иначе, књигу читамо лако, јер ауторку одликује једноставно и течно причаше. Ово нас упућуЈе истовремено и на проблеме нове кинеске књижевности, искрсавањем њене нове Ужзге победом народне револуциЈе, а која је код књижевннце Тинт Линг решена углавном, само идејно тематски.

Стјепан ЂУРЕКОВИЋ

КАКО СЕ ПРАВИ ФИЛМ

Данас, када у свету постоји 100.000 биоскопа које годишње посећује скоро 15 милијарди гледалаца није више потребно подвлачити огроман утицај филма на све облике друштвепог и личног живота човечанства. Али и поред тога огромног утицаја, просечни гледалац мало или ништа не зна о зоме како се прави филм. Истина данас то није тако лако приказати као што је то било у прошлости. Некада је амбициозни сниматељ са својом камером изашао било где. где је сматрао да he наћи нешто интересантно, јер у то прво време скоро је све било интересантно само ако је снкмљено за филм. Али убрзо је сама новина филма изгубила своју чар, До тада филм је био једноставно снимљен призор свакодневног живота на улици, на станици, у парку или било где. Камера је само гледала на ствари. У њеном раду није било ничег стваралачког. Тај стваралачки дух донели су доцније људи такорећи случајно . Стваралачки дух се изражавао у томе што је камера настојала да откривањем разних фаза једне радње подвуч# битно, изостави неважно и тако „створи” интересантан догађај. Од првог филма који је „монтиран”, до данашњих филмова начин производње у многоме се изменио. Данас }е за производњу једног филма потребна сарадња више од 200 разних заната, често сарадња неколико хиљада људи и скоро сваки филм поставља по својој тематици, стилу и сарадницима посебан низ прсблема. Али пошто се, нарочито у јаче развијеним студијима. производи низ сериских филмова, може се поставити шема начина производње. Ево како се производе филмови те врсте. Обично је за такав филм главна фигура стар. јер се он у пракси „биоскопских каса” показао као најпентабилниlе и најпривлачније средство. У холивудским студијима где старови добијају по неколико чиљада долара. недељно, продуцент стално тражи материјал који би стару одговарао, да се не би узалудно трошио новац. Продуцент, у сарадњи са оделењем за сценарија,

тражи у већ постојећој литератури (нарочито у бест-селерима) лик и радњу у којој би се стар могао Употребити, или сам доноси идеју и главне карактеристике протагониста које писци сценарија имају да разраде у такозвану тематску приппзетку. Тематска приповетка је концепција радње са у главиим цртама назпаченим догађајима и ликовима. Тематска приповетка се подноси стару и продуценту, и у случају да се прихвати. писци одлазе да напишу синопсис, који може бити до неколико стотина crpaница. Али у сииопсису нема никакве назнаке техничке природе. По постигнутој сагласности синопсис се поиово носи на разраду по сценама, после чега писац дијалога има да напише дијалоге за цео филм. а писац сценарија да повеже одвојене сцене у једну целовиту радњу са логичким почетком, експозицијом и завршетком. Пошто је овако на-

писани сценарио дефинитивно прихваћен, продуцент бира режисера од кога највише зависи реализација филма. Продуцент треба да изабере режисера који he по свом стилу и осећању за дату тематику највише одговорити. Од јединствене режисерове способности да осети како људи делају у комичштм, драматичним или трагичним ситуацијама, од његовог осећања за атмосферу, детаље и од његовог рада са глумцима зависи успех филма. Продуцент, режисер и камерман праве од сценарија књигу спимања, што је уствари сценарио распоређен по објектима и данима шшмања. Књига снимања треба да буде тако написана да се из ње види филм, По завршеном писању књиге спимања сви остали сарадкици, сценографи костимври, електрпчари и асистенти камермана почињу своју делатност. Данас је филмска техника толико развијена

да се у лабораторију и ател»еу може снимати све; од поморско ваздушне битке до интимне сцене У затвореним просторијама. Такорећи све што чсвекова машта може да замисли, може да се реализује на филмској трациПоштосу изграђени објекти гдесе одвија радња (улице, обале, интеријери или било шта) режисер са глумцима који су савладали своје улоге прелази на пробе У објектима. Када су пробе завршене прелази се на снимање. Свако појединачно снимање камером једног објекта зове се кадар. У ствари сваки кадар може да се сними по неколико пута, али ce само један, најбољи' кспира и сутрадан га режисер контролише. Од ових најбољих кадрова монтира се такозвана радна копија која је још увек подловкна изменама. Када се на крају прихвати одређена радна копија, (која редовно не сме бити дужа од 3000 метара) филм је завршен и од њега се копира онолико копија колико тржи- j ште може да апсорбује (у Америци ј До 600). Али и у Холивуду ,а нарочито у Ј Европи, посто,lи и други начин ски- Ј мања. Ти филмови често немају то-< лики фииансиски успех као стар-1 филмови, али се по својим умет-1 ничким достигнућима високо изди-1 жу изнад сериске производње. У; европским филмовима редовно је; режмсер главни ствараоц. Он често сам пише сценарио. бира глумце, макар и са улице, и на крају врши надасве важну монтажу. Такви су талијански неореалистички, неки француски, енглески и други филмови. У тим филмовима, са темама из савременог живота, приказује се живот онакав такав је; борба човека за опстанак. Али се сваки од тих филмова прави друкчије и њихово је најбоље правило да код њих нема правила. и да се у свзком филму нови проблеми на нов начин решавају, То су филмови од којих зависи даљи развитак филмске уметности. Ст. Петровић

Први axe.bC 1906 r. у Риму

ОСВРТ НА ПОСЛЕДЊЕ КОНЦЕРТЕ

Прво јавно извођење Tpeћег клавирског концерта Станојла Рајичића

Концерт 11 овог месеца имао је нарочити значај. Извођен је први пут јавно трећи клавирски концерт нашег композитора Станојла Рајичића. РаЈичићев концерт рађен на основу нашег музичког фолклора, приступачан и близак, значи велики прилог нашој музичкој литератури. Он упућује на једну чињеницу оообите важности; могућност искоришћавања наших народних музичких мотива за уметничко оформљење и реализацију. Рајичић је то применио на специјалном облику симфоииске музике. Хармонски и инструментално мајсторски обрађен, ритмички шгтересантан и садржајно разноврстан, Рајичићев концерт стаће У ред репрезентативних дела домаће музичке литературе. Извођење концерта било је на солидном уметничком нивоу, чему је много допринело залагање оркестарског колектива, солисте и диригента. Симфонија у Ес-дуру Волфтанга Амадеуса Моцарта ведра к раздрагана у хојој се oceha наговештај Бетовеновог генија, дата Је са разумевањем за префиљену структуру Моцартовог дела. Посебним настојањима - диригента Здравковића који је интерпретацију овог дела учинио изражајном и верном, пружена je прилика Да oe осете све лепоте карактеристичних елемената Моцартове музике. Симфокиска поема „Финландија” Јана Сибелиуса, апотеоза финској земл»и и народу, оставила Је утисак верно интерпретираног дела. Солиста Зденко Мараоовић савесно и студиозно пришао Је савлађивању клавирске партије коју је интерпретирао изражаЈво и технички сигурно. Ослобађањем местимичне афектације Зденко Марасовић останио би Још бољи утисак. Диригент Здравковић сигурно је

пратио Рајичићев концерт, схтретцо и музикално дириговао Моцартову симфонију и Сибелијусову „Финландију” што није само шсод неоебичног залаганл већ и уметнтгчког осећања.

Концерт симфониског оркестра ЦДЈА

Симфониски концерт ЦДЈА имао je на свом ттрограму поред страних дела и „Симфонијету” студента ксМпозиције Рудолфа Бручија. Употребљавајући елементе италијанске народне песме и старих италијанспсих мајстора Оторино Респиги комтхоновао je дело „Старе игре и арије” у коме су садржане старв игре и италијанска сел»ачка песма XVI века. Дело је дато са разумевањем духа старе музике. Концерт за виолончело и оркестар великог класичара Јозефа Хајдна ставља пред солисте тешке захтеве како у техкичком тако и у музичком погледу. Солиста Мирко Дорнер доказар je да је овим захтевима апсолутно дорастао. И»терпретација концерта била је углавном солидна са изузетком неких грубље изведених места несвојствених Хајдновом стилу. „Симфонијета” Рудолфа Еручија, дело изггересантне оркестрације у којој се композитор ослањао на мотиве нашег музичког фолклора, (мотиви су деловали више као формално узети елементи а мање у њиховој специфичности) остварена je у пуној звучности оркестра са можда нешто форсираним дувачима. „Влтава”, дело геиијалног чешког композитора Беджиха Сметане, једно је од најбољих дела програмске музике уопште (музике у оквиру дела са одређеном садржином). Интерпретацијом „Влтаве” дошле су до изражаја све лепоте Сметаниног дела. Диригент Крешимир Барановић сугестивно је деловао на оркестарски колектив ЦДЈА који је под његовом палицом забележио још један успех.

Концерт посвећен 85 годишњици Јана Сибелијуса

Уводно предавање о стваралаштву и значају финског композитора Јана Сибелијуса одржао је академик Петар Коњовић. Доводећи У тесну везу стваралаштво композитора за шегову земљу и иарод Сибелијусов квартет у Б-молу изведен је са много разумевања За камерно музицирање. Анита Мезетова је са изразитим уметничким осећањем интерпретирала три Сибелиусове песме. У коагцерту за виолину и оркестар наступио је као солиста загребачки виолиниста Алексакдар Сегеди. Он је допртшео солидном извођењу концерта. трудећи се Д* одговори на све његове захтевв. „Финландија” у свом другом извођењу деловала је импозантније к убедљивије Живојин Здравковић, са квалитетима диригента који много обећавају, постигао је овим хххнцертом заслужени успех.

Гостовање аргентинског диригента Хуана Хозе Кастра

Аргентински диригент X. X. Кастро дириговао је дела Баха (у оркестрацији Кастра), Бетовена (VII симфонија), Стравинског (Петрушка) и Равела (друга свита за оркестар „Дафнис и Клое"). Кастро је диригент великог стила. Он има све особине које диригента чини великим уметником: беспрекорну диригектску технику (широк слободан гест, прецизност), велику сугестивност и сигурну музичку меморију. Дела под диригосањем Кастра деловала су непосредно. убедљиво и снажно (особито Стравински и Равел). Несумњиво је да је гостозан>е Кастра редак уметнички догађа) за наш музинки жизот. Н. Грба