Студент

ИЗ ГЕОДЕТСКОГ ОТСЕКА

Практични радови и студије

Г У систему студирања поред наставно-теоретског гтрипремала будућих стручних кадрова, важну У* тоту имају пракса или практичгни радови који употпуњују наставу очигледним примерима са терена. Зато о овом питан»у у систему школства, наше шхолске власти треба да воде већу бригу него до сада. Један од метода примењивања праксе, који се већ три године разрана геодетском отсеку су практични радови под руководством професора. Ова форма двоструки карактер; да се што боjbe спреми стручни кадар, и, да тај рад на терену послужи нашој привреди. У том правцу последње три ктраксе које су имале своје позитивне и негативие особине даЈу мо гућност да се у дискусиЈи по овоме ггроблему више позабавимо. СтвараWhe плана рада на терену и органивација извршења тога рада Један :е од наЈтежих проблема. У оквиру овога чланка ми ћемо дати неке предлоге за што боље решење проблема практичног рада студената са геодетског отсека Рударског факултета, НаЈвише се запоставља чињеница да студенти разних roдина немаЈу исти ниво знања. Из овог излази да би за сваку годину требало организовати другааију праксу, омогућити континуитет У развитку стручног оспособљавања Студената (од I до IV године). Тако до сада није било. Мање више све четири године геодетског отсека радиле су скоро исте задатке, иако Је последња пракса у томе нешто напредовала. Упоредо са наставом потребно је одредити и п Р а *Г су за сваку годину посебно. За IV годину. на пример, треба да се обезбеди летња пракса из коЈе ће студентти прикупити податке за израду свог дипломског рада. Када би свака година имала свој посебан задатак у пракси рада било би потребно да свака година и има и свога руководиоца. једног професора. који би сарађивао са студентима, помагао у раду и са њима разрађивао план за његово брже и квалитетније извршење. До сада је постојала пракса да се састанци по секцијама одржаваду свакодневно (студенти су подељени по секциЈама од 3—4 члана). На њима је требало расправљати нејасна питања, на коЈа студенти наилазе на тере-. ну. Замисао је добра. Међутим ови састанци су се претворили у испитивање: шта је урађено и шта треба урадити сутра? О неком Јаснијем разјашњавању проблема, за тако кратко време у току састанка. виЈв могло ни бити говора. То су студенти Геодетског отсека најбоље упознали Зар не би било правилније да се. ради реферисања извршења задатака, шефови секциЈа и њихов руководиоц професор и размотре ситуацију на терену После тог састанка шефови оекција могу упознати секције са иовим задатком и са њима још ближе размотрити како да изврше задатак. Студенти директно учествуЈуђи у разради плана, и сами се уче организационим способностима, помажу професорима у испуњењу плана, више су итд. Ако буде потребно да се реши неко питање може се сазвати састанак и на њему у дискусиЈи расправити све што le нејасно . Међутим. за овакве „реформе” интересују се углавном само студенти. Поед почетак годишње праксе на састанцима ie много обећавано, а кадз Јс требало све то применити опет се ралило по старом. НаЈвећ i камен спотицањг у вр шењу практичних радова геодетског отсека је дужина саме праксе и време када она треба да се одржи ПостоЈи мишљење код неких наших професора да ( је теодетски студиЈ специФичан”, због чега праксу треба вршити дуже ного за остале студенте 5-10 недеља а

х.е 4 (студентх. геодетског отсека У Љубљани и Загребу обављају пракоу као и другк студенти). Ова ду жина праксе доводи студенте у врло тежак положа). Наиме, пошто 3* пракса до сада трајала најмање шест недеља, она је морала да ночне раније још пре 1 јула. Због тога се испитни рок скраћивао зз две недеље или почињао већ п°ло* вином маја, што (пошто се то објављује обично тек уочи исггита), негативно делује на резултате испита Последице тога су одустајан,е од испита, слабији квалитет знања. исцрпљеност студената nep се исттити полажу један за другим) и закашњени одлазак на праксу. Све то могло би се отклонити скрчћењем праксе на четири недеље, што ниЈе немогуће (уз претпоставку измене планова праксе а и бољу организацију исте). Систем награђивања студената на пракси, *треба да буде поштен. Није рад свих студената на пракси исти, na и награда не можв бити иста. Неки студенти одлазе У привреду и тамо се упознају са процесом рада, други опет активии*

је учествују у раду. До са Д* се практиковало да сви студенти до* бију исту награду, без обзира на рад; неки су опет добијали више него што треба. а други мање. Разлика се гтојавл>ивала услед тога што су се о награди студената на пракси негде бринула предузећа и исплаћивала их из свог буиета, а негде деканат. У много повољнијем положају били су студенти награђени од предузећа. Награђивање студензта је питање за дискзгсиЈу и актуелно је за све студенте. Велики недостатак било је и питањв исхране, # око обезбеђења, смОштаја и економских про блема ка пракси. Храна се добављала и на слободном тржишту, те се за накнаду исте морало откидати од награда студената. Дешавало се да су студенти обављали и груое физичке радове који се никако не би могли назвати „практичним употпуњавањем теорије”. Свим овим проблемима треба посветити већу пажњу. Мање обећаHba више бриге. i д

ДЕБАТНИ КЛУБ

МЕНДЕЉЕЈЕВ СИСТЕМ И ДИЈАЛЕКТИЧКИ МАТЕРИЈАЛИЗАМ

Горња тема је узета за прзи састанак дебатног клуба медицинара I године. У плану клуба, на снову анкете» поред овог* предвиђена су предавања: „Питање наслеђа”, „Постанак врста“ и ДРУra. На састанак клуба скупило w нешто преко 150 студената. Прва година броји око 700 чланопа Народпе омладине. У порећењу са клуб је био слабо посећен. Предавање је одржао Лудвмг Габровшек. У уводу је напоменуо да дијалектика лежи у сама| поироди. Опа пропагира сама себе. Зато није потребпо да се држимо закона (читај црте) дијамата. Неразумљиво је зашто предавач nt»сле тих речи даје стару поделу метола? Зашто се ње држи у целом излагању ° Мсндељејевом систеиу. Јасно је да се дијамат пе Mosii сводити на четири тезе. Предавач је то копстатовао. Након тога нужно је било да он да нешто ДРУго, што he те тезе проширити и до* пунити. Он то није учииио. Габровшек Је најпре гозорио о олиосу општег и конкретног. Мендељејсв систсм је веома општа закоиитост. Предавач указује на повезаност појаве система, са открићима у прошлом веку. До • • л века наука Је сабрала доста чињеничпог матери Јала, али се на те чињенипе гледало изоловано« Изложена су научнз открића пре МеплељеЈева. Имена Капта, Лазела, Мајера, Фарадија, Дарзина и многа доуга су у непрекидпој линији уопштавања у прошлом веку. Сви ти новитети се узајамно условљавају. Затим Је говорио о непосрслним претхолницима МендељеJena у хемиЈи. За 1869 год. Је везано објављивање МендељеЈевог периоднчног система. Систем Је природна класификација елемената. Тада Ј® систем имао 89. Касније пронаћени галиЈ, германиј и скаидиј потврђују тачност система. Елементи су распорећспи по атомскоЈ тежини и својствима. Изложена je структура целог система. Предавач Је nomao ол нужности прелвиђања у друштву ка предвиђању у природи конкретно у систсму). За ову прилику боље би било

да Је пошао од природе ка ДРУштву. Мендељејев скстем потврђује тезе дијалектичког материјализма. Најбоље и најзанкмљивкје изложен је прелаз из квантнтета У квалитет.. Заврпшо је са њавањем кризе у физици настале крајем XIX века и са појавом емпириокритицизма (Мах и АвенариЈус.) У предавању Је захваћен историјат као и новији резултати периодичног система. Мендсљејев систем у овом предавашу није ■■ скоришћен, како Је то наслов наговепгтавао. Систсм ниЈе нриказан као сјајна потврза диЈалектнке. Предавач се више задржао на излагању чињеничног материјала, Уместо да нам Је тумачио дијалектику у самом скстему« Из Менде.љејевог система извмре дијалектнка. Све њезине законитости Д*те су у систему. Предавач би боље урадио да Је те могућности система искористио и слушаоцима више објаснио дијалектичке законитости у самом систему. Тим пре што студенти прве годинв спремају нспит из хемиЈе па су н упознати са периодичним системом. Карактер предаваша ниЈе иогао да изазове дискусију и опречна мишљеша. Студенти су постављалн низ ггитања, на ко!» Је предавач одговарао. Предавачеви одговори су показивали много боље познавање физике него хемиЈе. Може се замерити предавачу н па доста оскудном речнику. Вило је појединих израза коЈм не одговарају духу нашег језика, као: „Њуленс се дигао високо летсћи” и слични. Бољи језик могао је Д°принети приснијем контакту са аудиторијом« што овога пута није био случаЈ. Р. П.

Студенти пишу

Недостатак изучавања средстава механизације на Пољопривредном факултету

Средства механизације, као један од најбитнијих фактора унапређења наше пољопривредне производ№е и најмоћнији чиниоци у реконструкцији наше пољопривреде. нису заступљена као предмет и не чзучавају се у оквиру наставног програма нашег факултета Ово питање се сада још озбиљније намеће у вези са последњим мерама Партије и Владе о предаји трактора и других пољопривредних машина на трајну употребу и искоришћавање задругама. Недостатак изучавања овог предмета, редовна су појава коментарисања међу студентима. То је сасвим јасно и оправдано јер нам блиска будућност намеће да као инжињери агропомије, тракторе, комбајне и остала транспортна сретства не познајемо само У енциклопедијском опсегу. већ да проширимо у детаље изучавање и упознавање сретстава механизације. Ниуколико се не можемо ослонити на разне курсеве, које је органи'зовао клуб Народне техкике нашег факултета и поред њихове масовности и успешног деловања јер °* ни не могу дати потпуно и солидно образовање из средстава механизације, а друго постављени су на добровољној бази. Искуства послератних генерација, инжењера агрономије, као и самих студената који су учествовали на леттвој пракси. показују, да су наша знања о сретствима механизације минимална. С обзиром да се са трактором и другим сретствима механизације као основним чиниоцима у привреди на сваком месту сусрећемо, нужно .ie да ми познајемо механизам њиховог рада, њихову конструкцију и својства за експлоатацију, те да У пољопривосди можемо са н» и * ма руковзти. Мишљења смо да се средства механизације об>тсвате опширније у наставном програму У предмету „пољопривредне машинв и оруђа”, са повећаним бројем часова, или да се уведу као нови самсстални предмет. Р. П. Може ли без гужое У аоследње шреме све су aehe гушше прех Декаватом Фвлоаофскот фа • куагета. Са мало добре воље, ове бш ее мотле шзбекв. Ев/> веколвко првл* лога у том правцу: Декаиат радв са студевтима од 12-14 чаеова. Мвслвм да то ввје доста, бар око арвога влв када се обавља векв вавредвв аосао, као тпто }е вздавање објава в сд, Тада је потребво четврв сата, а можда в ввте. То је в могуке. Секам ее када еам аре взвесвот вре • мева чекао у велвком реду пред вратшма Декавата да вам )е веко рекао, како ее чввовввпе увутра треју око пекв. А мв смо чекалв од 10 до 13 часова. Можда бв се ова гужва мотла взбекв в ва тај вачвв, тто бв се образовало ввте редова. Рецвмо овако: ред за ствпевдвје, ред за карте, ред за објаве втд, За свакв тај аосао одговорвн /в по једав чвиовник. Једап од њвх може бвтв сдободав, а студевтв којв вду вод њега ввсу ва реду. Важво питање јесте в поватање сту* д евата у редовима: падобранцв, „сдужбево удажење". Мвсдвм да ту вв]е nотребаи ви кавап, (како се ro може видети ва удвцв), вв отрада (као ва троле)бусквм и трамвајским ставипама). О овим гужвама може да ее раз • товара ва сввм саставцима Народве омладвве. Ове ве дедикују студевтвма и одраз су векултурвот васпвтања.

Илвја ЈУРИЂ

* стулевт Фшлозофскот фскултета

Међу енглеским студентима

Међу студентским организациЈам*. сл хојима ми данас одржавамо везу, оез сумње да НУС (Национална униЗа сгулвната Енглеске) долази на прво место. То не оамо због тога што су те везе старијег датума и помало традиционалне. веК поготово због значаја и угледа хојег има НУС у данашњем међународвом студентсксв* покрету. Измена делетациЗа и друге форме рззМ ене у току ове годинв нарочито су помоглв упознавању британских и Зугословенских студената; зато мислим да асоже бити интересантно неколико капомека које he још више припомоКи том упоз»аван»у. Колеџм ■ студенти у ВелпкоЈ БрмтаииЈи Укупно у ВелилсоЈ Вритакији и СеверНОЈ Ирској има 119 увиверзитета и укмверзитетских колеџа. Међу овима су смкако најзначаЈниЗа IS Оксфордск* ко леца 22 медицинска лондонска колеџа и м' колеџа у Кембриџу. За Оксфорд, Срој од 33 колеџа Je заиста велики, па зспвк укугши броЈ студената кије већи сд 7.000. ТаЈ број у односу на броЈ студеиата у нашим градовима ниЗе велик. Jum студирати на Оксфордс ко »* укивероитегу Je нарочита привилегиЈа. Можда иигдв вишв него у Оксфорду студент. исивот ниЈв тако пун традиционалности и колорита ко.ји дају печат овом „студентском *’ граду. У колеџима. густо поређаиим по граду, а коЈи се лако преиозкају сво Јом изразитом архитектуром, торњевима и грбовим*. oceha се вишв «vx и атмосфера стариЈих генерација и жмвота коЈи као да садашњи. савремеки, студенти Нарушава Зу. Код нас се шгого говори о енглеоком мчкку живота о њиховим традидиЈама и конзерватизму. Има ту понешто истипе, а она Je видњива нарочито на укиввраитетима. V Оксфорду, управо в*о иекада, студенти долазе на факулт«г еа gown (слично дугим црким пелеринама) огрнути. Има и?с коЈм ra «Iмдл>иво држе под пазухом. алн иа вра тмма колеџа обавезно облачв. На улици ое још увек могу срести професори са , B quare сар” (четвороутластом капом) м дугим пелеринама. Али и други универттети имаЈу своЈе специјалности. На 2свДђњу Савета у Ливерпулу неки дедегати су дошли У „униформи’ свог тииверзитета. По боЈи шал«, грбу м слич ■о можв ce познати са коЈег Је укиверааггета студент, ункја стуаената Еитлеске Нвционална униЈа студената. *а 105.009 чааиова. обухвата скоро свв универзитгге и колеџе. Одмах пои упису м вврзитег студент постаЈв уплати члаиарину »а целу то аиами да )е Национална униЈа донвкле м полудржавна организаци'л Н»еи утлсд laehv студвнтима се нв може осзормти no ■ то да Је у своЈнм акшнмсти У знатноЈ мери оамостална.

Неких основних организација обавезних за све универзитете и колеџе нема, Jep сви студенти и не учествују у Р а ДУ организациЈе. ПостоЈи приличан броЗ студената који су незаинтересоваки и њихово чланство у НУС-у их нв обавезуЈе на неке задатке. Активност нус-а на поЈединим универзитетима прилично Зе велика. На пример на универзлтету у Лицу коЈи спадв меоУ У гледниЈе универзитетв у ЕнглескоЈ, студира укупно 3.200 студената. Комитет нус-а са своЈим секциЈама располаже прилично великим простори Јама У ко-Iима се оргакизирано проводи рад више од 60 разних клубова и удружења. То су или разна стручна удружења или дебатни клубови економиста, правника, биолога, затим клубови политичког карактера; социЈалистички, кршћански, те разне културне, спортске и ДРУ« L®®** циЈе. Ходници седишта НУС су огласа. прогласа и разних плаката који обавештавају или упозораваЈу своЈе члан ство. Поред тих разноврских простори.За постојв као и на другим универзитетима и бифеи или барови. То су омиљена места сгудената поготово у послеподневним часовима. кад се „обавезно око 5 сати сврати на чаЈ. ПубликациЈе ■ активност НУС-а На универзитетима цма доста студеитско штаампе и Поред 15дневног листа који издаЈе Извршки кокитет НУС-а - „Њу Кроникле” укиверзитети имају и своје локалне листове. Информативиа служба Је добро развиЈена и са осталим студентским оргакизациЈама. . HVC Је у прошлој години растурила иного брошура и извештаЈа о међународним студентским конференциЈама. Извештај о студентима у Југославији коЈм Је припремила делегација коЈа je код »ас боравила, имао Је широк публицитвт не само у ВелихоЈ Врнтакигји него и у друтим земљама. Иначе активност НУС-а Је велика и разноврсна. Она има неколико подкомитета који проучзваЈу разнв студентске проблеме нарочито социЈалног и eкономског карактера. Кампвње које у том пдагледу води НУС не прелазе оквир сарадње са одређеним државним органима, што из разумљивих разлога Н0 доиоси потребне резултате. Тако je један преллог за снижење трошкова за више образовање преко низа састанака доспео нз дебату код министра просвете коЈи Је само „поизнао” снагу протеста на коЈу Је потсетио НУС (како стоЈн у годишњем извештаЈу НУС). 03биљно се НУС бавм м питањима здрав-

љв, смештаЈа, студентоких ресторана и слично. Културно-уметничка ,ак.тшшсст ie такође велика. Почетком године одржан Је у Бирмингхаму студентски фестивал на коЈем Је учествовало око 450 студената. Подаци говоре да у овом погледу има значаЈних резултата, али Још увек и озбил>них проблвма. Та акциЈе као и општа платформа на koIoI оади НУС, према многим мишљењима „.аполитична”. То Је приличST омиљена парола у говима. Они сматраЈу да н ® оппрпељгЈу ни за какве политичке акЈи?е да rpeOa студента посматрати _као студента, а не као члана одређене ДРУ штвене заЈеднице. Разуме се Д*Ј1 е ' ква парола сервирана да би се таме студенти удаљили од политичких акци1а Она Је у суштики реакционариа, и у пракси неодржива. Па и студент оки функционери често потврђуЈу немогуђа потпуна аполитичност и неуP S Шта више у студентским клубовима и те како се дискутуЈе о политичким темама и студенти учествуЈу У разноврсним политичЈтам парти Јама ОД краЈље левице до крајље деснице. а ако се већ говори о дискусиЈама, онда заиста треба имати иа су дискусијв помало љихов „сттеии Јалитет”, иако студенти ?***. консеквентни У закључака. Наишао сам у Оксфорду на студента коЈи Је истовремено члан и редовно посеђуЈе више разних политичких удружеља са супротним тендеl Ово би наводно требало да упознавању обЈективности. На Де* 3 ™?** клубу оргакизуЈу се протиаречна предаваља. наиме излаже’своЈ став 3®Д®и комуниста а после иеки десничар, д би се каскиЈе о томе развила широка дискусије и извукли ..обЈекгквшг закључци. Интересантно Je напоменути да су британски студенти Свеучилишног града у Загребу т **°® е £ камл предлсжили в тема о коЈмма су хтелн да дискутуЈу са нашим студентима називаЈући такву форму „труст мозгова”. Контрес студенауа Конгрес НУС-а за разлику од нашмх коигреса нема искљ>"чиво радни карактер веђ Је то широки скуп студената са р£г»них универзитета коlи тркјв Ђ-~ • дана На послелљем конгресу у Брмгхтоиу учествовало Је «50 студената из свих крајева. Тема конгреса Је била

. Због чега образован.е” око које су касниЈв следиле дискусиЈе у разним видовима. Том приликом су верска и политичка друштва организовала многооројнв скупове, а такођер Је одржана и верска служба на којоЈ Је претседник НУС-а прочитао лекциЈу из БиблиЈе. Радне конференције на коЈима ce претресаЈу проблеми организациЈе и универзитетског живота одржаваЈу се 3 пута .годошпве. То су заседања Савета НУС на коЈима руководство подноси реферат и извештаЈе поводом наЈразличитиЈих питања. На та заседања позиваЈу се и инострани посматрачи. У току прошла године наша организациЈа Је два пута ааступљена на тим Саветима. Везв са иностранством НУС одржава сарадњу са многобројннм националним организациЈама. Поред дописивања, размене штампе и пуоликациЈа НУС Је водила нарочиту бригу за оргвиизовање летњих сусрета између британских и иностраних студената. Тако Је н а летњим универзитетима учествовало око 300 студената од тога више од половине су били иностранци из 24 земље. Око 1600 студената из иностранствз учествовало Je у радним логорима, а више хиљада британских и иностраних студената било Је обухваћено разним турнејама. Од 390 британоких студената који су учествовали у иностраним радним логорима 25% отпада на Југославију. На последњем заседању Савета у Ливерпулу поред унутрашњих проблема свакако Је била најинтересантниЈа одлука да ли he НУС дефинитивно иступити из МСС-а. Познато Је да у односима ових организашгЈа већ дуже времена постоЈи озбиљна криза. Руководство НУС претставља озбиллу опозицију политичкој линиЈи МСС-а, а последња и информбировска делатност МСС-а дала је повода да се Још више заоштре односи. Питање иступања из МСС-а На новембарском заседању Савета у Лондону изгласана Је резолуциЈа коЈа ocyhvje поступке руковсдства МСС према ЈугословенскоЈ делегациЈи у Будимпешти и СофиЈи. А три месспа каскије, после искључења наше организапиЈе из МСС-а, од стране ИК МСС-а. НУС je привремено иступио из МСС-а До даљњег заоштравања дошло Је на Конгресу у Прагу. где ie претседник НУС-а оштро критиковао нсдемократске поступке уогшгге, а према нашој организацији посебно. Ово је изазвало буру негодовања

и оштрв нападе од стране ссшЈетскнх и ЊИ ма подређеиих руководилаца и фактич.кo демонстрадије против НУС-а. Па ипак су претеедника НУС кога су окрстили као , .имнернј алмстичког агента” и „титоисту’’. касније вирали за потпретседника МСС. По повратку. већина делегације Je под нела извештај и тражила да oe оез даљег иступи из МСС и да се успостави . са свим студентским унадама, без обзирв да лм су чданови МСС или не. Мањи Д®о Д лсгације предложио Је да се У МСС-у, не збот тога да би се његова погрешна политока, интересу Јединства студената да не ои дошјјо до стварања нове западн« сту дентока укиЈе, разЈедињавања студвната истока и запада. уочи Савета о „предлоту већине” и „предлогу мањине” мното ce дискутовало. На Савету дискусиЈа о овом питању била Je веома бурна и интереоантна. Предлози за иступањв били су много озбиљниЈи и убедљивији, па ипак Је веђина изгласала да се и даље осташе у МСС-у. Треба напоменути да су делегати на заседању дошли са одређеним пуномоћЈима своЈих оргакизација, те дискусија нијв ништа могла промекити. После тога Је следила интересантна сцена. Готово читав Извршни кометет Je демисионирао и тиме изазвао вишечаону дискусију и коначки закључак да ce у читавоЈ ортанизациЈи НУС проведе референдум о даљем чланству у МСС. Референдум he дати препоруку идувем Сазету који Је пуноправан да о томе донесе дефинитивну одлуку. На тзз начин ово важно питање Je Још ј елном _ гођено и препуштено рвсположењу оританских студената. Страни делегатн иа заседању Сжвета у Ливерпулу На заседању у Ливерпулу су поред претставника Југославије учествовали и делегатд! студентских организашиа из Шведске. ХоландиЈе, Финске, оападне Немачке и САД. Делегат пз Данске био је враћен од пограничпих власти са аеродрома. из бојазии да he присуствовати информбировском конгресу мира у Шефилду коЈи се у то време требао одржати. И Јутословенски делегат био Је задржан скоро два сата пол сумњом да идв на тај информбпровски коигрес. Заиста чудна пажњ?. Требало 1е лоста дуго, док се лч ЈмтославиЈа нема никакве везе са Конгресом мира и успште информбировским мирстпорцима. На заседању Савета су такођер иступили и претставнипи МСС-а коЈи ки Јез ном речlу нису поментли Југославиту. иако ,1е о томе било доста говсра. специ Јално кад се наглашавало недемократско искључивање нашв организациЈе.

Али изгледа да су претставници из Прага имали строгв директиве да не заоштравају ситуациЈу и да веома тактички износе својв мишљење. И заиста „посланица” претседкика МСС коЈа Je прочитана на Савету. била Је веома блага и пуна обећања п апела на сарадњу. У Једном писму секретаријата МСС које Је кружило на Савету на крају ce каже: „Још Једном изражавамо чврсту решеност да појачамо сарадњу са вашим Савезом у оквиру МС.С и позмвамо вас да нам помогнете да вратимо онв чланове који су иступили као и да учланимо новв студентскв оргакизације . ТО се десило свега три месеца после конгреса у Првху, кад Је делегација НУС-а наЈоштрије нападана и кад Je адоанста делегат изјавио за иступ претседнику НУС: „У интересу господина_ Јенкинск* и нЈеговог здравља требао би да престане да говори о СССР-у, како Је то ло сада чикио”. А сада наЈедном запомагање и тражеше помоћи. А како поверење су улиле речи претставника МСС-а може илустрирати и то што Је Једа« делегат лондонског универзитета после његовог говора тражио да потпише изјаву. А какву би тек требало гаракцију да he МСС провести оно што обећа. Још Једдн пораз су доживели информбировци на Савету, иако безначајан, ал* карактеристичан. Наиме кад су Савету претстављали иностране делетате, забуном су претстављени и Мађари. Али уместо њих стигао Је мађарстси телеграм који Је ггретставл>ао врхунац информбировског политизирања. Док су се прегставнипи МСС-а нудили да докажу, како МСС води разноврсне практичне акције и интереса студената. а не еамо да .има у програму разне политичке пароле, мађарски телеграм одисао Је управо другачиЈе. У њему се тражи од британских студемата да потпишу Штокхолмски апел. да воде борбу за мир, против империЈалистичке airpecirie из Волстрита и запада, да осуђуЈу ратаокушкачку политику на западу итд. Разуме се да Је ово изазвзло духовите коментаре иа рачун политичке ттроницљивости мађарских руководилаца. А информбкровској групици сигурно нијв олакшао положаЈ. На овом заседању као и другим коитакгима са британстшм студентима. дошли смс ло уверења да међу њима постоlи огромно интересоватне за кашу земљу. а спепиЈвлно за живот на универзитетпма. Онм су изразили жељу за успрстављоње разноврсне сарадње еа нашим стулеитима, Ми имамо пуно разлогз да то искрено прихватимо. у интепесу Јачања Јединства и саралње међУ лемократским студентима разких земаља. Јакша Бучввић

Корејски сукоб пред новом фазом?

Ретко је који рат обиловао изненађењима којгико овај, корејски. Ситуација у Кореји. а и око н* 6 ’ доживела је низ шреокрета. а сваки Је од н,их значио нов ударац вери у мир, јачао је страх од свеоттште ратне катастрофе. Овогодишње заседање Генералне скупштине ОУН почело је и завршило се у знаку сукоба на корејском полуострву. И, иако је дове* сено низ одлука уперених ттротив агрссиЈе а зз безбелчост у свету, криза, изазвана суксбом а појачана упадом кинеских јединица у Кореју Још ни издалека нмЈе шена. ТТТта више. она као дз постаЈе све критичнија. Последњих неколихо дана били смо сведоци збивања, не баш охрабрујућих. Низали су се догађаји, који нас оправдано испуњавају cvMTbOM и мучгош утисцима. И СССР и НР Кина успротивили су се предлогу тринаест држава о обустављању ватре. како би се стпочели преговори. Генерал Ву Хсиу Чуан се. заједно са својом делегацијом, нагло. а и бучно, повукао из Лејк Саксеса не обавивши кикакав посао. Истовремено јс Врховни Савет Северне Кореје упутио поруку становништву Сеула. у коЈој се најављује улазак севернокорејских снага у Јужну Коре]У, уједињење читаве земље, чијом се престоницом проглашава Сеул. У поруци се даље истиче, да су Јединице „кинеских добровол»аца ’ појачане и да ће се оне и сарађивати са северно-корејсним трупама ~до коиачног уЈедињења Кореје и до протеривања завојевачких америчких трупа са корејске територије.” Порука је. дакле, сасвим одређена и, да ниЈе дошла од трећеразредног фактора, примила би се у свету са изванрвдном тежином. ___ Но сви су ти моменти пали некако у сенку кад Је КомисиЈа тројице ОУН учинила пскушај да ступи У директне преговере са владом НР Кине. Светска Јавност, а и штампа, Је са несгсривеном пажњом очекивала одгозор из Пекикга и У већи. ни ггоказивала, да је склона веровати у прихватање упућеног предлога. После вишедневног одуговлачетва одгозор је објавл>ен. Али ни до каква обрта ниЈе дошло. Двадесет друтог децембра је Чу Ен ЛаЈ. микистар ијностраних ггослова tir’ Кине, изЈавио да кииеска централма влада „иије приправна да сгупа у било какав додир са Комиошом тројице”, која Је, кажо ЛаЗ, „незаконито створеиа, будући да Je одлука о њеном сбразовању донета без учепгћа и сагласвости пропиоио наименованмх делегата кинеске владе”. Уместо очегсивамог расплета, заплет Је постао јсш драматичнијим. Тим више што иам сваки дан до-носи по неку нову меру западних сила v правцу даоружања и безбедности. Велика Вританија је, на пример. повећала своЈ вогтти за око пола милијарде фунти, италија Је изтласала нонн У висини од 240 милијарди лира, донесека J© одлука о учешћу Западне Немачке у бриселском одбранбеном пакту, и стварању евоопске армије, а влада САД je повећала број регрута позваних под заставу од почегка сукоба у Кореји на 370 хиљада. Неколико дана раније, у свом говору 16. децембра, претседиик Труман ]е најавио нову регрутацију и прогласио „стање националне приправности.'* Но и поред тога ситуација не нзглвла безнадежном. Има знакова коЈи говоре, са више или мање Увврљивости, да она, макар драматична више него икад у овомпериоду, д»Је места оптимизму. Труман Је, на пример, у поменутом говору изразио увереност У решење спора мирним путем: „Улагали смо напоре како би издејствовали разоружање.

Ми ћемо и даље улагати те напоре, али не можемо попуст>гги пред агресијом. Ма да ie садашша ситуадија врло опасна. ми не верујемо да је рат неизбежан”. Дин Ачесон је такође одлучан у нади да ће сукоб у Корети остати лпка,ггизован. А Клвмент Атли сматра, дџ неће проћи дуто времена када ће Ујодињене нације бити у положају ла преговарају 0 часним условизиа за мир у Кореји. Тешко je говорити на какве .1© КЈОнжретне услове мислио бритспски премиЈер. Али. (Вих није тешко довести у везу са изЈавом, коЈу 1 е генерал Ву дао У Лондону, rrpe него што је наставио пут на повратку за Пекинт, Он ie понозио већ неколико пута, 1ош у Саксесу, дату изјаву о сггремпссти НР Кине Д а „учини све што може да се нађе мирно решење цроблема Далеког Истака” додајући да је његова влада сгтремна „да саветује ккнеским добровољцима, да што пре обуставе операције. ко1е су били принуђени да предузму у Кореји ’. У своЈој изјави Ву истиче не КорејУ него — цроблеме Далеког Истока. А не сме се заборавитп да Је делегација НР Кине, док Је боравила У ЛеЈк Саксесу. тражила Да се У случаЈу обустављања ватре У Кореји, поведу разгавоои о свим проблемима Далеког Истока. Претставвик САД у ГенералноЈ скупштини иЗјавио Је 20 децембра да су САД, изгледа. сагласн« са гвро учавањем свих питања у овом делу света Кина је у неколико наврата препизирала своЈе захтеве везане за Kopeiy. Формозу и приЈем У ОУН. Ако Је, дакле, тачно ово предвиђање америчког делегата — можемо са доста велрине гледати на даљи развоЈ ситуације. Овакве * ггретпоставке добитагу још реалкиЈе основе ако се погледају кроз дипломатску активкост на једвом другом плану. Последњих дана се У западним званичким круговима много расправљало о предлогу созгетске владе за сазив четворне конференпиЈе у вези са проблемом Западне Немачке. У суботу, када је објављен одговор НР Кине КомисиЈи троЈице, објављен Је и за “ јвдкички одгорор Вашингтона. Лондона и Париза на ногу из Москве. У олтовору се, опет. тражи не *само растгрављаше о Западној Немачкој него о — свмм актуелним спорншј питањшла. Оба одговора садрже одбиЈање, или боље, условно прихватање. Те чињенице нас наводе ва мисао. која je била популарна још на почетку кореЈског сукоба. Наиме. та да је део Јавног мишљења стајао на становишту да читав конфликт не прелази оквире испитивања, при тиска, обостраног настојања да се стекну што повољниЈе позиције аа постављање услова пбводом рвШава-ња спорних питања у Азији и Европи. Не улазећи сада у питање бездушности такве ттраксе, којом се. ради постизања извеских циљева, Један народ излаже уништаваЈућем рату а светски мир и безбедност доводе у питање знаци коЈи и оада говоре тој претпоставци у прилог, прилично су уверљиви. а тиме , и охрабрујући. Говоре, без обзира на то што су и један и друти гтредлог у суботу одбиЈени, о реалној могућности, да се корејски проблем ре| шм мирним путем. А можда и ви. ше од тога. Да се упоредо с тим Р®* ши и низ других питања, коЈа оваио нерешена увек ггретстављају о1 пасност, да у овом или у оном тре[ нутку изазову нову кризу и угроi зе светски мир. Н. И