Студент

УГЛЕДАЈМО СЕ НА ПРИМЕРЕ НАЈБОЉИХ

НАЈМЛАЂИ МЕЂУ НАЈБОЉИМА

је најмлађи студеат /кадеми Је за ппимсњену уметностЛСа фраидуском капом на глави, Лвеним чекићем и длетол у рука/а, нај*цешће cs cpehe у гип';арнт»l норед кипова и плакета. Ајон о 1 м:’Л('аа је заволео уметност. ‘lИ>' oif ррат Г.асилије кло студепт Лилатр џкфстје (погннуо у HOS Т3913 I'O'IMHC) да ;ао му је потстрсш и to.h ' за oftv грацу уметности. Колчко Вогод,ув »ма смисла за свп.ј шозив, једна мала илустр^теија. f #

i3a пријем па Академију потребio је иматп Биши течајни испит горед 18 година старости. Мала маура коју ,ie он имао није испуња<ала први услов. Поред тога, био е млађи од 17 година. Али имзо с талента. Сва три пријемна испиа положио је па велпко задовољI ство свих професора. Данас је он студент трећег семестра. Ступајући па АкадемиЈу, гледао ie па ствзри оасвим површно. Прву годкну јс провео у прихватању свега што је видео, у рзшчишћава-

п.у многих иепозиатих појмова. Улазио је у систем студија. Стицао је л.убао за даљтш усапршапаљем нз пољу вајарства. Међутим. уметник нкје лако постати. Зато треба мпого папора и још више воље. Када Боба гобори о свом рзду. на лицу му се одражава задовол.ство што се налази у сре инп која му одговара, у којој радм опо што воли. Замрљапз блуза, рухе и лице беле од глпса. спедоче о љеговој сталноЈ I! стпзрио, Богољуб Теофапозиђ све своје време проеодц у ЛкадемчЈи радећи па властптом стручпом уздизању. Но, Боба иије само тзлснтоти млзди уметтшк. пего јс и примераи члап Народпе омладине. Олрастао је и вастштазан у пиоиирскоЈ оргапизацији и срсдп.ошколској оргапизацији Народпе омладине, разпио се у руководиоца п сада јс оргапизационн секретар Комитста Иародне омладике па Школи, И ако иајмлађи у овом колективу будућих уметппка. оп своЈе дужностп обавља савесно и на врсме. Сада учествује на коикурсу за израду фоитапз на летн.ој позорници У Топчидеру. Зз протехла три семестра колико је на Акадсмији, Богољуб Теофановић је мчого напредовзо, Бсзбројпи радови, цртснси, кипови, портрети рзђепи у слободним часовима, говоре о лссљи да се ззвршни испит положн са пунпм успехом. Beh сада се он сматра за једног од најбољих на Школи, те постоји оправдано вероваље да ће као такав м остати. Д. 3.

Пајари uu практмчном часу

...ДЕМОНСТРАТОР И СПОРИСТА

Р.Туцаков .f<>3a ,ic па трсћој годтпги I ,o;iheßHHCK<jt факу гета Познају га #ra| л грађевинари. Другови са мтаi-t-ijt година му се оЖаћају и траже к и>ћијер знајуда ће им он уг.ек би и при руци. јг На Гр,')l)Овииски факултет уппсао fce <-i солидним знањем математике *ит i гимназије. Отуда математик:) му аз ијо била Добро познава'Математике омогућило му је да .ср" l 3w©pn 10 лако савлада: статику, * ку, гсодезију и отпорност уА*т-итијада. Из главшгх предмета нефа > испод десетице. f vi.afpcne резућтате Постиже <fp.oим MLifO.PM учења. ‘Редовно le »а 3€<жГцуиа и шредавањима. 1 На њима r >ави ирибелешке код куће их среI ђује. а кад има времена и |зреписуi:e И*. Ple загшсује ништа шгто му | није јасно, Труди ее да стгјлно буи де У току предавања. Пред|испита Ki’ 1 . Ш готчи-о не учи, већ прелистава забслегЈке и понавља граДнво. л £

Запитали смо ra како користи I феме? Олговорио је: „На грађевинарству има приличшјо тгредмета и пежбм тако да нема жмного времена да би се све стварри могле код куће да проуче. ВаТ жво ie да се студент не ослан»а са*мо на уџбенике него да се гтредавања и вежбе искористе за учен»е". Активно се бави лаком атлетиком. Омилзвно му је трчање на средтве пруге. Постигнутим временом долази међу првима на тој стаfen на школи. Најмање тренира ‘сваке недеље Једашгу!. ' ro му uv маже да одржи кондицију. ТУчествовао ,је на шаховским турнЦрима, који су држани на ТехЗгичкој великој школи. Освојио је дфугу категорију. Решава шаховске проблеме у ~Шаху” и „Шаховском веснику”. За решење је до сада добио две бесплатне претплате на „Шаховски весник”.

Прошле годиие је био плаћеии демонстратор математике на I години. Док је ксхд других демонстратора долазило по десетак студената, код Јозе их је било око шездесет. Демонстратори се ове године не плаћају, али је Јоза самоиницијативно окупио педесетак студената и демонстрира им из математике. Тренутно је у комитету Народне омладино задужен за дочек Нове године, око чега има много посла и зато је бољо да га пустимо да до4ftifa илчп nem оа »«»»•.«•« ■*» спесима. П. Р.

Хоспитовање практична припрема за наставнички позив

Цастпвак са прве стране) ' ХОСИИТОВЛIБЕ Из оазреДа је излетела задихана: сећала са!Ц се као да глумии на \ Iремијери”. V Другарица со романске групе уш.ла је у шести разред. Пре часа је ученице; „Другарице, данас ћу ја дгР вам предајем. Мо_ лим вас да будоте мирне”. Лрадитује баладу ~Le grand oiseau‘‘, коју су ученицм напамет научиле Девојчице се отимају да реЦитују. Устаје црноока киштрава баладу; , ’ f jamais plus du sol. 1. jtip oisNm ге reprendra son vol Jpuloć&c им идућу лекцију (. К'лзк из Дела\.Ј!роспер Мериi>E3 ВЕЖБЛС^Н-дце Г Студегт радо и Пре;дају* су удг.оследнЈој

Игодини. То их потсећа да ће ускоГро завршити факултет. И тада, цео »живот је пред н»има. Међутим, услови за методске веЈкбе нису најповољнији. Студенти слушају методику предмета које ће предавати, всћ само општу педагогију. ■ Обично познају грађу из које држе предавање. Грешака има у техници и мегодској структури предавап»а, што је код почетника и природио, Код свих ,ie упадљива трвма, а потом неравномврно расЦоређено градиво на часу. Или је прекратко, или предуго. IПо мишљешу професора опште педагогије Гомирца: „неопходно је иотребно да се студентима обезбеди и слушање методике из својих предмета. Исто тако ~потребно је да се за студенте Универзитета обезбеди учионица у којој би имали вежбе”.

Р. Прица

„ОСВИ Т“ ЧАСОПИС СТУДЕНАТА НДВШ

,ie -13 штампе први sроl .'дР С11: ' п у.. масспис студената Н( ВII Д на{к'ке К диплсматске високе шко-\ :ie. л т^клч. би бгло правилиије на- ' »уваси овај Njaconnc (нарочито његов iPpan ®TK)j) семинарских рајдова студена* o ве школе али када гл<*дамо на збирку кроз очи 3Ha»V перспективно, онда lOj име 4aconV у потпуности одix»iapa. асопис V највероватније f ipiTH сваких месеца. л и најорги****** - Радове садрХ, не у овом ” епита мож \р шрилрати радове: „О па» IИOТИЗМ у и ЛМ?го®ом изолачавашу” А. . Маркс и у јед* * Мљи ■ у Првом радА кога су Бозник Ч'лавко, Кс ачевић Живорад и ЖаЛр Ј ел Д». Сјудентн rpehe године. »шшрног теоретеког разма\аља патриотизма, у 3 огрЗЦан ГОН.6НИЧКИ материјал, пока *\ДИ''С модерних совјетеких теореттД ллчностима и догађајиmtu е^ С9 ? р "Ј е односно руске истоШПЈ*. ' вај рад j© награђен на но■К.< вембарској смотри научних група на Универзитету, Са више аригиналности и смелости одликује се рад Душанг (Штрбца, Пунише Павловића к Драгана Маркоаића: „Маркс и Енгелс о псбеди социјализма у једно, земљи.” Циљ овога рада је да покаже стварно мишљеље Маркса v Енгелса о побсди социјализма. Тс стварно мишљење класика састоја ло се, према мишљењу aj.’ropa овога рада, укратко у следећем; по беда социјализма могућа је и у једној земљи. Овај рад ie стављен у рубрици „за дискусију” тако да ht могући даљи радови и мишљења на свој теми вероватно показати правилност или погрешност ochobhg концепције и циља овога рада. Чланци о Тибету (Никола Поповић) и Кореји (Пинто Гонда) са мно Iчзбрк>,јним историским и географским подацима приказују ове двс зомље на Далеком Истоку, Чланцг су корисни нарочито данас када су обе земље центар данашње међуиародне ситуације.

„ФИЗИОЛОГИЈА ЈЕ ТЕМЕЉ ИНТЕРНЕ МЕДИЦИНЕ“

Када су 1948 године Аца Ружић и Руди Дебијаџи добили задатак да у част првог фестивала Нарк>дне омладине, израде реферат n крвнот слици нтгко, па ни они сами нису всровали да hc то испасти нешто велико и Али овај реферат omi су се зауставили на пола пута. Хтели су ла покугнају експерименаг, како би на један оригиналагт ночин добили ресинтезу чеиоглсбина. Пошли су од констатације да методика раниЈих аутора по овом ггитагву није била добра. Експериментално су доказали, да се ранијом ме тсдом, при поковној ресинтези не ради више о чистом хемоглобину. биолошки активном, већ о једном новом једињењу, касније названом, кап-хемоглобин, Они су хтели нешто ново. Циљ им је био чист хемоглобин. И тако се рсферат претворио V научпи рад, кош су назвали: ~Ресинтеза хемоглобина”. После десет месеци рада изведен је практични експеримснат прсд колективом наставпика, асистената и демон-

стратора. Присутки су се сложили са резултатима рада, а проф. Нешковић је том приликом рекао, да s'спех највише лежи у чињеници, да је ово једна сасвим нова метода. Рад 1е награђен првом наградом и штампан у „Медицинском преглеДУ”. Један од аутора, Аца Ружић. спада међу најбоље студенте на Медицинској великој школи. Овај позив заволео је још у гишгазији. Пошто је завршио велику матуру, он се 1941 године уписао на факултет. Рат је ппекинуо његов даљи рад. Годипе 1944 стутта у Армију, где вршећи разне санитетске футтције, доприноси CBoi удео у општим напорима за ослсбођење. Када ,ie 194(1 годиие изашао из Армије, поново се уписује на Медицински факултет. Током студија је заволео физиологију, ~iep она је једна од на,l- наука, које испитују човечији организам” како сам често пута каже. „Практични проналасци на овоме пољу највише обогаћују интерну

медици*ну. Физиологија је темељ ипТерне медицине”. Аца Ружић је сада апсолвент. Од преко 20 испита колико их има, он је положио 16 са ередљом оценом 9,8. Изузев три исггита оцењених са девет све остале је д-ло са оцепом десет. Оваквим радом он ће исттушгги обавезу да дипломира априла 1951. Многи се чуде његовом успеху. Сматрају га за феномепа. тражећи решење у „систему његовог учења”. Међутим шта он сам каже о томе . систему”. Важло је добро загрејати столицу, пратити савремену литературу, пашу и страну, што нужно изискује познавање језика. Поред тога, човек треба да стекне и једну општу културу тада се лакше ради. Сваки онај ко уложи труда, може постати добар лежар. Као потпоручмик ЈА Аца Ружић је био руководилац стручних група, у Дому војних студената а затим на факултету. Сада врши одговорне дужности у Бироу Комитета Народне омладине апсолвената*

Прсд микроскспом сталним сапутнпком медицинара

АКТИВ РАТАРА ТРЕЋЕ ГОДИНЕ ПОНОС ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА

На питање који је добар актив на факултету, Комитет Народне омладине ПолЈОпривредног факултета је одговорио: Актив ратара Ш године. Посетили смо тај актив. Баш тада су имали своју радну конференцију. Расправљали су о раду чланова Народне омладине у секцијама и саставл>али план за јануар. Шта се могло запазити? Састанак је био кратак, али садржајан. Дискутовало је око двадесет другова. Претрссли су најкарактеристичније случајеве. Стигли су да га говоре о једној другарици, која до сада није радила ни у једној секцији, о јсдном другу, кога ће ослободити задатака у организацији да би се могао посветити научном раду итд. А, езо, како су постигли овакав ефхекат на колференцији и У радУ» Секретаријат се увек састаје пре конференције актива. Тада детаљно претреса делаткост сзојих другова, одабирају се важнији случајеви и на конфереиције излазе са доста конкретиим предлозима. Тако састанци испадају живи, огроман број другова учествује у дискусији. Добро је напоменути да У овом активу нема ниједног члана који не ради у некој секцији К У Л_ наг друштва итд.

Састављање планова је колективно. Тако је на овој конфер>енцији сскретаријат изнео само основни план. Остали део је донет на самој конфсрепцији. Више од десет другова говорили су о плану и дали предлоге. Дошли су предлози да се у план унесе један састанак дебатне секције, једне полктичке информације, да се провере неоправдани изостанци са састанака актива, да се поссте болесни другови У болници и да се још једном дискутује о „Савременим темама”. Рукоеодство Ш године Пољопривредног Факултета тврди да актив ратара увек у потпуности изврши свој план. Интересантно је како је овај актив организовао идеолошко-политич ки рад. Када су се у свим активима почеле проучавати „Савремене теме” секретсријат актива је разшппљао о томе како да се што више обухвати чланство са тим проучаваљем. Знали су да у великом активу остаје увек један број студената који не учестзује у дискусији и ћути, можда због недовољттог проучаваша матсријала, или се боји да иступи пред већим бројем. Оида су поделили актив на пет група и ггрво у њима дискутовали о „Савремеким темама”, а касније и на састанку актива. Убрзо со овај метод пренео даље. №Ихову иницпЈативу прихваттхли су остали активи ПоЛзоггривредног факултета.

ПРИПРЕМА ОРГАНИЗАЦИЈА НАРOДНЕ ТЕХНИКЕ

На почетку године донесеи Је план рада организације, али он је био преузак за тадаиЈње бројно стзше. Beh у априлу месецу псказало се да Је план веома мали и да he бити далеко премашен. Но, нгправљена Је грешка, јер се план није noaehao према реалним * могућностима, Beh са дозволило да се стихиски премашује. Уместо ранијих кружока, новоcißopcna друштва и клубови добили су одгећоније и озбиљпиЈе задатке. а матери Јална средства омсгућила су свестран и успешан рад свих организациЈа. Нису само друштва и клубови као целине постигли видне успехе, већ су ce и појединци развијали. а свака корисна и плодна самоиницијатива, имала Је огворено широко поље рада. Један од основних задатака изградша кадрова, успешно се решавао. У току гсдине радило Је 12 разних течаЈева, кроз ко)е је прошло укупно 280 чланова. ДРУШТВА. КЛУПОБИ И КОНСТРУКТОРСКИ БИРО ОрганизациЈа Народне технике ТВШ данас броји око 800 чланова. ПостоЈе дпа друштва. четири клуба и )елан констпукторгки Сирс. Аутомобилско-мотоциклистичко лруштво Је постигло значзЈне резултате. У току године теоретску обук.\ возаЧл аутомобила завршило Је 150 члансва. Са званично дооијеном дипло.м и друштро има 60 возача ам.-тера, док се осталдх 6'Ј припрема за полагаше игпита. Кроч аутсмечаничарску, столарску и машинску радионицу, течаши стичу потреона знзња о свзком алату и спаком делу аут мобнла. У радионицама овог друштвч оспосхбљена су три аутомоСила, KOia служе за практични део наставе. Недскгтатек тркачких машина онемогућио је стварање такмичарске екипе лруштва. По.морскн-иродарско друштво vurtlJлажо са 13 кајака и 2 олимпмске једрилиие. Кроз практичне вежбе друштно је обучило 65 кајакаша. од којих 'е створеиа кај кашка екипа. На такмичењу за првеиство Београда екипа се плчсирала кзо лруга. Гадио клуб је Један од најбољих. Уместо p-mije израде једноценника и детектора, радиоаматгри су добили много озбиљније задатке. У радио лаборагориЈам .. којих има две, рађени су прецизни ивструменти радио техннке. Т ■»ски кпнопрошктср који рчди са нормалнсм филмском траком, сбишао је 10 села и маших места, где Је дао низ крат кометражних филмова. Овдо би се постнгли и бољи успеси, али недостатзк кола ометао Је одлазак у друга места. Нарочити услех претставља монтираше покретне рачгласне станице на аутомобилу типа „Хорх”, која. као пропагаидна кола имају своЈ кинппројектор и агрегат за сопствену струју. Иа монтиран.у ових кола оадио Је члан друштва Впанко Танлекбвић, коЈи Је завршио кола у част 29 нсвембра и дао на њима BUO радних чзсона. Фото-клуб има три лабораторије кроз коЈе Је досада оспособљен за самосгалан рад 41 фотоаматер. Фоторепортер-

ска екипз од 8 чланова прати наЈважнијо догађаЈе из живота и рада студената и кроз редовно излагаше фотографија на својоЈ изложбеној табли показуја успехе рада клуба фотоаматера. Конструкторски биро аеро клуба Је Један од најактивнијих у организацији Народне технике. Чланови клуба су током целе тодине радили на модификацији летилице „Пионир” и проЈектовали ваздухопловну школу за Дарувар. Нзјбољи чланови клуба сада раде ка типским расклспним хангарима за потребе школске организације. ПОМОЋ ОД 6 МИЛИОНА ДИНАРА ОрганизациЈе Народне технике ТВШ добила су током 1950 године помоћ народних власти од ско 6 ммлиона динарз. Ректорат Техничке велике школс одобрио је из евојих средстава кредит за изградњу барака за радионице. Почетком Јануара 1931 године сва друштва и клубови шксле преселиће се у новосзграђене раднонице, где ће рад бити много усгУешниЈи и организсванији. Изгрвдша ових радискица у уливд ДимитриЈа Туцовића стаје 3,800.000 динара, док су за њихову опрему школске властч лале 2 милионз динара. Школски одбор Народне технике правилно 1о објелинио рвд друштава и клубова. и што Је најважкије, обезбедио је њиховм мећхсобну помоћ у изрзди потребних ииструмената и измену искустава. Јединствено мзтериЈално послосзше. којим рукпводи школски одбор, омогућава да се финансиска средства и помоћ народиих власти употребе тамо

гдо Је наЈпотребније и правилно распоредо на свв организације. РаниЈе је у руководствима било 10—15 другсва. Омасовљењем организациЈа у непосредно руковођеше укључено је преко 90 студената. Посебно се поклања пажња студентима млађих година, како би се обезбедио руководећи кадар за будуђи рад. ПОМОЋ РУКОВОДСТВА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ Узроке слабог политичког рада не треба тражити само унутар организације Народне технике већ и у томе колико руксводствз Народне омладине факултета указуЈу помоћ Народној техници. И псред помоћи и указивања Комитета Пародне омладине Техничке велике школе на важност рада у организацнјама Народне технике, факултетски комитети Једва да су знали коЈа д-шитва и клубови постоЈе на школи, а известан броЈ чланова комитета, а поготову секретаријата актива и група, не ради ни у Једном друштву или клубу. Укључивашем руководилапа у активан рад Једног друштва или клуба несумшиво 6и се поЈачао политнчки рад у тим организациЈама. IБихсвим учешћем у раду, организзциЈа Нарвдне техиике би се Још више омасовила, добила би већу садржаЈност у раду. тако да би студенти технике схватили праву вредност орглпизациЈе, видећи да у шој долззе до пунсг изража.Ја разноиосни кострукторгки таленти и могућности практичног упсзнараша и примене теориског дела наставе.

Јован Ристић

Дочек Нове године на снежним врховима

Ка» и прошлих годииа, тако he ii олог пута, али са.мо масосиије, стотипе студепзта плапипара и смучара Сесградског унлвсрзктета, Техличке оелик» школе и Медицинске гслике школе, дочскати Иову годипу на снегом кокривспим терепкка. погодним за опзкве излсте. Члзнсвл „Таре” плацинарсдог друштпз Пољолриврсдног и Шу* »lapcKcr факултгта, у две групе hc дочекатл Пову гозипу на врхсвима Сукуље и Копаоаила, Па Копаоник су пошли и чланови нлааинарског друштвз „Мсдицинар”. Илзнипари и смучарп ..KonaoH.iHa” (Природноматсматички факултет) порсд посеТ8 Копаонику, боравпће н на Беспој Кобили, Чланови „Ртша” (Техничка велчка школа) дочекаће Нову годину на Јахорипи. а чланови .ГГемпа” (Нозинарска и диплошатскз висока школа) па прекрасним тгр 1 imsia Крањске Горе.

60 нових инжењера (Наставак са прве стране)

Милорад Димитријевић је сада асистент Геолсшког факулчста. „БРАВО, TAKO ТРЕБА ГАДИТИ!...“ „Проверити електро-магнетском методом аномалије сопстсеног пона псцишу ру,лг»мтгп А iaaлија“ гласила је тема дипломског рада Драгољуба Стефановића. Пова. код нас уопште неиспитивана метода стојала је пред н»им. Драгољуб је требао да буде пионир на овом пољу. Апаратура за испктивање електро-магпстске методе тек је недавно добијена из Шзедске и прва искуства са њом имао је проф. Мајсер. Сво'а mckvства пренссио је на Драгбљуба. Он је морао дати потребне форме за обраду ове методе. Вршио је tniore покушаје, радио је неуморно и најзад дошао до резултата. После мессц дана прон°дених ка терену с»стали део времена радио јо у Заводу за геофизичка испитиаања. Тешкоћу су претстављала ппопачунавања која изустсујс ова метода, а којих до сада није било. Драгољуб је први написао прорачуне и дао теопетска упутства за рад са овом методом. Дипломирао је 13 новембра и оцељен са 10 Присутни наставници били су одушевљени његовом одбраном. Инжињер Душан Михаиловић, стиснувши му руку, рекао је: „Враво, тако треба радити!...“ Скроман и тих, Драгољуб Стефаповић је сада млађи инжењер, а у* скоро ће постати асистент. 3. Д.