Студент

УМЕТНИЧКА ИСТИНА у документарном филму

Методе тражења и обликоваља игтине у много чему he ге радликовати v посебним гранама умпности, п у пракси сваког појсдиног уметника, али полазна тачка остаће увек иста: то he бити животно искуство самога уметника, израсло на чињеницамл свакодиевиог живота и ослоњено на њих. Чињгиице, и то баш поједнначне матернјалне чихвенице, било да их је уметник сазнао непосредио, било кроз друштвеио ис куство своје епохе и своје клаге, л**же у садржинској огновн гваког правог vиетничког дела. Нада кажемо ово, не мислимо да се уметничко дело састојИ ИЗ ннзова било каквих мињеница, нити да је пабрајање чињеница уметничка истина! ХоНемо да кажемо само то, да лнкови, типови, карактери и ситу* ације који су дати у неком уметничком делу, нису само плод уобразиље, него су пре свсга плод жнвотког искуства уметника. Онп Ке се показатн чак истпнитијим. животно увррљивијим од верно насликаних произвољно ujaopaних лица и догађаја. Умгтнички обрађени лик или ситуација у којој је он дат, резултат ry дугог и савесног олчбирања и уопштавања битни.х мом**ната из ннза многобројнич једнородпих или сличних рсалних чињеница. ОбрађујуКи те битне моменте у својој свести, а нарочито у својој стваралачкрј маштп, уметник замишља, копструише оне лнкове које he затим материјалнзовати, уоблнчпти средствима своје уметнпгти. Ако су ликови Старог Вујвдина, Дон Кихота, Антитне, МикеланКелопог Mo-cnja, Тоске или Риголета уверљивији, живл>и, умегнички истинитији од неког произвољно одабраног и у детал. верно нагликаног лнца, није то ззто шго би ти ликови били „надчињенички”, не ro зато што она истина која ее кроз њих исказује, обухвата хиљаде и хиљаде појединачннх истина о појединачним чињеницама, што је то истина-закон, коју је, прочишКену и уопгатену, сагледао и савладао уметник, да би је кроз своје умстничко дело пружио човечанству, И форму дела, индивпдуализовану фнзиономију лика, умстник обра Кује тако, да је што впше нрилагоди одговарају Кој садржини. Али и меКу оним љулнма које мп лично познајемо. ме-Ку догаКајима које смо ми лично вилелн, налазимо попремено и такве, који по својој индивидуалној физиоиомији, и по спољашњости и по карактеру, миого и више од свих других личе на неки општепознати лик или ситуапи.Ју из неког чувеног уметппчког дела, а мн сигурно знамо да баш тв реалне љуле и догађа;е уметник није познавао. Постојање тих, такореКи „живпх прототипова” веома је важно баш за документарни филм, и то нв због саме сличности са уметнички уобличеним ликовима, него зато што се и кроз та реална лица, баш као и кроз уметннчки уоблнчене лпкове, може открити она уопштена животна истнна, која обухвата ннзове једнородних и глиитл •шп.птца, ТНКО» *— Дб ОВа Л И* ца и појаве ако се сагледају и фиксирају са подесног стајалишта, могу посгати носиоцима уметиичке истиие. Обичај је да се фотографији оспорава свака могуКност уметничког изражавања, али јој се документарност не спори. Како верна слпка чињеница, фотографија јс стекла признање и пред таквим форумом, какав je био Међународни војни суд у Нирнбергу, а такође има извесну улогу и у идеолошкој и политичкој борби. Но, у томе погледу, филмски снимак је изража ннји од статичие фотографије. Између осталог и због тога филм је, као једно средство изражавања, већ изборио себи име уметности, док се фотографији па донекле и документарном филму то име оспорава. Можда зато некп ауторн документарних фнлмова и верују да је за уметнички квалитет филма потребно,а можда и довољно, бекстпо од истини- . тости по.јединачне чињенице. Маркс и Еигелс су показали да је у неким случајевима и књижсвник, тј. уметник чија стваралачка машта треба највише да се распламти, обавезан да поштује понеке поЈсдиначне чињенице. ГТоказали

су и то, да умстничка вредност иекога књпжсвпог дела може знагно иорасти баш 360Г вррног приказа пгких историгкпх чињепица. ( fl ir.Tc ja jve, и.амгђу осталог cipaHv 186 и 57 чбирника ..Маркс n Ehic.ic о ки.пжсвности и умсгности” изд. 1916 r ) И noprper нскс одређеке личности, да би био у• мстничкм, мора најпре физички лимиги на 11, у. Ови иримери показују да поштовање чин.енцчкс иетиме нит натедно суцротно умстиосги, јер оио н<- maчи поl чињапање уметничкога свако) и бидо ко ој чињенипи. Зато ђемо па читање ла ли дело, које се, као документарни филм, гапоји из свс самих до* кумгнтарно нстинскнх дстаља о нскоме догађају, може бити умстннчко од говоритн погврдио Како гс v документариом филму noставља проблсм умстничког обликовања исткнс? Као шт<» v свакој грапи уметносгн vмстник из ннза јсднородних и гличнпх по- ава одабн|>а онп што је за све пии опште, оно iiito их као закоп објашњава па из гога у евојој машти Г|>ади дсло које Кс их најбројније и најиспрпнијс обухватити и ликопно изразити тако и аутор документарног филма i>бапл.а у суппини исти иосао, Ои мора да савлада тстпкође двају одабиран.а* олабирања камером и одабпрања за монтажним гтолом. У чему јс еуттинд овпх пдабп|>пња? Документарни фплм нсма иогуКногти дл говорп кроз ликове и гнтсоцијс игконструнгпне у гтвара* лачка, машти умотппка п прилагођсне оиоме гато уметник хође ла каже. ГраКсвински матсри ал локументариог фплма је збирка документа о пдређепом тогађају. и то огтајс бсз обзира на опај уметпичкн стуиањ који v копачној обради достиже. Задатак је аутора филма да пз тога магсријала пзради етписгвсну и што нстииитију с шку тога до-

Алсксандар Јозапочић:

гађаја и ла ra увсрл.пво, умстнички иротумачи. в нсма ирзва дз у самнм чињеницзма било шта мења и да нзрушзпа докум<-нтариогт va ког сиимка. Ззто документарни филм не »рпи никакпе лажне пнспенвпи е по кабинетгко- зампсли аутора n никакве рсКонструкии: е едиистпених, јсдиом да увск протск.лих и нспоио в л.иви х игториских догађаја, Са гтаповишга д<<кумситарногти дозвол.сие су гамо оне реконструкпи с. ко с су условљснс иекључиво техиииом |>а,ла камере. а обухпатају само оне чињсиице чп а индивидуална фи.лиономи : а ни е имал.л пресудног значаја за ток п<>сматрапих догађаја и која пе могу носити основну линију драмагског разпоја фил.мске радњс. Суштина ирпога одабирања је у томс. да ге од чпњсница којс су материјално датс v гклопу јсднога. инднвидуплпп одрсђсиога историјгког логађаја, одабсру и кзмсрпм забслсжс оне. кроз које he ге под постојсКим условима најочптије разогкритн ne само логика тога догађаја. всК и битис карактсрне пртс игторијске еиохе и то открити тако, да се и чулно виде и осеђа v. Ово одабирање одговзрало би прпцссу посмаграња и излу чпвап.а битиога, о> бављспога v општем глучају умстппчке делатиости. ТешкоКе тога одабирањч комп.ликују сс због тога, гато јс гваки појсдиначно узсти >)>илмгкп ка.тар миогогтр VK», па прсма томг само рслативио докумснтаран. а због тота јс тск потснцијално изража ап. Исма iora филмског кадра који можс гам исцрпно објаспптн оно што сс у њсму впди; изглгда да у гом поглсду тотал има изnrrnv предност над крупним планом. но о опом се може погебио говорити. Суштипа другога одабироња је. у томе. да уметипк аутор документарног филма нз расиоложивих документарпих

гннмака одаораних чињгнипа излпоји онг из којих he. гредгтвима ггваратачке моитажг'>. (а и.ена прва фаза ге увгк оЛавл.а у ггварчлачко- чјппи умгтника), иллучши на гложеви v н на;игцрпнију исгину, За монтажиим гтолом аутор одабира калровг по њплопој 'incojivTHoi доиумгнгзрногти. т. по оН9- олргђгној докумгитарн«)] пр-диости коју hr калрови nehn у ззмншл.рној моптажпој вгзи, нри чему hr и њилова потемцијална нзражајна врглногт постатн одређрпом. У гвојој апголутној локумептарнпстп кадар не докумгнтује гамо физичку датогт чињеница. bpS и њи\ов логички гмигао сагледан у ueловитогти догађпја, Прн томг, уираво зато и гамо зато из потгннија гне изражајне вредногти кад|)а рађа ге одргђгни, јагни. умстпички пзраз. а матгрм:ална истина о појгдиначно документоваким чпњеииипма. прерагта у уметннчку истииу ширих, огпптијих размера. Тгшкође опога одабирања су мпогоструке, Оно се може обавитп тек по успетпно обављеном првом одабиран.у. Упоредо с тнм поставља се захтеп аутору филма да изрради зрелу нагчно-исторпјску оџену свих догађа;а ко : е филм обухвата. Поред свега, друго о* дабмрање изводл.иво ;е тек ако је аутор филма нспосредно. искрено. уметиички доживго оне могиве другптвене акЈЈнје, који су се у тим догађајима ИСПОЛ.НЛИ. Да се аутор филма не би сувише занео могуђностима гтваралачке моитаже и тиve другим путевима дошао до фалспфиката, мпра и при овом одабирању и монтажном везивању документарних кадрова доследно пратити чин.епице. Кадрови се у овом случају ие одабирају и не вежу по просторпо ц временски додирним тачкама чињеиица (то би устварп била гола фактографија!), веђ по оној правој светлости којом се чин.гнице међусобио осветљавају и по опо' pvoth лиости. ir • •> ■■■• <■ " дате у логичној вези. засиђу.ју наш дон:ивљај. У опште.м случају уметничког делан.а ово одабирање одговлрало би конкретизацији, отслотворењу уметникове замисли, обликопању оног иидипидуалног лнка, који у гвојој индипидуалности есенцијално салржи општу истипу. Разлика је само у тлме, што у општем глучају лметник на оспову свога искуства из одабраног матернјала у својој стваралачкој маитти коигтруите лик који ђе носити уметничку исгнну, а у документарном филму уметник raj лик на исти начии огкриип у реалном жипоту , да би ra voбличио као носиоца уметннчке истине помођу олабраиих, докумеитарно истинитнх његових филмских спимака. Дакле, не режирањем чињеница веђ режирањем филма, документарно гиимљеие чињеничке истине подижу ге на ступањ уметничке истине. Драмаги ка је салржана у самим реалним збивањима, па ју је непотребио измишљати на рачун чињеиица ;ер један једини лижно докумептарии кадар може ловестн у сумн.у истинитост целог документариог филма, а документарни филм, као и сваки докуменат, подложаи је провери своје истипитости. Усвојиђемо евснтуалне примелбе ла се по овако постављеиом односу чнњсничке и уметничке истине, ммоги докумгнтарни филмогеи, на пример, они иаучно-популприог. ту ристичког, спортгког, ловачкпг и тако даље, карактера не би могли назватп у п{>апом смислу речи доку* ментариим. Уосталом, ако би се тим филмовима место имена документарног дало одговарајуђе право име, њихова уметничка вредиост, уколико је имају, ие би била ни за делиђ окрњена, јер име треба изводити из садржа.ја, а не сат{)жај из имена. Прави документарни филм. као и сваии други рад уметности, гради умстничку истину на свој, законити начни.

РАША ЂУКИН

i) ПоЈам стваралачке монтаже обЈаштвава ова мисао АЈзенштаЈна: „Спојене за 4 е7но, лве Сило коЈе монтажие целине, неизбежно рађају нов садржај и иов квалг.-itv, к' ји резултира из тог тачно одр ђеног и унапред замишљеног споја.” (Цитирано по Д-р Б. Белану),

Из Охрида (дрворез)

Радош и Радмила

Код пас је мамо људн остало, но жрнс пру демљину кору, и ryse лију ,”ок њину си]у, а туту носе лок жато косе, и д 'еау хрг.пе ла опет брапе слободу ову у сваком рову. Јесен на Лпму д онесе зиму а зима мипу у даљпиу, па земља cnme медене кише још се вапаја небескот сјаја и сања неке сфере далеке: док Радош газп по ратној стази, куда смо оба у славпо доба топове вуклп туђапе тукли; и npncjeha се на тешке часе како је једној земљи паклепој сломљена црна кукагта крупа;

и на ратитта гдје није ншптп осталп живо so стјење свво; na ону јадну лјечипу тладну која са збјетом плачу брпјетом п у мор uoce иа ноте босе, за чп;е боље свпјет се кољс. Љепоте има око Лнма, ко што }е она украј Допа, па се код људн љубав буди и мвсо бива вјечпо жпва. Дјевојка фппа ко истипа жлвн Mcf) пама чедна, сама чезпе, тутује нико пе чује, те мпоге сузе жинот јој узе ; гнагом прол.ека љубав ocjeha, ал земља Ауги чемир слути , . . док Радот гази по смртној стази ...

Војо ЈЕЛИЋ

ПРВИ БРОЈ „ЛИК-а“

Прв извесног времена изашао Је у Бео граду први врој листа „Лик" сргана Удружења ликовних уметника У нашим новим послератним културним и уметничким прилмкама показала ce одавно потреба за покретање оваквог листа. Уметност у нашој земљи тражи везу са народом. могућност зближавања са њим, Jep само на таЈ начин може да буде тумач његових жеља и иде Ја. Уволни чланак „Дело и реч” написао је главни уредник Д. Стојановић-Сип. У њему се указује на чињеницу да свака грана уметности поред своЈих епвцнфичних израх<аЈних могућнссти мора да делуЈе живом реч Ју. Jep Је то уметнику „нужна потреба да би дело коЈим бележи своЈ боравак у ЈедноЈ средини било што потпуниЈе”. Врло интересантан чланак др Ст. МихаЈловића-Коларића „Стогодишњмца реализма” са репродукциЈом Курбеове „Сахране у Онану“. У њему су изнете еконсмске и политичке прилике у Фран цугкоЈ и Европи у гтрвоЈ половини и средиггн деветнаестог века. коЈе су услсвиле развоЈ реализма. као и борба првог француског сликара реалисте Гистзва Курбеа против класицизма и ро мантизма, за кога се у чланку каже да „износи пред очи публике људе и жене са села бића од крви и меса, неулепшане, стварне и живе,.

V чланку „Ђорђо Ватари - ’, Парпо Вагић Је дао интересантие Риотафско и страрзлачко мсменте из живота овог великог фиронтинског уметника поводс.м прославе четвртс стогодичивиие, која је одржана v Италиlи one Iесени. Ђорће lе лао кратку критику иа слике Мише Поповића коlе оу Пиле иЗложепе на његовоl изложРи. са репроагкциlом ~У Лашти”, д А. Коларић чланак о Стеви Тодоровићу. Ппред ових, v првом 6n0.1v је и члдиак Наде Лндое 4 евиН-Кмч „Поводом изпожвв графике и ттптежа” у Улмс-рро) галериlи, чланак Псое Медак ..Пова уметничка школа у Београлу”. јелап поеРОд ~Нова откпића у иивилизатмИи Ма,la” и неколико потежа. Ол тогћот броЈа „Лик” he лоносттти по једну лекциlу иа области уметноети. Ли п т }е врло мкугис опремл,ен. а садг-жз! вем пружа вогат и разновпстан матггцтал за упозкавање ликовно умстНОСТИ. Линко ЛАБИДОВ vw ПРЕД ОТВАРАЊЕ ДРУШТВЕНОГ КЛУБА УНИВЕРЗИТЕТА Почетком огвориће се овај клуб коме је намегБено да се постепено претвори у мпсрвно стегошгге студената свих факултета. Пор>ед корисних ттредавања из области науке и уметности, као и дискусија о политичким и другим догађајима, клуб he пружити студентимп пријатну разоноду приређмвањем музичких вечери, игранки и лругих ггриредби. Клуб ће имати библиотеку, и у гоеговим просторијама (сала друштва „Бранко Крсмановић”), студенти he у одређено време моћи да уче. или да слушају музику. Свакако. колико ће студеттти имати користи од клуба и каква ће атмосфора у њему владати, зависиће у првом реду од њих самих.

Петогодишњица КУД „ Бранко Крсмановић"

Прославу своје петогодишњице Културно уметничио друштво ,«Браико Крсмановић" обележило је низом приредаба у којима су учествовале све секције као и Акадсмско позориште. У потак 29 о. м. олржан је концерт хора и оркестра. А у суботу 30 о. м, прирећен концеот хора и Ансамбла Народних игара. Истог дапа Академско позориште лало .1е премијеву комада ~Поп Ћира и поп Спира”.

ПАРЧЕ ЗЕМЉЕ (Одломци из приче)

Општанска зграда је била велика, бела кућа близу брега. Имала је широке прозоре, а поред двокрилних врата се увек шеткао панДУР у тегет униформи. Он је пљуцкао, савијао цигаре и играс се облацима дима. После би уздисао, силазио низ камене степенице и пео се по н»има. Црвено округло лице је потсећало на кору дозреле дин»е, а на њему се поред досаде виде, спокојство и јако самозадовољство. Посматрао је своју сенку што клизи по беличастој. сувој земљи као да би да је обоји, но тле је оста_ јало чисто и осунчано. Пандура Рајка је мамио бучан смех што допире из кашделарије. Тамо су се сливали и мешали гласови, од њих је роморило као изненадни ударци у врата. Кроз кључаоницу je пролазио млаз дима и прашине. Он коракну снажно, до суседних врата. на којима је висио катанац испод обичне браве. ПриСлижио је око уском отвору на испуцалој дасци. а онда љутато извадио пикавац прилепљен за усну и бацио га. За катанцем је чуо звиждање и завист га је пекла што тај, у затвору, ocehao веселији РД њега. Но утешио се брзо. Ко зна? Можда он звижди јер га притиска очај и туга коју таме гони. и опет је приближио око отвору. На вратима се појавио високи момак и пандур се трже. Загледа га и наl кашл»а се. Био је врло млад и збун»ен. Смтгшио се присно. Кошуља на н,ему стара и чакшире невешто окрпљене на коленима. Смеђа коса му је палала по четвртастом челу скоро до мирних очију. Пандур се подбочио, чупнуо руком дугме на грудима блузе и рекао фркћући као жедан кон»: ° ва Ј Унутра звижди ија сам олушзо, разумеш! Ем, шта је сад?

За онај позив? Ето та врата где пише „забрањено”, Ти сигурно имаш посла. Па ту је позив. —То ће они показати. Ти си. Жива. оног Серафима црног, из рудника. Знам га. добро памтим људе, Моја дужност, а и они сами увек направе такве глупоста... Тако неки Шиптар из Бариљева убије свог агу, Дроља На прапди бога. Шта гледаш разроко? Секиром потегао, пресекао, а онда нагнуо у шуму, Но, после га изда комшија и он у моје руке допер.ја То је одавно било. а ја га памтим увек кад видим секиру. .. Очи су му жмиркале а волихс усне се кретапе брзо. Очигледпо за њега дечак није био заслужан толиких речи, па је као за себе разглабао, Жива ie био узрујан и радознао. Још на вратима га је дочекала табпа са насликаном круном. Пандур ie претио— Ти си исти отац. Поћи ћеш његовим трагом. а после ето поновног сусрета самном. А још си шмркпппп... Жиле је затрептао очима, окренуо се, закуцао на врата и притаchvo браву. Кроз отвореиа врата забубњаше гпасови и уларци шака о столове. Био ie у широкој соби испушеној' л»удима. стотовима. дммом од простог дувана и мирпсом прашмне. У углу је као корњача мирпвапа црна каса, На зиду пушке. Се.тчаци Шиптари, Срби су стајали забринутп збугнени, огорчеко гужвајући капе. Пред зелении столом стајатпе старац чије речи покривагпе бесан nac претсудиика, човека великиу бркова Умукни бре Аерула! Стар стз човек, а не волиш власт! си све три тачке Његове беошаче се испрфзше кад

му поглед скрете на Живу. Младић је ћутао,'први пут пред влашћу као заплашена животиња. Шта је ти? претседников мали прст начини круг над столом циљајући на Живу. Добио сам позив. Претседник је згужвао обрве руком, досећап се и злоаољно хукнуо да му задрхташе бркови. Деловођа је оставио перо, скинуо наочаре и налактио се на корице дебзле кн»иre. Загледао се у претседтшка дрљавим очима као стар пас лишон саморасуђиваша. Глас му је крчао и речи се прекидале са надимањем угнутих груди То ie. знате у вези са провером , акти’’ овај, ради оног Идриза Рамадана. Оног са рудиика .Косопо”. Е, е. потсети се претседиик и уире у Живу као катран црпе, испитивачке очп. Младић 1е зачуђен покрстао главу и ocehno се иогубљеп у oaoi соби где људи изгледату нестпарии и злобни. А сад. кроз растегљив дим загрме протсодпиков бас. .Те ли момче. шта ce то дсшава? Пе знам. госполине. Ти служиш код газда Стајка? Сдухсим. надпичим. То ie дсбро. али има нешто друго Подигао је рамена оспснио се грудимв о сто и љуттгго залупао шаком у с ја јво звоно На вратима се појапио спгеман пандур. —Ајд Рајко поведи онога! завртео ie лаимић на прсту и се v гтолицу. Жипа ie ћутао чекао и дксао тстттко. Кроз величи орозор јс видео ледину и гуске што сбилазс

око бунара. Њихово перје бљештало је а ту: учестао кашаљ деловође и кшига јеванђеља са жутим плеханим корацима на столу будише узнемирсност и неодређеии страх. Врата су зашкрипала и пандурова кратка псовка објави његову присутност. Држао >е за раме младог човска, вукао га, иако он не беше потпуно миран. Жива ra познаде. Радост од сусрета у њему замрачи из_ глсд и мутне очи Илризове, Образи су му били слаби, обрасли у браду, а лице ie модро као преливено горчином. Зауставио се пред самим претседниковим столом и насмејао да су му дроњци дрхтали. Поглед му се сусрео са Живом, Претседник зажмири. Је ли момче? Познајеш ли овога? Знам га, рече Жива. Сведочићеш сада о његовим бунтовничким делима. Он је један од оних што заlедно шапућу и коче рад у руднику. Шта знаш о томе. јер према достави, дружиш се са њјгм? Не сећам се, упаде Жппа. Идриз со закашљао, насмешио и закопчао на грудимз кошуљу. Слушај ти! Позната је прошлост твога оца који ,је сада под присмотром. Према изјави газле ти си нерадиик, самовољан. а парче земл.е за које служиш ie велика ствар. Говоги смутљивче, шта ради овај прни? Ради у јами рече момак оштро Шта ти је говорио о руднику? Истину... Шта то?

Причао је да у рудник долазе сељаци, да је у јами мрачно и стога они носе карабитке. И шта још? То је све. Плашите се наших шапата претседниче. Оставите момка, а мене ево. Док ме прогоните, знам да нисам погрешио правац рече Илрмз, био је мир-ан. У његовим узаним очима играло је нешто лукаво и потсмешљиво. Претседник је ударио длакавом песницом по столу и погледао сањивог деловођу огорчепо. Може ићи млађи, зваћемо га још. Цгжог ћу у руке нареднику станице. Он ће са тим дивљаком да се хрве. Идриз рече гледајући у Живу који га је слушао као да је неко чекићем укивао речи у његово сећање. Не брини. Живо. Кажи мајци Шерифи да не лута замном, Ја сам, ево, још читав. Време је важно пред нама, па морамо бити јаки и махнуо је песницом. * * * Ускоро је са косом пошао на њиву још храмајући. Поред реда багр«мова ишао је ка њему црн човек и певао пиlано. Песма је била бестидна. Пред младићегл стаде отац Серафим обрастао у Ораду, и улепљене у прах угља блузе, климао је са рудничком лампом. Нкз прио лице су заиста пловиле сузе, и понирале у слоју прљавштине. Гле_ дао је Живу луго и прошаптао набуситт*м гласом: Ти си Жива. је’л? Мој син. Ја сам оче. Злраво! Бог ти лао дете. И опрости ми. Ето си висок израс’o. па немој да потонеш. Чува.т се јер видин:, ia нећ не примам пуну надницу. Не мпгг да је зарадим ал’ то је жалоСно, квит. Чак ми заб рагта лекар да си-

лазим доле. Али га не слушам. Прија ми, људи су добри.., На махове кашљао. По лицу му је избијао зној и мрка румен, приметна крај свег црног сло,lа на кожи. Тај човек је био сличан старом бресту без лишћа, пуном чворова и ожиљака. који труне. Потсмешљиве и горке речи су се откидале са усака. Да горка жалост није бојила његов глас. не би личио на живог створа. Ја сам непотребан алат, квит. Не служим више за ништа. Халапљипо ме загризла правда газда, управника руднцка и наредника. Жао ми је. јер људи хоће да pyine све, и да би срупгили, мере своју снагу. УГрне су оставили у сенци. Не мо»еш, каже, Серафиме, ти без боце, рушиш дисциплину. Право каже. Олињао сам, а ту требају јаки момци, таки као ти... Чекај! Жива је сав уздрх*гао и дохватио очеву руку. Шта хоhe да руше? зна се. квтгт. Тп. дете, шље’ сазнати . Питај Идјриза, • нећеш по. -ретити. цроши чтао је тихо. ‘Затго e з!кашљао и раитирио пчи да му се видоо сплет црвеник жилица на беоњачама. Јшд Kocmv Ст«|иозо жилоГПМ Још мало. док не ирапг наше парче- Мора ja врати. а тад, жквсћемо... —Ж' ss. јшдо бвш? вотке прств, модре, растегнутг-ЈИН и речи му замреше. Настзла ..у ;■». ; љива туга шгл се као гуп; втачи.кроз -миели. Стајалт*# ’ пгема другОм, дот: се жагс . на н»изе и магла >vt ie сумопцо то 'г • ЈиИИИиНМ f'OOT лост шла дви i