Студент

ПРЕД ИСПИТНИ РОK ЈАНУАРСКИ ДАНИ

Овнх дана завршавају се предавања no факултетима, школама и академијама, а за којн дан отпочеiie испити. Тешко је давати иеке прогнозе, А то је И, као што нас досадашње искуство учи, врло незахвална ствар. Уместо тога није на одмет указати на неколнко карактеристичних појава ових дана. Пре свсга, ма да се осећају симптолт нераозе, oso предиспитно време не карактерише се досад уобичајеиом паником пре би рекли да по аулама влада атмосфера затишја, тишнне пред буру. Исто тако карактвристична је за ове иредиспитие дане појава досад иеубичајепа, Наиме, од испита су нас делила два-трн месеца, а библнотеке широм Београда биле су Иуне студената. Ушавшц за библиоictcapKOM, студенти су нкпушталн 6ибдиотекс својс учионице тек кад би их истералн. Библнотекари тарде да „такве навале још није било“. Библнотека ~Рада в , Градска, Свеучнлкшпз, бнблцотека Правног факултета, семинарн н угловн кафаиа већ дуго нису ималн празног места. Студеши чак, траже продужење, до касио у ноћ, радног вре* мена двеју бнбдиотека. Појаве, дакле, не тако безначајне. Ово што рехосмо, мећутшц не вазки за све. Још увек има, и не ма.то, појаца апатичног и лези-лебиог одношђња првма испнту нди испигима. Без прогноза, рекосмо, али овде, дозволите наи само две трн речи. СигЈ-рни смо да би омладикека руководства на многим факултвтчма 'и годинама пећ дзиас. 6es no муие, могла саставити лнсте поиавЗар би то бкдо тешко, на прпмер, на Ш i tifk IV годинн Медецикског факултета, другим годипама готово с&их факултета Техиичке велшсе школе, на Правном н још ие малои броју другнх факултета. Зиачи, ие треба се завараватц да је све у најбољем реду. $ бве године биће и одустајања, и гшдања и понављања. То опет води закључку; још више непосрсдме, иоикретие помоћи н контроле. још »ише борбс противу обломовштине ri забушавања. За један део студената, о«о ,ie последња шанса. Велики број њих уттсало Ј t зимски ссместар условно. Матемзтика, фИзиологија, патологнjt, економија, статистика, књшоводство, историја, руски, књижевност шгд, били су узрок тим условима. Још дћадесетак дана н ситуациЈа ће се рашчвститн, Илн или. Понављахн, или достићи. Изгубнтн стипендију, или је задржати. Остати са схарим друговима, нли сачекати нове, млађе. Бити корак фдиже коначном циљу или тапкатн у месту. Можда би многе будуће понављаче, интензпвиијс размишљање о овом, натерало на рад. Јер, поред осталог, стату г с понављача носи иа себи и посебан морални жиг. За многе ће опет, фебруарски истштни рок бити прва озбиљна про-6». То су хиљаде студената првих година, који у јануару стичу право на полагаље ' својпх првих испита. После њих постаће правхг студенти, После горкнх искусхава протеклих првих година, они су иогли научитн много што-шта. А изгледа да и јесу. Речит пример зато јесу прве годиис стоматолога, пољопривредника, ветеринара и неких других. Од њих, с обзиром на солидан рад жреко семестра, с пуним правом очекујемо и добре резултаге. Мећутим на неким факултетима всћ сад се мо>i4e рећи „да he се историја поновити“. То ће дожнвехи више од двесха правника, још siiuie природио-математичара, много медицинара птд. у сваком сдучају, први, колоквијумн и кспити на Хфвим годинама моћи ће послужити да се открију сзи онн, који су на факултех само зздуталп, дошлн да добију потрошачке карте и „упознају лепоте београдског корзоа". Свака част, алн такви нису за нашу кућу. Овакво csnaraibe требало бн да се одразн н,у политицп стипевдирања и уоп(Нлстаиак ai другој впчиаи)

Одговори Ректората Универзитета на питања редакције „Народног студента"

I. Ла ли је у исгорнји Београдског унизерзитета већ било случајева да катедре стиПендарају студенте и да ли је то уобичајена форма на универзптетпма у свету г ? 1. Стипендистн катедара нису до сада никад постојали на Веоградском Универзитету, пошто у предрагкој Југославкји ннје Универзитет додељивЈао стипендије, већ је њихов знатно ман»и број углавном био додељиван од страке државних органа. »риватних лпца илк установа. Колико нам је познато, таква пракса нс постоји ни на осталим универзитетима у свету. 2. Кога ће катедре стипеидпратц и да ли he се те схипендије разлпковахи у внсшш од осталих? Како ће (ковкретио) катедре вршити избор својРх стЈШсндиста? Да ли ће стипендирање кагедре, постављати пред стипендпсту и аеке взнредне оба*езе? Какве користи очекујеге од ове форме? 2. Катедре ће стипендирати оне сту. денте који показују највише успеха у студијама и већ сада обећавају да би се могли после завршетш факултета развити у наупне радиике. Износ њнхових стипендија биће већи од просечног износа осталих стипендија. Свака катедра вршнће избор стилендиста на основу принупљених по** датака о оним студентима који кмају за њихово стицање највнше услова. Сваком стипендисти катедре биће ло свећена нарочита лажња и тражкће се од њега да извршава специјалне вадатке у циљу што бољсг саздађнвања оне науке која се на катедри изучава. Универзитет се нада, да ће преко додељивања стипендија катедара пружити боље могућиости најталентованнјим студентима да се ос. пособе за добре стручњаке и да што потпуније упознају како иаучну проблематпку своје струке, тако и метод научно-истраживачког рада. 3. Сматрате ли да је квалитет учења, после резслуције Трећег ллену-ма КШ побољшан? Каквс кондргтне форме ПЈПшрема школска упра. ва, да би се жвалитет учеша још више побољшао? 3. Последњи испитни рокови показали су извесно побољшгње квалитета учења иако још недовољно. Да би се у том правцу ностигли бољи резултати, треба настојати да се разним мерама стане ка пут кампањском учењу студената. У том циљу мораће се преко колоквијума и учешћа ка семинарима и вежбама обезбеднти боља коитрола над свако. днеаним радом етудената. Ва.кан услов у том правцу претставља и побољшање саме наставе; настазници треба да уложе све своје напоре да би предавања била на висини еавремене науке и да би могла привући потребно интересовање студената. 4. Многи апсолвектн Економског факултета жале се у евојнм писмима редзкцијн на одлуку Наставног савета, којом су им забрањени слободпи рокови за полагање завршинх испигга. Оин кажу да би да су им слободни рокови бшти дозвољени много лахшс и пре завршили своје студије, а држава би имала ради тоra двоструке корисхи, прво, ушхедела би стипендије, друго, имала би неколико месеци раиије, велики број дипломираних студеиата. 4. Искуство од последњих неколико година показује да су слободнн роковн за полагање кспита имали врло лоше последице за извођење наетаве и квалитета испита. Због то. ra је Универзитетски савет заузео принцкпијелаи стаа против давања слободиих рокова студентима. Учинио се изузетак само за апсолвенте и то на факултетима где хакви рокови не би пореметнли кормадан рад школе. На Економском факултету где постоји врло велики број како редовних тако и ванрсдних, поред врло малог броја наставника, давање специјалког испнтног рона за аисолвенте захтевало 6и да се npeкине частава, а то би зпачило давати привнлегије студентима који ие по' лажу на време нслнте на штету ре-

довннх студената који тамно извршавају обавезе лрема школи. То су вероватно били разлози због којих је Наставни савет Економског факултета одлучио да не уводи овакве специјалие рокове за апсолвенте. 5. Који је, по вашем мшцљењу, узрок масовтош прелазнма са отсека на отсек, и са факултета на факултет? (Прнродао-матекагшчки факултет. Филозофски факултет.) Како да сс хо убудуће избегне? 5. Има више разлога због којнх студенти масовно траже прелазс са једног на други факултет или са једног отсека на отсек. Први разлог таквих прелаза треба тражити у томе што се многи студенти због њиховог всликог броја и ограниченог капацитета школе не могу увек да упишу на студије које највише одговорају њиховом иктересовању. Због тога се често догађа да се студентн само привремено уписују на поједине фанултете са надом да ће у току студн. ја моћи да пређу на окај фвкултет иа који нису успели да се упишу у почетку студија. Има известан број студената који ннсу још довољно озбиљно схватили студије, те се noред студија баве разним другим пословима који им оиемогућавају да на време полазку испите. У немогућно. сти да иа време одговоре својим о-

бавезама такви студенти прелазе са једног факултета на други, надајући се да ће на Другом факултету наћн лакше услове за студирвњс, илн да ће на тај начин нзбећи губљење права на даље студирање због иеподожених испита. Оваква прелажења биће знатно смањена када најшире масе студеиата буду схватиле потребу озбиљног и систематског учења. У томе случају ће их већ први постигнути успеси на уписаном факултету заинтересовати за те студије и задржати да на том факултету остану. 6. На Универзитсту се осећа да Је рад «ауч»их група у овој години замро. Је т то резултат неког новог става (у смислу смањења њчховог значаја) према научшш групама, или одраз неких субјективнпх фактора? 6. Изгдеда да се иа многим факултетима у току ове школске године смањио иитерес студената за рад у иаучним групама. Ректорат Универ. зитетж тек прикупља податке на основу којих ће моћи да види који су разлози овој појави и шта 6и требало предузетн у циљу актнвирања научних група. Избор стипендиста катедара који ће обавезно учествовати у раду научних група свакако ће помоћи да се ово стање побољша.

НАРОДНА ТЕХНИКА HА УНИВЕРЗИТЕТУ АУТО-МОТО ДРУШТВО „СТУДЕНТ"

У сепхембру месецу прошле годи. не од постојећих зјто-мото хружока Природно-математнчког, Ветеринарског и Шгмарског факултета формирано је Ауто-мото друштво ”Схудент“ БеоградсЈсог универзитета. Потреба стварања ценхралног друштва за Унпверзитет уследила је нз дотадашњпх исхустава у раду. Посгојећи кружоци на факултетима нису билн дррасли за нрерасташе у друшхва због своје малобројносхп и што нису поседовали довољно махеријалних средстаза за рад. Такви кружоцн, што је најважннје, не бл били у стању помоћи рад других кружока на осталим факултетима а rroroтову не бн могли утицатн тна развој ове организацнје иа факултетТ!Ма где она још није постојала. Успеси друштва... За ово кратко време друштво је постигло знатне успехе. Оно данас има Четири аутомобила (два се сада оправљају) којн се употребљавају за практичнн део наставе као и три гаражс за смештај кола, Поседоаањсм централне радиогшцс дру штво уз малу помоћ извесних предузећа, врши генералне оправке кола за своје потребе. Од првог дана оснивања друштво је организовало стручне курсеве који су заивтересовали велики број студената. Данас друштво броји 360 чланова, рачунајући ту само полазнпке курсева. Најбројнији курс је на Правном и Економском фак5 т лтету. Њега посећују 120 чланова. Курс Универзитетском комитету Народне омладине, којп је броЈао 30 полазиика, завршио је са теоретским делом паставе, тако да ће чланови овог курса кроз нсколико дана отпочети са практичном обуком. Ових дапа завршиће теоретскп део наставе и курс Ветерннарског факултета. Курсеви на Шумарском факултету и Вишој псдагошкој школи раде пормалио. Уз пуну сарадњу Аутомото друштва Техничке велике школе, друштво је увек и на време обезбеђивало предаваче за курсеве. ...И недостаци који се могу отклонити У току прошле годиие приличан број студената зд§ршио је нв фа-

култетима теорискп део курса. Услед недостатка возила (честог одласка ових на гепералну оправку), друштво није било у могућности да оанм члановима пружи иолзгање практичног дела наставе, кзузев јед ном броЈу чланова на Шумарском факултету. С обзиром да ће друшхво на пролећће располагаТи са опрзвље ним колнма, треба очекпватп да ће се у то време обавити и полагање практпчног дела настале, Међу члановнма управе друштва има таквих којп не раде са пуно залагања. Зато бн упраа-у друштва требало попунити са члавовима, којн имају смисла и внше воље sa такав рад. Ие бп сс смело дозволидп, као што је то било до сада, да долази до цснтралпзације свих послова у рукс секретара друштва, Друштво пма још неке недостатке којн сс такође могу отКлонити. Централна радионица дручитва има плаћепог мехакичара, али овај не задовољава својпм радом и неће да радн опако како то посао захтева, те би ra гребало сменнта. Набавка појсди них дслова за аутомобн-ле одвија се доста споро у односу на потребе кола. Друштво има мали број набављача коЈи пнсу досада могли благовремсно да друштву обезбеде потребис делове за аутомобиле и други потрошни матерпјаа.

СТУДЕНТИ ПИШУ

ЈЕДАН ПРИМЈЕР РАДА СТУДЕНТСКЕ ПОЛИКЛИНИКЕ У БЕОГРАДУ

Пружањем свих могућности наши*и студенггима за сгудије, одмор и стге остало, иаше народмв властп су »et иа безброј иримера показале cwo& бригу за њих. Io доказују: Стипендије, студентскн домови, мензе, поликдинике, лечилишта, опоравилишта нтд. Овим писмом бисмо хтјелн да се осврнемо на један део рада Студенхске поликлиннке. Поред осталог свог рада, она се брине о смештају оболелнх студената у климатска опоравилишта и лечилишта. Студеитн оболели на плућима, бивају. смештанн у лечилншта у року од неколико дана. Пажља која се поклања овом питању, заслужује свако прнзиаље и похзалу, и може да служи као леп дримјер брнге наших иародонх властн за студентс. То се огледа ие caaio у смешташу, него « у току лечсња, ла све до оздрављеља. Оно што нарочито желшко да подвуиемо, то је, да Полкклииика снабдева своје студенте и лсковнма високе вредиосги, кзо што су; сгрептомшшн и fIAC. Тако је цео ток лечења спроведеи ■у право време, под коктролом спе-IШЈалистд н то срсдствима модерне терапије. Овим својим писмом желимо да колективу Студектске поликлинике одамо захвалност за свс што за нашс лечење чи*Лг. Јануара 1951. Сгуденгн на лечењу у Тополшидн

ЗАШТО НЕМА ПРИЈАВА?

Ових дана је почсло пријављнван>е исппта. У продавницама нема нсшшгах пријава ни за лек, иако је крајши рок за пријављивање био шести. Студенти су присиљени да сами исписују формуларе као писари у Срсдњем вску или да их штампају на писаћој машнни. И једно и друro одузима много времена. Сам изглед такве ”кућие радиности“ ннје ни мало естетснк. Поставља се питање откуд да сад кад се пријављују испити не могу да се добију пријавс? И најзад, када ће их бити?

Члмови Народне технике ТВШ пред аутомшшном

ОРГАН ИО СРБИ|Е НА ВЕОГРАДСКОМ КНИ ВЕРЗИТЕТ? И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА