Студент

ЈАНУАРСКИ ДАЛН

(Шспшаз с» ш>ве стралс) ште, по нашем мишљењу, на признавање даљег етатуса студента. Још десстак, а на неким факултетнма н двадссетак дана, деле н4с од почетка колоквијума и испита. Уз форснрани рад, то значи много. Ово као напомена, нарочито, мла>им друговима који још ие знају шта значи студирати под теретом заосталих пспита. Ево вам савета старијих; далеко им лепа кућа. На крају, овај нспитнн рок јесте завршни за многе апсолвенте. Носледњн напор. После овог фебруара, стотине младих људи ступиће из аула на шнроки пут живота. А тамо нас чекају раширених руку. Срезови без лекара или са недовољним бројем, ревири и погони без инжишера, задруге, школе, управе и оделења без агронома, настав*ика, економпста и правника очекују нашу помоћ. Можда ово делује као фраза. И то зато, што је већ хиљадама пута у разиим варијамтама слнчннх чланака речено. Алп зато ипак ннје мања истнна! То могу испрнчати хиљаде студената којн су били на пракси. Студенти рударн, који су ради нзраде својих дипломских радова боравнли у рудмицима Мачкатице били су иа повратку под сталннм утнском дочека у рудницима. Сви, од возача вагонета до директора рудника указивали су им највећу могућу помоћ, Кад ћете нама доћи, питале су их очи. А они сами осетили су колнко много бн ту користила 3—4 инжиibepa, која помоћ би то бнла у извршењу планскпх аддатака. А колико таквих Мачдатица има од Трста до Битоља? Овај напис редакцнја ће сматрати успелнм, ако успе да потсети и потстакне студенте да још једном размисле о својим дужностима. О моралним обавезама које ми, студентн, имамо пред својим народом, који да би нас изшколовао, под можда досад непознато тешким условима, лије свој зној. А јсдна од коитрола извршеља тнх обавеза јеСу н јануарско фебруарски испитн. То је н једнии циљ чланка.

ПИТАЊЕ ИСХРАНЕ

БОЛЕСНИХ СТУДЕНАТА НИЈЕ РЕШЕНО

Постоји могућност отварања нових мензи

Сваке нове школске годнне повећава се број студената у Београду. Свима њима треба обезбеднтн храну. Садањи капацитет студентских мензи је мали. У њих не могу да се упишу сви студенти који би то хтели. Постоје објективни услови за отварање нових студентских мензи. То доказују два новоотворена студентска ресторана у Загребу где се са порастом бројв студената отварају и нове мензе. У Београду је обрат* но. Уместо да се отварају нове, повећава се напацитет шест старих мен зи. Тако да данас студентске мензе имају готово дупли број претпдатника од нормалног. У новембру и децембру 1950 године у студекхским мензама хранило се преко 8090 студената, а свих шест у нормалннм условима могу да приме нешто преко 4000 лретплат ника. На пример: Општа студентска менза може да примн 1680 а у њој се храни око 3500 студшата, Ресторан ”Милован Ђилас“ прима у нормалним прнлнкама 800 претплатника. У новембру се у њему храннло око 1300, у децембру 1370, а у прва три дана јануара се уписало 1070 абонената. Повсћани капацнтет сс лрво одражаиа на квалитет хране, затим на здравље особља итд. У иашој штам пи се о овоме писало (види ”Борбу“ од 4 децембра). Даћемо предлоге на основу којих he свакн читшлац добити утисак да то нмсу нерсшивн проблеми. Најтеже је са дијеталном мензом. По налазима клиника једној хиљади студеката је потребна дијетална хра на. Капацитет дијеталне мензе је 250, а у се хрони до 400 студената. Значи око 600 болесних студената немају дијеталну храну. За диЈеталиу мензу капацитета око 1000 места постоЈи целокупна спрема. Недостаје једико локал за њу. Најпогоднији локал за дијеталну меизу Је ресторан ”Нови Београд* у улици Маршала Толбухииа. Са добијагвем тога ресторана идеално би Гжо решен проблем исхраие болесних студената. Центрадна управа схудентских мензи Је од Извршног одбора тражила рестораи ”Нови Бео град“. Капацитет му Је око 1200 прет платнкка. Посебно је важно да су у том ресторану модерии уређаји за готовљење хране. Ту може да се смести дијетална менза. Ресторан Је тражен најпре од Извршног одбора Београда, затим Је део предмет дат Коцитету за науку н културу, па дошао н до Претседништва владе НР Срби Је. Предмет је враћен на решавање Извршном одбору односно одбору реона у ком се налази ресторан ”Нови Београд", јер Је правилно да ресторан уступи сам Четврти рејон. Међутим, овај неодложни проблеи

чека решење. Од тог решења зависи да ли ће близу 600 студената да добије дијеталну храну, да ли ће се растеретитн капацитет осталих мензи. Са мало добре воље то може повољно да се реши и да Централна управа студентских мензи добиЈе просторнје за отварање проширене дијсталне мснзе. Hac чуди зашто се тај предмет дуго решава? Прсузнмањем тог локала растерећују се остале студентске мензе. Створили би се бољи хигијенски услови, који због повећаног капацитета нису узорни. Избегла би се гужва, просилање јела по оделу, и најзад драгоценн сати изгубљени у чекању ручка и вечере. Када би се добио локал „Новм Београд“ ослободиле би се просторије садање дијеталне мензе. Оне би се могле разменити за већу салу. За размену Је згодан локал који је у згради близу Студентског трга (Васина 19). Централна управа студентских мензп је тражила овај локал пре годину дана. Добила је негативан одговор. У локалу се налази ресторан Савета за енергетнку и екстрактивну индустриЈу. Иако нам управник није хтео да каже капацитет рестораиа, може се отприлике закључнти колико се сада храни н колико би се ту абонираца могло да храни. Локал је простран. Уза зид су неискоришћеие столице и простор. Места з« столовима има око 200. Када би се столови боље поређали, било би га још внше. У неколико партнја у том локалу могло би да се храни 1000 студената. Колнко се људи сада храни у томе ресторану? Храни се преко 600, од чега су близу 400 студенти. На службеннке Савета и Дирекције долази око 200 претплатннка. Није ди боље да ресторан Савета добије мањи локал, а да у Васиној 19, буде студентска менза. Савет са том разменом (тЈ. да пређе у просторије садање днјеталне мензе) не би ништа изгубио. Добио би модерно уређен локал, који у сваком погледу одговара броју абонената из Савета за енеогетику тим пре што сада локал у Васипој бр. 19 није потпуно искоришћен. Овај локал удаљен је свега ненолико корачаја од Филозофског факултета и Природно математичког факултета. У близини су Виша педагошка школа, Ликовна, Позоришна и Академија за примењену уметност. У целом том блоку, факултета и улица, ради и живи преко 8000 студеиата. Када би се добио ресторан „Нови Београд“ и извршила ова размена са рестораном Савета за енергетику и екстрактивну индустрију, проблем преоптерећености студентских мензи био би знатно ублажеи.

Радомир Прица

Са дебатног клуба НДВШ: ЕВOЛУЦИЈА ИЛИ РЕВOЛУЦИЈА

Једно мишљење о перспекштивном развитку Совјетског Савеза

Ма да је за састанак дебатног клуба било предвиђено више теза ди. скусија се огранкчила углавном на питања о дЈЈжавно-монополнстичком карактеру Совјетског Савеза, а нарочито на перспективе његовог даљег раззитка. На ово последње шггање, којим ће путем Совјетски Савез изаћн из данашњег стања и прећи иа пут изградње социјализма, дискусија је дала кенолико различнтих одговора, који би се углавном могли свести на два основна: еволуцијом и револуцијом. Једна од струја у дискусији заступала је гледиште да he поступним раз витком производних снага у СССР.у притисак бирократског апарата на непосредне произвођаче (народ) нужко да слаби. До тог слабљења ће доћи услед константног подизања жи вотмог стандарда радних маса, што ће у крајњој консеквенцији да доведе до могућности преласка на нов лриицнп расподеле, а самим тим и до аутоматског опадања посебних интсрсса касте. Нкје потрсбно много напора да се лримети погрешност овог гледишта. 11 ре свега оио пати од аутоматизма. Тачно је да је развитком производних сиага све мање потребан било

кахав бирократски апарат, Тачно је и то да производни односи неизбежно треба да одговарају степену развитка производних снага, да се са њима уклађују. Али ово усклађивање у експлоататорском друштву (а баш то и jecte у СССР) не врши се глатко и аутоматски, него у скоковима као резултат борбе су. пролшсти. Да 6и се постигло усклађење, пре свега треба да се савлада отпор оне друштвене силе у чијем је интересу одржање застарелих. еконоискн и историјски сада већ неоправданих, производних односа. У данашњем СССР-у ту друштвену силу претставља владајућа бкрократска каста. Тврђење да ђе се развитком лроизводнпх снага притисак и обим би. рократског апарата да смањује, потпуно је неоправдано и немарксистичко. Напротив, „совјетска м бирократска каста дубоко је заинтересована да задржи у животу постојеће продукционе односе и тиме сачува своје иривилегије. Поред осталога то значи да ни једану од својих функција неће пренетн на непосредне произвођаче, а најмање управљање при. вредом. Следствено томе, развитак производннх сндга, повећање масс

средстава за ‘ производњу нужно ће повуђи за собом и повећање бирократског апарата потребног за управљање тим производним снагама (а да и не говоримо о монополизацији читаве пољопривреде, за коју се влада Совјетског Савеза усрдно залаже и која би са своје страке изазвала огроман пораст и обима и притиска бирократског апарата). Међутим, развнтак пронзводних снага неизбежно изискује укидање датих лроизводних односа, отстрањивање сваког дру. штевног паразита. Овој историској нужности каста се супротставља повећавањем свог бнрократског апара. та и јачањем притиска на носиоце те историске иужности. Самим економским развитком каста објективно слаби, њене позиције су уздрмане и њена нсториска лреживелост све се више очитује, али баш зато притисак касте јача, њено супротстављање све је жешће. Да би илустровали неправилиост то га гледишта узмнмо за лример бнло коју капиталистичку земљу која се развија у државио-капиталистичком правцу. Проширење бирократског апарата и јачање бирократизма као последпце национализације иеких грана привреде лако могу да се примете у данашњој Енглеској илн Нор-

вешкој, у земљама које су лошле лабуристичким путем „нзградње социјализма". Претпоставимо да ће се ове земље још и даље развијати у правцу државно.монополистичког калитализма и да ће достићи слични степен монополизације привреде (национализацијом рударства. индустрије, бродарства, читаве трговнне итд) на коме се данас налази СССР. То би биле капиталистичке земље у којима би се скоро читав капитал налазио у рукама државног апарата, то би био капитализам без буржоазија. Читав процес ноји би довео до оваквог стања значио би невиђени пораст бирократског апарата. Какав би облик добила борба радних маса na овом степену? То би била борба рад ника за непосредно управљање привредом, за праведну расподелу, то би била борба непосредних произво. ђача протнв бирократске касте. А какав би друкчији могао да буде отпор државно-монополистичке касте на овакве захтеве маса нсго отпор помоћу државног бирскратског апарата? На појачану борбу раднпчке класе каста одговара појачаним притиском бнрократског апарата, што са своје стране опет изазива све јачу, одлучнију и организованију акцију читавог народа. То није ништа друго до заоштравање класне борбе, но не више класне борбе у кла. сичном облику борбе раднина против приватних капиталнста него против капиталистичиог државног апарата. Противречност између постојеђих продукционнх односа (друштвеног уређења) и производних сна га у њиховом даљсм развитку одра. жава се у све оштријим супротно-

стима које поткопавају дал»* иостојан»е кастс, све док она револуцио. нврном акцијом не буде збачена. Ако схаатимо да је суштина данашњег поретка у СССР-у државномонополистички капиталнз««, тада нам иеће бити тешко д» нам све ово што је претпостављено за Енглеску и Норвешку важн и за Совјетски Савез. Тешкоћа је у томе што иас noнекад варају псеудосоцијалистичке форме н демагогија рјководствп СССР-а, што неки још увек мнсле да имамо посла са комунистша који греше и скретањима унутар социјалнзма. Зато поједиици још увек не могу да схвате да се у Совјетском Савезу оформио и учврстио државио-мокополнстички капитализам, беа обзира иа чињ«»нцу да му је претходила победоиосна а касније издатв пролетерска револуција. Та чињеиица развнтку државиог капитализма у Совјетском Савезу само утипсује печат специфичнссти а ии најмање ие мења његову суштину. Непостојање приватне капиталистичке својине и буржоазије не значи ујвдно и непостојање у суштини истаХ напиталистичких, експлоататорских класннх односа. Разлика кзмсђу класе н касте је у крајњој линији само формална. Каста додуше иије формалноправии власник сретстава за производњу, али у стварности услед свог привилегираног монополског положаја њима неограиичвно располаже. Сваки бироксвта од првог *сизерена“ до последњег жандарма у сибпрским логорима у виду ског прмвилегнја, а прспоЈ-циоиа.тао

О ПРИКЉУЧЕЊУ ОРГАНИЗАЦИЈИ СТУДЕНАТА КОЈИ СУ ИЗГУБИЛИ ГОДИНУ

Сада је моменат

После септембарског истштног рока Уредба о режиму студија захватила је многе студенте. Велики број је понављао годину, доста их је изгубило право на студнрање. На Пољопривредном, Шумарском, Економском и Фнлозофском факултету понављало је и изгубило право на студираже око 1.570, на четирн факултета ТВШ: Машинском, Технолошком и Геолошком око 850 н na целој МВШ око 1.200 студената. Овога момента није више важан тај број; сада је главно како и на који начнн те студенте обухватити у организацију НО и прнволети их на нормалан рад. Ово је основнн проблем баш зато што се огромаи део студената који су поназљали кије повезао са организацијом и не радн у њој. Онн не долазе на састанке, не пријављују се у актнве година на којс су враћени и не плаћају чланарнну. Ća друге стране, многи секретаријатн актнва иемају никакву евпденцију о њнма, не знају где се налазе, да лн још уопште студирају или не нтд. Например, од 345 понављача Економског факултета секретаријатима актива јавила су се 104 друга. Слично јс стаље и на осталим факултетима. Опет, део понављача остаје у активу године на којој су понављали, пзговарајући се да тамо познају студенте, да су то љихови другови. На Унпверзитету је тек ове годннс доследно спроведена Уредба о режиму студија. Сада је прси пут било поиављача тако масовно. Међутим, велике шкрле су већ прошлих година имале више понављача п имају неког искуства у том погледу. Зато ћемо се мало задржати на Електротехнкчком факултету. Електротехннчки факултет ј« најбоље на ТВШ решио обухватање у активе оних који су изгубили годину. Прошле године је код н>их било доста понављача, а нарочито на I, II и 111 годиии. Испочетка је било тешкоћа. Ти студентп нпсу се повезивали у активе година на којој су остали. Сем овога многн секретаријати актива су се прилично резервн-

сано односили према њима. Сматрали су да они не припадају НјИХОВој оргаиизацији. Обухватање поназљача решеио је на два начина. Јсдан је да су сви секретаријати а«тива и група били ангажовани на укључењу понављача у оргаиизацију. А другн јесте индивидуални разговор и рад. Овим путем успели су да прошле године прнкључе организацији скоро све понављаче. Озе школске године свих 134 студента који су изгубилц годину повезани су и активи тачио знају где им се чланови налазе. Велику смстњу sa обухватање по* Лвљача претставља њихов одлазак кућама. Сада пред јануарско-фебруарски испитни рок они опет долаз« на факултете. И зато је сада могуће установнти тачну евиденцију и прикључити нх у актнве годнна на којима су остали. Остаје још на који то начин да се 3'ради. Искуство је показало да је најбоље инднвидуалко обухватан**, а не тежња да се одједном укључе сви. Сем тога, стара руководства годциа могу доста да допрннесу. Пре сзега, они познају добро свој« студенте и могу да дају тачна обавпштења. Пошто се још увек извсстад део понављача налази у старим »к-тивима, задахак је руководстава да такве пошаљу у одговарајуће активс. Однос многих руководстава премв поиављачима није добар, Честа су мишљења да таквнм друговима треба ускратити право на потрошачке карте, иа лечење у санаторијумима, иако су болесни. Друга руководства узимају за основни метод обухватања понављача преко потрошачких карата. То показује слабост рукоаож* ства. Потрошачке карте могу“ J*R служе само sa евиденгирање, а noстављање „дежурних" да хватају лонављаче је ненсправно, Постоје друre мере; постоје принципи организације помоћу којих може да се решн питање понављача и без пјнкнлннх мера.

Машинска радиоиица Техничке велике школе

ДЕБАТНИ КЛУБОВИ у О Пастеру и Виноградском

На «астанку дебатие секције II године Пољопривредног факултет« професор др Жнзојии Пешић одржао је предавање о доприиосу Шстера и Виноградског пољопрнвредној микробиологијн. У предавању је наронито истакнута њивова методика рада, која се ослан»а н тражи потврду своје научности искључвво на експериментима. Како открића Пастера и Виноградског налазе с»оју прнмену у пољопривредној иауЦД и пракси, то су студенти ово предаван»е пратнлн са нарочитом пажшои. У односу на претходин, овај састанак је био далеко посећеннји. Студентима је била дата литсрагура, да би се раније упознали са метервјалом. То је условило да се КОД маогих јавио интерес sa нека научна питаља, која нм нз материјада тшсу била доста јасна. Овахва пнтан>а разјашљена су кроз дискускју. М. М.