Студент

свом подож&ју на хијсрархнској лествиди стварно добија дивиденду на свој идеални дсо својине, како он формално није власник сретстава ?.а производњу и свшш час може да буДе смењен. Схватајући све oso што је речено за западне капиталистичхе земље можемо да аплкцнрамо ка Совјетскн Савез. Развитак производних снага све ургектније тражи нсстанан бирократске касте и чини је све вигае историскн неоправданом. Међутим, што више нека друштвена сила осеђа своју исторнску нсоправданост, историску иужиост да сиђе са позорнице, то грчевитије се држи својих позиција. Једнно критика оружја мо>ке да је бпци у истооискт! грсенал. Пролетарнјат Совјетског Савеза наћи ђе у себи снг-гу да изврши от.о историско дело. Даиас је та борба захваљујуђи тоталитарности режима и демагогији прнгугаена, али она ће се кеодељнво гцгбуктати и довести до коиачнс победс. Кжои спега реченог види се да по менуто гледнште не пати само од кедијалектнчког аутоматизма. То је стара рсБКЗионистичка „теорија гпонзводних снага“ П Интсрнационзлс, примењена на конкретне „совјетске* прилике. Онд заступа псст икрног преласка из клпитлтг?, ма у социјалнзам и као таква позната нам је ne!i ib врсмена К&рла Кауц ког. Она у крајњој линији отвара срата квнјетизму. (Потт>ебно }е сачскати да се прочзводне снаге разви.ју до тог стспсна када ђе поссбпи »гатересн касте сами по себн да не-

стану услед обиља прсизвода када ће постојати могуђност прелаза на нов нпчин расподеле), Томе слично гдедиште које се заснивзло на истој основи изводило је још наивније закључке: Развитак социјалкзма у нашој земљн кз дана у дан све јаче ће освајати свест нанредмнх људи у свету па и у самом СССР-у. Све то биће морални и материјални утицај на руководство СССР-а да се одрекне своје „ревизионнстичке политике". Ти руководиоци су „реални“ политичари и повуђн ће одговарајуће поуке промениће курс. Носиоци диктатуре државно-монополистичког капитализма претвориће се у градитеље социјализма! Дакле, није пролетаријат она снаra која ће воднти изградњу социјализма; то ће да изврши држг-зно-кашггалистичка каста, а пролетаријат нека се само з&довољава реформнстичкнм илузијама. Узрок ових гледишта лсжи у томе што кеки кису довољио схватили сушткну данашњег „совјетског* поретка, и сувкше се задржали на повришни, на специфичностима, на „новом“. Уппаво стога било је могуће да су спалн на позиције негирања класне борбе и револуције као покретачке сиаге друштвеног развитка. Овај недостатак тих гледишта био је уочен у самој дискусији и кри тикован од стране већине дискутаната. Дискусија је много припомогла рашчишћавању тих проблема и уочазању издајничке улоге „совјетске“ бирократије. Б. Ж, Б.

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

ЏЕК ЛОНДОН: „МАРТИН ИДН"

(„Ново поколење" 1950)

Овај роман, створсн у доба највсћег напона пишчеве животне и стваралачке сиаге, претстазља у суштини аутобиографију, Поред опртаваша кривудавог животног пута, он нам пружа и слику аутопових идеолошких заблуда, и говори нам зашто* тај велики писац никад није бко чврб сто na позицнјама радннчке класеЈ већ је чак и иступио из социјалис-Ј тичке партијс. Главна лнчиост романа је Мартин| Идн, човек снажне енергнје. а те-: лесно јак и челичан, који се са не-б чувеном упорношћу упиње да од o-S бкчног морнара постане нешто ви-» ше, управо, да створн од себе кши-Ј жевника, и то не толико због слазе: и новиа колнко због саме професн-: је која ће му створитн могућности* да живи у царству кшига. После: мноштва недаћа, кроз које се ујед-; по огледа и апсурдност буржоаског* снстема, н>ему стварно успсва да се: пробије у ред иајвећих саврексиих; писаца. Јарким бојама, и с велнким емоци-; јама, Џек Лондон је од овог романа« створио химну упорности, и вере у; своје снаге човека који се бори; за некн циљ. Међутим, постигазши« тај циљ, Идна захвата разочарење; у свет, јер услед својих нндивидуа-; листичко анархистичких погледа ни-5 је могао да превазиђе противречно-: сти постојећег поретка, већ очајава« над безизлазношћу из тог шкрипца,: н долази до закључка да је само-| убиство најпаматније решење. Џек Лондон, готово у свим својим • дслима, слави изузетно јаке лнчно-; сти, које сс боре и побеђују све сла-: бије од себе. Он је протсзао дарви-; нпззм и на друштво, залажући се чак; за стварање неког "надчовека", а што: је, опет, попримио од Ничеа, кога је; миого ценио. Он јс противнчк сопи-S јалнзма, како то изјављује и јунак: овог романа. Он нс подносн колек-; тпвизам н истиче да робови (тј. ва- S род) шгаад не могу бнти сами себн: господари, већ је нужно да им се; увек неко успне на грбачу, што ca-S мо одговара пишчевим дарвииистич-? ким погледима на друштво. Мартип • Иди, односно Џек Лоидон, је малограђанскн индивидуални анархиста, ! који се не бори протпв одређеиог неподношљнвог поретка, већ се окреhe против читавог друштва. И баш као таквог, живот ra и слама, јер друкчије није ни могло битн: ne видећи заједнички пут с пролетаријатом, а не трпећи ни буржоазију, нашао се усамљен у животу, којн је испао бесциљан, дуг и досадан. Но, поред свега, остајућн чврсто на познцнјама реализма, Џ. Лондон

С. Ђурековић

нам je овим романом пружио један део слике буржоаског друштва, задржавши се особито на разголићаваљу лажног буржоаског морала.

ИЗ АЛБУМА МЛАДИХ УМЕТНИКА

Павлиновић Олга- Котор

Премијера академског позоришта

„Поп Ћира и поп Спира

; Прославу своје петоголинпБштс ра• да КУД „Браико Крсмштозић" обе; лежило је извођењем „Поп Ћирс и • поп Спире" од Стеваиа Сремца у • драматазацији Косаро. S Сремчев „Поп Тшра и поп Спкра“ •оставља зггнсак веома захвааног ма• теријала за сцену због свога реали• зма, комихе и хумора, који овдс-о«:де блесгтс у сагшру. Код Сремца је • CFve смсшло: почев од гла&мих лико• ва, па свс до ввјепизоднијег опкса. :Он се свсму добродушио смеје, без • неких већих оретензија на сатиру и :изоблнчзBжне нездраеттх појава у ; друштвЈ-. Жаока н»его®е сатире (у-•колимо је ама) вије оштрз. већ не»како затупљена, таио да добија ви; ше забавнп него васпитни карактер. • Међутим, материја коју нам хумоХрисгичкпм макиром пружа Сремац, •да се врло добро искорнстити због S своје суштине којз нужно захтева sтакво решсње, н ма да је врло те• шко, иезахвално, па чак и непрепо; ручљиво претварање приповетке и :романа у драму, када се већ то ура•дило, онда се, пре свега, требало и• мати у виду: инсистираш на елс: ментнма сатчре и хумор преточити у • сатиру. То је на првом месту' зада2так драматурга, а онда и реднтсља. ; Тако >е трсбало да буде, алн на |сцс>ки академског позоришта дошле • су до изражаја баш супротис тсп|денције истицање Сремчеве бла•ге и забавне кошгае, чак више него S пјто је и код Сремца нма. Извесии :добро уочеин дстаљи толико су од •страпе реднтеља потснцирани, да су • местимице прелазнли у бурлеску н ;лакрдију ? , са циљем да се публкка : касмеје, тако да је на мпогим мест;l- ма Сремзц попримио елемеите Ну; шића- Са друге стране, то је сметало • н самој атмосфсрп и „банацком штн• мунгз“. Сцена је била одвећ дина;мична, тако да се Није могла добнти Јимпресија села на обали кирне ТиSce, »а коме се слаже густа прашина, ;од које ће најесен „славно блато дз • бз'-де* с . ; Међутим, поред тнх општих ззS мсрки на претставу као јделпну, она •је обиловала позитивиим странама. • .4—— —. -

Ту, у првом реду, треба истаћн глуму, којом је ово позориште углавном превазишло границе дилетантмзма. Свакако, кад доносимо овакве закључке морамо узети у обзир и погодкост овог комада таквом једном позорншту. Али, Iкгговремено, ту прети и опасност од могућности прелажења глуке у гротеску. То се код неких улога стварно и догодило ппр. код пои Ћире (Аитонпје Пејкћ) н донекле код Сиде (Љубинка Ђндић). Иначе, Сида је показала ведику спреткост и слободно кретаи,е иа позорници, иако јс то повремено npcлазило лепу мер\ т . Спасенија Кукин дала је врло солидну улогу Јуле: мирке, смер«е и стидљиве сеоске девојке. Властниир Велисављевпћ остварао је успелу креацкју, осгавши доследан у тумачењу поп Спирнног каракггера, прибегавајући сгталожекијој нгри, него што је случај с поп Тгиром. Услед тога. поп Cmtpa је нспао мпого рељефнији. Што се ткче учитеља Пере, изглсдз да je промашена фнгура коју кам дајс Сремац. Тимотије Обрадашовић створно је од њета нсувишс великог фићфирнћа и препредешзка, док би он трсбало да буле приказан као много наивштји, скромтшјн, помало стидЛ>иа. особнто у првом делу комада. Тумачн осталих улога игра.п| су мање-више успело. Мећутим, ми сматрамо да се у свим покретнма глумаца, псуаише оссћала Р> г ка редителш Димитрија Ђурковића. Понекад је просто изгледало да је чнтсв аксамбл навијеи, што је глумцћма сметало да се дубље унесу у своје улоге, н ла их ожттве дахом свога бнћа. Можда то, дсхнежле, ижа оправдања, пошто се рзди о колективу који има досада још релагизно мало глумачког нскуства, али како смо видсли то сс свстн на друroj страни, Свакзко, успеху јс ометала и чтнспица, што уотгште тгије било прилике да се па позорницн изведе барсм једиа генералиа пробз. Ако узмемо у обзир техничхе потешкоће, с којима се позориштс 6орило, декор јс задовсљаЂајућн.

ДЕСЕТА ИЗЛОЖБА УЛУСА

Основна обележја десете изложбе Удружења ликовннх уметннка Србије су: Мало фигуралне компознције Iсзега две те се тиме још једном потврђује чињекица да је у овој грани сликарства код нас још увек акутиа крнза и стагнацнја, н несразмерно велнки број пејзажа и

мртвих природа у односу на композиције. Пролетша, девета изложба УЛУС-а већ је показала ту крнзу фигуралног сликарства; но иако је и тада бнло врло мало композиције, слабог квалитета, она је била, од кеких кри тичара, окарактерисана као “најбоља послератна изложба ликовних уметника“, као изложба која "обележава нови смер наше ликовне уметиости*. Неопходно је било, ван сумње, ликвидирати са штетном праксом слшсл.ња фкгуралннх компознција без јасних људских ликова; потпуно је оправдан револт који је постојао међу слнкарима против таквих радова. Али је било нсто тако штетно за развој сликарства код нас поздравити напуштање тих композиција као позитиван поступак и истовремено не указати па нсмогућност раззоја иашег сликарства и, уопште, наше уметности данас, без људских ликова, односно фигуралне композиције. На многе наше сликарс би се могле односитн речн Горког, исказане пре од више двадесет година: Медан од најзнапајнијих догађаја двадесетог века је то, да је Човек, чим је научпо да лети над земљом, одмах престао томе да се диви... човек неумораи творац мноштва оштроумних, корисних предмета н забава које доносе радост не осећа дивљење према самом себи. У стварима, машинама ужива се тако као да су се оне појавиле на свету својом вољом, не по вољи створен»а које нх је саздадо... Човек је украс света, и он пма све разлоге да се диви себи самом*. У таквој снтуацијн појава и оеих двеју фигуралних композиција веома је сначајна. Ђорђе АндрејевићКун на овој изложби се појавио са сликом *3а хлеб, мир и слободу (Чстрнаести децембар)*. На простору од десетак квадратних метара Кун је сместио десетину људских фигура у скоро природној величини. Давши тектонски иовезаиу целину у пуном замаху борбе, са психолошки обрађеним и шдивнду-

ално издиференциранкм лккозкма, Куи је још једном показао пуно смисла за нзраду композицнје мопументалног формата. Но драматкка која је на сваком поједииом лкку из ражена, не избија довољно из целе сликс. Можда је то послсдица недовршености слнке, јср на слици има површина које су остале незавршене. Лнковн демонстрпиата, напротив. завршснн су, али на њима Куи ннјс избегао известан н>ему својствен ше матизам у обрадн људског лика. Но у сваком случају ова слика, по својим квалитетима и по своме значају ггрелази границе ове нзложбе. Надајмо се да ћемо је на следећој Савезној изложби видстн довршену. Уобичјено је да на изложбама УЛУС-а увек буде заступљен са фигуралним композицијама Божа Илнћ. Он је сликар г рекло би се, без довољно рафинираиог осећања за тему, без довољно ерудиције и са врло јахом вољом и истрајношћу. Тако је и ова слика под овнм обележјнма; мноштво људских фигура на нешто премалом формату за толики број људи те отуда извесна лренатрланост; цртане су са више или мање вештине и исто тако бојене са ликовима иајчешће окренутим од гледаоца; најзад, Илнћ је овде бно доследнији него обично у довршавању слнка. Са свим тим компонентама овај рад остаје више у домеау илустрагивносш Једног догађаја, неголи израз јаке емоције а после “Вјазме* и “Новог Београда" његова слика ‘Ми гралимо ттругу* иије нарочнти успех. Два друга његова рада „Једрилица на Сави пред кишу* и *Шлеп на Сави* и поред ненаметљиве декоративпости пмају атмосфере и свежиие. У општем помањкзњу композиција запажеие су скице за кохшознцију Винка Грдана „Прикупљање рањепика око Прења* и радови Јарослава Кратнне ‘Рибарн пројект за фреску*, као н детаљ фреске “Рибар*. Обојнна, нзрочито Грдан, показалн су иуно смисла за компотжаље cjnnte.

Међу бројиим пејсажима тешко је избећн утиску ла су скоро сви они, одиосно сви њихови аутори, под утпцајем неког позиатог сликара илк школе, на коЈе се угледају. И ако се посматрају тако, као остварења настала „по угледу на‘ овог шти окоra. успсла су у већинн случјеза. ИилшЈидуалиошћу израза истичу се Милун Митровић са пејзажом *Кукуруза*. иа коме је, уз богзту скалу боја, доследно спроведена магеријализација сликаних објеката и Моша Пијаде који је изложио своје стзрс и познате радове ‘Борик поред Казнионице у Лспоглави*. “Кровови у Цвијићевој улици* и “Аутопортрст* (Митровица 1926). Пејсажи Боривоја Стеваповића и Ннколе Граовца рађени су у пећ познатом твиховом маниру, те не прегстављају ново за ове јавностн познате слнкаре. Граовчсво “Цвеће“, богато у колориту, спада међу бод>с радове те врсте вићеие на изложбама код uac последњнх годнка. Сличног карактера су н пејсажи Миленка Шербака. Пејзаж “Дубровник* Предрага Милосављевнћа доста наметљиво говори о угледању на Матиса. На њему, је, са пуно успеха, дата дубина, простор, па и атмосфера, но при том материјализација уопште нијс постигнута. ’ Ентеријери са фигуром Младена Јоснћа “Студенткин»а“ и “Пред испитом", коректни у цртежу и домекле монохромн у љубичасто-снвом тону који и иначе преовладава па Јосићевим сликама, до извесне мере су декоратквнм. Пејсаж „НовнСад на каналу“ Стевана Макснмовнћа успелији је од пејзаЈка “Поглед на Сремску Камсницу*. Иако Макснмовнћеви радови по квалитету ке прелазе Rirao просечних радова на овој изложби, значајни су као покушаји тражења лнчног израза што није случај са всћииом излагача. После успелих графичких прилога на прошлој изложба и после успе ле изложбе графике у продајној галернји, изненађује сиромаштво и у количшад и у квалитету прнлога на овој изложби. Овако мали број прилога реиито говори да се паши сликари мало баве студирагаем што нн (Наетмшс на четвртој опмагн)