Студент

БРИГА НАРОДНИХ ВЛАСТИ О СТУДЕНТИМА

Велика новчана помоћ у 1951

На јануарском заседању Народна скутшггиана Народне Републике Србије саслушала је поред образложења буџета осталих ресора и реферат министра за науку и културу, друта Мите Миљковића и једногласно га усвојила. Министар Миљкоиић између осталог је рекао: „Да кажемо неколико речи о студентима, e њиховом положају и њиховом раду, У погледу смештаја студената у 1950 години постигнуто је повећање капацитета у студентским домовима са укупно 1.017 постеља. Довршен је један павиљон на новом насељу у Новом Београду за смештај 850 студената и отворен је студентски дом за студенте Новинарско-дипломатске школе за смештај 167 Капацитет ових студентских домова износи данас 4.149 места, али он је још увек недовољан и не може да задовољи ни 50 од сто потреба, јер је за потпун смештај студената потребно укупно 10.500 места. Слична је ситуација и код студентских ресторана чији је нормалан капацитет 4.100 места а сада се у њима храни 8.230 студената, тако да су рестораии преоптерећени и у њима се храна издаје у три до четири смене, при чему студенти губе прилично драгоценог времена. Кар и ранијих година, и ове годиие је омогућено најбољим студентима да летњи распуст проведу на мору и у планинама. Тако је у току летњег распуста у 13 летњих одмаралишта на мору и у планинама био организован одмор за укупно 6.000 студената у трајању од 25 дана у ком циљу је држава помогла студентске организације са износом од 12,000.000 дин. У школској 1950/ 51 укупан број стипендиста на свим факултетима Је, без Велнке медиданске школе, 7.500 студената са просеком стипендија 1.920 динара. Инвестиционим планом за 1951 год. ради побољшања положаја сту дената предвиђено је даље повећање простора у студентским домовима и то довршењем још једног павиљона у Студентском насељу на Новом Београду, са капацитетом од 850 места, а за идућу годину 1952, тај ће капацитет бити ijoeehan за нових 1.700 места. Предвиђеном инвестиционом изградњом 1951 годи■е повећаће се капацитет ресторана за око 3.500 места и то нзградњом студентског ресторана у Захумској улици, као и отварањем студентског ресторана у Новом Београду. Предлогом буџета предвиђена је исто тако помоћ државе за студентска летовалшпта у 1951 год. у изнрсу од 10,000.000 дин. као и 156,000.000 дин. за стнпендије на Уннверзитету и Техничкој великој школи. Нема сумње да све ово што је урађено претставља максимум који је наша држава у овим условима могла дати. Међутим, са показаним успехом студената у протеклој школ ској годинн ми нисмо задовољни. И поред свнх објективних тешкоћа које несумњиво постоје, и које су велике, успех би могао да буде да. леко бољи. Због неуспеха на факултетима Универзитета и великих школа изгубило је даље право студирања укупно 1-236 студената или 6 од сто од укупног броја свих Студената. ПбнављаЛо је готинм

4.676 студсната илн 23 од сто. Ево ради потпуниЈе илустрациЈе, да наведем Још Један податак па да се види како стоји са успехом код студената првих година студија на свим факултетима, Годину Је завршило 3.248 студената или 52 од сто; понавља годину, односно поново уписуЈе исте семестре 2.237 студената или 36 од сто а губи право на даље студирање (по други пут понавља годину) 749 студсната и или 12 од сто. Ми са правом можемо тражити да студенти побољшаЈу учење и да постигну далеко бољи успех у идућим годинама. У току 1950 године због слабог успеха укинуто Је око 1.500 стштендиЈа. Министарство и школске власти стоЈе потпуно с правом на становишту да се у овој roдинн укину спшедније свим студентима са слабим а поготово оним коЈи губе годину. У току прошле године на свим факултетима Универзитета и Велике тсхничке школе дипломирало Је 1.618 студената. У 1951 години с обзиром на то да пристижу бројниЈе генерациЈе упнсане по ослобођењу постоЈи могућност наравно уз претпоставку да ће студенти учнти бољс него прошле године да факЈ г лтети даду цреко 4.000 нових високо квалификованих кадрода коЈи су потребни нашоЈ привреди. Постизање овог задатка углавном зависи од рада апсолвената о чему је говорио претседиик владе друг Петар Стамболић”.

ГЕНИЈЕ ПРОМЕТЕЈСКЕ СМЕЛОСТИ

ШТА СУ ГОВОРИЛИ и мислили О ЛЕЊИНУ НАЈИСТАКНУТИЈИ ЉУДИ Стотине милиона људи, до најмрачнијих дубина Азије, видели су у Лењину, брату и блиском пријатељу, васпитачу и храбром чуваРУ сјајни светионик својих наДања. Прелиставајте књигу времена: где и кад ie историја познавала сличну ствар. Умро је онај ко.ме нема равиог. И на његовом гробу непобедива и прометејска смелост нас побуђује да испуњавамо сутрашњи задатак. МаксимилиЈан Харден (1924) Лично нисам познавао Лењина али сам могао да констатујем изу-

зетно дејство које Је производило његово име на Русе. Човек са драгоценим особинама: срдачан, Једноставан, скроман, који не захтева никакву привилегију за себе лично, он је био за све Русе, за све комунисте огромна морална потпора. Фриђоф Нансен (1924) Лењин Је волео људе исто толико колико и ствар коју је бранио, и баш зато је био велик у својој стваралачкој активности. Хајнрих Ман ВИДЕО САМ ЛЕЊИНА Лењин... Нема у свету популарнијег имсна. У Италији оно је било познато у најзабаченијим селима као и у (V.thkhm варошима, у касарнама као и рибарским колибама, удаљеиим острвима, и у колибама на ал-

линским врховима. Одрасли л»уди и омладинци, жене, старци и деца, сви су знали име пролетерског вође. Ово име могло се видети свуда: на зидовима фабрика и у затворима, на подножју споменика, на сводовима рнмских катакомби. И ја сад идем да ra видим, да говорим с њим!... Очекујемо са нестрпљењем дан када је Лењин требао да говори. Видети га, чути га, стегнути му руку, изразити му осећања која нам обузимају срце!.. Ја сам ra срео у једном од ходника Кремља. Хтео сам да му кажем толико ствари! Али сам се толико смутио да сам могао само изговорити: Добар дан, друже Лењине. Добар дан, друже. И он ми је пружио руку. Ви сте Француз? упитао ме је (јср сам га поздравио на францу* ском). Не, ја сам Италијаи, одговорио сам на свом матерњем језику. Говорим мало италијански«. Али већ нас је гомила конгресиста окружила. Касније сам био код Лењина са другим италијанскии делегатима. Један од нас, наполитански радник, требало је да му пренесе поздрав од својих другова из фабрике. Али, видећи Лењина, он се толико узбудио да није могао изговорити ни један слог; само му је стегао руку и почео да плаче. Лењин је био крајње збуњен. Кад се Лсњин појазно на трибини акламације су долазиле до делиријума. Сви конгресисти су пљескали стојећи. Затим је одјекнула интернационала. Сећам се увек његових очију, његовог пажљивог, продорног погледа. Ђовани Ђермането (Сећање на Лењина 1930).

ПРВИ ФЕБРУАР

У концентрациоцом логору Физиономнја ст>'дентског покрета јасно се разабирала. Одлучност и једнодушност сг> г дената забрганавали су реакнију. Требало је опасност у зачетку ликвидирати. И смислили су оно што је реакција свих времена радила кад је пред собом имала јединственог противника. Неколико плаћеника је упућено на универзнтет са директивом: Заметннте кавгу. а мн ћемо о«да успоставити ред. Плаћени атенти су. вештр провонирали. Дошло је до сукоба на улицама Београда, где су ови антистудентски елементи имали подршку свог по-слодавца полииије. Гужва је настала у аули Правног факултета, кад је група провокатсра напала јелног с м'.;г гтулента. Су-

Много су пута шефови београдске полицпЈе и жандармерије, после рацорта своЈих агената о неком новом студентском штрајку или митингу којег треба раскршити, пушећи цигару за цигаром, лакомислеио сретни и трљајући руке, напуштали своЈе канцеларије, сматраЈући да he најновиЈим ”планом“ успети да ”овај пут заувек" смире и распрше ”необуздане“ студентске масе. Али, ннкаквим ”плановима“ полициских префектура није се могла укротити буЈица револта бесправног народа, који је родио, а ПартиЈа васпитавала, частан лик пред|ратног студента револуционара. Можемо бити поносни што he историја забележити неколико великих дана, достојних да заузму угледно место не само у историЈи наше студенгске и омладинске борбе. \ већ и у историЈи борбе свих нашнх народа. Први фебруар 1935 године је један од њих.

коб је трајао око пола сата и плаћеници су били око подне нзбачени на улицу. Борба се наставила пред Правним факултетом, у Караџићевој и у Кнез Миханловој улици, пред Академијом наука, где је Јада била студентска менза. И поред подршке полиције противннци су били прииуђени да се разбеже. Ов-и догађаји одиграли су се 17 јануара. Већ сутрадан је полиција упала у станове и затворила 20 студената. По највећој хладноћн они су отпремљени у крнцентрациони логор у Вишеграду на присилан рад. Нрћи су биле теже од дневног рада на зимн и снегу. Жандаlрми су их немилосрдно тукли кундацима и газилн цокулама. Свака одбрана је била нсмогућа, јер су т*> двојица

били везани. Једини одговор кога оу студентн могли дати, био је штрајк гдађу који је трајао девет да«а. Овако гладни и исцрпљени, студен.ти су терани да ситне шодер поред обале Дрине. Кад би од изнемоглости пали, преносили су их у болницу. Као одговор на мучење својих другова, Београдски студенти су организирали велики протестни митинг, којем је присуствовао и тадањи ректор Ђаја и професор Ћоровић, будући ректор. Одлучено је да претставници Универзитетских власти са два студента посете интернирце у Вишеграду и иаврше притисак код владе да их ослободи. Заказана је конференција за први фебруар, кад ће ректор известити о положају другова у логору и резултату њихове посете. Мало се могло очекивати. Штрајк глађу На барикадама Биланс И... резултата није било. Господин Ђаја се није појавио' на уговореној конференцији, јер ништа утешно ннје могао рећи. Стварност је била тешка а перснективе још горе. Требало је одлучно радити. У протнвном, број интернираних и даље ће расги. Јединство студената на крају је победило. Штрајк глађу у згради Унипзерзитета је бно услов за пуштање интернираца из Вншеграда. Полиција је одмах блокнрала Правни факултет. На степеништу су студенти подигли барикаде од клупа. Тешко их је било освојитн. Ни бомбе са сузавцем нису рашчистиле пут. Стражс на биракадама су се смењивале сваког минута, јер се није могло дуже бдити отворених оадју Поли-

ција је отворила ватру, али барикаде су штитиле. Опседање је трајал o готово цели дан. На барикадама је пао друг Мирко Срзентић, погођен метком у срце. Заставу на прозору заменила је црна кецеља једне другарице. А барикаде су биле још постоја«ије. Прошла је и ноћ, а полиција даље од ауле није могла. У згради је укинуто светло и водовод. На позив ректора пошло је неколико студената да преговара. Међутим, чим су изашли, били су премлаћени од подиције. Универзитетске власти су гараиговале излазак студонтима. Али, они су били преварени. Изла* зили су кроз шпалир агената и жандарма под шлемовима. Тада је на(Наставак на шестој схранн)

, 4 - . ; 4 ОРГАН НО СРБИIЕ НА БЕОГРАДСКОМ 1Н И ВЕ Р5 И ГЕТ\; И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА