Студент

БОРБА ЗА ЧИСТОТУ НАСТАВЕ

ПРОБЛЕМ НАУЧНОСТИ ПРЕДАВАЊА ПСИХОЛОГИЈЕ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ

Већ Јфитикована предаваља професора Баје Бајића и дал>е су пуна * ненаучних поставки Ускладу сл резолуцлјом 111 Плегтума ЦК КПЈ студенти филозофске групе покреталн су у више махова пмтање идејности н научности предаваЈва нз опште психологпје, о чему се у реферату друга Ђиласа између осталог каже да „читава наука и култура, све н»ихове граие, као и читава иастзва, треба да буду прожете ндејношћу, да буду посматране са становишта борбе за револуционарно мјењање пркроде и лруштва, борбе за примеиу дијалектичког и псгориског мзтернјализма." Joul пре резолуције 111 Пленума, студенти су указивалп катедри фплозофско-педагошке групе, да предавзња из опште психологије, која држи професор др. Баја Бајић, пате од крупннх недостатака и да нису на довољно научиој висини, Катедра је предочила професору Бајнћу ове чнњенице и захтевала од њега да своја предавања доведе у склад са савременим научним логледом на свет. Међутим, и поред свега тога, предавања професора Бајлћа остзла су онаква каква су била раннје. Зато је сада потребио да се читаво ово питање изнесе пред ширу јавност, тим више, што надлежпе факултетске власти не узимају у обзир мишљења ст>*дената и нс чине ништа да се ово пнтање реши онако, како је то нзражено у резолуцмји 111 Пленума. Устг.арн, изнећемо само пеке битпе чнњеницс о прсдавањнма професора Бајића. онако како су углавном изнесеие н форА-улисане у претставци студената филозофској кате-дри још 1949 годнне. Истнна, поводом ове претставке одржапа је једна дискуспја у оквнру катедре уз уцешће претставника студената, али је том приликом професор Бајић апсолутно одбијао све прнговоре студената с мбтивацијом ла су неконкретнн. да се ради о подмстањнма, кленехама од стране студената н сл. Ца томе је сзс к до данас остало.

зофиЈа сматра подређеном у односу иа психологиЈу, јер се оиа карактерише кабпкегском спскулацнЈом и другим епитегнма које смо већ раније навели. Професор Бајић пема бољи став пи пргма марксистнчко- лењшшстпчкој теорнји. Потсмешљнвим тоном и заједљивнм жаокама изражава се о марксисгичко-лењинистичкој филозофији. Када се прсф. Бајићу поставио захтев да мало поближе одреди свој став према марксисткчко-лењинистичкој фнлозофиЈи, он Је изЈавио да јс „марксизам-лељкнизам прс на његовој лиипЈи“ него што Је он „на липији марксизма-лењинизма“. И „да му јс мило што се марксизам слаже са „иауком“. Да би био на висинн научника незавнсног од свих доктрина па и од марксистпчко-лењишгстичке „доктринс“ он изјављује да не жсли да се „парздира маркснзмомлењипизмом' 4 послуживши се том г.рнликом и нзродном кзреком „Тпм сс Мујо осолити нсћеш*. А да би достоЈанство било на још већој висн ни ou додаЈе; „Срамога би било да се нуднм, кикад нисам био иуднст*. По овоме нспада да су сви поштеии лрофесори и научни радници који нскрено нзстоје да усвоје марксизам-лењннизам као једино могући филозофски темељ свих посебннх наука нудистн, бескичмењаци и томе сЛично. Претећи прст плитког емпИризма у липу проф БаЈића опомиње марксизам-лењинизам да се клони настојања да буде фплозофски тсмељ сенх наз г ка. Уместо прзвилног разјашњења од поса фидозофије ц психологије, уместо пскхологије заснозане на марксистнчко-лењкнпстнчкој теоркЈи сазнања, студенти слушаЈу погрде и псовке упућене на адресу филозофпје, што Је сзакако лако, алн истовремеио ненаучио и рсакцио- . нарно. ( Шта је предмет пстгхологије као предмет иауке : „Всћ у врзом предавању о г.редмету н задгцкма пслхолотје као иауке кзже се у Гфггста-вци стуле- i ката внди се јасно, да прсф. Ба- i јнћ не стоји на иозшнгјама днјалек- .

тичког угатеријалпзма. За њега је поихолсугија „пзука о активноспша, icoje одају лшгност као такву, које m:cy иаслеђеие, већ су овојствене са мој индивидуи". С обзнром на такву дсфкнпцију пскхолопЈЈе, проф. Бајић сматра да вије дужан да објасни шта треба схвагити под појмо« иснхичког жнвота као предмета психологиЈе, и како се током столећа кроз борбу материЈализма и идеализма, почез још од аитнчкс Грчке, развнЈало људско схватал.е психичкос живота, кцко се дакле, мењзо н предмст гкихологнје*. У длскуеијама у оквнру клтедре (било нх је нексхчнко) констатоваио Је кеколпхо чнњеннца у вези са одредбом предмета пстгхологиЈе. Измећу оегалог, речеко је да је недовољко Јасио и рззговетно датд одредба предмета пснхолоп|је. Извеспи битки термини (као што су: актавиост, свест, личиост) остали су недовољно одређетш, тако да су пружали могућиосг за погрешно н не пршзилно тумачегве прП{К)де пстгхичког живота чозека с једке, и предмета пснхологије с друт е стране. Констатовано Је да 6ir тим тершппгма требало датц сдрођенија тумачсња. Зачгм када се говорн о предмету псчгхологнје, у првом реду треба истаћп проучапзње закопа психичког жквота човекз. ДискусиЈа је указала на чињегшцу, да је нсправплно пслхнчко своднти иа лично, јер је у развоју људског дрЈтптза психнчко постајало н пре пего се развшта шгднвидузлна свест. Ако бн се психнчко своднло на лично, оида бн то у сушгнни значило пегнрзти нсихичкн жнвот човека прзобитие ззједиице. Је.р као што је позиато човек прсобптне заједтшце imie имао претстФву о себ>и као о поједшачној личцостн, всћ Је себе кдентифнковао са својтш племгттом и прпродом. То је период у разз-оју људскот дрЈТптва када је чсвск мнслио помоћу колектквних претстава тј. период када још нпје била разви јена његова тгдивндуалНа свест. Тај процес формирзња кнднвидуалпе свести тј. свћсги о себи, о својој лич пости условљен је друштвгно еконоитским промснамд, рзђањем н касганком призатне својине. Зкачи, ако би се пскхичко сзоднло на лич-

ко, оилд би sa психо.тогију била нзг>’бл»ека читава једна егсоха у развитку људског др>-штва. С другс страие, сматратн да је геснхичхо само оно што прштада личности зкачило би видети у тној мскључиао оаго што се зове појединачно а не видети истоврсмеко носебато и оашгте тј. саме законитости дрг/штвеног жнвота. Дискусија је даље, јасло ноказала да је неоправдака бојаза« проф. Бајнћз да fee употребом терми»а „захонмтост* пасти у механицнзам и преношење фкзгичтсо хемиских закоид у област псзтхолотаје. Тврђење проф. Бајића да потхологијз не може бити наука о свести, него о делатности, неодргживо }е сл стаиовишта дијалектичког маге.р?l јализма с обзирОм иа чишеницв да је заједно са разпојем шж, нервног сч стема н дрЈтитва, настала и раззила' се свест човека. Са стзновишта дијалекппког материјализма неправил но је пранити разлнку између свести и свссне акције, изме*>у садржаја и маиифестације свести, и уоонтс узев, између теорије и праксе. Међуптм, проф. Бајић изјављујс да се он прилично бугш проткв употрсбс термина свест у психологијн и да јс њему немог\'ће да је дефтгишс. По н>ему „свест је пдеалкзам" или пах „свест је емпирскн појаи". Иза ових конфузних, проглвуречиих, нетачних тврдњи, студентн су заисга у положају да тек сгда кс знају шта је сзсст. Но и поред тога проф. Бајић не може а да у својим предавшкттма ке говори бзш о свсстп. Очтледно пспхолошја без свгсти је бесмислицз. Хтети та?сву психологију аначм срљатн у идеалкзам. Азекаријус је у своје време говорио да мозак пнје оргак мишљсља. Летвин је такву фнлозофнју назвао филозофијом без мозга. Прсдмет саврсменс научне naixoлогнје, не може се злмислити без сво је друшгвеке сс.чове ка којој пониче п на којој сс развнја. Нужио је водити рачЈ~на о датом једшству општег, посебпог и поједикачног у лич кости, о појединачном чозску, којн је како то каже Маркс друштвеких однбса". О сзему тШе нема нк речи у прсдаваљнма врсф. Бајићз. Напротив, говори сс о нскпквој апстрахтној личностп за коју се пе може рећн у каквом друштву н условшиа егзистира. С обзнром да лпчпост у друштву мора ка некакзв качкн да дела, да ступа у извееие одређене одкосе са људпма, да ка одређегш начин савлађује цриродну стихију, лоппшо је да психолошја треба да проучава ту друштвсну де-. датаост човека која је по својој прн роди свеспог карактера. Између човс-чије свести и његопе делугносш постојн тссла позезаноСт и једштство. Због тога је неправилно noсматратн делатност човска изоловако од његове свести. На тзј пачн«, човечпја психика сазнатљтгаа јс тге само кроз љегова унутрашља донсивљавања irero и кроз шегозу свесну делатност. Уместо свега овога предаван>4гма пооф. Еајнћа друштвека делатност човска објашшава се овако: „Уствари свакоме је познато да човек свакидашњице не жнви кикако само у себн, у сзојој свести и гра-инцамз свог физкчког организма. Налротав, тнме што га жтгвот присиљава да се истура у спо.љашност, да жнвн нззан себе, он се стално прилагођава спољашњем физичком свету и не само њему, него и морално-соцнјалном друштвеном свету“. И лаље: „По својој природи душевни жндот човека нијс ствар лзжсуза природе, нешто што се случајно изметнуло, он је створе« у борби са спољашњим као најбоље оружје за одржање личносги; пошто је нзграђен у 6apби са спољашњтгм он се стално и открива у разштм пространим акцијама, показује увек тежњу да прехорачи границс оиог ннтимног унутрашњег збнвања и уђе у састав спољашњсг, фкзичког света. Захтеви нашег опсталка прожимзју нашу унутрашњост толиком борбеношћу да су од нас створили читав aiстем реакција којим се служкмо*. Да се из свега овога не може сагледати човск као „свеукупност друштвеннх односа“, чнни нам се да ие треба уопште доказивати. „У борбн са спољашњим", затим „захтеви нашег опстанка" су од нас „читав систем реакција којкм се служимо“ објашњава нам проф. Бајнћ. А зар се то исто не може рсћи и за једиу бкљку или животињу које су такође изгрздиле „читав систем регкција* у борбн са спољашњнм светом? Где јс та квалптатксна разлкка (Наставак на трсћој страии)

Како професор Бајић схвата филозофију

Стулентска прстставка од апрнла 1949 годиие пзлаже да се: ;,Читаво излагаше пснхологије као науке не темељи иа дијалектичком материјализму кзо једино могућој фнлозофској основи сваке савремеiie посебне иауке. Професор Бајнћ сваку фнлозофију, па и марксиетнчко-лсњшшстичку сматра апстрактиом наухом која Је далеко. од паучних проблема. С тог становншта, он сматра да нзмеђу псиХологијс n филозофнје не мора и не треба да постоји никаква сеза. У томе је по нашем мишљењу корен свик осталих недсстатака у иредаваљима опште психологнје на иашем факултету*. За професорз Бајића филозофија Је идептична са „баљезгањем* 1 , то је „спекулација без везе са живоiom“, „роман". „тричарија" итд. итд. Лкр сс неко од психолога бавно. и филрзофијом, проф. Бајић ће рсћм да је он мУЗ то, нажалост, био још и фнлозоф“. Нешто слично томе рећи ћс једном другом приликом; „Уо-

сталом, Фројдова теорија својим пан сексуализмом била је csmo једна фнлозофија и ништа вншс“. Једпом приликом, на семинару из психологиЈе, студентн су затражили од професора Бајнћа да им копгфстннЈе одреди разлнку измсђу осета и опажаја. Сасвим разумљнво. што су студенти филозофије желелн да им се поред чисто психолошкг разлике одрели разлнка и нз фнлозофској осиови. Међутим, проф. БаЈић v стилу сзог већ мознатог нам става према филозофијц изЈављуЈе сдудептима: „Нама научкнзмма то је јасио, али фнлозофима пиЈе“. А што се тнче Дењпна ~он ннје био jictixoлог“, према то,ме „није меродаван“. Према мишљењу проф. Бајнћз „без експеримеиата нема науке“ (мма у виду уско емпириски карактер експеримеиата). Према овом схватању, за пснхологију се може рсћи да је наука јер Је заснозана на ехспериментима, док се то исто зз фи* лозофнЈу и остале друштвсне иауке пс може рећн, Испада да се фкло-

КРОЗ НАШЕ ИНСТИТУТЕ:

Рађа се нови научни рад

МариЈа Жипаповнћ, студент фидозрфнје оболела је од запаљања псхнјадичног перва.' Студентска поликлниика Је упућује иа Институт за фнзмкалну терапиЈу. - ПокуШаћеМо зрачење краткоталасибм дијатермпјом, рекао је доцент, д-р Ротовнћ, коистатујући обољеље. Иије помогло, МариЈи је бивало све rope. Качин лечења се морао мењати, Прешло се иа електрофорезу. Индикатор КалциЈум. Ипдикатор? Да није можда лзкмус-папир, помислиће многи студент, који се свакодневно са њим сусрсће у лабораторнЈи. За тренугак је тахо помнслнла и Марнја. У овом случају тр ииЈе. Раствор разннх соли калцнјум јода и других елеисната уноси се у ррганизам применом електрофорезе. Калцијум или јод постају индикаторч. Марију су поставили поред апарата. Електроде, замотане у газу начопљену раствором калциЈум-хлорида стављаЈу на оболело место. Сада

ће nvcnmi струју. Mžpnja се мало тргла. Неће ли јс струја убити. Миоro j’e слушала о Људима попшулкм од струје. Смирила се. Ипак, око ше су дсктори, знају шта раде. Излеадће jć, оздрзБИће. Доктор је укључно струј‘у- Калцијум пз растбора соли тежм да се исталожи на негативној слсктроди катоди. На том путу пролази кроз оргакизам и један дсо Сс задржава у њему. Специјалш! аутоматски сат је зазвонио. Тридесет минута зрачења је прошло. После првог зрачења Марнја је осетила извеспо побољшаље. Ускоро ће она изаћи здрава из Института. Промрзлине, обамрлости иоге нли руке са које је недавно скинут гипс, дечиЈ'а парализа, гихт и друге болести са успсхом се дече применом фмзНВалне терапије. Студснти долазс«. Рад са j’e завршеи. Кратак одмор прекнда весели жагор. Студенти долазе на Институт да се на вежбзма упознају са многобројннм апаратима и начином лечења. Са њима су демонстратори и сам допент. Пролазећи из одаје у одају упознају се са ннструментима и поступком рада. Хајдемо јсдан трснутак са њима. Чим сс уђе у пријсмно одељење поглед се зауставља на зиду где висе две урамљене дипломе похвале. На једној Комнтег Народне омладине Медицинске велике школе похваљује иаучну групу студената при Институту за физикалну терапију за пожртвовани рад на научном пољу. Друга, такође од Комитета Народне омладнпе за постигнуте резултате током такмичења у част 29 новембра. Демонстратор, стојећи поред апарата за галвакизацију и фа-

радизацпЈу, већ јс почео са објашњењсм; Сам анарат је на кзглед врло прост. Јсдна скала, кскслико дугмадн за пуштањг у рад и подешавање, две слектроде и то јс све. А корист огромна. Дубкнско sarpeвање органнзма вршн се дијатерми-

јом високофсеквентне струје, прпмсном дугих и кратких таласа. Свакога од студената ннтсрссује вс.тнка стаклека слектрола- Загреваљсм она омотућава ширење крвних судова а њени топлотнн зраци проднру до дубине од 6 метара. Љубиша Мклнћевић апсолвснт, објаигњава употребу апарата за електро-днјагностнку. Њиме сс лзко може откритн одузети нерв или оболело место. Хируршки скалпер кварц и солукс лампе са осталим ннструментима постају студентика миого јаснији и ‘Приступачнији, када са к»има директно дођу у додир. А доцент и демонстратори су неуморни у објашњзвашу. До касно у вок.«. Даи се завршава. Путем који води између болничких зграда све је мање

пролазника, тек по који, журећн се да што пре стигке кући. У лабораторијама Инстнтута тада почнље жнвот. Вечерас у н>ој раде Jbvбиша Мплнћезнћ н Војин Шуловић. Одмах по доласку прегледали су епрувете са сикоћним опитнма. Резултате убележавају у велику кшнгу дкезник. Пстребно је урадити безброј анализа, како би се дошло до скгурмог резултзтЗГ Провереним реаултатима одбраннће они свој научкн рад пред професорима и докторилза који ће залазити у најсипшје детал>е, А зашто су потребни експерименти и многе аналнзе. Сбојица са всликим еламом раде на изради научиог рада... Алн о њему fic говоритн касиије, кад буде завршен и штампан. До сада су урадилн преко 700 анзлкза и колокд хемијских проба, Одрсђивали су количину шећера у крви, уреу и друго. Научна група броји 9 апсолвената. Сви су онн, пре доласка у лабораторију, провели по 2—3 roдине на хемији Стечено пскуство сада примењују. Млади научници, будућн лекарн, нису сами. Са њнма је доцеит, д-р Алсксандар PoroßHii, упрзвник Инстнтута. Увек је ои спреман да им помогне, сугестијама, прнликом експеримектисаша, увежбавашем техннке рада, стављашем разннх прнмедби. Његова помоћ младнм сзрадннцпма је пример праве сарадше наставпика и студената. И док су све реуи прслазницн иа улицама, у лабораторији Института за физикалну терапију до касно у ноћ чланови научне групе нспитују миоre и многе пробе убележавајући резултате анализа у свој дневнкк. Гађа се новн научни рад.

Зоран Дгтмитријевић