Студент

ЗАН ИМЉИВОСТИ

КАКО ЈЕ ЗАВРШИО ХЕРАКЛИТ Различити извори и различито говоре о његовом завршетку. Један извор каже да јс убијен. А ево како и зашто. Хсраклит из Ефеса, иако је материјалнста и први у свом филозофском учен>у, био је гфотнвник пука и демократије. Од н>ега и потнче изрска да је ”бољи један аристократа него 30.000 пукс и . Учествовао је и у тајним заверама против демократије. Једна таква завера је откривена и ХераклиГу је суђено. Пред судом се гордо држао. На ттнтање ко је још учествовао са њим у завери, Хераклит је набројао све најблнже сараднике управника града, који је седео за судским столом. Ila је додао: *а највећи завереннк грзда је сам управник‘. Затим је замолно да се мало уклопе, јер би желео да каже нешго на уво управинку града, што остали не би требали да чују. Уклоиили су сс. Али, уместо речи. управннк је осетио оштар бол Хераклнтовн зуби јако су стезали његоБО JBO. Извор каже да Хсраклит није хтео пусгитн уво све док ra нису убнли. ВЕНЧАЊЕ ЕВРОПЕ И АЗИЈЕ Када је Алаксандар Маћедонскн у рату са персијским царем Даријем по бедио овога, приредио је великс сзадбенс свечаности. Иако јс већ био ожењен он се поново венчао са Даријевом ћерком. Истовремено су се ц његовнх девсдест в»јсковођа и Јфијатсља ожснили персијским девојкама. По угледу на своје вође и неколпко хиљада војннка узело је перснјске дсзојке за женс. бвај догађај је назван, венчање Европе и Азије. СНАГА МОРСКИХ ТАЛДСА Највећа внсина морских тасала за. бележена је у Индиском Океану између рта Добре Нате и Острва св. Повла. Зз времс велнких бура, обично крајем октобра, било јс набројано за једну сгкунду преко 30 таласа висине 9—ll метара. Таласи су захватили једну велику лађу и као да је мали чамац уздигли je внсоко, а затим сурвзли у празнину, где се опа рввмрскала. У једној 6aibn на југу Француске, за време најведрпјег да. нз, јетан гигаитскп талас се превалио на копно н за непуну секунду срушно гвоз.тену кулу за сигналнзацију н очистио терен од пешчаннх д!ша висине 1,5 м. у тежини од 2400 кгр. ЈЕДАН ФЕНОМЕН НА МОРУ Недалско од Лофотских Острва крај Иорвешке обале догађа се један феномеи који може да буде врло опасан за бродове. Између острва МоскензеЈа и острза Вероја стза.ра се, кала је бура, за време осеке врло јака струја ка морској пучнни. Ме- . ђутим, када дува ветар који иде са пучште ка обали. јакс ваздушие стру- ј је долззе у сукоб са морском стру- . јом, која се крећс ка пучшш. ■ Због ових двсју супротних струја ‘ ствара се нзмеђу ова два острва ве- : лики вртлог огромног размера. Бро- j нови пловећн овим крајевнма добро знају за овај вртлог те избегава.ју нловидбу том линнјом Вртлог је на- ј рочнто опасан за мање рибарскс бро- 1 дове. хе рибари никада пе плове у i iberoooj близдаж. Брод захваћен вр- ] тлогом тешко може да се спасе или се пак спасава уз врло велике на- ( »iopc. *

ГРАД У КОМЕ ЈЕ И ДЛЊУ МРЛК Град Хамсрфест се сматрз за нај* ссверт|ју варош у Европи. У њсму је за време поларнс ноћи, која траје шест мессци, непрекндно мрак. У грзду зз то врсме деиа иду у школу слушајући прславања cavo при електричном осветљењу. За времс зимских мессин цео жпвот у граду -упућсн иа слектрику. Иије онда нн чудо што је Хамерфест бно једаи «од првих европски.х градова, који је увсо електрично осветљење и ии’е су улиие прзс у Еврош! биле под слектрнчннм освстљсјвсм. ИАПОЛЕОН И КРУНА Наполсон Бонаlпарта био је врло сујетан ка своју слзву и нмпсраторСко лостојанство. Приликом његовог груннсањ-з у Богородичнној цркви у Паризу логодио сс јелан случај, нсобнчаи за доталаље цсрсмшшје ове прстс. У част свечаиог круинсзња, доведсн јс био из Рима лнчно Папа 11ијс VII. Нсрсмонијал је текао по реду све до отсудиог момеита. КДда сс Папа упутио Бонапартн са круном у руци, са иамером да му је стави но главу , Наполеон јс само одмах-

н>о руком, узео круну и Папшшх руку и посадио себи на главу. Тако * је сам собс крунисао. НАПОЛЕОН И ФОТОГРАФИЈА Да ли је Наполеон могао да се r фотографишс ида лн је постојала фо > тографнја у њсгово доба? Многи ће [ одговорити одрсчно, ма да немају I прзво. Наполеон је у своје доба имао . могућности да стане испред обје-к-тива. Истина, ова фотографија није . била као данашња. Године 1816 Ниепе j’e пронашао прву фотографију, која се израђнвала преко асфалта у време када је живео Наполеон. КОКОСОВО ДРВО Кокосово дрзо се највигле искоришћује Од свих дрвета. Од њега се добија дрпо, кокосово млско, уље, плету се конопци, добијају појсдјгни лекови, отрови, шећер, једна врста сирупа, брашно, ликср и сапун. Да ли постоји још којв лрво сличпо кокосовом и да ли се од кокоса можс нешто внше искористнти? СУКЧЕВА ТОПЛОТА Уколико сс вшае приближавамо топлој пећл, осећамо све већу температуру, али што се Bi'uie приближавамо сунцу, све је хладннје. Авион који лети на 3000 метара налморске висине, креће се у температури која js за 15 степенн хладнија од оне, у којој се крећу људи на земљи. Утврђено је да на сваких 100 метара висмне температура опада за једзн степен. Обрнуто, ако силазимо ближе зсмљјшоЈ унутрзшњости, постаЈе све топли Је. На свака 33 метра идућн у дубину, топлота се повећзва за један степсн. А коликз је топлота коЈу људи на Земљи добијају од Суниа? Само један бескраЈно мали део толлотних зрахова лопире ло Земљс, а O'H износи 0.000 000 000 043 478 део топлотаих зракова који полазе са Сунца. КЕШТО О ОТКРИЋУ АМЕРИКЕ Познзто Је ко је открио Амсрику. Кристифор Колумбо разумс се з!апигаће се свакн у чуду, јер то је познато и најмањсм детету. А да ли знзте ксшто више о томе путу ? Да ли знате кзко су се звали бродови на којнма је он пловно? Ево неколи. ко интересантности. Колумбо је кренуо на пут са три брода. „Саатта Маријз*, тетика 100 тона, „Пшгга* и „Н>иња“ уполз мање. Упореднте теЖlгне ових, већ тада прекооксанских бродова са данашњим молерним бродовима, посала сва три брода броја.та Је 88 људи, махом бивших -роби Јаша, пошто се нико није усуђтгвао да крене на такзв пут. 12 октобра 1492 године Криетифор Колумбо сс Јккрцао на амсричко тле. ПРВА ЛОКОМОТИВА Двадесет првог фебруара 1804 појавила се прва локомопша, тога дана је ifacn коиструктор Тревитек нзвршио ирву пробу. Прва локомотива је прешла растојање од 16 киломе- } тара за 4 часа и 5 минута, Ова брзииа бнла је *запањујућа“. Тендер i првс локомотивс био је ол дрвета, 1 тј. угаљ је бно смештен у Једном ‘ дрвсном сандуку док се вода, пот- } ребна за доливање казана, лржала , у Једном велаком бурсту. Првн че- 1 лични тендер израдио Јс Роберт Стс- | фенсон 1833 год. ТаЈ тендер је био j kcujto сличан данашњем. j

ХУМОР

ЖУЋКАСТИ БЕЗ БРОЈА филм, иако је јсдал мој 1 СЦСНЗОИО 39 јеД9Н ФИЛМ I сезоне - у крајњем случај Jo у платно да убије не- ј * * » I узети нешто и из кнострг ВОЗ. А ВОЛИМ И СПООТ. И " " | , , I." I I I I никзкп vraWMuri=i га AvrT

Ја волим фиччм, иако је један мој рођак пуцао у платно да убије неког гангстера. А волим и спорт, и ако сс. сем ускакања у трамвај нс бавим Нзиме.. Паде мц напамет да напишем сценарио за спортски филм. Младић Мнленгије ради у кесону на копању обале за нову луку, (ово због тога што се такве ствари најбоље снимају у Спатији). Псрсд тога ои је свестрани спортнста, плнвач, веслач, атлетичар, флтбалер. рукомсташ итд. итд. Евндентичарка Соња ra симпатише и они ге виђају кад год он улази у кесон. У Соњу која је исто тако гимнастичарка, пннгпонгашица и пливапица, заљубљен је и футбзлср Џоии. То јс срж. Ззплст почиње. Милентије треба да игра рукометну утакмицу у грзду Б, али у исто врех<е мора да заврши копањс, како бн лука што пре била готова. У 12 часова извршава план н излази из кесопа. Утакмица почиње у 13.15. Он седа у чамац (Милентије је скнфиста) и весла према гралу О. Могао би да иде н аутомобилом али то нијг узбудљиво. На обали код града О. чекају ra другови са аутомобилом. Он убрзава али нстог момента стартују такмичзри у скнфу, (у томе rpa ду је данас псслачко тгкмичеље). Сјајном вожњом он престижг јсдног по једног и први пролази кроз циљ. али (ради узбуђења) нзврће му се чамац. Последњих двеста метара до обале плива у савршеном бетерфлзј стилу. Излази на обал}’, ускаче у ауто мобил и вози, (6н је најбољи возач у мото-кружоку). То се све снима у Опзтиј‘и. На трсћем кнлометру пуua гума. Милепгије несмс да закасни, оутало му јс још пола сата за иеких десетак километара. Псчиње да трчи (показује се њсгова свсстраност),

километрн промичу, оц јурн, јурн, и стиже на стадиои (ro је стадин Партизана у Београлу, узет радл репрезентације). Мнлентије је сујеве рпн, на утакмици игра слабо cse док му ве доиесу рукавицу. Тада постиже неколико голова. На утакмнии ra Примсћује трснер футбалског тима „Сијалииа* и молн да на сутрашњој взжној утакмици нгра пентар-форп, па кад може руком да даје голове моћи he и ногама, али још бољс и рукама и ногама. Пошто жели да внди Соњу, (она се сугра такмнчи у

пливању), Милентнје прнстзје. Тренер му баиа нсколико пута лопту на ногу, он одлично враћа и ствар је готова сутра ће нграти. Ујутру Милентије полази на пливалиште, (то би могло да се спимн у Сплlггу) и улази баш у тренутку кад је старт трке на 100 мsтара. Соња ra спази и док остале плнвачиие старгују, притрчзвз му, поздравља сс и пољуби са њиме, а затим скачс м полако пливајући стиже прва. По подне он наступа место Џокија (кога је Соња оставила иако јој јс обсћао најлон чарапе). Велика утакмнца почиње. У ткму „Сијзлицс“ нзступио је шрач у жућкастом лрссу без броја. У првом полувремену ои игра слабо, опет због сујеверја, јер иије понео белу чарапу. Његов др\т Цнле јури кроз град, (то би могло да. сс шими у Зап>ебу), стиже до Милснтијеве куће, (то би се сиимило опет у Опатији), узима чарапу, али ra кондуктер у трамвају, (снима се у Загрсбу), не пушта у кола без карте. Циле крзде нечији бпцикл, (није се налазио на месту за паркирање), јури и стиже пред Kpaj' првсг полувремена (опет на сталнон Партизана). Пошто je ушао са фалш картом Циле се пробнја у свлачионицу, (то би могло да ге сиими негде у Словснији, како би н ова република била ззступљена). У дрјтом полувремену Милектије са чарапом постиже иехолико голова. Да би се зздовољилн и највсћн футбзлски гурмани могли би да се употребе снимци сзих голова који су пзли у земљи током

сезоне. У крајњем случају иоже сс узети нешто и из иностранства, али никако утакмица са Аустријом, јер 6и се одушевљсње публике покварило. Сутрадан Милентије и Соља читзју новине. Крупним словнма пнше: Цен

тарфор је пронађен! Милептије путује у ннострансгво, где у полувремену утакмипе обара државЋИ рекорд на 1500 метара. У међувремену Сон>а са успехом завршава kjtjc метеорологије. То јс само један мали део сценарија, односно, синопснеа, а.ти када сам га написао, разочарао сам се. Све ми сс чинги да је нешто слнчно веђ нско снимио или написао.

Д. Ннкнтовнћ

УКРШТЕНЕ РЕЧИ БРОЈ 4

ВОДОРАВНО: 1. сугласиик 2. зачин. 3. није тежак слоро латинске азбуке 4. зачин (па-

деж) 5. засек. 6. сугласиик сукоб закона. 7. најпростији пријемннк сутласинк. 8. свештенство Грчне у падежу (е—м). —9. мссто где се одиграла битка 732 год. 10. инииијали нашег књижевника бискуп фраииускм. 11. латински поздрав. 12. самогласннк. УСПРАВНО; 1. нниинјалм позиатог профссора фнлозофског факултста у Београду. 2. сугласник упитна реч у дијалекту сугласцик. 3. забраи предлог на македонском птнпа 4. прокоп грмка полнтичка организапија (у падсжу). 5. ицднска животи№а. 6. потомак укрштања раса плсмепска заједнипа у старомб Риму. 7. срећка ја (италијанскн) узвик. 8. сугласник инииијали нашег познатог сликара сугласник. 9. пакао.

Из прошлост и... АНЕГДОТЕ

ЈАНКОВЕ ОТПЛАТЕ У добз Јлнка Веселтчмовића, исто кло и пре па и после његз, живело се на огплату, у чему су на-рочито прсдн»ачили чиновници и књижевннци. Хранило сс, јело, пило, стгиовало па н облачило на вересију. Једнога дана. лежао је Јанко, дремовзн од синоћњег лумперзја, на плетеној croдици. Под глзву ставно јастуче, а пре ко себе пребацио стари зилтски капут. Одјсдпом у ссбу упаде неки иладић са кожиом ташном. Молии, је ли ту Јанко Весслнновић, упита. Ја caw, вслн Јанко. А шта тн греба синовче. Ја сам инкасаиг и треба од вас да ноплагим још 37 дигнара, коју суму дугујете нашој фирми за једаи знмски копзпг, постављен и купљеи код нас 1908 године. Јесте, имаш право синовче, као присетп се Јанко. То је, баш овдј кгшут којим се покризам. Hero, ка ко ти оно бгше пме? Стева, молим лепо, одапе младић, п\”н наде. lilia tti моту снновче, кад немаш срсће. Ја сада плаћам само олима, »шја нмена почиљу са "вједтС (В). Кад чујеш да је твоје слово дошло на рсд, ти сс одмах јавн. Младнћ, видећи дз је слаба вајда даље тражити, окрете се и оде, а Јзико се мирно окрену »з другу ctpa ну и настагаи да дрема. НЕОБНЧАИ ПУТНИК Јавили кневу Милошу да he путем од Бсограда до Цариграда проћи неки углелни janancictf лнпломатсчч прстставиик, који се враћа за Азију. Кнез Мнлош нздтће нгређсње дз се путиик што боље дочСка. Једнога јутра дојури одаџнја бсз лаха Господару, овде је кекакав чу дзк из бглога свста а иагледа као Кинсз. Не разумем ra шта каже, сем три речн: Оваки. ОизкИ, Никаки! Еј несретннче, пуштај ,га одма.\. Па то јс јапзиски посланик Охаки Ихзки HiMcaKH ЧИЧА ИЛИЈА И ПИЋЕ Једнога дана чича Илија сс толнко капио да су ra морали фијакером носити кућн. СХ-упнла сс деиа, па са у живањем уз смех посматрају како ч;тчу као врећу уносе у кола. Нанђе нскако путем и позиатИ пропагатор антиалкохолнзма. Марко Леко, тадањи претсединк Нрвгног крста, те ђе чнчи*

Зар тебе тако матара irnje сра мота дз ти се депа смсју? Не л>угн ... се .. Мар . „ па ово .. ово ... је... теби за љубав, штуцајући ће чича Илија Како мени за л»убав, зграну се Лско Бто тако, сада... ћс n дсца на мом ... прм.. меру да внде... како није... депо отшјати се. Зар то није ... про ... ггропаггшдл за трез»всњаке, штуцпу чнча још једном и захрка у колнхга. СРЕМАЦ И АХНЛ Стеван Сремзц на испиту из историје постави неком ђаку тттзње о Тројанско-м рату л јунаку Ахилу. Ђак, незнајући одговор, стаде да муца. Ахил ... Ахил ... Ахил беше лел човек. Виде?ћи да је ђак запео, Сремац покЈша да му псмогне: Добро, кажеш да је Ахнл био леп човек. Ле-по, али шта још друго, важмије знаш о њему. Ђак шгкако да сс сети ; па чак ,hsi о познатој Ахиловој пети, те настави да муца: Ахнл бешс леп чозек, веома лсп човск Ахил .. Ама шта си ту ззпео ваздаи, да хж густнраш како је Ахил био леп човек, к-зо да сам Ја ста<ра удавача ати нсии проводаџија, плаиу нсрвирзки Срсмиц због леггог човека, Ахша.

ОБАВЕШТЕЊЕ Клуб младих лисаиа Београдског универзитета припрема свој други “Алманах". Позивају се сви студенти заинтересовани за сарадњу у “Алманаху" да до 15 марта 1951 год. предају радовс. У обзир долазе самостални кн>ижсвни радовн (пссме, приповетке, есеји) кео и прсводи из странс кн.и жеаности. Радовс примају редактори ‘Алманаха - од 1 марта v просторији клуба (Балканека 4/1V), сваког дака од 13 до 15 часова. Право ка сарадњу имају сви студенти Београдског уннверзитета. До сада објављени радови не долазе у обзир. Редакција “Алманаха -

Одгоиорни уредккк Сима Бсговн!«; Уреднпштво и администргција Бсвград, Балканска 4/IV, тслефон 23-4Чсковни рачун 103-903213. Штампа г Политика , ‘, Стаљннградска 31