Студент

Петог марта 1945 г. основано Је прво спортско друштво у нашој земљи “Нрвена звезда* друшгво београдских студената. Кроз шест годпна свога постојања члакови “Црвене звезде“ футбалсри, кошаркаши, атлетичари, веслачи и др>ти, заједно са чланозима “Партизана", “Динама", “Хајдука“, ‘Младости* н других спортских колектниа* учинили су много за напредак фискултуре у земљи н многобројним наступима у иностраиство допринели афирмацији спорта социјалистичкс Југославнје. У овом броју доноснмо кратак биланс футбалског клуба. ISO ПОБЕДА ФУТБАЛЕРА... Од свих клубова “Црвсне звсзде* највећи успех пбстиглн су фртбалерн. До 1 јануара 1951 г. одпграли су 268 утакмица у земљи и mioстранству. Euo плодног биланса;

(Бројевн значе: број одиграних утакмица, победе, нерешене игре и порази). Редак подвиг у такмичењима за Футбалскн куп Југославије направили су футбалсри “Црвеие звезде“. Иобедама у фииалним сусрстима над "Партнзансм" 3:0, “Нашнм крилима“ 3:2 и „Динамом“ 3:0, освојили су пехар маршала Тита за 1918, 1949 и 1950 годипу. Такмичећи се међу иајбољнм екипама државе, “Црпена звезда" је увек бкла међу содећима. На државним првенстзима за 1949 и 1950 пласпрала оба пута као друга. У сусретима са екипама из ипостранства “Црвена звезда“ је одиграла 57 сусрета. Први међународни сусрет футбалери су одигралм 11 марта 1945 г. у Београлу са Енглеском boj’hom мисијом И у међународним сусретима клуб има позитиван биланс;

Гостујући по Фрзнцуској, Аустрији, Швајцарској, Белгнјн, Западкој Немачкој и другим земљама, футбалери су забележили безброј зиачајиих победа, од којих се нарочито истичу; са 'Аустријом“ 5:2 и 3:0, “Хелсингборгом“ 3:0, “Луганом“ 5:2 и др. Учествујући на турниру на Малти, наши футбалери су у 6 сусрста имали 5 победа и 1 нереше■ ну нгру и тако освојили пехар туршгра. НАЈВЕЋИ БРОЈ УТАКМИЦА ОДИГРАО ЈЕ ЂАЈИЋ... Током досадашњих такмнчеља највише утакиица за “Црвену звезду“ одиграо је Ђајић 241. Затим долазе Митић 213, Станковић 196 и други. У току прошле године

СМУЧАРСКО ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА ФНРЈ

Студенти Љубљане - поново најбољи

У суботу и иедељу је у Краљској Гори и Планкци одржано Смучарско првенстео ушсверзлтета ФИРЈ, на ко ме је учествовало 110 такмича|ра студената ЈЂубљане, Загреба, Бесггра да п Скопља. По>ред иаишх такмичара учествоаало je и 8 студенагга из Аустрнјс и 6 нз Итз.тије. Ono је бно трећи послератни сусрет југословенских студената смучара. Прзи пут су се студенти такмичили у окзнру ’llpn;rx зимскнх сгудентских игара 1949“ «а Бледу и Крзн.ској Г ори, а други пут на "Међууниверзнтетском смучарском прзекстпу ФПРЈ за 1950“ на Шари. Оба пута су побсдили сТудентн ЈЂубљане нсгтред <гп,-дената За греба н Београда. Као и иа досадашњим такмичен>има « овог пута су студенти ЈЂубљане показали своју вредност. Снеисие npiLTKKe и неколнко предтакмичсља, омогућиле су Љубљакчаннма да сз добром кондицијом и овог пута заузму већину првих vecraПрвог дана такмичења - у велеслалому, на стази која је билз дуга

2000 м са 32 катшје, учествовало je бб талочнчара. Победили су Бизјак (Л>) и Лакајне (Љ) у истом времену 2:04,4. Код жена ггобедила је Шулцбергер (А) 2:00,3, попред такмичарке .Љубљане Хануш. Другог дана првснстаа трчаље на 12 км. такмичило се 23 сту дента. Победнкк трке је Новак (Љ) са временом 35,15. Друго и треће место такође је притало ЈЂубљаичанима Бему и Калини. Двз Итглијажа пласкралн су се као шести и сгдмц, док је Загрспчзшгма припало осмо к девето место. Скоковл на 50-метзрској скакаоници бпди су најшггересацплгја дисцннлина такмнчења. Учестповало је 16 скакачз, међу којима тројица вал кон курскције. Скоковима од 45,5 н 42 м. побсдно је Торут (А). Најдужи скок нмдо је Добрии (Љ) 47 и 46 м., те је и овог п> ? та потврдио своју вредиост. Од Београђапа исгакао сс Лазић, нарочито лспим стилом.

190 победа футбалера

Ђурђевнћ је однгрсо свих 50 утакмица, док после њега долазе: Палфи н Вукосављевић 43, Митић 43, Ђајић и Томашсвнћ 40, Мркушнћ 38, Кашании 37, Станковпћ 36 п Огњанов 35. Ч.тзнови “Ирвснс звезде" такође су редовно билн члаиови државне репрезентације. У 37 сусрета, колнко је досада наша репрезентација одиграла, Митић је иаступио 29 пу‘га, Стаиковић 28, Ђајић 15, ТоМашевић и Мркушић 10, Огњанов 9, Лезеркић 4, Вукосављевић 2, Палфи и Ловрић 1. ~. А НАЈВИЦIЕ ГОЛОВА ПОСТИГАО ТОМАШЕВИЋ Коста Томашевић, који j'e такође одпграо веллк број утзкмица за свој клуб, постигао јс иајвећи број голова укупно 262. Послс њега долазе: Митић 126, Језеркнћ 97, Ву-

косављсвић 81, ЂаЈић 35, Огњанов 26, Станковић 25, Палфи 12 u др.

Ево постнгнутпх голова нз годиис у годину: Тоиашевић 59 43 18 34 53 53 Миткћ 23 16 5 17 30 35 Језеркић 38 18 16 9 16 5 Букосављевић 13 13 33 22 Ђајић 9 5 8 7 4 2 Огњалоз 5 21 Стаккозић 4 2» 8 5 2 4 Палфн - 2 3 7 (Колоне озиачавју иостпгнуте голове у 1945, 1946, 1947, 1948, 1919 и 1950 години). ЗА КАСТУПАЈУЋУ СЕЗОНУ Футбалери “Црвене звезде" редовио тренирају и прнпремају се за наступајућа такмичења. После одиrpamflt утакмкца у Крјппсвиу и Зсмуну, екипа ће у недељу имзти при јатељски сусрет са државппм прваком “Хајдуком* пз Сплита. За такмичсњс држапног првенства коЈе ће отпочетн почегком марта, “Црвена звезда“ ће наступмти са следећим кграчима: голмсии: Мркушић н Ловрић, бекови: Станковнћ, Звсканозић, Тадић и Кашаиин; халфови: Ђајић, Ђурђевнћ, Палфи, Дискић и Кујунџић; крила: Огњанов, Вукосављевић и Језеркић; полутке; Митић и Златковић н центар-фор Томашсвић. У другом делу првенстза екипу ће појачати младн Нешовић, као бек, Цицак као халф и Михајлозић, Живаковић и Костић, као навалин нграчи. Сл. Ш,

АКТИВНОСТ „ЈАСТРЕБЦА"

Курс зимског планинарења студената медицине

Са наступгњем смучарскс сезоне осетила се и активност смучара. Дванаест чланова С. Д. “Меднцинара“ учествовали су на смучарском првенству НР Србнје. Друштво сада припрема одлазак групе од 45 чланова на десетодневни боравак на Поповој Шапкм. Стј г дсптн ће за сво време завршитн курс знмског планииареља, који ћс обухватнтн и слементе eaifapMHCKor васпитања.

ПРЕД НЕДЕЉНИ ФУТБАЛСКИ СУСРЕТ

»Хајдук« »Црвена звезда«

У недељу ће у Београду гостовати *ХајДук“ нз Сплита, који ће се у пријатељском сусрету састати са „Црвеном звездом“. За прзо овогодишње гостовање државпог првака у Беогрзду влада велико иитересоваље. “Црзснз зсезда" и “ХаЈдук* су досада ималн 11 сусрета; 3 пријатељска и 8 првенствених. У прнјатељским сусретима ‘Црвена звсзда“ јс боља утолико што има за један гол бољу голднференцију 7:6. У првенственим сусретима “Хајдук* има успешнији билас: 1946/47 л Хаsдук“ —“Звезда“ 5:0. “Хајдук"—-“Звезда“ 1:2.

1947/48 «ХаЈдук“—“Звезда« 4:0. “Хзјдук« —“Звезда« 1:0, 1348/49 "Хајдук« —“Ззезда" 3:2. “Хајдук" —“Звезда“ 1:1. 1950 “Хајдук" —“Звезда« 2:2. “Хајдук 44 —“Звсзда« 2:1. Као што се видн ‘Хајдук а има 5 победа, 2 нсрешене игре и само 1 пораз, голдиференција 19 8. Недељни сусрет у Београду претставља први јачи сусрст и једне и друге екнпе у овој години. Ко ће забележити пораз а ко победу, показзће недсљна утакмица, која ће и овог пута вероватно бпти Binue узбудл>ива него лспа. Јер “Хајдук“ ће насгојати да забелсжи нови подвнг, “Црвена звезда" је жељна реванша. СПОРТ

CTOHИ TEH И C ПОБЕДИЛИ СУ ПРАВНИЦИ

Ових дана Је завршен турнир факултетских екнпа у стоном тсинсу. Учествовало је пет екипа: Правни, Ветеринарски, Економски, „Техннчар“ и ~Мсдицинзр“ 11, Победнпк турнира је екипа Правнсг факултета. Табела турнира јс следећа: Правии 4 3 0 1 19:14 6 „Техккчар а 4 3 0 1 19:16 6 Ветеринарскн 4 2 0 2 18:15 4 „Медицинар“ П 4 2 0 2 14:14 4 Еконокски 4 0 0 4 S.*2o 0 (Бројеви значе: број одцграгшх у. такмица, победе, нсрсшеио, порази, разлика и бодови). Екипа Правиог факултета (Гачнћ, Николпћ, Цсетковић, Јгка) заслужено је осзоЈИла прво место. После пораза у првом колу са „Тсхничарем“ 4:5, екнпа је у наредним сусретнма играла врло солидно. ЗахваљуЈући бољој разлици у победама, скнпа јс постала првак турнира. Са највише успеха играо је Гачић, који је својој екипи донео 10 победа а имао свега два пораза. „Техкнчар" (ВоЈков, Стан.мћ, Павићевић, Рксткћ) се показао као најуједнзченија екипа. Освојила је мссто које јој по приказаној нгрн одговара. Екипа Је забележила значајву победу над прваком турнира са 5:4. Иајбољн поЈединац био je Станић са 8 добијеннх утакмица. Учестповањем Боре Станковића, екипа Встериклрског фзкултета била је једна од најозбиљнијих кандидата за прво место. Међутим, његовим недоласком на одлучујући сусрет, екипа је изгубпла два драгоцена бода и тако морала да се задовољи трећвм мсстом. Најбољи појединцп; Игњатозић 8 (1) и Станковић 6 (0). Слаб пласман екипе „Медицинара* П претставља лзненађење турнира. Исткна, овако слаб пласман скипе може се правдати н тиме што тгрва екипа учествује у лиги ИР Србнје, али се зато очскивао наступ ззмеие,

која је по квалитету приблнжна првој екипи. Пласман скипе Економског факултета је реалан. Најбољи појединац јс бно Шундарић, који је екигш допео 9 победа. Наш комснтгр У писали се ради рекsизита Нозоосноеоно централно пшнастнч ко друштво Уннверзнтета и всликих школа, које је почело са радои половином новембра месеца прошле године, окупкло је приличан број сту дсиата, члагшаа дотадашњих факултетских гнкнастичких друштааа која су расфоркирана. Друштво јс до 29 јан} г ара, зиачи за нгпука три месеца, одржало 24 часа nn којика је прксуствозало 1019 студеката и 146 студенткиња. Просечно 49 чланова вежбало је сваког чсса. Међутнм, број уписаних члдпова је много већи: студската 176, студекткмња 53, укупко 209 члансза, али знатан број од н>мх слабо или кикако не посећујз часове. И не само то. Упрова друштаз је приликои уписа члаиооа* што је б'лло сасвим погрсшно, псделила сзкм члановима реквизитс (паткке, мајице и гаћпце). Дакас се р.з часу, углевном, могу видети једки исти члансви, који рсдовно посећују часозе (понедсљпнком п четвртком у 19 ч. у просторнјама ДИФ-а). То дозодн до закључка да се већн број студената уписао у друштво да би дсбио реквкзите. Иноче били би редозни или бар позремени посстисци часова. Јср, имд нх доста који iuicy киједаапут дошла на час.. Г{кшка која је напразљена (пбдела рзквизита прн упису) могла бн се исправити. „Почасни чланози 4 * друштва нису нииом потребни пд ии па, шем цектралном гпмнастичксм друштву. Зато би требало наћи решек»е да ови „члакози 4 * поврате узете L реивкзите, које убудуће треба даватн првекствено окима који то зан, стд заслужују.

Недавно у Паризу

Гол Француза бранио jе Да Руи...

...Французи воде пј>отнв Шкотске са 3:0. Шкотланђани опседају гол, али оштре и преиизпо упућене лопте не погађају цил>. Оштра навала Британаца шут... Попут пантера једно тело је полетело крсз ваздух. Мрежа је остала сачувана. На голу је бпо Да Руи... Жилијен Да Руи иије сасвнм млад. 16 фебруара он t>e напунити 34 годиие, али још увек одушевљава фраицуску публп|-y својим ефектмвним парадама, еластнчним скоковима и спгурким интерзенцијзма. „... Иннцијатмве Жилнјеиа Да Руи пуне су опаспости в , »На изици опасности он је сигуран на своме мссту. в „Пантер човек спасава гол Триколоpa e ... писале су француске новине кад год би Да Руи био на голу. Члан је „Рубса*. Воли свој тим и не жалећи ссбс често пута ra је спасао од пораза. Због својнх и сувише смелих ннтервенција често бнва повређен. Иа утакмици са „Ианси|ем“ (4:0 за Рубс) у судару са Брисоом повредно је колено. Ннје нграо иеколико мессци и за то време н>егозо отсустео осетио је цео тим. „Рубе“ јс губио утакмице. Када }е поново заузео своје место на голу противу „Репа в (2:2) упркос повреди и са уфачлованом ногом спасава ~Рубе“ од пораза. Против Португалије, Италије, Шкотске, Белгије, Да Руи

је чувао врата Француза и био одличан. Утакмиаа са Шкотском ra јс прославала. Као мачка, бриљантним скокосима хватао јс cnoj плен — r лопту. После игрс коју су добили Французи са 3:0, кграчи су ra на рукама изнели са терена, Biio је јунак дана. 1947 године псгново се појављује на голу, озога пута протизу наших, у сусрету Београда са Паризом. Захваљујући одличиој игри и сигурним одбранама Жилијена Да Руи, наша навала није постигла већи број голова. Оштри ударци Томашевића, Мнтића, Сандића, Бобека и Мнхајловића, завршавали су се у љеговпм рукама. Ипак 4 пута је капитулирао. Календар његовог расположења кретао би се овако; од понедељка до петка повоља«, субота —. ћут.љив а недеља жустар, ефикасан и врло опасан. Маскота му је пантео.

1915 36 29 5 2 1948 46 35 4 7 1917 45 28 11 8 1948 40 27 7 6 1949 51 39 9 3 1950 50 34 10 6 Укуано 268 1S0 46 32

1943 9 6 1 1 45:15 1946 2 2 0 0 9:4 1947 7 3 2 2 17:14 1948 6 3 1 2 16:11 1949 20 14 5 1 77:22 1950 13 8 3 2 48:14 Укупио 57 36 12 9 212:80