Студент

КРОЗ НАШЕ СТРУЧНЕ ЧАСОПИСЕ

„Медицински подмладак“ број 4 за 1950 годину

*Меднцински подмладак*, стручни часопис Кародне омладине МВШ излази од јануара 1949 год- У току првс године изашло је пет бројсва од којих један у облику двоброја. 1950 годике штампана су четкрн броја. Од самосталиих студентских радоза које су обрауивали чланови научних група на МВШ, "Медицинскн подмла дак* до сада је објавио 40. Тридесет ириказа, интересантних случајева оболења са каиннка, четири рада студената са летље прзксе п шест потиз разних области меднциие које су саставили профссори, поред великог броја прнказа нових уџбе иика и чланак.а стране медицннске ли такође су објављена у Медицинском иодмлатку*. Последњи број 4 од 1950 год. има анше радова студенатз, чланова научних група; рад Владете Јеротића Прилог познавању хореје минор“ рађем ка неуропсихнјатриској клиниии Медицннског факултета у коме је ибра&ено ово често дечије нервно i оболеше реуматкчно запалеше мозга. Рад Вере Гlеришиlј и Добрунка | Петровића, "Лабораторпјскс методе у I дкјапЈОСтици оболеша јетрс и жучиих пугева - , рађен на 1 интерној клк пицн и у клиничкој лабораторијн Института за физикалну терапију, у коме су аутори третирали клнинчки тох оболења јетре и жучних путева код болескика, користећи у исто време и лабораториске методе у дијагностицн тих оболења. Са Физнолошког инстнтута објављена су два рада н то: Ђорђа Богићевића "Удео бубрега у продукцији хипертензије*, где је аутор користећи се огромном страном литературом дао објашњења и доказе ”0 улози бубрега у стваран>у повећаног крвног притнска“, те рад хМилсвс Илић и Миодрага Цвет>.азића ”0 метаболизму жучних боја“. У њему су аутори детаљно обрадили ово -интересантно поглавље физиологије користећи се домаћом и страиом литературомУ рубрицн 'Прикази*, Миленко ! Лалик је дао интересантан случај “Хемолитичке жуткце“, са IV интер- ј не клинике, а Свгтислав Солдатовнћ са 11 хируршког одељења Главне бол иице у Новом Саду "Искуства о клииичком лечењу апендпцитиса*. У рубрнцн "Часописи дате су рецензнје многих интересантних чланака из стране литературе. _ Са летње праксе штампан је рад Јоваике Божанић, Небојше Мартиноеића и Александра Алексава; 'Нека искуства са крвавом репозицијом сложених костолома*. Ово су обрадили за врсме праксе у хируршком одељењу Градске болннце у Сенти. У ’Вестима“ је дат број студената ' мсдкцине и фармације који су дипло ; мирали од 31. 111. до 11 IX- 1950 ro- • лиие, од којих са медицике 72, а са ј ' фармације 26 студената. Jb. М. ,

Нкономист Часопис друштва економиста Србијс Часопис Друштва економиста Србије изашао је ових дана као двобоој: 5—6 за 1950 r. У овом броју лсопис доносп чланак Мирка Пероокћа ’O државн прелгзног периода и њеној економској функцији*, где се истиче да је карактер привредне функције државе у социјализму нужно повезан и произилази из карактсра прелазног периода. У чланку се занш говори о садржини прелазног периода, испол>авашу економскс фумкције државе и њеном одумирању, улози државе у тог.т периоду и др. Борнвоје Јелић објављује део своје студије "Прилог анализи трошкоua прбмета*, док Марко Перовић у чланку "Основни прннципи peopraнизације сиољне трговине ФНРЈ“ нзноси досадашља искуства oaor прпвредног ресора, истичући нове задатке Министарства спољне трговние који се углавном састоје у вођен>у трговинске политике, правилној контроли над спољном трговином, у контроли извршења девизних квота ио извозу и увозу и др. М. Петковић и М. Ћећез у чланку "Национализација у ФНРЈ и источноевропским земљама* истичу да је конфискацпја, извршена у ФНРЈ у току трајања н непосредно после рата, у упоређењу са национализацијама које су као прве крупне мере спровођене у осталим источносвропским земљама, имала очигледпих преимућстава. Износе се подаци н разлике о карактеру национализације у Пољској, Бугарској, Чехословачкој и другим земљама. У економсксм погледу Прокопијс Миленковпћ говорп о петогодишњици аграрке рефсрме док В. Мнленковић даје осврт на савремену фазу рлтне прпвредс. Часопис иа крају доноси неколичо приказа и осврта, привредну хронику ФНРЈ, библиографију и вестк нз Друштва скономиста СрбиЈе,

НАШИ ПРЕДЛОЗИ СЕ ОСТВАРУЈУ

УНИВЕРЗИТЕТСКА БИБЛИОТЕКА отворена до 22 часа

ИњкЖпВНб вече сгуаеш алваш&шне грцне

Пре изпеспог времена у "Народном студенту* је изашао чланак у комс. т npe -. ..о дз б ..iiKv-j j ..чиха библиотека продужи рад до 24 часа. Леколјжо с.удснаиа je о гомс поразгозарало са управницом бкблиотјске лругарицом Продаегозић и owa је обећала да ћс сл своје стране учииити све што може. Извршсна је и анкета у којој су посетпоци библиотеке хазали до колико сатн жсле дз она продужи рад. На ошозу објективиих мопћносги и спроведене анхете jmpaea 6иблиотеке је, уз одобрење надлежних органа, продужнла радно време у велгисој сали до 22 часа. 24 Јаиуара биб.тиотека јс почела да ради са продужешгм радаим времсиом. Beh прcor дана била је довољно посећена и после 20 сати. Ово је драгоцеиа помоћ студентнма који немају услова за учење у своме стзпу. С друге страие, док се Јттрава биЗлистеке са cbojhim особљем, труди да својим посеп-гоцгша пружи што боље услове за рад, једна мања група студената крши ред тиме што у аулн пушн и.ти глаоао пр>ича.

Пушење у аули библиотехе је забрањено због опасности од пожара, а није лепо нн видети како се по аулн бацзју пикавци и пљуцка као у Htivoj крчми. Са сзојим глзс.ним причзњем, а понекзд и викањем ,такви студенти ометају рад анимг који за то време учс. Згодно би било

Прошле годнне на Филозофском, факултету основана је од студената,» припадника шиптарске нацконалкс мањинс, албанолошка група. Онн се спремају за професоре шиптарског језика и књижезности, Предаваћс у пшказијама на Косову и Метохији. Студенти ове групе одржали су у јануару књнжевио вече посзећено седамдесет првој годишњици рођења албансхог књижевника Фан С. Нољија, Овај писац нарочито је чувен по оригиналним преводима на албански језик дела Серпзнтеса, Шекспира, Ибзена, Едгара Поа н других класика. Са својим прсводима показао је да се на албанском језику могу да изразе све нијансе живота и људсккх оссћаља.

да другози па које се ова примедба односи размксле и престану са пушсњем и причаљем и аули библиотеке. Доста је тзквих варварстава. Дајмо нашој библиотсш! изглед којн као жзонште култл т l>е заслуж\ г <е.

Милуткн Гаврилов студ. технике

Књижевно вече отворено је рефератом о пишчевом животу и љсговом кљижевном ствараЈву. У реферату је у детаље прнказан Иољијев кљнжез ни рад. Истакнута је лепота стила у његовим преводима и делима. После реферата студенти ове групе прочиталк су две Нољијеве слегије, одломак у прози и изабраке презоде стране поезије. Озој књижсвној вечери прнсуствовало је поред студената албанолошке групе око педесет студеката са других факултета. Књижевно вече на албанолошкој групи било јс занимљиво и врло успело. (М. Б.)

Први станари у студентском насељу

у пролећс 1949 покрај Бсжаниске косе почела је градња Студентског насел»а. Омладинске бригаде из свих крајева наше земље угра!>ивпле су радне дане у љега. Целог лета радило се кеуморно. Међутим, насеље је дс-чекало јесен недовршено. Зграде нису смеле да презиме без к рОВа .Ј7р ВИХ десетак дана кише су беспрекилно лиле. Упркос студени и влази једна по једна зграда добијала је „капу“ и преградне зидовс. Лифтови су гутали сзе више бетона, циглеи малтера. Огрубеле н пликаве руке једва су стизале да у н>их товарс материјал. Нормално се радило седам сати а касније по десех па и дуже. ' . Годшту дана доцније довршсн je павиљон 6poj три и оспособљсн за усељазаље, а првог фебруара 1951 привремени прилаз од дасака огласио је долазак првих стаиовнгаа у свој град.

У стану Истог дана почело је усељааање. Највише их je са Пољопривредног и Шумаро-:ог, а онда са Правног, Е-кономског и Природно-математичког факултета. Новоусељени већином су другози. До сада се уселиле свега четири другзрице, иако за н>их постоји посебни део у павиљону. Усељазање студената пршшчно je лак посао и брзо се обав-н. Но, тог дана управник Боројевић нашао се у мало незгодној ситуацији. Стл тдентски брачни пар затражио j'e ста«. Како то решити? Двој’е младенаца су без стана, а желе да станују заједно. Шта да се ради ако се накнадно повећз породица. Он их j’e зато упутио у Мннистарство за науху и културу, да се цело иитање начелно реши. Знаће се убрзо да ли ће супрузи моћи да се усељавају у ззјсдничке стаиове. Собе су светле, зрачне и простране. Свака има балкон. У соби станују само двоје, док на истом jipoctoру у дому „Мклован Ђилас“ у неким собама станује по петоро. За ансолзенте спремљене су собе за самде. Уђ:шо, рецнмо, у собу број 84. У њу су се уселила два студента права. Пархст није угланцан, јер екоиомат нозог дсма наводно у целом Београду не може да добије масти за паркег. У соби све је парно: два кревета, два стола, две столице и два ормана. У орманнма су посебне полице за књиге. Електричар причвршћује обод са сијалииом. Умнваоник ће ових дана да прорадн. 11оред нове гвоздене пећи лежи жарач, лопатица, и картона и сандук угља. То је прво ватрено крштење пећи и зато се пушн. У соби 82 су два шумара са друге год!*не. Усељавање прсд испитима одузима им скупоиено време, али то ће се исплатити касннје. Неће више пролазнти кроз газдаричину кухињу а она кроз њихрву собу. За влажни ћумез плаћали су 600 динара са својом постељнном. Нови стан са ueлим комфором кошта 350 дннара. Кад су казали газдарици да се селе направила је кисело лнце. Тешко да ће који студент доћи да станује у пролазној соби кад у студентском нзсељу има бсљи и јевтинији стан. У суседној соби су два студепта економије. Све им је добро. Једиио вајкају се за превозно срсдство. За превоз потро-ше дкезно 12 динара а то ће бити 360 динара месечно. Менза није отворепа. За ручак или вечсру мора се у Београд. За нову мензу нема још довољно претплатника, а и ресторан „Грмеч‘, који преузима студентстси дом, запуштен је и најпре треба да се дотсра у ред.

Капацитет „Грмеча* биће око 3500 места. ( Питају, не би ли студенти, уз ђачка лист, мотли да плаћају дза дина-

ра за аутобус од Тошиног буиара до Бгсграда, ако већ не мсже да се добнје аутобус који би служио само за потребе студената. „Најважниј'е је“, ргкао је један од њих, „да овде моћи да учимо до миле воље в . За кесец дзка Упоредо са усељавањгм студената ствара се и радни колектив новог дома. Ту је само један вратар, а требало бн их макдр тројица. Довршавају се бербернице, чешљаонице за другарнце, каде, тушеви и специјални валови за прање нсгу. Ииз послова има за довршавање: перионице, израда прилаза од бетонских ксцкица а ако буде средстава и noj'aca зеленила. Управник је енер-

гичан човек и заузимз се за нов дом. По љеговом мишл>сн»у даљи ток и брзкна усељавања зависи од i-paljeбииског предузећа „27 јули“ и гко они пожуре за месец да«а овај дом ћг друтачкје да изгледа. Дрселило се и неколкко студената са Ликовне академије. Овде ће имати прилике за нсометано стварање. Један од к>их пожалио се, да је далехо од позоришта, кина, забаве и игранке. Он смагра да се то може да реши. Стотннак метара од студентског насеља је Дом културе рејсна. У згради, поред концертне са око 600 и биоскопске дворане са 1500 места, има доста мањих просторија.

Тако велкку зграду запремају каниеларије Омладикске организацијс, Народног фропта и Савеза бораца Десетсг рејона. Већн део соба зјапе неискорпшћене, јер су без инвентара а у магацинима студентског дома инвентар лежи неискофишћен. Боље би било да се озај дом културе даде студентима. „Тада би било забзве, игранки и концерата како за студенте тако и за грађане Десетог рејо«а“, казао је на крзју. Две године нису сс завршиле од како су положени првн темељи Студентског иассља, а у павиљону број три над књигом неуморно и напрегнуте очи спремају јануарске испите. Р. П.

Први дани изгпадlБе у Иовом Београду

Параграф кућног реда

У сгудснтским домовима постој*и кућни ред, који је прописзла Централна упраза домова и меизи. Између осталог кућни ред предвића да је посста студентима у вргмепу од 12—15 н од 18—19 сатн. У иеким домовима, као у дому ”Иво Лола Рибар*, приступ у аулу дома је дозвољен преко целог дана, док је у дому Гајрет улаз ван одрсђеног вргмена забрањен. Чгдпо је да у дам студснткиња „Вера Baaroj'eвић“ може да се уђе у аулу и ако влада исти кућни ред као у дому Тајрет" и ма да j’e упрашгак обз дома исти. Неки дан дошао сам са оцсм у Гајрет. Замолих вратара да пусти сца у чекаоннцу, јер је напољу би-

ло хладно. Вратар је одбио да то учинн наводе!)и као разлог: да је упрзвник дома забранио да родител>и студената, као и други посетиоци, улазе у чекаоницу. Onaj дом је имао чекаошшу све до почетка ове школсхе године, када је она затворена. Мислим да овај параграф кућног рсда, или бол>е рећи н>сгово различито тумачење. не задовољава, а на рочито кад је у питан>у'посета родитеља који долазе из унутрашњости и у дому 'Гајрет* фактичкн чекају своју децу па улици. Сматрам да у аулу сваког дома могу да се пусте родитељи ако већ у њима нема чекаоннцз за поссте. П. Д.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ПРОБЛЕМИ

Од неуспеха ка успеху

Цео први семестар ове школскв године у оргзнизацнји Народне омлздкке на ТВШ протекао је у упорном настојању да нова омладинci(a руководства група и актква н> граде свој стнл рада после одвајаиа омладинског рукоподства од партиског. Многа питања поставила су св на дневни ред: органкзацпоно срсђеље, идеолошко-политнчко васпитање, полптички рад у организацији итд. Сскретаријати нису сдватили да је љихоз осковни зздатак да делују политички и као руководство које ie организовати рад. Тако су многи активн препуштали дебатне секдије искључиво у надлежност уШравама, не увиђајући да су оне једна од фор ми идео.тошко политнчког васпитања и да кроз њих треба да дслују. Други секретаријати су, уместо да акткзизирају чланове Народне омладиме, сами оргаиизспмл друтарске вечери, сами правили пароле нтд. Затим, уношење демократичности у рад организације уместо да јача сла било ју је, Посета коифепенцијама и дебатним клубовима је опала, јер су мпоги активи н чланови Народне омлздине схватали демхжратичност као нешто блиско акархији. Збсг тога је, на пример, па П годите! Грађевшског факултета долазило нд конференције по 50 r /o члаиоБЗ Народне омладине. БЕЗ САМОНКИЦИЈАТИВЕ Изузетно месхо у рзду Комитета ca активима и групама претстављао јс политички рад. Пре два месеца на Геолошком факултету се појавио плакат на коме су биле нацртапс главе Севернокорсјца, који се смеје, и Јужнокоре.s- ксји плаче. На другарској вечсри Технолошког факултета салу су украшавали лустери прављени врло тендснциозно у кинеском стилу. Све се то дешавало ирвнх дзна кжтеске кшервенције у Кореји, када руко водства актива и група нису схватила да кинеска иктервенција значи продЈ*/кење једног рата који ће ryтати још хиљаде људсхих жртава. За рад актива и група важно је напоменути и недостатак самоиницијативе у питању иолитичког деловања у активу или групи. Већнна актива није стављала ка дискусију „Савремене теме” све док им факултетски комитети нису далн потстрека. Било је и зтпсстављеко повремено одржавање политичких ккформација. У свету и нашој земљи свакоднез по имамо крупне догађаје. А виделн смо да су секретаријати актива и група доста неискусни н да су пропустили мпоге политкчке омашке. Багп узимајући то у обзир може се покушати са повремепим полктичким предавањнма за шири рукозодећи кадар у оквиру Школе. Она би могла да се одржавају по једном у 15 или месец дана. Предавања би садржала важннје политичкс догађаје у свету за известан период са вспећпм комектаром. ВЕЋА ПОМСЋ У БУДУЋНССТИ И ако су мпоги неуопеш ттрегворени у успехе, и ако су миоге нејасне стварп већ разјаштвеие, јоит увек остајс низ питања која захтсвају реигазања н одговарајуће треттграње. Због тога је погреона у будућкосттт већа помоћ секретаlријатима акттгва и грутта. Нарошгто he бкти важан сваходневнн додир колгггета и секретлријата. А позремено и саветовања. Веома користан метод за претресаље поједшшх факулететсзсих оргзнизација јесу састанци комитета ТВШ са поједштим комктетпма факултета. Крајсм децсмбра прошле ro дште олржан је једа;н такзв састанак са комитетом НО Грађевинског факултета, а ускоро ће бигл п са Машинским и Рудзрским комитетом. Сем овога, после 20 фебрузра бпће саветовање са руководсћтгм активом на ТВШ. Једпо оватсво саветовање имао је Уштверзитетски комнтет са сскретаријатима атсшва и група. Тада се похазало да постоји нкз штташа која су за решавање. Веровзтно ла ће искрснути више проблсма ина ТВШ. 36ог овога могла би рсдозније да се одржзвају саветовања у оквиру факултета, него за цслу ТВШ. Ту би били Фзкултетски комитет и члановп секрстаријата актива. А третирала бн се ужа факЈ*лтетска проблематика са више успеха него када се одржава саветовање за целу Школу. Таква саветовања могл т би да се одрже и два или три пуи у .једној шкатској години.