Студент

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

ИЗЛОЖБА ГРАФИКЕ

студената Академије ликовних уметности

Чеда Крстић

Пре извгсног времена у просторијама Академије ликовних уметности отворена је изложба графике н»еннх студената. Она претставља значајаи културно уметнички догађај не само за студенте излагаче, иего уопште за нашу уметничку делатik)ct, Јер оваквих изложби до сада нисмо имали, изузев да се у оквирима равијих изложби УЛУС-а и другигх, иатаао по коЈи рад нз областн графике. Због тога Је ова изложба од rroсебног значаја, јер даје преглед графичке делатности студената за дужн период задњих година. На н»ој сређемо раиије радозе сада већ рсноr-шраних уметника, који поред своје стварне вредности, претстављају и извесну историску вредност, како за изучавање наше графике, тако и заг праћење njo-a развитка самог уметиика, И, на крају, поред осталог, ова из ложба служи као докуменат, као све дочанство да они сликари ко ји' су озбпљније прилазнли графици, па И ако нису мислили да се претгжно њоме баве, показују много гише успеха у раду са уљем, што значи, да графику мора свако од слц кара да негује, ако ие као циљ поље касннје своје делатности, а опо пужно средстпо. Да су ово студенти имали у виду сама изложба то конкретно показује, како бројем учесника, тако и по броју радова. На њој, поред завршеног течаЈа че

мљенм материјал се шаље у копирницу тако да сутрадан режисер мои-с још једном на платну да види деао јучерашњег рада и док још није касно изврши неке измене или пресними кадар. Режисеров рад са глумцем од прворазредног је знача:л за време снимања. Многи режисери одглуме сцену сами као при мср или илустрацију глумцу. Други Нмкад не покушавају .да од глумаца пачиие са.мо подражаваоце. Они внше цене нетакнуту индивидуалност и стваралаштво глумца. Неки режисери врше само мало проба или уопште не пробају. По њиховом мишљетву спонтаност даје најбоље зултате. Многи режисери раде с 'свим супротно, утврђујући пре сшшаша све до крајших детаља, до детаља разрађују психолошку позадину сваког кадра сваке реплике. Други препуштају глумцима стваралзчки део улоге. По свршеном снимашу, филм се монтира. Од процеса монтаже. која је врло важан део филма, често зависи квалитет филма. Има добрих монтажера који могу да „препороде* слаб филм. У процесу мрнтаже може да отпадпе врло много, Снимљени материјал чија је монтажа, такорећи неогрзничена, мора да се следе на временски максимум. Просечни филм има од две до три хиљаде метара н траје до два сата. . Има миого стручшака који всру-

тврте године, излажу и млађи са друге и треће годкне, који са по једним или два рада показују озбиљност свога прилажења грсфици као дисцкплини ликосне делатности. Караlсгеркстично је да се код ових мла ђих да запазити позитквна црта угледања на старе мајсторе (нпр. Ди рера), нарочито изучавања технике финог резања. Опо искључиво ослан»ање на стране иајсторе код нас је у овом послу нужно, јер се npe рата у Србнји, осим Љубе Ивановића и Михајла Петрова нико није бавио графиком. Па и даиас се међу истак нутијкм сликарима мгло ради rpaфика, те се може слободно рећи дз је класа проф. Петрова једино место у Београду где се гаји уметничка графика. Од старијих, свргаснпх студената, Божа Илкћ по први пут излан»е своје радове. Највише се бавио а и данас то највише ради дрворезом. Друге технике није радио, углав ном због тога, што у време његовог учгња није било могућности за рад у другом матернјалу. Мартин Соларжин се поргд сликзрства интензивно бавмо графиком. Он се у зрелим годинама (после завршеног правног факултета), почео базити сликарством, где је брзо напредовао, те је, по мишљењу проф. Лlилуновића, уз Раденка Мишевнћа и Божу Илића био најбољи, што и његови радови на овој изложби показују. Концепција његових фигура

ју да је најбоље режиран онај филм у коме се рад режисера не примећује, Али режисеру је често неоп„трик* којим би се истакао из уобичајене колотечине. Режисера са изразитим стилом је мало. Стилистн су на пример Девнд Лин (чије смо филмове „Велико очекиваше" и "Оливер Твист“ гледали) Џон Фоlрд (који је сшсмио „Бегунце" „Плодове гшева* и „Моју драгу Клемснтииу”) Сергеј Ајзенштајн („Иван Грозни" и „Александар Невски“) Френк Капра (Господин Смит у сенату). Њихову режију гледаоци знају да цене, али више потсвесно. Њима се много допадају филмрви добрих режисерз, али они често нису свссни тога да их је рсжија највгпие задовољила. Често режиссри, новаторством свога посТупка филмоваша иду за псколико година испред публикс. Али сваки шихов филм ранпје или касннје, својим утпцајем на друге филмове и на публику диже ниво фнлмске културе' Гледани из данашње перспективе филмови првих деценија овог века изгледају наивно смешни као дечије играчке из прошлости. Публика је научила да гледа филмове, научила је да тражи све више од филма, а велика заслуга за то припада режисеру човеку који, остаје непознат иа платну, човеку који може да се назове стварЗоцем фи.тма. Стеваи Петровић

Стеван Петровић

је врло изражајна, моделирање гдаве са пуно јачине, те одају таленат високе вредности. Од осталих свршених студената види се да су се бавили графиком, али у ужем опсегу: Мнлош БајиЂ, Александар Лакпћ, Мајда Курник. Од млађкх које смо имали прилике да видимо на овој изложби, Марио Маскарели има пуно приморског сунда у својим графикама. Радивој Кнсжевић са својим пејзажима угледао се на Рембранта, али „Гла&а старице“ му је бол»а. Мајда Курник са Вером Гаталицом имају нечег заједнпчког. Инспирисала их је тешка и пуна патље атмосфера логорског живота. Са сликг.рског гле дишта ови радсви спадају међу најбоље ка нзложби. Линорез Л\илоша Бајића „Из Лlатхаузена“ је дожнвљен и као таказ врло спонтако и импресивно делује. Алексаидар Лакић даје добру атмосфсру окупације, али се много угледао на Куна. Литографија Олге Мишевић је врло сложена и конструктивна и лспо решена као цртеж. Мирјана Шипош у својој литографији има атмосфгре из свога краја (”бгнатског шткмунга“)* Стојан Ћелић је велики стилизатор и од тога нигде не отступа. Насупрот њему, Чеда Крстић и*та врло ја ку подлогу; конструктшкан је, не удаљава се од карактера и сличности, воли светлост н сенку („Аутопортрет*‘). Младен Србннозић има сличан стил Ћелићу. Леп утисак оставља његова „Аква тинта“. Пснекад се занесе сенком (~Аутолортрег‘‘). Н>е гови „Асфалтерн" су лепа замисао и реализација, оеим пропуста у предњем плану који иије довољно објашњен. Милена Чубраковић у глави ”Радшш“ најсензнбилније је ушла у студију. Израз је ванредан. Мира Ннколић је вишс сликар него графичар (”Будва“). Мирјана Михић улцже труда да савлада формат и квалитет, и она, као и Србииовић, тежи да јој цртеж буде што више културан. Велика квадрат&ста композиција ”Изградња“ свсдочи о великом труду у сазлађмвању технике бакрорсза. Због сувише смелог подухвата на раду се осе тио недостатак цртеж по замашности. 1 Стојановић Сип има у себи мно го декоративности, што доказује ње гову заинтересованост за прииењену графику. Марија Вогелник свој рад у бакро пису и бакрорезу посвећује искључиво деци. Поссбно место заузимају дрворези копије рађене по Диреру, који по својој npsцизности и педантности спадају у аајбоље радовс овс врстс. Бошко Карановић кесумњиво да има најбоље радове на овој изложби. И ои, поред сликарства, нарочито усрдно негује графику. Он се одликује педантношћу у раду, обрађеком формом, културним цртеи<ом. Он је један од ређих који је успео да сс«е те позитивне одлике скупи и сажме и доследно искористи у своме раду. Најбољи му је од редоза бакрорез tCa пруге”, у коме се види смисао за композицију и игру сзетлости и сенке. Исто тако добар му је и бакрорез „Тетка Агела”, глава која мкого говори, финоћа изрзва, сјзјан однос драперија, матернјализација и све остало у његовим дрворезима и литографијама карактеришу га засад као најбољег графичара. Аци Јовановићу смета њсгова пре тсрана прецизност у раду. Успео му је дрворез-копија по Рембранту. Ратимир Руварац је врло вредан и има доста радова, али се у њима осећа нека нервозна ужурбаност да што пре достигие ликовни квалитет. Најбољи му је рад „Глава старца”. Брана Павловић има највише радова на овој изложби (Једна четврти на радова није могла да стане на изложбу). Његови радови одају сигурност у цртежу и психолошку продуховљеност ликова Настоји да све то реализује ка већим од уобичајених формата. Највише га интересује дрворез, линсрез и монумевтална графика. Велики је експсриментатор и на постигиутом се неће задржатиНајбоље су му ствари; „Мајка”, „Савски рибар“, „АутопортреТ‘ (литографија), „Одмор” итд. Изложба као целина оставља добар утисак, јер је, и ако делимично, а оно ипак довољно и са успехои приказан развој уметничке графике код нас. Изложба ћс из Београда отићи у унутрашњост. П. И.

Аутопортре

МУЗИЧКИ ЖИВОТ

ОСВРТ НА ВЕРДИЈЕВУ ПРОСЛАВУ

Вердијева прослава обележена је извођењем његових опера: *Аиде‘, "Риголета*, "Травијате* и госговањима у њима, затим опсром "Бал под марскама* и завршннм кошхертом. У *Аиди“ партнју Радамеса као гост, певао Је члан Загребачке опере Борис Маринов, који није увек успсвао да гласоаио реализује драмске ачценте н херојство које ова партнја иужно захтева. У улоз« војводе од Мантове у 'Рнголету* и Алфреда Жермоиа у Травијати" наступио јс као гсст Стјепан Андрашевић, првак опере у Оснјеку, Аидрашевић располаже продорним мсталпим гласом и доста сигурним внсоким тоновтгма горњег гласоеног регистра. Солидно је музикалан, али уопште узев нема довољно постављен глас (лоша вокализација, неизрађена ‘фраза). Глумачки Стјепан Андрашевић није задовољио. Улогу Внолете Велерк у *Травијзти* интероретирала је као гост Ксенија Вкдали, оперска уметаица из Трста. Ксенија Видалн је уметница која за собом има богату уметаичку каријеру и Koj'a добро познаЈ*е сцску. Она поседује ванредно култивисан глас и израђен глумачки манир. С тим особинама она је веома успело интерпретирала своју улогу. На ззвршном концерту Вердијеве прославе, на програму су биле »рије и дуети из Вердијевих опера, ко-

УНЛЕСАНА СЛОВА Пред плочом у мермеру бијелом задихан журбом, стојим и док имсна читам, наслоњен на ступ тијелом године њихозс бројкм. Имена не знам ни једног нити сам их икад срео, у причи сам чуо од друга свог животе су дали да скнну вео. Да скину всо? Питам се трагом, како су ријечи понекад скупе како су мнсли и живот цјео и мени и њеку драге и мнле кад слободно сједнсмо у клупе.

Милан Мнтровнћ

је се за сада не изводе на нашој сцени, као и увертира за оперу 'Моћ судбине*. Уводво прсдаваље о личности н делу Ђузепе Вердија одржао јс Бранко Драгутиноснћ. који је укратко излео друштвене прп.ткке и услове под којима је ком позитор стварао, као и развојну лквдтју »{»еговог ствзралачког рада. Бсоградска опера ое ва овај иачин у окаиру својнх могућности, служила успомени на великог оперског ствараоца Ђузспе Верднја, чија је уметиост била дубоко присиа л»уд>тма, а чији злачај оии п дапас у великој мери уважавају.

КОНЦЕРТ МАРИЈЕ МИХАЈЛОВИЋ

Марија МЈЦхајловић имала је «а овом програму порад дела Баха, Бетовена, Де Фал>е, Дебисцја, Блога и Мусслргског и лело студвнта колгаозиције Душана РадтЉа. Концгрт Мгртје Михајлови% иије био на нарочито висок#м уметшшком нтгвоу. Бах у н»еном извођетиу био је тонски не увек сасвим тисг н динамички једноличаи. Бетовенова "Крајцерсва сомата' није оставвла лубљи утисак. Успелије је изведенл ”Мгрл а од Радића и Дебисијев "Валцер*. За клавиром пратила је Олга Михзјловић. У последње време, у извођењу дела домаћих аутора потребио је констатовати чиљеницу особите важности: да се сви они у већој н;и мањој мери ослањају на наш музички фолклор, трепграјући га сваки на свој нгачнн. Код некнх мотиви нашег музичког фо.тклора задржади су своје карактеристнчне епемеите, док су код других пмалн сам o формалну важност. Уметничко уоблнчавање наше нарооне музнчке граће, ако не остаие верно њеним основним карактернстикама своди се .само на форму исувише преиначеиог садржаја. Душан Радкћ био б« својпм дслом вмше код првих. Природно је, да ои у ночетку своје стваралачкс делатности још пије одредао њен коначн« правац. Извеото је да ће његов таленат добтгги већу вредност, уколико у третиралу мотивз нашег музичког фолклора остане всраи њеним битиим кзрактеристикама. Н. Грба

Н. Грба

Друштвени клуб Универзитета

(Настаолк с» прв© стравв) снило и продубило оно што се поводом те излсжио чуло и видело. Или; за студенте су откупљене улазнице за оперу у Народном позоришту. Пргд слушање опере, би се могло одржати предавање о аутору опере, његовнм делима и стилу и, за почетак, о оперској згметности уопште, а после приредбе у Клубу би могли дискутовати о иачину извођења и својим утисцима они студенти које то ннтгресује. Јер стојнмо на становишту да није довољко само посетити изложбу и слушати оперу, да се тимс не би много користило, ако се о свему томе не стекне нужно прстход но образовање а ro је још Јпск оно што већини студената недостаје, Само тако ће моћи да се донесу зрели судови, да се зрело дискутује, да се усаврши естетеки укус. Ови примери су произаољни. Онн се, наразно, могу проширити и на остале гране уметности, књижевиости и друге друштвене проблеме. У Друштвеном клубу Универзитета требало би да буду стални посеткоци факулТетска руководства Народне омладине, комисије за друштвено забавнн живот, како би могли пресађиЕати на факултете искуства Клуба, а где за то постоје услови, имати у виду перспективу отварања клубова на факултетима, у домовима и осталим састајалиштима студсната током ове и идуђх година. Око уређења просторија и отварања клуба Универзитетски комитет Народие омладине је дао одрешене руке управи Културно уметничког друштва ”Вранко Крсмановнђ*. То је

за прво време било и нужно и добро. Нено је морао непосредно да води рачуна о отварању Клуба, а управа друштва се заложила да Клуб буде прнстојно уређен. Но, у будуђности, и то што пре, сматрамо да би клубом требало да руководи посебно тело. Прво зато, да се растсрети управа друштва ”Бранко Крсмановиђ" и да се посвети првенствено I*роблемима друштва, а и да се Клубу да што шири домашај, ju се у његовој управи стекну најспособнији студекти са разних фахултета, у тежњи за свестраношђу и в:ћом стручногаћу рада у Клубу. Најбоље би бкло да управа буде образоване у првом реду, од студсната академг • ја ради љихове веће повезаности «л уметничккм проблемима и тешњег контакта са радницнма на пољу уметности. Пожељни бн били у управи и студенти Филозофског фаиулт'' ■ та (група: историје уметности, књ. • жевностн и филозофске), мож.та и једал члан управе Културно умепшг чког друштва ”Бранко Крсмановтг . Клуб ће да одигра улогу узорио' к.луба на који he се угледати и кро ; чију активност ће стицатн noTpeOi’ искуство рукотодства Народне омлг. диие na факултетима, само ако сал предавања, приредбе, концерти и дискусије буду добро организога; пажљиво планиранн и одабрани и потпуности спроведени у дело, ? се ие дозволи, да рад у клубу за: и ако се од самог почетка да клуС окај правн акценат који му је hsмењен његовом улогом у културном животу Уннверзитета.

Сииа Бегопђ