Студент

Достојевски човек и писац

Родио се нови Гогољ Пред погубљењем Писмо цару Понижени и увређени

М вобнчаи ж веома тежак је био живот овог велико! писца, ■ “кога је Макош Горкн, по величинн, упоређивао са Шекспиром, rtfflto га није волео! Рођен у Москви, у породици лекара, још од малева је навккаван на неуморан рад, као једдаи спас од беде за ситног човека. Ту своју оеобину ов је до смрти испољавао, показавши велику списатељску плодиост. Дошавши у Петровград да студира технику, он је био очевидац жестоке класне борбе и рушења феудалних окова, као н oee узисмнреиостк оД трке за каријером и сређом, које је доносио са собом нарастајуlш капнталнзам. Достојевсш такође сан>а о богатсгву. Већ после годину дава службе подноси оставку, јер није бво задовоља« положа.гем ситног чиновшгка. Он се заноси пројектима о великим npe дузећима, која бш п могла убрзо обогатити. Но, велику нзду полаже и на своје кљижевае покушаје. Са првим романом „Беднн Дгуди'' (1845 г. ) обраћа се Њекрасову који, прочитавши га без предаха, није могао дочекати да осване дж већ је полетео у 4 сата изјутра у стак неповнатог младог шкца да му честита. Joffl истог дана Њекрасо® је похитао Бјелнгаскоме н, дрмсећи рукопис у руцн, ускликнуо; „Родио се нови Гоrojb*! Бјелиискоме се учинило да Њекрасов претерује, па је узео руKotmc са веповерењем. Но, такође тог исгог дана, сав узбуђен, замолио га је да му одмах доведе тог необнчног младог човека. А при том првом сусрету, рекао је Достојевскоме: „Схватате ли уопнгге велнчину онога, што сте ваштсали? Ви сте мопш то написати само непосредним инстиктом, само као уметник ~ алн да Д* сте п умно схватили ову страшну нстиву, на коју нам укааујете? Није мог\ г ће да сте товн, младић од двадесетак годииа, стварно схватилн. Да, овај несретпи чнновинк, кога сте овде сликали... oeo дугме, које је отпало, тренутак, кад о« пољуби гепералову руку да, то иије вшпе саосећање са овим несретннком, него згражатве! Вн знате испгау, она је вама објављена као уметнтису, ви сте је доби«и као дар, цешгге ваш дар, остаиите верни...*

Y „Старпм успоменама“, Достојев сжн је о овоме ткао: „Ја сам га наиусгио као шгјан. Зауставио сам се на угду његове куће и рекао сам самоме себи: Да, Iоћу да постакем достојзн те похвале! О, какви су то људи! Ја ћу заслужити н>ихову похвзлу, трудићу се да будем тако дива« хао што су они, да, ја ћу остати веран... Био је то иајзаиоснији час мога жнвота*. Тако је отпочела књнжеввичка каријера Достојевскога, кога су сад иаједвом стали да водају во великосветсжим салонима, као звезду вр ве величине. Но, свознавши у себи геннја, он је спозиао у себи к члана социЈалноловижене клзсе, раскивуввж «а аристократским обожаваоцина свога талента. Ов приступа тајној револуционарвој групи Петрашевског. Збор лптидржавие делатностн ухзтпев је 1849 годнне, н осуђед на смрт. Кад су већ испред н>ега погубилИ неколико петрашевскијеваца изненада дође помиловање од цзра, које их осуђује само ва прогоиство. Догтојевскп јс враћев у живог из џелатових руку. Још у Сибиру оа се врзћа кн>и•тшлш реду. Али, сад oe преживљта преоријеитзцкју, хо|а је од ffcftra најзад створкла великог мрач-Iнака и поборника цзризма. Он чак пнше цару писмо, у коме се посипа пепелом ш велича ондашњу наказну Русију, гледајући у н»ој чак спас човечанства. А о Бјелгинскоме, који је некада за њега бно геније, пророк и учитељ, овако питпе: „Он је био пајсмрдљивија, најглупља и најлоллија појава руског жнвота.... Ои је био до бестидности површан.* То је био нотпунн заокрет, Он ot, у складу с тим одрекао и свих својих равдајих дела. Како видимо, ,новн ГоГол»“ завршио je уирвво као н прави Гогољ. Иначе, Достојевски је гоггово чи-

тавог живота провео у новчаиој сти сда. Посде забраие часопнса „Време“, који је излазио под његовом редакцијом, н неушеха часописа Ј£поха“, ои 1865 године бежи од поверилаца у иностранство. јер је бно презадужеи. Ча« јс, као и Балззк, био примора« да убрзо фабрикује ромаие, како би задовољио нестрпљиве повериоце, У зсмљу се сасвим враћа 1881 године, да би после десет година умро, не завршлвши „Браћу Карамазове*, Као социјачна бзза Достојевсковог стваралаштва јавља се малограђанство, које се у условима капитализма стално разлаже; одатле и потиче онај мрачал, трагичан стил, којим су прожета готово cea његова дела. Хисгерична борба против понижен>а, осрамоћења н увреде, а за повраћај части и човечијег достојан ства, кркља у глави малограђаиа, попримајући и патолошке форме, да 6н се повајчешће завршила катастрофом ■— претставља једну од огпошшх озиаиоа Достојевског, н даЈе његовим делима жиг трагизма, мучеништва и мрака. Дивље, ружне форме поприма та борба. А да би себе могао сматратн правим, пуним човеком, кога нико ие сме увредити, јушк Достојевског трсба да је толико јак н смео да друге кињи и вређа. Ако ја смем увредити, понизити * помучити, значи ја сзм човек; ако Ја то не смем, ја нисам човек већ ништавило. Ако ја, увређени, понижеии, помучени и сам не радим то исто иад другима то је оида патолошка појаба борбе за част. Мало је оиих који вређају « шжижавају, а да и сами то не трне ва својој кожи. Човек је у пуном смислу речи независан, и стоји изнзд свих увреда н понижеља, када он еве може, и сме прекорачити све закове и моралне норме. И да

би доказао да о« све може, До» стојевсков јунак полази у преступ. Истина, преступ неизбежно до«оси са собом и казну, а мучење страдање, али то страдање је сада веl» оправдано. То је законска одмазда, која не понижава човеково достојан ство. Такву казну не треба избегавати, већ је спокојио носити; шта вшне, њу треба тражити и волети. Патолошка стремљења д а другом наносимо боли преднва се, у животноц путу његових }унака, у болесну чежњу да сами трпе бол ж патње; око тога сс окреће све стваралаштво Достојевског. А судбина његовог малограђапина је обично мрачна, и решзва се психопатологијом, преступом, смрћу почев од „Бедннх људи* па до „Браће Карамазових*. Тематиком ДостоЈевсковог ствара лаштва бнла је уједно одређена композидија и стил његових дела: хистернчна капетост, мрачна катастрофалност и муњевито расплитање си жеа. Динамика, напети догаћаји, који су често хаотични, необитан н разне друге иеочекиваносги карактеристнчна су црта компознције код Достојевскога. То « у првом реду огледа у композиционом искорншћавању времена: код њега се све збива у врло кратком времену, и то обичио у сумрачним, ноћним часовима. Интрига му је увек компликована, замршена, срачуиата да пецка љубопитљивост, и геросто човека прикљешти брзином рззвоја. Он не трпн све оно што кочи ради»у, као што су разни описн н пејсажи. Ако се тако шта појави, онда је то ксшдезована слика какве иездраве, страшне атмосфере. Дубоко демократско по форми н садржају, насићено социјалним

ПЈХИгестом, проникнуто дубокпм појимаљем социјално-пониженог, увређеног човека, и дубоким саосећа«>ем за њега, стваралаштво Достојевскога носило је у себи снажно aipHo друштвено-прогреснвне енергије. Свет понижених и уврећених, говорећи устима Достојевског, ropeo је огњем љутње, раздражења н рушења: но, иза овога ниjć бнло стваралачких сила. Рушилачки дух пропадајућег малограђанства иије био дух који је требало истовремено и да зида нешто друro. Патос сошЈЈалнс побуде, превраћао сс у своју антнтезу, у патос социјалне покорности, инерције, што }е реакциоггарно. С. Ђ.

Фјодор Достојевсни

РЕЖИСЕР У СТВАРАЊУ ФИЛМА

У очима већег дела фашске публике глумци су главии ствараоци фидма. По који пут ако је филм адаптацнја познатог романа Горког, Мопасана, Кронина или Лондоиа и писац улази у листу ствараода. Ако се ради о некој филмованој биогра(\тји, оида се помшве као филм о ПЈопену, Золи, Пастеру или Горком. Известан део публике обраћа више пажње ва музику, фабулу, сликарску компоненту, историски догађаЈ плн „колор*. Сви ти разни саставни ;Iелови непосредно се виде на фнлму, или чују, те »а њихов тако очекидаи допринос заслуга ирилада, композитору, слнкару, писцу, глумцу, сниматељу. Ат постоји један сарадшгк чкје се име спомиње у листм ствараоца, и чкЈи се рад не „видн“ на платну и са чијим се именом обично тешко може повезати успомена на филм. То је режисер. Ко је тај режисер и какав Је н»егов допринос филму? Када је Фијгм прешао из привремених колиба и шатора у варијетеа и мала позоришта, нашао се пред проблемом како да и надаље привуче све већи део публике. И мудри продуценти, пословни и предуз»мљ«тц употребвд« су наЈоцрО'

банијс сретство у копкурентској бор 6и; преузели су од позоришта, чије је место филм већ почео да заусистем глумаца и режисера. И време је показало колико је та „калкулација* била исправна. Биоскопске сале и по броју и по кзпацитету далеко су превазишле позориште, У то прво време, режисери филмова били су често сами глумци који су учествовали у њима. Али временом све више људи из свих позива одушевљеви филмом, преузели су н»нхова места. Баш ги режисери допринели су да филм освоји свет, У време раног немог филма, дужности које им је поверавао фннаиcnjfep или н»егов опуномоћен-и продуцент односиле се у главном на кретање глумаца, гестове и фнзичКу акцију главних улога на снимаи»у. После снимања режисер је са сниматељем, или сам, састављао снимљеие одломке у јединствену целину. Режисер је монтирао филм. У међувремену ингерпретативна моћ филма је расла. Захтеви публике су расли заЈедно са техничким новаторством, а стваралац ко>и је најбоље одговорио тим повећаним захтевима био је режисер, На црвом месту, рсжисер ствара-

лачхи прилазећи фабули преузима улогу главног тумача, чија су сретства изражавања: глумци> камђра, музика, тон, шумови, дијалози, сценографија, осветљење и моитажа. Један човек никада не 6и могао да изврши тако компликован посао. Зато режисер узима сараднике, чији велики број ипак не умањује његову уметничку ннднзидуу. У том раду његова фуикција, формално, најбљижа је о«ој диригента симфониског оркестра. Разлика између диршентовог рада и рада филмсжбг режисера произилази из чињснице да он не „тумачи* само спољну акцију која се одвнја на платну, него и унутрашњи живот јунака, не само акцију појединаца, него стнара и среднну чији је део појединац, средину у којој се одвија жнвот фабуле, и тачку гледишта из које ће радња личности деловати најуверљивије, најизражајинје, ако је могуће најинтересантније, или, ако се томе тежи, најнстинитије и најубедљивије. Када би се на ово питање могло одговорнти, не би било слабих филмова. Али слабих има безброј а добрих нема често више од две десетине у једној годдаш. Као и свака уметност м уметиост филмске ре-

жије не подлсжс нккаквим правилима ни законима. Искуство игра приличну улогу у „механици* режије; добро познаван.е комнозиције камере и груписања глумаца у циљу постизања сликовно најпривлачнијих при зора може да се науче од сших који знају. Исто се одиоси, само делимичпо, на монтажу и рад са глумцима. Али без урођеног талента нема уметника. Зато је већина филмских радника дсбар занатлија. Добрих режисера је мало, врло мадо. Режисеров рад на филму почиње са књигом снимања коју обично пише заједно са сниматељем. У књи зи сннмања он мора да предвиди шта и како ће да се Сними. Већ овде он мора да покаже свој талснат ствараоца, да лроЈгикне у душу фабуле и да је интерпрегира у терминима атмосфере и акције. Књига снимања је сценарио или сииопсис или тематска приповетка претоцљена у термине филмског изражавања „ликовном* и тонском камером. Режисер разрађује своју концепцију идеје и теме дела које ће сннмити, и карактеристике ликова. Он одређује како ће се извести поступност излагања садржине како монтажом одабрати најбитније из оног што може да се види у сваком призору, како да се риТмом монтаже привуче заинтересованост и повећа naжња публике за врсме трајања двочасовног филма. У кљизи снимања

режисер одређује драматургију гк>стављања увода, заплета, кулминације и завршетка и љнхово монтажно решење. Књига снимаша као оспова „технологије* филма, подложна је многим изменама до завршет ка снимања. После завршене књиге снимања, у писању које се имало у виду који глуици ће да тумаче поједиие роле, прелази се на пробе. На гтробама се контролише не само глумачки рад, него и сцене, дијалози па и фабула. Да ли делује убедљиво, није ли који дијалог предугачак, да ли се радња повољно одвтба да ли има довољио живости да одржи пажњу гледалаца. После такве пробне оцене режисер прелази на снимање. Кад је режисер дао своју сагласност за осветљење и композицнју кадра у коме се обично внди само део сцене, обе камере у исто време почишу pata. Тншина, сиима се! Сваки призор, или како се то у филмском језику каже, кадар, снима се неколнко пута, чак .и у да јс све ишло у реду и да је режисер потпуно задовољан. То је још увек јефтиније него да се због неке погрешке У копирници, лабораторији и у монтажном столу, морају поново градита објекти у којима је сннмана сцена. Режисерова функција за време снимања кадра је да процени тај део фабуле по деловаљу и убедљивости и по креацијм сваког 'нојсдиног глумца. Ога-

„УМЕТНОСТ" БР. 2

Поопе скоро десетомесечже пауве шавпао је пз штанмпе другн број тромесечишса „Уметност*, часотииса за ликовну уметносг. Иамо су лоз«атк тешки услотш за издавање пубоиисација овако ЈРјпесузно опршљетх, као што је то oeaj часолис, ипак ое са правом моие постивогги пмнање да лн је умешо да oeesj орган Савеза ликовикх уметника иостт у овоме згглављу „иалази троагеоечно”? Зар не би бшго много умжсиије да то будс ткжремсна публикавшја? И ооај број, као и хгрви број, јшо третира актусЈгне лроблелге ликовне уметиосш, кажо вод иас тако к у свеггу. Сем једлог краћег наииса Мила Мивгуновића и бележака о изложбаааа одрпкаиим Ј периоду изаиеђу пр®ог ћ другог броја, већ«lпу осталог irpocropa узимзју чланци у иооЈима се обрађују проблеми из ближе или даље прошлосги. У свом будућем раду редак ција часошса би требача да обрати више пажње ла актуелну проблемаггшсу, »а ремгавање нерешелих проблеаса изше савремене уметштчтсе теорије н оракое, А да је тих пгроблтма, било и да их )ош има покааују, поред оогалог, e иајповије джлсусије које се воде кроз наше књижетте Јнкгове и часотансе. С друге пак сгране гфилози овде објављеии знапајни су за даље расветљаиање проблема које обрађују. ■После уводдика Родољуба Чолаковића одломжд из говора одржаиог иаграф®ним ивучшпцгма, кн>«жевиицима и уметиицима иа тгријему код маршада Тигга 14 јаиузра 1950 г. —, часоиис доноси предговор каталогу кзложбе југооговеииже средњовековие изложбе у Паризу од Мирослзва Крлеже. Сем овог предговора о о®ој излоомби довоси join у белепжама краћи осврпг на арзгекман те излоокбе од Радивоја ТБубнпчковића, кзо и цитагге из сграних листова и чакзописа о овој изложби. Часогатс, даљс, доиоои члана« Светозара Радојчића „Класично доба старог српсмог сликагрства*. У свом члаику аутор указује с једне страве на јаку везаност српског сликзрства ХШ века за домаћу подлогу, а с друге сггране указује и на сличне формалве елемеиге у истовременој уметностн Француске. О Диоклецијановој палати и раду ea њеној ресгаураццји отшжрно говор« у већем чланку Цвито Фисков-кћ. Иавсо масш по формзгу, зиачаја« је прилог часопнсу чланак Мила Митуиовића „Д®е-трн речи о уметвоггн*. „Одлика великих људи у лиicobhom изражаван»у каже Милуиовић у овом члаику јестс да не sуду сервилни и мехшшзовани ко-IГНСГГИ без духа, али и да не буду геураввотсжеии фанггасги. Њихова >собива h узвишена мера к равиогежа духа, зиање поткрепљено мухрим и здравигм рззмтпљзњем, узЈудљива осећзјност, о«а која вас гбеди и примора да се уживите у нихова дела и да осетнгс да је оио irro су наслнкатк или извзјзлн укдљивијс и од саме прифоде. Опи iy зтаиш себе обуздагги, зналн су све «злиито одбациги и дати срж и с шковие и с техшчке страие. То је уно тнто оформљујс њихова дела-* Поигго је са неколнко убедљигвкх

пркмера поткршио своја тврђе&а, Милуповић при закључку каже; „Одлика велшсих умешнка је т томе што су ое у једном испсш 6нfey здружипе рвзлкчиге оообше и одлике; зиање и студнозиост јадног иаучнипса, сурова снага једног дива и најосећајнмја нежносг једне жеис. То је чисго и наивно и у&ек ткжктлено одушевљек>е једиог детета у додиру са природом, б«ик> то оа догађајима моји се о«со њега збивају, било то са бојои иан обжисом - . Тажофе је значајан члаиак Момчида Стефзношгћа о вашод сликарки с сочетка овог вева Надежди flerpoштћ. Изко је Надежда позсззт csm»ар, иако је велики део њешх радова као и пксама * другах спгари очуван, о њој jotn немамо мочжзграфије, те је Стефаввовићав члавак, лисан, као пгго гшаче ОгефашоевА радк, вр*о културно, тнм зиагаадиији за претсгавл>аи>е ове иаше уметккце ширем кругу љубигеља уавегтвостн. Посматрајући буриу и темперажситну Надежду, повкзшпту, »pe|aтељичу п сарадшцу веФив« руасоводећих личмости из јавнот ir куапурног живогта југословевоког Бепкааа, Стефаиовић каоке: „У roai крсгарењу по Србцји иостајалн су иа њсиим шитниаса иззк>кани путеви дуж кривш: сеоских тарзба, сеоасо дворашгге ca нгдрегну- , тнм волујским колима, жетеоца и косагаи, рад крај вејавитце, групе к јшкоои сеоасит жеиа, храснпци, пропланци н ливаде. Далетсо је то бивго од осла као идиле, од фолкториог п романтичкш: сећања на протплост, до тада неизбежикх атрмбугга. у темадга са села и ретким пејзажт«а Србије. Била је то сирова, огромш при рода, гледаиа надахнуто у својој л«иковиој стварности боје н суичеве светлости, виђена широио п без детаља, но нипо«хгго без карактерв, очима и темпераменгом саевим личннм и сасвим сликарским.* По исцрпној аиализи проблема w>Јн решава значајан је придог Павла Вахжћа „Косгам у београдским позориштнма*. Чудновато је да о најзиачајииЈој изложб« послс рага код кас, тажожби слнка фраицуских ромашичара и реалиста, часопис доноси свмо кратку белешку. Тим је чудиовагшје urro је једаи од члакака »з npvor броја "Уметносги којим је дошцан к проблем реалиама у СЈШкарсгву, к то баш Курбеовог реалнзма, у своје време отпогаео диокусију, која сс до дашс ваставља с несмањепом жестином. Часопис јотп доиоси краће белешке о петој изложби УЛУХ-а, трећој изложби војвођаисшх сарикара, самосталиод шложби Мнлаиз floпошћа у чегвртој изложби jrbcobних уметшнса Црне Горе, као и белепвсе о нзложбама слика у Уиет»ичком музеју у Београду .Сем тога доиоси и приказ дискушјс ооводом девете изложбе УЛУС-а у Београдд-. И ако је часспвис велшсог формата и луксузио опремљен, са добрим реггродукцијама, цеиа му је нпа-к (150 дквара!) превисочса, те npeara тскмс, и теже лриступагана, иарочжо студентма. Требало бн Да издавагаи oee публикацпзс и б томе воде рачула. М. Д. К.