Студент

СА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

На колоквијумима I године из хемије постигнути су добри резултати

Крајем зимског семестра за студенте I године Медицинског факултета одржан је колоквијум из хсмије. Резултати колоквијума су далеко бо/л»и од резултата које су показали студенти прошле I године из овог предмета. Док је прошлогодишња I година по успеху из хемнје била најслабија од свих генерацнја студената од ослобођења до данас, дотле је ова I година показала много бољи успех. Тако је ове године изашло на колоквијум 94% уписаних студената, док је прошле године на колоквијум нзашло испод 70%. Од укупног броја од 578 уписаних студената, колоквијум је положило 465 са средњом оце ном 7,2 то јест 80,4%, док је прошле године колоквијум положило испод 60% студената са средњом оценом 6,2. Значи ове године није положило колоквијум 19,6%. Ту убрајамо оне студенте који су пали на колоквијуму, као и оне који су билп спречени да полажу било због болести, било због тога што су касно уписани (а њихов број није мали). Практично узев, сви студенти који су се на време уписали, а нису били болеснн, приступили су колоквијуму. За оне студенте који су пали, као и за оне који из оправданих разлога нису могли да изађу на колоквијум, иакнадни колоквијум ће се одржати месеца марта. Овде треба нарочито истаћи и то да овогодишњи колоквијум из хемије, поред тога што је имао за задатак да донесе суд о знању студената имао је и консултативни карактер. На питања на која студенти не би могли да одговоре, асистенти су давали подробна објашњења. То је изискивало велике напоре оних који су испитивали, али је циљ био да студенти што боље науче. Да је то студентима користило видимо и из тога што су испитивања долазили да слушају и студенти који су већ колоквирали са врло добром и одлнч ном оценом. То је показало да је ово много бољи начин рада са студентима од курсева, који су се одржавали ранијих година. Сматрамо да је ова форма рада, која је већ дала резултате, добра, те је, према постојећим условима, треба прнменити и на другим предметима I године. На тај начин би се избегао кампањски рад, од кога треба одвикавати студенте већ од прве године њихових студија. Разуме се да су за

то потребне погодне лабораторије, довољан број асистената и демонстратора, а Хемијски инстнтут је те услове имао и трудио се да их што боље искористи. Но и поред великих напора учињених од стране самог Института да се студентима олакша разумевање градива, ипак је запажсн известан број студената са веома скученим знањем. У питању су студенти који се задовољавају учењем дефиниција напамет, не покушавајућн да разумеју смисао самих закона. А хемија као експериментална наука заснива се на својим основним законима, теоријама и прин ципима, који тек поткрепљени примерима указују на познавање илп непознавање суштине материје. Интересовали смо се код професора П. Трпинца, који су по његовом мишљењу разлози бољег успеха студената ове прве године, нарочито у односу на прошлогодишњу. Проф. П. Трпинац је мишљења да поред субјективних разлога, тј. већег ангажовања самих студената у савлађивању градива, постоје и објективни разлози, који студентима омогућавају бољи успех: Преласком у нове просторије Хемијског института, којс одговарају потребама наставе, број часова за всжбе је два пута већи него што је био прошле године. Од тога студенти имају веће користи, јер се градиво детаљније обја-

шњава. У оквнру вежби сваке недеље се обављају консултације, које воде асистенти, где се кантролише колнко и како студенти прате предавања и савлађују градиво. Као трећи и врло важан разлог, проф. П. Трпинац, сматра то што Је прошлогодишња I година једина од свих послератних генерација студената на крају I семестра у јануару и фебруару полагала испит из физике. На тај је начин полагање фнзике само фаворизирало кампањски рад студената, који су у I семестру учили само физику, а у другом хемију и биологију. Хемија, као и остали предмети, не може добро да се спреми, уколико се не учи напоредо са предавањима и вежбама током целе године. Да је то заиста тако, доказ је што је амфитеатар на предавањима из хемије био увек пун студената, док је прошле године уочн полагања испита из физике, био полупразан. То се раније није никада дешавало. Данас се и физика полаже на крају II семестра. Даље професор П. Трпинац нарочито истиче сарадњу и помоћ демонстратора, који су се на заједничким састанцима, са професором и асистентима припремали за вежбе следеће недеље, трудећи се увек да пруже максималну помоћ студентима.

ВОЈИН ШУЛОВИЋ

НА ВЕТЕРИНАРСКОМ ФАКУЛТЕТУ ЛОШ ПОЧЕТАК

У овом испитном року на првој години Ветеринарског факултета, за разлику од ранијих година, постигнути су много лошији резултати. Ово можемо илуст{Х>вати исшггом нз фпзике. Од преко 400 студената, исшгг је пријавило 357 од чега је одустало 54. добило петице 161, а положило свега 141 кандидат. Од по зитивних оцена највишс је шестица и седмицз. Ово су само цифре које, међутим, у потпуиости одражавају знање на испиту. У овом року први пут је уведен практични исшгг из градива пређеног на вежбама, На практнчном исшггу кандндати су показалп шта стварио знају, Појединци нису знали осповне рачунске операције. Једна другарица на пример није знала да израчуна специфичну тежину, јер није чула за дељешс децималнкх бројева. Узрок је неуспеха у већинн случајева, што се испит спремао двадесетак дана пред распуст и то сс видело још на вежбама. У ботаници успех такође ннје био сјајан. Из хемије су одржана два колоквнјума. Око 20 студената су без првог, а други колоквијум положило

је око 60% кандидата са просечном оценом испод седам. На колоквијум из анатомије у првом року није изашло или је пзло 138 студената. На поправни рок изашао је свега 41 кандндат. За колоквијум из биологије није одређен повољан рок те је колоквирање про дужено до 15 марта. Колоквијуми на првој годинн у целини су доста слаби. Узроци неуспеха у првом реду су несистематско учење и нсрад. Чињсница је да су најмање колоквијума дали понављачи. Заткм, било је несналажења у учењу, јер није лако студенту прве године, кад му у првом року стигну два испита и четнри колоквнјума. Последица слабог успсха је да 40 студената, који нису положили ни један испит, а немају оправданог разлога, губе стипендију. Понављамо резултати су лоши. Међутим, они су и гори, кад се узмс у обзнр да се ради о првој години, Смемо ли дозволити да ова генерација (и то на Ветеринарском факултету који је познат по успесима), започне са неуспесима? * М. Н.

Нови 6poј „Наше речи“

После дуже паузе изашао Је из штампе нови број часописа ”Наша реч“ за 1951 годину. Без претертшања се може рећи да је овај број квалитативно знатно бољи од прошлог броја — материјал је брижљивије одабран и бољег је квалитета. На уводном месту часопис доноси дипломски рад Марије Новаковић студента књижевности „Проза и поезија у дјелима Боре Станковића*. Иако о Бори Станковићу mije изнето ново мишљеше, овај чланак претстав ља значајни прилог за упознавање Боре Станковића, јер у њему, како студенти, тако исто и средњошколци, (међу којима се такође овај часопис растура) могу наћи исцрпну анализу овог писца. „Претставе музнчких инструмената у српском средњовековном сликарству“, рад са научне групе Милоша Велимировића, студента историје уметности, озбиљан је прилог за упознавање овог проблема и премаша оквнре значаја овог часописа. Прилогом „Први уџбеник нсторије филозофије иа београдском Универзитету* асистент Михаило Поповић дао је исцрпну анализу Швеглеровог уџбеника исторнје филозофије нздатог 1848 а преведеног, прерађеног и издатог у Србији 1865 и 1866 године. У раду ”0 унивсрзалној негацији у модерном енглеском*, Jhy бомир Миханловић даје детаљну анализу постављсног проблема. Приповетке и песме у овом броју часописа нису изнад просечног нивоа сличних радова књижевних почетника. Изузетак чиии веома успео препсв Шелијеве песме „Облак“ од Ранке Куић. У рубрици „Прикази* часопис доноси два рада; „Неколнко речи поводом „Ливниив*, дрзме Ота Бихаљи-Мерина од Благоја Илпћа и „Од Мплана Коњовића ло Миће Поповића“, од Миолрага Кујунџнћа У рубрици „Живот и рад факултета“ до-носи се исцрпан приказ заједннчке семинарске дискусије студената београдске н загребачке катедре филозофије. <

ЗАШТО ЈЕ ЕТНОЛОШКА ГРУПА пасторче

Поагс оагобођења Катедра за етдологију имала је низ тешкоћа са којнма је требало да с е бори. Једна од највећих била је у томе што се ни до данас ннје решио конаино њен смештај. Савет који се бринуо о Катедри за етнологију на чијем челу је био др. Душан Недсљковић од 1948 па до 1950 године, готово ништа ннје учинио. Као илустрацнја може да послужи чињеннца да се од почетка рада после рата до данас Семинар за етнологију селио пет пута, тако да се ни данас не налази на Филозофском коме припада, него су му додељене просторијг на Теолошком факултету. Етнолошки семинар на Теолошком факултету има свега две назови просторије. Једа« је шестоугаоног облика у понршшги од 30 м 2 . То је радиа соба два наставника, асистента и библиотекара, поред тога што је ту смештено: око 3.000 књига семинарске библиотеке и канцеларија Семинара. Друга просторија у површини од 32 м а у којој је смештен осталн део библиотеке од преко 2.500 књига, је слушаоннца за 174 редовна студента колико их сада студира етнологију- Као што се види из наведених цифара на 1 м* треба да има своје радно место и да слј г шз предавања нешто више од 5 стј гдсната. . Ма да су услови за студирање доста тешки због оскудице у просторијама, још већа тешкоћа je била у томе што оскудна библиотека скупљена после рата (јер је стара сагорела за време рата) није могла • бити довољно коришћеиа јер се честим сељакањима реметио њен рад. Тако, студенти нису стизали да дођу до врло ретке и оскудне литературе неопходне за рад. Поред свих препрска студенти етнологије окупљени око свог, за јсдно време и јединог, наставника Мирка Р. Барјактаровнћа, формнрали су свој'у нгучну грЈшу. Ова група после неколико недел>а свога рада Постала је језгро семинара. Нарочито j'e постигла добре успехе када j’e за секретара групе изабран Предраг Ацић садашњи асистент Етнографског Mysej'a у Београду. Од формирања 1947 године до данас научна група j'e редовно одржзвала по j'eдан састанак недељно, коме су могли да присуствују ’ не само њени члановн већ и остали стЈ г денти а чланови су били дужни да се брину о спремању радова. План рада наj-чне групе доносио се на почетку године. на тзј' начин што сваки члан слободно изабере тему коју жели да ради и време до када ће је завршити, У оштрим и конструктивним дискусијама после прочитаног реферата, побољшаваи j’e метод рада. Ово је уродило плодом. Када j'e Универзитет награђивао нај'боље радове поводом 1 маја, Дана Penj'блике и слично, сваки пут j'e заслужено добила награду и научна група етнологије. Навсшћемо прнмере да j’e 1948 тдине за тереиоки рад ”Култ природе и аграрне жртве у Сретечкој Жупи‘ члан научне гру-

пе Видосава Николић добизга трећу награду. За рад "О музици Инка народа* Андријана Гојковић 1949 годнне добила је друту награду, која узгред буди речено ни до данас није исплаћена. Чијбм је то кривицом пропуштеио ми не знамо. За теренскн рад Сребрице Поповић "Наши пролећни обичаји у светлу савремене науке* добијеиа је друга награда 1950 годнне. Рал Кадрн Халимиа "Закон Леке Дукађина* (традиционални неписани закон Ар>банаса), рађен на основу литературе а проверен теренски у области Косова и Метохије и једног дела Северне Албаније, награђен је првом наградом Универзитета. Уз овс радове било је низ других који својом научном вредношћу претстављају скромни допринос науци. Данас научна група етнологије као подесна форма ради и даље под руководством својих наставника: Д-р Боривоја Дробњаковића. Мирка Барајктаровића и Кадри Халимиа. У дубокој сарадњи између студената етнологије и Катедре нреносе се разноврсна искуства професора на своје ученике. Наша група је, насупрот тенденцији распадања код неких на Филозофском факултету још више појачала свој рад. Поред свестраних проучавања неких проблема по литератури. све чешћи су реферати са терена. Скоро сви чланови наше научне групе учествовали су у екипзма Бтнографског института САН на теренским исггитивањима. Поред свог главног задатка, вс. ћина од њих пронашла је понеку занимљивост, која се под новим условнма губи и стављају је на хартију, како бн се ту сачувала. Огромна љубав према свом позкву, која се истиче нарочито код већине студената садашње треће године, учикила је да су то ђаци ко.пг солндно спремају и полажу своје испите. Редак је студент треће године са заосталим исггитима а највише их је у научној групи. Наша научна група трудила се да испуни свој задатак. Само овом малом колективу, који ради под прилично тешким условима и данас често запостављеном од факултетских власти, треба посветити више пажње. Један етнолрг ако се не бави на терену. нема шта да реферише на семинару осим онога што је већ писано у литератури. Наши захтеви у погледу скскурзија нису се креталн већ уобичајеном стазом Београд Загреб ЈЂубљана Дубровник Сарајево Београд. не го у беспутне обласги Старога Влаха, брдовите Босне, таласасте Косовско-метохиске области и шумовите Крајине где се још увек по селима чува етничка свежина нашнх народа а која из дана у дан све више и брже нестаје. Но, за те крајеве није било кредита за Етнолошку групу, док су Романска, Германска, Оријентална и неке друге нашле горе поменутом релацијом "прави мајдан за научиа истраживања*.

Петар Влаховић

студент етнологиЈе

КАНО УЧИТИ МАТЕМАТИКУ?

» Т едан од основних прелмета на t првнм годинама факултета Техничке велш<е школе је математика. То је i предмет који тражи много времена • и много рада. Није реткост да се међу студентима воде дискусијс о ’ превеликом градиву матсматике на техниии“ да је довољно познавање i само неколико основних практичних делова, итд. Узимајући то у обзир могу се поставнти питања: да ли математнка на Технпчкој школи нма заиста тако велику важност? Да ли она заслужује да јој се поклони тако велика пажња? Да ли је она кочнииа нлн помоћ у студирзњу технике? „Познавање математике даје у првом реду математичко мншљење. логично размишљање, закопнтост по ретка и олноса ствари. Затнм Kopiruiћење математичког обрађтшањз техничких проблсма. Математика навикава човека да резонује исправно и у реду, да систематски учи. Коркст обима нзставе математике завнси од тога у коликој се мерн наставкици техничких предмета служе модерннм математичким апаратом. Настава стручних предмета треба да детер минише горњу грашшу до које наставп математике треба да иде“, каже др. Р. Кашанин на једном месту. Но с обзиром на развитак техничких наука та гранниа мора да буде на довољној ВИСИНИ. На наш!тм фахултетима, нслгна. ifMa студената који слабо познају математику, (зиају махом елемента-рну) а успели су до дођу на старије године и често на тим годинама пости жу добре резултате. То лолази отуда < што ва старијим годинама има пред-

> мета који захтевају само основно i знање математике. Поред тога неки i наставници не желс да се служе бо* : гатим математички-м апаратом и труде се да своје градиво објасне на неки елементарни начин, што се показује недовољно за разумевање. ; Код предмета засноеаних на математици, студенти морају да утроше много времена да би својим слабим знањем математике могли да науче (набубају) оиолико колико им је потребно за пспит. Разумљиво је да се о неком разумевању „наученог“ материјала не може говорити. Како се, на пример, може добити јасан појам о брз!ши или о напону бсз познавања првог извода? Како се може користити основна повезаност оптерећења, трзнсверзалне силе и нападног момента без познавања дифсренпнјалног и интегралног рачуна? Да ли ћс без зетања математике, Фуриеви редочш бити помоћ за решавање проблема тсорије еластичности? Нећс ли непознавање вектора бити сметња у хидромеханици? итд. итд. Да не говоримо колико Iгма проблема који се на нашој школи-не могу ни објаснити, ни примењивати због непознавања потребног математичког знања, (вариаииони ттринцитги). Наука се развија, математиха јој даје конкрета« и за примену погодан облик. Она стилизује њена открића. Па како онда усвојити њеИе резултате без математттке? Без знања математике инжењер јс всзан за форму-

ле и таблице. Он не може ван њих, не може да их проверава, да их усавршава, јер му непознавање матерттјала не дозвољава. Он ће бити само цртач, предузимач, адмннистративни чиновник; он he можда да да нешто добро али неће моћи да створи нжита ново и боље. У сушротном, пак, треба да уч«, а основе свега тога могао је да савлада на факултету. Али се празшша у основама образовања касније врло тешко надокнађујс. Често се чују питања међу студвнтима: како да се научи математнка? Како се може усвојити математички начнн мишљења? Не би се могао на ова гапања дати јединствен одговор. Различнтим људима одговарају различите методе стицања знања. Неко боље схвата градиво слушањем предавања, неко читањем књига; неко учи индивидуално, неко гру'пно. Но и поред тога, могу се дати основни прннцили ко>и су од велике важности за изучавање математоке и без којих је њено савлађивање отежано. Корисно је према индивидуалним склоностима користити форме учења које су на математиии показале добре резЈМтате. Слаб успех на »сттитнма из мзтематике долази и од погрешног и неефнкасног изучавања сзмог предметз. Математика. више него н једна друга наука тражи систематичност у своме изучавању. Математички по.гмови и операције су међусобно Позшвање једног појма условљава ра-

зумевање другог и тешио је стват«ти неку математичку операцију зко с е »иеу разумеле све претходне. То значи да је важно редовно посећнвање свих предавања и вежби. Изостанцн са поједшшх предавања негативно се одражавају на разумеваше каснијих предавања, Уколико су они неизбежнл треба itx благовремено надокнадити. Предазања и вежбе су потребне јер се тамо стичу основни појмови, основне законитости математичког мишљења. Тамо се добија материјал којн треба прорадити, схватити и усвојити, да бк се касннје могао примењивзти. Препоручљиво је хватање прибележака на преда-вањима. Оне служе да се забележн оно што се не може одједном да запамти, да би се касније могло прорађивати. По»ред тога прибелешке везују слушаоца за само предавање и не дозвољавају wy да скрене пажњу са њсга (јер ако не мислп на предавање не може да правн прнбелешке). Но прибелешке не треба да буду сметша слЈТпања предавзња и зато није потребпо _ записати сваку реч предавача, поједине делове је боље чути него механнчки забележитн. Необично је корисно и захвално срсдити прнбелешке. То сређива<ње не треба да се своди на мехаикчтсо' преписивање него треба градиво про раднпи, опширннје га. према предавању, описати сопственим речимд. Том приликом често ће се уочити шоге, на прсдавању запажене појс-