Студент

ТЕХНИЧKА ВЕЛИKA ШKОЛА Сти пендисти катедара

У оквиру широког плана уздизан>а нашег школства, иницијативом Комитета за науку и културу, НР Србије предузети су крајем црошле школске године први кораци ка реализацији једне нове, допунске формс у односу студената и Школе. Реч је о стипендистима катедри. Замисао је била да се извеспом броју студената истакнутих у стручном раду и солидних морално-политичких квалификација, омогући тешња сарадња и интензивнији стручни рад у оквиру појединих кзтедри, пружајући им поред непосредне стручне помоћн и боље материјалне услове, (конкретно: стипендије више од редовних). Морална обавеза тих студената била би, да се поред редовног школског рада баве и широм проблематнком одговарајућих предмета (у оквиру Катедре чији су стипендисти), дајући евентуално и научне радове итд, радећи истовремено и у школској настави као сарадници предметних наставника и асистената. На тај начин оформио би се један круг студената виших стручних квалификација нз чијнх би се редова одабирали будући асистенти. Прошао је већ цео зимски семестар школске 1950/51 године а питање стипендиста катедри још није решено. Изузимајући Архитектонски и Технолошки, на свим осталим факултетима ТВШ ово питање се третира као "отворено", без перспектива да се ускоро реши. Како се дошло до ове мртве тачке? Са мање више осамостаљеним фннансиским пословањем, али под прилично скучсним материјалним условима (план уштеде паралелно са тенденцијом за стипендирање што већег броја студената), деканати већине факултета сматрали су да је питање делимично решено, већ и новом уредбом о стнпендирању, којом су студентнма са бољим успехом стипендије знатно повишене. На самосталнији и радикалнији корак нису се одлучивали, пошто с једне стране нема написане уредбе о том питању, а усмене инструкције Комитета наводно инсистирају и на питању материјалне природе: да се стипендистн катедри одабирају само из редова већ постојећнх стипендиста и да им се стипендије нешто повисе. Пред општом матернјалном проблематиком запоставило се повишење стипендија*(изнад редовних) стипендистима катедри, а уопште питање стипендирања оних кандидата, који до тада нису примали стнпендију. С друге стране професори, сматрајући да клаузула о материјалном стању кандидата ограничава њихов нзбор и да је сама замисао тиме делимично промашила, нису даље инсистиралн на томе. На пнтање какви су изгледи за дефинитивно решење егзистенције стипендиста у већинн деканата добија се одговор, ”да се очекује нека иницијатива за једнообразном формом за све факултете, пошто се садашњи статус (према њиховом схватању) стипендиста катедри у нзвесним случајевима коси са уредбом о стипендирању" (резултат буквалног схватања можда незгодног назива ”стипендиста“ катедри). Напоменуто је да је овакво стање на већини факултета Техничке велике школе. Деканати Архитектонског н Технолошког факултета нашли су компромис: питање стипендиста катедри у начелу је решено прихватањем већине предложених кандидата; овима су додељене нешто више стипендије (3000—3500 динара), а повишени материјални издацн компензирани су ангажовањем свнх ових студената за демонстраторе. Они пак кандидати којн до сада нису билн стипеидисти (а таквих је мали број), примљени су такође за стипендисте катедри само са мањим стипендијама (2000 динара). У светлости нзнетих чињеница, јасно је да пнтање стипендиста катедрн не само да није добило своју завршну форму, већ стагнира без амбиција да се конкретизује. Уз неопходност да започетој акцији да нови импулс, како би се зрела замисао привела у дело, нужно би било расмотрити н два проблема на која се

до сада наишло: питање кандидата изван већ постојећих стнпендиста, као и питање задатака и рада са стипендистима катедри. И поред високог процента стипендиста на факултетима Техничке Велике школе, може да се деси да за стипенднсту катедре буде предложен студент, којн није и редовни стипенднста. Искључујући оваквог кандилата значило би индиректно давање иредности знатном броју студената. који примају стнпендије и поред можда изразито слабог успеха Сматрамо да би у том случају трсбало еластичније поступити и ценити напоре и успехе појединаца. Уколико не може да се нађе начин за додељивање пуне стипендије, тада им давати нешто нижи изнбс у форми материјалне помоћи, награда, или слично. У буџетима од више стотина хиљада динара месечно, на свакоме факултету, нашла би се позиција за исплату извесне пропорционално незнатне суме. Питање задатака и непосредне користи по наставу од стипенднста катедри такође је за днскусију. Користећи их једноставно као демонстраторе, ту се истина добијају квалитетни сарадници асистената, али се (Наставак на другоЈ страни)

ПРЕД ИЗБОРЕ ЗА НАРОДНУ СКУПШТИНУ СРБИЈЕ 3А БУДУЋНОСТ

Страни капиталистк, држећи основ не рударске центре у нашој земљи свим силама су се трудили да органскн састав капитала буде што нижи, при јевтиној радној снази. Данас се у Србији врши убрзано машннизација рудника. Костолац је већ отворно две електране. У Трепчи се, после пуштања у погон нових уређаја, производи 4 пута више олова него пре рата, а после месец дана експлоатације отплатиле су се све инвестиције за нову пећ. Колубарски базен ће ускоро давати лигнита скоро колико читава предратна Југославија. Отворени су нови рудници у Новом Брду и Јањеву, а у околини Мајданпека пронађено је до сада више десетина милиона тона бакарне руде.

Народи Србије дочекују ове изборе у јеку нових достигнућа у социјалистичкој изградњи. Јединствени у изградњи земље, народи Србије су исто тако јединственији него икада до сада у борби за очување мира, наше независности и слободе. Масовним изласком на изборе они ће још једном доказати да их никакве клевете, претње и хушкање на гранццима неће омести у великом делу извршења Петогодишњег плана. Мере које сада спроводи наша вла да све више говоре о даљем развитку наше социјалистичке домократије. По фабрикама и предузећима већ сада раде раднички савети. Кроз савете грађана и зборове бирача народ Србије непосредно учествује у контроли и управљању државним апаратом. ' Државна пољопривредна добра и сељачке радне задруге у Србији толико су ојачали и већ сада могу успешно да интервенишу на слободном тржишту у ограничавању шпекуланата. По свим већим градовима отварају своје продавнице. Број сељачких радних задруга је све већи. Наше фабрике шаљу све више справа и осталих индустриских артикала на село. Такмнчење код нас све више постаје стална форма у раду. Нису ви-

ше ретки случајеви испуњења планв пре рока и поред објективних тешкоћа у којима се данас налази наша земља. Студенти на ове изборе излазе све сни да им је народна држава дала све оно о чему су студенти пре ратл само сањали. Студентско насеље у Новом Београду већ сада усељава велики број студената. Студентске мензе и поред тешкоћа проузрокованих сушом, обезбеђене су најнужнијим артиклима исхране. Држава да!с студентима огроман број стипендиЈа. Овог лета на мору и планинама летоваће 6000 најбољих студената, да се одморе после напорне школске године. За све што им пружа народна власт наши студенти ће још вредније извршавати обавезу према школи, још марљивије ће учити Предвојкичку обуку, да буду што спремнији за одбрану кезависности наше отаџбине. На изборе, у недељу 18 марта, нзаћи ће сви студенти Београда и дати свој глас за кандидате, који ће им као и до сада, гарантовати боље услове живота и несметан рад на стручном усавршавању. Даће свој глас најбољима, који ће умети да чувају велике тековине слободарског покрета београдских студената.

Колико се мало градило у бившој ЈугоставиЈИ, види се најбоље из примера Космета. где су V Поиштини постОЈЗле свега три државне зграде. До сада су у Приштини по ДИ гнути станбени блокови за железничаре, грађевинске раднике, многе школе и установе и први, до сада једини, индустриски објекат велика предионица памука. Ј ииЈскаг, ве Пуштена је у погон велика фабрика шамота у Аранђеловцу, која ће ускоро производнти 45.000 тона шамота и тиме подмиривати све наше потребе.

Кроз музеј Југословенске армије у НАУЧИЛИ СМО ДА МРЗИМО АГРЕСОРЕ

„По сто пута имамо п[>аво да бранимо своју кртљу и мукама стечену слободу од свих •тажова. клеветника, и непријател>а.“ 10 фебруара 1951 годнне (из кн>иге утиеака). Најауршгји и највећи данн нашега народа, читава историја смештена у једној згради. Човек заборавн и да сунчани пролећни дан напољу м на врсмс, до<к пролази кроз одељења 11ародно-ослобо|дилачке борбе. Док су нас продавали Већ са првих слика цери се самозадовољно лице Стојадиновића, поред Хитлера и Геринга, да га замени са другс слике кнез Павле у азтомобилу са Хитлером на бер.тинским улииама- Врло рано, још 1937 године Стојаднновић је почео на римскнм булеварима, поред грофа Ћана, да поздравља фашистнчки, испруженом руком. Али врло мало је ових слика; то су само Стојадиновићи и Цветковићн. А народ, стотине хиљада Београђана, у наредним сликама, руше 27 марта пакт, демонстрирају први пут слободно жељу за бољим и за одбрану земље.

У углу собе, под стакленом внтрином, пзложена је једна кожна торбица. И она има своју историју, један исечак из велпке борбе. Заплењена је у првом сукобу са усташком патролом у селу Вакуфу испод Мајевице децембра 1941 годдае. Ко зна колико је важних и хитних нарсђења пренео у њој храбрн курир Мајевичког одреда Крста Бјелетић, колп ко га је људи желело да вндп, очскујућн у торбици вести са фронтоиа. У једној борби са усташама, смртоносшг куршум је пробио Крсти груди, а пресекао кајиш торбице. Окрвављена курировом крвљу, са оштећеним кајишем, прича нам н данас о Крсти, о шеговом пробијању кроз заседе и свим оиим мукама на које су нзилазили наши курири на полуослобођеиим територнјама. „Банијски топ“ Никада нам странци, охоли на своју ратну технику, неће веровати са чиме смо почели ову велику борбу, Само велкка мржња према окупатору могла је натерати наше сељаке да праве у својим ковачницама бодеже са дрвеном дршком, да од пушке праве бацаче, да корнсте и виле и

штштолјс из херцеговачке буне. Савремени диверзанти би се чудили, ако би им неко показао обичне гвоздене плочице са пет шиљатих ексера окренутих у вис. Са тим смо оружјем бушили гуме непријатељских камиона. На постољу, широком свега око пола метра. у дасци уграђена дев са неко.тлко зарсза, пре би прнвукла посматрача својом чудном формом него наменом. Ко зна шта би човек мнслио да више н>е не пише крупним словпма "Банијски топ“. Па зар и ово ла пуца? Пуцало је још како добро. то најбоље знају усташе у Глини. И њггов настанак је чудан. Направно га је Симо Једнак из Горњег Селишта у Банији, а први пут је учество вао 19 децембра 1941 годинеуодбрани једног села од усташа. Али се већ при трећој гранати распрснуо. Једнак је направио и други топ. При проби, први метак се распрснуо на 2000 метара даљине, а.ти је други експлодирао у цеви и разнео топ. Наредни топ јс каправљен од осовине једног немачког тенка. Гранате су биле тешке 2 килограма. Једнак је направно око 15 озаквих топова, а гранате су прзвљене од водоводних цетш, пуњене динамитом. Као упаљач служио је фитиљ, чијом се дужипом регулиссла даљина, на којој грапата треба да експлодира. Топ је преношен на леђима са једног положаја на другн. Употребљаван је до маја 1942 године, када су заробљени први прави топовл. „Внши курс клања“ Језиви призори слика уче нас да мрзимо н окупатора и све оне што су се за љега везивали. Какви контрасти: на једном зиду фотографија обсшених и поред њих Нсмци са аутом; даље, низ фотографија стрељаних и свуда поред жртава и џелати. Са каквом ли су садистичком насладом слнкали партизана, кога двојица Иемаца држе а трећи удара секиром по врату. Зар су мањи злочини: усташкн Јасеновац, са сликом подбуле стрељане деце, чије лешеве једу црвм; или усечена петокрака звезла на образу закланог мајора Јаше Митрића, или слика где четници Баћевић и Јевђевпћ пале село Требипсво крај Прозора 1942 године. Испод једног ножа са мртвачком главо.м ггише: „Кама, са којом су четници у околини Неготина учили ~виши курс клања*. И док је народ крварио и борио се, они су се „овековечавали“ на фотографијама у ..братској" слози: нталијански крвник Иирцио Бмроли и четнички командант Јевђгвић врше смотру четника, , . •& Али увек јс наш народ имао више хероја од издајника. Ликови Народнмх хероја красе зидове неколико олељпва. Потресно делују предмети и'з V офанливе. нађени 1947 на Сутјесци. Затим Билтени, Почетнице за основну школу, прогласи, оригинали наређења врховног команланта итд. Бригаде су расле- Колоне на сликама су све дуже. Наоружавање је лајсасременије, којим се неппијател> служио док му га нисмо отели. Јелинице улазе у Београд. Поново видимо на улицама слике нз 27 марта, али је сада Београд наоружан и одушевљен ослобођењем. На једноЈ* слнци група пионира. који су учество вали при ослобођењу Београда. На к рај'у првомајска парада после рата: модерно наоружана и обучена армнја. А • * а пред зградом, разбацана, на први поглед без реда, гомила оруђа зарђалих, изрешетаних и мртвих. Некада су елегантне сребрнасте „Савоје“, које у ваздуху личе на нзлетннчке авионе. а служе за сејање смрти и паљење далматинских градова. Подивљале „Штуке*, од чије су Јсзиве писке у априлским даннма 1941 годнне људи лудели. Ту је н „Тигар , кога је Гебелсова пропаганда одредила за одлучуЈЈгће оруЖЈе рата. Сала леже беспомоћно, заривени у земљу, Наш „Рено* чија је аферашка лнфсраиија из Франнугке лобро позната нашим народима. био Је застарео лавно пре рата. И овде међу чудовиштима модерне технике изгледа ушлљт и јадан. Ј, П.

ОРГАН НО СРБИ |Е НА БЕОГРАДСКОМ * Н И ВЕ РЗ ИТЕТ V И ВЕЛИКИМ ШКОЛАМА