Студент

У СТУДЕНТСКОМ ДОМУ „ИВО ЛОЛА РИБАР" Саветодавни одбор без утицаја

Студснтскн дом "Иво-Лола Рибар“ иајмодерннји је студснтски дом у Београду, Грађсн пре рата специјално за студенте, дом је после рата реновиран, тако да сада има све оно што је потребно да студенти у њему живе што је могуће удобннјс и културније. Исгина, у дому сада станује двоструко већи број студената него пре рата; тиме је свакако онемогућено да се студентима да максимум удобности, но, ипак, кад се узму у обзнр станбене тешкоће у Београду, овај дом пружа студентима пристојне услове за живот и рад. Дом има своју перионицу рубља, ку патнло, своју бријачницу, мензу, амбуланту. Колектив дома, који броји близу 1000 људи, живи својим животом борећн се на свој начи« са многим тешкоћама на које наилази... Чика Бугарски: , Инсталације нам задају највећу муку“ Чнка Бугарски је у овом дому од 1936 године. Најпре је> био економ а сада је домаћин зграде. Он зна како дом „дише“. Има код нас много чега да се још оправи, каже Бугарски. Ипак, инсталације нам задају највећу муку. Заиста, дотрајалост инсталацнја је огромна. У купатилу су тушеви попуцали, по клозетима цеви, ко зна по који пут закрпљене, свакодневно прскају. У кухињи уместо три казана раде само два. Ложионииа због слабих инсталација не може такође да ради пуним капацитетом. Енергија се губи. троши узалуд. Чистоћа у овом дому је прилична, можда н примерна. Собе н ходници чисте се сваки дан. Ипак. и ту би мо гло бнти боље. Немамо увек метли и масти за паркет, жали се Бугарски. Бријачница кубурн са алатом. Кад јс отворена мајстори су дбнели своје машине и брнјаче. Алат се трошио и... ”кад га сасвим утрошимо можемо комотно радњу затворитн". Мајстор Света слеже раменима: „Нисмо у плану. Жалнли смо се нашој Управи, ова Централној а Централна ћути. Кад студентн нађу јсдног дана затворена врата од бријачницс нека се не чуде. Прстзм се ие може бријати.“ Спуштамо се опет до Бугарског. Кад већ пишете, каже чича, пишите братс мало и о домцима. Има међу њима свакакнх. Ето на пример.... Од 600 лончића остало само 300 Чудна поворка! Напред иде чича Бугарски са свежњсм кључева у руци, а за њим два кувара у белим кецељама носећи плетену корпу. Поворка застаје код сваке собе, чича откључава срата ... у корпу лете кашике, тањири, виљушке и лончићи. У једној соби су нашли шест тањира. У другој је било седам кашика на сваког у соби по две кашике н још једна више! Студенти разносе суђе не водећи рачуна о томе да ће трпезарију оставити без посуђа. Али дешавају се

и горе ствари. Сијалицс нестају из ходника, кваке такоће, (реткост је видети у дому кваку); скидају се пре кидачи, секу мреже. Има у дому ште точина који неометано вршс свој пр љави посао . Миоги домшт не држе своје собе чисто. Најнеуреднији су медииинари. То звучи као парадокс али је тач но. Пнтамо се какве кораке предузи мају Управа и Саветодавнн одбор да оваквим појавама стану на пут. Да ли су домске конференције излишне? * Секретар Управе дома; „Саветодавни одбор стварно ништа не ради.“ Анастасовски, секретар Саветодавног одбора: „Оно што ми кажемо, Управи уђе на једно ухо а изађе на друго. Ми смо саветодавни у правом смислу те речи“. Тако они мисле једни о другима. Заиста Управа је слабо реаговала на сугестије Саветодавног одбора. А проблема о којима је требало доносити хитна решсња било је много. Књига жалби је пуна предлагало се, жалило па и хвалило. Људи су нзносили своја мишљења и о њима ј е требало дискутоватн. Мсђутим, ове године није одржана ни једиа конференција са домцима (прошле године само једна). И коа Управе и код ”саветодавних“ постојн мишљење да су такве ко«-

ференције нзлишне јер студенги не долазе. Међутим, релатнвну незаннтерссованост студената треба тумачитн гиме што су студенти видели да се „одговорни“ оглушују о н>ихове примедбе. Да је неко од „одговор них* читао и размишл»ао о примедбама у Књизи жалби и предузимао одлучне кораке било би другчије. Свакако, неколико неодговорних појединаца излетело би из дома, и студентски дом „Иво-Лола Рибар' био бн заиста примеран дом. Овакав однос између ова два управна те л а у дому ”Иво-Лола Рибар“, однос неповерења и неразумевања, наводи нас на једно размишљање: није ли досадашњи начин управљања домовима преживео, застарео? Управљање домовима од стране студената преко Саветодавних одбора стварно је више симболично но стварно. Наши студенти су способни да управљају својим економским организацијама. То је, и из међу осталог, показала предратна борба стУдената за боље материјалне услове живота. Тада су студентским домовима управљали сами студенти. Данас, када је економска си* туација коренито измењена, кад је нестало страха од сутрашњице који је некада осећао сваки студент, не видимо разлога да управу студентских домова и мензи не узму опет у своје руке сами студенти. А. Шт.

О једном сектору

Испит из економске географије. Један за другим измењују се кандидати. Одговори су тек да се прође. Пред наставника излази Владо Ђуриђ, студент треће године. Пало му је питање о привреди средоземних земаља. Градиво излаже течно и виДи се да га добро познаје. Добио је десет. Ова оцена није честа на географији а и на многим факултетима, али после сваког испита Владо има десетку више. Досала је добио Једну једину деветку и то на првом испиту из метеорологије. Због таквих успеха постао је стипендиста Катедре. На географију много више студената се упише у ванредном него у редовном року. Они су овамо привучени разиим разлозима а најмање што воле предмет. Укорењено је мишљење да Ј«г географија лака за студирање. Ради таквих прича десило се да је с прошлогодишње прве године половина понављало. На почетку ове школске године сви уписани, сем једног, положили су испит зрелости са добрим успехом. Иако одличан ђак Владо се без предомишљања уписао на географију. Још као дечак заволео Је земљопис. Отац му је железничар. Режиска карта омогућуЈе Влади да доста путу Је. На тим путовањима је много занимљивог научио и упамтио. За време рата сваког Је занимало кретање фронтова. Владо је сваку промену на фронтовима исписивао и уцртавао по картама. Можда

и ту, делом, лежи н»егова наклоност према карти и географији. У његовом раду нема ништа неопредавања и семинара не изостце, а за вежбе се увек марљиво спрема. Основно правило у раду му је систематско учење. За испит из градива најпре направи изводе, које сваки дан прегледава и допуњава. Уџбеник прочита највише двапута. Све то му не узима више од три сата дневно. За сваки предмет прочита обилну литературу. Плод таквог учења је да даје испите у првом року и са високим резултатом. Владо ничим не истиче свој стручни рад, те многи његови другови не знају како учи. Но, не само да је одличан студент, већ Је и секретар партиског комитета Природно-математичког факултета. У овом случају симбибза између студирања и партиских дужности је врло успела. Р. П.

ттшжкжшзшмз* 2 СЛУШАЈМО ОВЕ НЕДЕЉЕ • : ГЕОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ; : 14 марта у2O ч.; „Улога | ; Партије и њен однос према др- ; * жави“. Састанак дебатне сек- • 2 ције IV године. • • : ГРАЂЕВИНСКИ | 14 марта у2O ч.: „0 улози 5 ; грађевинског инжењера.“ Де- : 5 батна секција прве године. | 14 марта: „Изградња соци- : : јализма као услов независно- | ; сти“. Дебатна секција 111 го- • • дине. : • • : ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ : 14 марта у2O ч.: „Праведни \ : и неправедни ратови.“ Дебат- ; • на секција IV године отсека • • јаке струје. Сала 62. : 15 марта у 20 ч.; „Политика ; ; блокова и опасност по мир у • • свету“. Дебатна секција IV • ; године. Сала 69. ; 16 марта у 11 ч.; „Дијалек- • : тички метод у науци“. Дебатна : ; секција V године. Сала 65. : РУДАРСКИ ј 15 марта у2O ч.: „О држав- | 5 ном капитализму“. Дебатна • • секција II год. • 16 марта у2O ч.: „Један свет ; • прожет непомирљивим супрот- • ј ностима.“ Дебатни клуб фа- ; ; култета. Сала 56. • •

Здравствено-потпорно удружење Медицинске велике школе ОДРЖАЛО ЈЕ ПРВУ ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ

Ма да је прошло врло кратко време од оснивачке скупштине до данас управа је успела да обухвати већину проблема, који су сс пред њу постављалн и да их правилно решава. Једао питање још није у поттгуности обухваћено а то је: да свн студентн, а нарочито прва година немају још претставу о својим правима, р томе где и коме треба да се обрате за случај болести нли изненадие материјалне нли друге тсшкоће. Тако је ј’едан друг долазио болестан на предавања, а ннје ишао да се прегледа и лечн, јер је сматрао да за то нема материјалвнх могућносги, не знајући да има потпуно бесплатну здравствену заштиту. Као први задатак пред овом управом остајс да инсистира на потпуно бесплатној здравственој заштити свих студената, тј. и оних који је до сада ннсу имали, иако је таквих мали број. Организација летовалишта ове године биће један од најаећих задатака управе Удружења. Редовно давање помоћи н позајмица, обезбеђење мсста у студентским домовима, поједаначно рсша-вање приватног смсштаја, а нарочито ожењсних сту-

дензта, правилно додељивање стнпендија и слично, све су то задаци које је реферат поставио новоизабраној управи, а која их је примила на себе с тим да јој свесрдну помоћ пруже другови који раде по група-

ма Народне омладнне по здравственој заштити. Различите проблеме нз досадашњег рада као и текуће задатке обухватила је плодна дискусија. У нову управу изабраио је једанаест чланова.

Стипендисти катедара

(Наставак са првв странв) истовремено ограничавају н»ихове могућности за интензивнији стручни рад и продубљивање предметне проблематике, ангажовањем и онако оскудног слободног времена. Још ман.е овако ангажовање оправдавају финансиски разлози (повишење стипенднја ”наплаћује“ нм се неисплаћивањсм демонстратуре). какво је тренутно решење на поменутим фаКЈМтетима. Као што Уредба о редовном стипендирању предвиђа разне висине стипендирања према успеху и години студнрања, тако исто и повишење стипендија кандпдатима катедри, треба да је нека врста посебног награђивања одабраних студената а стварање материјалне базе омогућиће још слободнији, самосталнији и предузимљивији рад, којн ће ре-

зултирати у евентуалним научним радовима. Пружитн нм боље могућности за рад, а очекујући, да у непосредном контакту н кроз- друге форме рада (консултације, читање својих студија итд.) помогну својим друговима у савлађивању материјала из одговарајућих предмета то је решење функције стипендиста катедри о коме свакако треба размислити. у. Ненадов

ПОВОДОМ ДВЕ ВЕЛИКЕ ГОДИШЊИЦЕ Париска комуна и Карл Маркс

Ндвршава се осамдесет година од величанствсног покрста херојских пролетсра Париза: историског 18 царта 1871 годинс раднички Париз прогласио је своју Комуну, успостављсна је прва у нсторији диктатура пролетаријата, први одређени облик пролетсрске соиијалистичке револуције.

А дванаест година после овога догађаја 14 марта 1883 престао је да дише вслики учитељ и активни учссник у дјелу париских комунара Карл Маркс, "престао је да мисли највсћи живи мислилаи* чије жнвотно дело претставља најзначајнији прелом и највећи револуционарни скок у чнтавој историји развитка људске мнсли и људског сазнања. Два датума, 18 март 1871 године и 14 март 1883, обележенн су на страницама историје општечовечанског прогреса као два велика и значајна догађаја. Први због својс велнке, светско-историске иницијативе. Други због губитка једног гиганта чијом смрћу је човечанство изгубило неизмерно много. •К Тековнне 4 септембра 1870 године Маркс је одмах, преко Генсралног савета Интернационале објаснио радницима Париза: да свргаван>ем Луја Бонапарте проглашена република није њихова, да се на њеном челу налази влада коју сачишавају непријатељи радничке класе. Даљи развитак догађаја је ово потврдио. Бизмаркова Пруска је повела рат против француског народа са нсвиђеним терором над мирним станов-

ннштвом. Читав народ се дигао у борбу. Издајничка буржоазија није дозвољавала образовање радничких батаљбна, видећи у наоружаним рад ницима много опаснијег противника и од самнх Пруса, већ је 28 јануара 1871 године потписала са Прусима ак'т о капитулацији Париза. Сада је буржоазија кренула да разоружа и Националну гарду, да одузме оружје нз руку револуцнонарних парискнх радника. Али наоружани Париз био јс ма опрези. "Зором 18 марта 1871 годинс Париз се пробулио од громогласних узвика: "Живела Комуна". Освануо је дан славне радничке револуштје, револуције, коју по речима једног члана Комуне није претстављао ни један адвокат, ни један посланик, ни један новинар, ни један генерал. Њихова места заузели су надничар, књиговезац, кувар итд.“ Још 18 марта ноћу Тјер је послао владине трупе у ноћни поход на узвишицу Монмартр да отму артиљернју националне гарде, купљену добровољним прилозима гардиста и париског становништва, али се је овај подли покушај завршио заносним братимљсњем трупа са гардистима и народом. Још истог тог историског дана бнле су већ у устаничким ру-

кама све владине установе, а најавним зградама лепршале црвене заставе. Тјер је са својим лакрдијашким министарским кабинетом идивизијом регуларних трупа кукавички побегао у Версаљ, некадашњу резиденцију француских краљева, симбол контрареволуције где се већ пре прбселила буржоаска Национална скупштина та "скупштина вампира свих покојних режима“ да би из тог одвратног гњезда организовао контрареволуиију за угушен»е пролетерског Париза. То је истовремено значило и почетак грађанског рата, почетак јуначке бескомпромисне борбе пролетсрских хероја Париза против контрареволуционарне буржоазије Париза. ”У сјају одушсвљења због своје историске нницијативе писао је Маркс Париз јс радио, мислио, борио се. проливао крв и у своме стварању новог друштва готово заборављао иа људождере који су стајалп пред његовим капијама.“ Али ту је уједно била садржана п основна неопростива грешка. Уместо да је одмах организовала поход на тада још потпуно беспомоћни Версаљ и да је ступила на неизбежни пут револуцнонарног терора. Комуна јс из "обазривости и поштења“ оклевала да предузме одлучне

мере против контрареволуције и н>ених помагача у самом Паризу. Она је 18 марта оставила отворене капије Париза, допуштајући 'ми , ниlсгри. ма, жандармерији, полицнјн и свем том олошу старог државног ацарата да несметано побегну у Версаљ. А непријатељ ннје мировао нн у самом граду. Настојећи да искористи благост и великодушност наоружаних радника једна гомила од хиљаду људи, свс сама ”слита“ из богаташких квартова од берзнјанаца, офнцира у оставци, празноглавих кицоша из редова буржоаске омладине, провокатора и бонапартнстичких агсната покушала је да под видом "мирне демонстрације* нападне и разоружа националне гардисте, Алн је покушај неславно пропао. Сва та потајно наоружана банда дала се је у дивље и панично бекство већ на први плотун, испаљен из пушака гарлиста. Налазећи се у ванредно тешком положају, стешшена обручем версајских бандита н пруске војске, која јс била заузела источну и североисточну периферију Париза, и водећи сталну борбу са агентима и шпнјунима који су потајно убаштвани у град, радннчка комуна је са ским напором кроз читаво то време 72-дневне владавине скромно и савссно извршавала своју историску мисију. Узевшн у своје руке воћство револуције, радничка класа Париза је кроз тешка искушеља тих бурних дана са беспримерним пожртвовањем пришла спровођењу у жиоог својпх великих историских задатака.

Мане: Барикада, гравура

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА 16 марта у 20 часова у великој сали Филозофског факултета одржаће се анадемија са музичним програмом посвећеним Париској » комуни.