Студент

Ванармиско војно васпитање и спортске организације

Никада раније није садржај рада Савеза бораца био тако уско ттовезан са садржај**м рада спортских ор ганизација, Ванзрмиско војно вастш тање народа и подизање војне готовости чнтаве земље повезао је Савез, као и све др>те наше масовнс оргакизације, на заједничком задатку. У досадзшњем раду спортске ор ганизације на Универзитету и великим шко.тама мало су учшшле за ванармиско војно васпитање стутената. Cesi неких органигација (планинарске и донекле стрељачке), које су својим радом углавном освежавале успомене из Нзрозно-ослободил.зчког рзта и на нримерима бораца Народне револуцмје васпитавале своје чланове, остале оргаииззције овом ттитању нис''’ псклањале скп ро тткакву пажњу. Данашња ситуаци.ја је таква да наше спортске органташ'је морају у том поглсду корснито Изменити сатржину свога рзда. ПЛЛНИР ’ ГГКА ДРУШТБА П карска тгуптва су opra: ■»: ције у којима ; е изјшира основа пунтт TVi?BO j R' васпит. ња. Пгптпн-рска организација Уни верз;. ета и великнх школа је наша најмзгсвнија оргаштзација која бројн пргко 3000 члансва. Она је истина за годину дана, организовала 146 излета са преко 3300 учесника, али њен сзлржај рада нкје уопште или с?.мо повретгено обухватио елементе ва: грмиског васпитања. Зато је пзтосбно ла свзки будући излег студената шпнгаара буде пропраће« стрељачким такмичетвима. разним предавањима о пружању прве помоћи, транспортовању рањенгаа, предаваљмма из војних вештина, тоџогра фије и др. Органнзовање разноразних курсеЕа (курс за водиче, курс прве помоћи и др.) учиниће рад у друштвима још бог зтијјш и imrepeсантнијим. То he све омогућити да ce студенти ка многобројнкм излетнма, турама и маршевима упознају са приказима главних планина, са »таркирањем планинскнх путева, изградњом глакчнарских опремом планинара и др. Кроз краће и дуже туре чланови се упознају са снадажењем у планннама, са основама алпннизма и службрм планинарског сиасавања. Маршујући преко дана. плзнгаа.ри се упознају са лепотамз наше земље и историским местима где су вођсне борбе за ослобођсње. Кроз такав рад плаиинари се навикавају на читање спепкјалних карата, оријентацију на терену, логоровање под шаторнма, уче склапање и расклапање шатора, тех нику ходања н друге ечементе. Доцније, као вође излета, биће способни да своје знање ттренегу на млађе планииаре, што ће знатно утицати на омасовљење овог спорта. СТРЕЉАЧКЕ ДРУЖИНЕ Када би се оцењивала важност сттортских органилација по тоие колико је њихов редован задатак по-, везан са ванармискнм војним васпитањем, онда би стрељаштво без сумње дошло на једно од првих места. ; Досадашње слабости у раду стрељачких организација углавном су до ' лазиле услед недостатка муниције и I стрслишта. Данас, ситуација се знатно изменнла и студенти Београда имају све услове да науче и овај 1 спорт. Три пута нелељно (уторник, четвртак и петак од 13 ч.) на стре- ј 1 лшиту у Мирнјеву сада вежбају сту- денти. За време бзвљења на стрелишту, ј слободни часови се могу користити sa изучавање војиих всштнна, упо- , знавање оружја, исшггнвање употре ( бе експлозива, за учење пешадискнх ( борбених правнла итд. Уз то, нарав- ( ио, треба изучавати и све остале ве- ( штнне толико потребне једном војни ј ку: сигнализација, оријентација на ј карта и бусолн и др. Истовремено не «ме се запоставити ни политичка о- j бука и идеолошко-васпитни рад, ка- , ко би се код чланова непрекидно ј развијао д>тс и борбеност социјалистичког патриотизма. Све ово могу изучавати и користиги и планинари f као и остали спортисти приликом t масовних излета, ПЛИВАЊЕ И ВЕСЛАЊЕ \ На Универзитету и великим школама не постоје плнвачке и веслачкв организације сем на Државном ии ституту sa фискултуру. Међутим. и г поред тога постсје могућности да i се што већи број студената упозна е са овнм спортовима, важннм за ван- • армиско васпитање. Приличом изле- л та само оиај планинар ће моћи пре- в ћи реку који буде знао пливати. Ту s

треба користити разне вежбе: прелаз реке на сплавовЈша, плнвање у оделу, плнвање са оружјем и др. Јер, знати пливати, всзити чамац и барку, управљати са сплавовима п спуштати се киз набујалу реку, скакаги у воду, плнвати под водом, пра вити прелазе преко реке, возити се кајаком шгз брзаке, потребно је сваком студенту, члану једне спортске организацнје. Искуство је показало да су борци наше Армнје за време рата, под ударцнма непрнјатељске ватре, захваљујући баш познавању ових вештина, успевати да нзарше своје задатке, пренесу пошту, заповест, оружје или рањенике. Као прошле н ове годнне ће око Г \(ХХ) студената провести свој одмор на мору или у планинама. Зато је по требно већ сада мислнти да студентска летовалишта овог пута буду обезбеђена са инструкторпма пливаita и веслања и снабдевена баркама, чамцима л кајацима, пушкама и '• ницијом и другнм потребама, ко-43 ће се студентн зашшати. ОРИЈЕНТАЦИОНО ТРЧАЊЕ Птше спортске органнзациј« нмаза циљ да код људи Јачају пра!лно телесно васпитање. Звто је ра ;умљиво што је прва особтл коју треба да има сваки борац физнчка кондпција, слпчно шособности коју нма свакк тренирани еиортиста. О* сновна ат.тетска днсцнплина којом се стнче физичка кондиција јесте трчање. КомбикуЈући трчање у природи

(крос) са задацима коЈима се треба брзо и правилно оријентисати на терену, имамо оријентационо трчање. Орнјентационо трчање је нова дис циплина, недавно уведена код нас, нначе јако популарна у многим европским земљама. Са пуно успеха пре два-три месеца први су Је извели студенти ДИФ-а. Појединац или група добнју на самом старту географску карту и компас са задатком да до одређеног циља пређу утврђену трасу. Да би се установило да ли се такмичар креће тачно по означеном путу. постављаЈу се на прузн контролна места. Уколико такмичар заобиђе бар Једну контролу, мора битн дисквалификован. Као што се види, о победи не одлучује само физнчка кондипнЈа већ и добро и брзо читање карата. Наше спортске органнзације, нарочито планинарске, предвиђаЈу мно гоброЈне масовне излете током године. То им омогућава да могу opraчизоватн н кросове ове врсте тим пре што овакве приредбе не изискуiy (сем изучавања читања карата) чеке нзрочите припреме. Иначе, све пстале организациЈе (Централно гим настичко друштво и спортска друштва), кроз многоброЈна такмичења коЈа ће се ове сезоне одржати на Универзитету и великнм школама н но вом садржином свога рада, могу такође доста допринети да ванармиско војно васпитање занста постаие саставни део актмвности свих споргских csj-дентских организација. Сл. Ш.

ИЗЛЕТИ, МАРШЕВИ И ТУРЕ ПЛАНИНАРА

На недавно одржаној скупштини Уншерзитстског одбора Планинарског Савеза Србије истакнути су успеси студената планинара. За годину дана друштва Универзитета и великнх школа обухватила су преко 2.800 студената. коЈи су за ово време направили 146 излета, тура и похода, уз учешће 3.397 студената. Годишњи план рада... Овогодншњи план рада Универзитетског одбора ПСС биће врло боrar и разноврстан, прилагођен могућностима и важности овог спорта. Поред два планинарска марша (дневни н ноћни), Одбор ће организоватн 4 масовна излета на којима ће учествовати чланови ових друштава ради још већег зближења и упознавања. Студенти ће првенствено посећивати места позната из Народноослоботилачке борбе. упознаваЈући се тако са протеклим догађајима. Универзитетски одбор ће такође организовати курс за планннарске воднче као и курс за санитетске помоћнике, План даље предвиђа популаризадиЈу стрељаштва и одржавање такмичења приликом

прављења излета, учешће студеиата па пошумљавању терена и изградНзИ домова као и сакупљање лековитог биља на излетима чиме ће друштва доћи до извесних прихода и тако се прилттчно финансиски, поред осталих прихода, осамосталити. Поред учешћа у Титовој штафети И на другим приредбама и манифестацијама, чланови друштава ће пружити своју помоћ н новооснованим друштвима по средњим школама и домовима ученика у привреди. КРАТКЕ ВЕСТИ Планинарство. Планинари СрбиЈе прослазиће и ове године свој тратиционалнк ”Пролећнн дан плани'lара“.'Овај дан ће носити сбележјв рпславе ”50 година планинарства у Србији“ Студентска планинарска дру штва, заједно са осталим дрЈОцтвима у Београду, организоваће масовне излете на облнжње планмне. ИЗЛЕТ ПЛАНИНАРА Око 100 чланова планинарских дру штава „Јастребца”, „Таре* и „Гоча“, направили су у недељу излет до Пет ничке Пећнне код Ваљева, (Д. Н-)»

ОВЕ НЕДЕЉЕ

ФУТБАЛ Игралиште 29- v 13,30 ч. Школа МУП-а ВСШ. Игралиште ”Вождовац“ 30- —уlo ч. ”Техннчар“ II Правни. ОВЕ НЕДЕЉЕ У понедр.т.ак. 3 априла одпгрзli> се П коло футбалског вч?всиства: Игралншт« .Лукаричког Ј 15.ЗД ч.; ВСШ „Технппар" II Игралигате „Нови Бешрад“ 15.30 ч.: Економскп Правни Игралпшге _Текстилца“ 15.30 ч.г Ветеринарски Пољопрпвредно-шумарски Игралпште _Икарус“ 13.30 ч.: Природно-матвматачкл Школа МУП-а 15.30 ч.: ГШШ Филодофски Среда 4 аарвл Игралиште _Нони Бсоггад-13,50 н.: ~Молипипар“ II Академија за позоришну уметност.

ПОБЕДЕ „ТЕХНИЧАРА" И „МЕДИЦИНАРА"

(Од дописника са факултета) Падинска Скела. У недељу је футбалска екипа СД „Техничара" одиграла први првенствени сусрет у оквиру такмичења за II разред Београда. „Техничар“ је заслужено победио домаћег „Пољопривредника“ 5:2 (2:2). Састав ”Техннчара“ је био

Манић Кандић, Хаџиахметовић Анђелговмћ, Најчевски, Вујовић Величковић; Маричић, Мариновнћ, Качаревић, Василнћ. Голове су постигли; Маричић 2, Мариновић 2 и Качаревић 1. НаЈбољи играчи на терену билн су Василић и Качаревић. М. К.

„МЕДИЦИНАР" — „ЦРВЕНА МАШИНА« 3:0 „Медицинар" је требало у недељу да однгра првн оусрет у окивру такмнчења за првенство I разреда Београда са „Црзеном машином" из Железннка, Протшзиик није дошао, тв је утакмица регистрована 3:0 за „Медицинар". ФУТБАЛСКИ ТУРНИР НА ЕКОНОМСКОМ ФАКУЛТЕТУ У прђом сусрету друга година je победила прву са 2:1, док је четвр* ra савладала трећу са 4:3. У финалном сусрету састали су Cl аобедници из првог кола: друга И четврта година. Победа је заслужвно прнпала другој години, која јв савладала свога противника 4:1 8 тако постала првак турнира. П. К.

СТРАНИ ХУМОР

Кроз Кину - о Kини

Интересачтна Је земља Кина. Огромно простргчство од око 11 ЈЈИлиона квадратких кило-метара. iy спздају пустиње и најплоднији крај јеви света сз по две-три жетве, Височе плааине са вечитим снегом, непрегледне висоравни и равкице, коЈе замарају човечије ско. Једна петина стаковника земљине кугле смештена је у равницама Жуте и Плаве Реке на пограничним висоравнима и расутнм пустињама. Више од Једне трећине кинеске границе Је морска обала, али Је, ипак, Кина континентална земља. На истоку, парале.тно са морском обалом изграђена Је модерна железница, а на западу огромне области су без икаквих путева и веза. НаЈважниЈе њеке морске везе иду преко туђих територија преко Северне Кореје, Индокине и Бурме, И Још једна супротност хара Кином; енормна природна богатства, сјаЈни предуслови за развитак инду стрије, местимично и саобрзћаја н не вероватно неравномерно неразвијена индусгриЈа и саобраћај. Тако Јс Кина права земља супротносси. Интересантно је да дакас, иако Је у Ккни победила потпуно револуција, Још четири земље имају своје поседе: БританиЈа држи Хонг-Конг, ПортугалиЈа Макао, Француска Квангчиоуван и Совјетски савез Порт-Артур и подручје ДарЈем. Притисак са севера све је већи, Јер Совјети показуЈу велико разумевање и интересовање за кинеска неискоришћена богатства. ШТА ИНТЕРЕСУЈЕ СТРАНЦЕ Многи извори и публикације се не '•лажу, понекад су то катастрофал!г неслагања, са проценом природних богатстава у Кини. Ипак, сви су Једно признали: Кина располаже са толиким изворима природних богатстава, коЈи се могу мерити са богатствн ма САД и СовЈетског Савеза.

Јачина енергстских извора Кине Је доста велика. Иако непотпуно испитано, рачуна се да Кинз по залихама угља заузнма четврто место у свету. Квалитет угља је врло добар, јер су то већином лежишта антрацита и угља коЈи се може коксиратн. Распоред угља Је карактернстичан, као и распоред свих осталих резервн Кине. Али опет супротност: најбогатнје провинције у угљу Шанси и Шенси леже у унутрашњостн, северно од Хоанг-Хоа. На другој страни. провинције које су далеко сиромагџније угљем, а налазе се блнже железничкнм везама и мору, несразмерно се више експлоатишу. Источна страна Хималаја, са водама, чији је пад по 2.500 метара и две велике реке, пружају могућности да Кина изгради безброј електричних постројења. Рачуна се да она има потенцијал водене енергије већи него све земље Азије и Далеког Истока, Супротно томе, Кина по проценту искоришћене родене енеогије стоји међу последњим земљама Ази Је. Од 109 милиона квч. инсталирано је свега 0,5%. На Хоанг Хоу планирано Је 11 хидроиентрала са огромним потенцијалом. Амери канци н Цорџ Маршал, док су Још бнли у Киии, пројектовали су читав систем хндроиентрала на Јанг-Цеу. О нафти се још увек нагађа. Гlодаци, коЈе Је дала Економска комисиЈа за АзнЈу и Далеки Исток, говоре да у северозападним провинција ма Кине (Кансу и СинкЈанг) има толико нафте да ова места могу постати једна од великих подручЈа производње нафте у свету. Сада тп извори ннсу искоришћенн, а експлоатациЈа ће бити проблем све док се не реши и питање транспорта, јер се

лежишта налазе у тешко приступачним крајсвима где нема ни обичних путељака. Микерална богатства коЈима располаже Кнна врло су разноврсна. Рачуна се да Кина располаже са 5 минерала чије резерве имају светску важност: тунгстеном, антимоном, калаЈем, живом и бокситом. Тунгстена, коЈи Је важан за производњу квалитетних врста челика, има у количинама коЈе су половина укупних светских залиха. Лежишта антимона претстављају 60% светских залиха. Осталих минерала Кипа има сразмерно мање. Парочито Је то осетно на гвозденоЈ руди, али су зато доста повољниЈе залихе бакра, олова, цинка, фосфата итд. „KHHEĆKH ПРИЈАТЕЉ" Овако огромно енергетско и минерално богатство Кине није ни из далека искоришћено. Супротностима њеног пространства, земљишта, распореда становника, саобраћаја и пољопривредне производње придру* жује се и супротност између развијености природних богатстава и неразвијености капацитета њихсвог коришћења. Лака индустрија се донекле развила, док тешка заостајеГлавна лежишта природних богатстава нису уједно и главни произво* ђачи. Јер се налазе у уиутрашњори, на местима где су слабо разви Јене комуникације. На северу су Јапанци годинама разви Јали индустриЈу uoja је њнма погодовала: тешку и ратну. Нешто важниЈи индустриски центри израсли су на обалама Жутог Мпра, з нарочито у Шангају коЈи има 64 текстилне фабрике. У провинциЈи Шечуанг, од 1945 године, за потребс

Кшеске револуције подигнгуто Ј« преко 5.000 предузећа. То је у кратким цртама укупна индустрија која се развила на тако опромним природним богатствима. Ако би хтели да кажемо шта Кини недостаје, онда би на првом месту могли рећи: потпуна независносТ и искрени пријатељи који 6и бнли у стању да јој помогну у њеном индустриском развитку. Међутим, сада се као једини њен пријатељ“ јавља Совјетски Савез. Првн већи „знак пријатељства" био je непосредно после рата, када су СовЈети из Манџурије однели великн део постројења, и по речима једне комисије, уназадили ту најразвијенију покрајину Кине за читаву једну, генерацију. r Кина располаже са предусловима да постане велика сила у Азијиице лом свету. Многе супротности њене привреде могу бити успешно отклоњене. Само, ово питање има и другу страну: хоће ли данашње руководство Кине наставити и у изградњи земље добре традиције Кинеске револуције илн не. Чињеница да Сс . јетски Савез још увек претстављполнтнчки и економски Кииу у ме ђународшгм форумима и мешање К” не у корејоки сукоб су симптсми који засада говоре да на данашњ ■ маоцетунговско руководство мио.с утиче СССР- А досадашња пракса ĆCCP-a даје нам пуно право да верујемо да ће развијати кинеску прив реду на начин који је сличан јапаиском; развнти оно што Је потребно, а остало занемарити. Последњих месеци појављују се неке клине отпора према Совјетском Caee3 v и Мао Це Тунгу. Иако Јавност још увек не зна много о том покрсту, ппак нас и оскудна обазештења наводе да са више оптимизма гледамо на будућност Кине.

Одговоррв уреднив Сима Беговић; Уредништвд ■ иовинистршија Београд, Балкаиска 4/TV. телефов 23-464? Чековвв рачув 103-803213. Штап»е "Политика", Стаљинградскв 31