Студент

ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

ВАКЦИНАЦИЈА СТУДЕНАТА СА БСЖ-ом

Цепљсав са БСЖ-ом почнље 2 априла fera СSПМ факултетима. Вакцишгсаће се »угудвнти првс и доуге годнгне до наорЈцених 06 годвна старости. Једно од моћних средстава у борби против ТЈ г беркулозе је вакцнна БСЖ. Већ Кох је покушавао, а погле н>ега небројени други, да нађу ефикасно средство, којим би могли вршити цепљење против туберкулозе, како то већ чинимо ггротив црних богтгња, дифтернје, пгфуса итд. Но. кије их послужила срећа. Један од миогих који су се, поред раиијих иеуспеха, прнхватили тог тешког задатка, био је француски лекар Калме. У сарадњи са својим прlтјатељем, ветеринаром Жереном, пронашао је цепнво које делује успешно, а да при томе није ни мало опасно. Ова вакцнна је по почетним словима откривача названа БСЖ. У свакодневној пракси за њу te одомаћио назив БеСеЖе, БСЖ никада не изазива оболења, а увек Је способан да мобилизује одбраибеие снаге иашег тела, тако да ће зараза обичним бацилима туберкулозе бити нотпуно или готово потпуно ослабљена. У организму који смо цепили БСЖ-ом ретко се када развија права туберкулоза. Неки особито тешки облици туберкулозе, као например: упала можданих опни, „галопирајућа" са наглим распадањем плућног ткива и милијарна туберкулоза, која се брзо и истовремено шири и На разне делове тела, после цепљења никад се више не појављује. Наравно, не цепи се свако без разлике. Изузевши новорођенчад, код свих се мора направити такозвана Пирке-ова проба или проба по фран цуској лекарки Манту. Данас се готово свуда примењује ова последња, Јер је најснгурнија и најбржа. Разуме се, ко је већ био заражен тј. коЈи Је у Манту позитнсан, неће бити вакцинисан са БСЖ-ом. За шест до осам недеља после цепљења тело је отпорно претив туберкулозе. На тај начин отпорност Је створена. Међутии, ова током времена полако нестаје. Обично траје од једне до пет година, а негде и више. Ако желимо да цепљени буде стално заштићен, морамо га поново цепити, чим престане да делује прошла вакцина. Да ли смо цепљењем већ довољно постигли у борби против туберкулозе? Не. Цепљење са БСЖ-ом је само један вид те борбе против туберкулозе. То је само јелно али снажно оружје у тоЈ борби, Ако код нас желимо да постигнемо побољшање у сузбијању ове болести, морамо c'e против ње борити свуда и свим средствима. Зато, поред цепљења, морамо водити бригу за хигијенски начин живота наших студсната. У тоЈ борби треба нсто тако упорно и истрајно трагати за сваким туберкулозним болесником. посебно за онима са отвореном туберкулозом који расађују болест. Њих треба изоловати, нарочито у доба масовних вакцинациЈа са БСЖ-ом, из те околине. Очекујемо да ће нам сви студенти помоћи у тоЈ напорноЈ борбн за сузбијање туберкулозе на нашим факултетима. Д-р. МанхаЈм Микша

КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Из албума младих уметника

МИРЈАНА ШИПОШ - На раду (линорез)

Веселе жене Виндѕорске

Београдска опера дала Је после „Бала под маскама* још једну оперску премијеру: „Веселе жене Виндзорске" Ото Николаја. Ото Николај. немачки композитор, живео је релативно кратко (1810 1849). За то време компонспзо Је неколико опера, две симфоније, ryдзчки квартет, увертире и песме. Неко време живео је у Риму, ито се вилно одразило у његовим делима (уттшај италијанске oriepe) а доцније се вратио у Беч, где Је руководио коицертима филхармоније. На његовом опроштајном концерту пр ви пут су изведени оркестарски дслови опере „Веселе жене Виндзорске* (1-IV-1847). Ова опера пнсана на садржаЈ истоименог дела клзсика светске драм ске књижевностн Виљсмз Шекспира

има интересантну н духовиту фабулу која омогућава динамичну и сфектну сцснску радњу, алн која, ако се потенцира може лако да одведе у водвиљ или бурлеску. Извођење опере поверено ]е углзвном младнм члановима: Софији Стзнковић. Аници Стојаиовић. Драгомиру Нштковићу, Драгу Старцу, Чедомиру Жарковићу и Мирославу Чангаловнћу. Од старијих, учествовали су: Љубица Љубичић, Жарко и Миливоје Ивановић. Ot усиелије интерпретираних улога треба истаћи Драгомира Нинковн ћа као Форда, који је показао гла:овиу сигурност и гдумачку убедљивбст. Софија Станковић, као Ана музикално Је дала своју партију, а Чедомир Жарковић као Слендлер, указао је на неке квалитете свога гласовног матернјала. Глумачки је деловао приоодно и нанаметљиво. Драго Старц као Фентон изјсо је био ннтонативно и ритмички сигуран, није оставио бољн утисак. Његове гласовие могућности и овога пута нису биле дорасле аахтевнма певане партије. Аница Стојановић је дала глумачки солидно интерпрг-’ гг ;ану улогупо казуЈући местимично извесну риту чку несигурност. Рсжија Јосипа Кулунџића учинила Је радњу интсресантном и ведром; но понекад његова режија је претерано форсирала гротескне елементе (бацање рубља у првој слици н у другоЈ слици сцена са преобученич Фалстафом). Особито Је добро успела сцсна у шуми у трећој слици. Балетски и хорски ансамбл деловали су хомогено и увежбано. Диригент Оскар Данон снгурно Је водио извођачки ансамбл и оркестар ски колектив. Оаим дслом београдска опера употпунила Је свој репертоар коЈи је у послсдње време постао прнлично јсдноличзн. Н, Грба

ЖЕЛИМО ДА ВАС ЈОШ КОЈИ ПУТ ВИДИМО

У предизборноЈ кампањи erama Културно-уметничког друштва „Бран ко Крсмановић“ обишла је нске rpaдове у Србији. Екипа је дала у Чачку, Ранковићеву и Овчар Бањи нсколико ггриредаба, чији је програм био испуњен песмама, народним играма скечевима итд. Нарочито је успео наступ на градилишту хилроцентрале у Овчарско-кабларској клисури. Неколико дана по повратку са пута, КУД „Бранко Крсмановић* примило је писмо од колектива хидрограђевтшског предузећа „Овчар Бања“. Објав љујемо неке делове из тога писма. „Драгн млади другови и другарице, У име радиичког колектива хидрограђевинског предузећа „Овчар Бања‘‘ желимо да вам се овим писмом најтоплиЈе захвалимо на приредби коЈу сте дали код нас у част избора за народне посланике. Можда смо и мислили да ће ваша приредба за нас бити само забава и Једна разонода. Сада, после приредбе, више тако не мислимо. Ми у њој видимо нешто више, шире, замашније. ... Ви сте друтови и другарице сазнали где смо и шта радимо. Ушли смо у утробу вечних овчарско-кабларских стена, вртимо их, икао црви у дрвету остављамо за собом канале који требаЈу да нам донесу светлост, снагу и енергију. Срећни смо када на овако тешком лослу нисмо заборављени баш од оних ради коЈих чинимо све што можемо, од оних коЈима ћемо предати све што смо изградили и што градимо. Вашом приредбом уверили сте нас да наше жртве и залагања неће бити узалудна. Кроз њу осетили смо у пр вом реду вас, нашу омладину, синове и кћери наших радника и сеља-

ка, градитеља соцнјализма, вас, буду ћу висококвалификовану народну интелигенциЈу, На којој Је висинн у уметиичком Иогледу била свака тачка вашег обимног програма, ми нисмо у стању да то искажемо језиком драмских, и музичких критичара. Али, другови и другарице, гледајући вашу игру, слушаЈући вашу свирку, песму и хумор, ми смо дочаравали себи народне традициЈе, патње и наде наших народа, њихоао самоуверење и ви-

талну снагу. Успели сте у cbskom погледу и у толикој мери колико и сами можда нисте из скромности очекивали. Ваше опхођење са нама било Je беспрскорио и учичило Је такође снажан утисак на све нас. Желимо да вас још коЈи пут видимо у својој срединн када се џинови Овчар и Каблар обуку у зеленило. Тада ћемо вас дочекати н испратити као своје стзре знанце. Хвала вам другови и другарнце! Довиђења и живели!*

Омладински дом

Не знам што ми у сећању забеласа далеки наш, давни, омладински дом. Не знам. Ал’ ево сс спомињем, без гласа, и сав сам у опомињању том. О, како датш лете! Тек лета пет, а ја све мислим: како је давно било! Ал’ збиља: ново је обличје добио свет, а и дечаково се лице променило. НиЈе то само што сам онда бно мањи. нешто Је друго ту по среди у меки онај смех живи дан дањи и нема намеру да избледи. ... Мораћу на лето да свратим у наш град и тамо hy се тихо потсетити на дане када сам био врло млад, више но што се и могло бити. Стаћу пред домом у коме сам снове провео, тихо му рећи хвала, знанцу давном, sa пут који ме људима повео и испунио ме срећом ЈедИоставном.

Б. ЖивоЈиновић

Обавештење

У суботу, 81 марта, у 19,30 часова Друштвени клуб Универзитета организује солистички концерт који ће извести чланови КУД-а »Бронко Крсма новић". Концерт ће бити упро сторијама Друштвеног клуба Универзитета. После програма игранка. Улазна цена 30 динара. НАША КРИТИКА НАИЛАЗИ НА РАЗУМЕВАЊЕ ЧИМ БУДУ ГОТОВЕ БАРАКЕ ДИРЕКЦИЈА ЂЕ СЕ ИСЕЛИТИ

Редакцију "Народног студента" интересовало је исел>аван»е Дирекције Југословенског државног речног бродарства и приватних станара из студентске задужбине Луке Ћеловића-Требињца, тим пре што ће по свој прилици Универзитет и велике школе ускоро преузети управу студентских домова и мензи. У вези чланка о томе, који је изашао у прошлом броју нашег листа, наш сарадшгк је поставио директору Југословенског државног речног бродарства другу Гагићу питање: ”Хада ће се дирекција иселити и ослободити зграду за студентски дом? и Одговор: ”Одмах после указивања путем штампе на потребе просторија у којима се сада налази Југословеиско државно речно бродарство за проширење постојећег студентског дома ”Милован Ђилас“ руководство ЈДРБ-а је предузело потребне мере за исељење. Сама дирекција не располаже погоднијом зградом од ове, али схватајући потребе студрната одлучила је да подигне бараке за смештај дкрекцнје. Израда барака је у току и чим буду готове дирекчија ће ce иселити. н

Доситеј у првом СРПСКОМ УСТАНКУ

ПОВОДОМ 140 ГОДИНА ОД СМРТИ

Крајем ХУШ века наша земља робовала Је потлачена и разједињена. У Србији, Босни и Македонији турско мрачњаштво, Хрватска и Ошвешја под Хабзбуршком монархијом, у Далмацији италијански утицај,,Црна Гора је у сталној борби са Турцима. Једино у Војводини постоји полусамостално српско друштво, које се ослања на старе војничке привилегије и настоји да их сачува. Свеш тенство и официрски кор су у склопу аустриске или угарске феудалне хијерархије. Грађанска класа ВоЈводине Је створена, али није довољно Јака да буде независан политички чинилац. У војвођанском друштву, као противтежа германском, шири се културнн утицај православне и заостале Русије. Из те друштвене средине израстао Је Доситеј, да би прекинуо са уском оријентацијом на Русију; и да би схватања тог војвођанског друштва превазишао у сваком погледу. Његов живот је плодан, занимљив, разноврсТсИ и за наше народе од великог значаја. Зато су о њему написане читаве књпге и Још ђе да се пишу. Сироче из Баната, ђак у фрушкогорском манастиру, учитељ у Далмаиији, у току целог живота је неуморни путник увек жеђ за зиањем и издавањсм кшпга »а српски

народ, рационализам, наука, језик и још много важнијег везано је ys лик Доситеја, "оца српске књижевности". Његова отаџбина на прелазу из века у век бно је цео српски народ од поробљених сељачких маса у Београдском пашалуку до српских трговаца у Бечу или Трсту. . У почетку 1804 у Србији букнула је народна рсволуција, која је прекретница у историји балканских народа у н>иховој вековној борби против освајача. Српски сељаци су се немилосрдно обрачунали са турским угњетачима који су их дуго цедили и кињили. Почетак устанка затекао }е Доситеја у Трсту. На прву вест о буни скупља новчане прилоге код богатих српских трговаца и шаље их у побуњену Србију. Од свог новца, којег је увек трошио на штампање књига, шаље 400 форината (половину целокупног имања) устаницима, што је за оно време бнло велика свота. Beh то показује његову праву љубав према усталој раји. Одушевљен догађајима у Србији, иако су му најбоља дела у прози, пише песму посвећену српском уставку. Устани, Сербијо, мати наша мила! И постани опет што сиприје била! Први стихови песме дају устанку општенародни каракгср. У почетку 1805 долази х додир са црногор-

ским владиком Петром I, но изгледа да се са владаоцем није могао разумети. Због "серпске исурекције* Доситеј у Трсту не може да мирује, te 1806 преко Љубљане долази у Снсак а одатле низ Саву у Земун. Одмах се повезује са устаницима, а у септембру код Смедерева стаје на српску груду. Исте јесенн иде као делегат Правитељствујушчег совјета у Букурешт у главни стан царске војске. Следеће, 1807, године је краће време у Земуну, ради успостављања веза са Србима из Војводипе. Поново се враћа у Србију, да је не напусти до смрти. У ослобођеној Србији Доситеј је нашао Отаџбкну. Пружила му се прилика да на заласку свога живота делимично спроведе просветитељске ндеје у дело. Остварила се давнашња жеља вечитог путника. У Београду 1808 отвара Велику школу, у којој је први ђак рациоиалисте Доситеја био будући романтичар Вук. То је прва велика школа у Србнји и може се рећн да од ње води порекло Београдскн уннверзитет. Србија свог писменог свештенства није имала. Доситеј 1810 године у једној кући код Видии-капије оснива богословију, где већину пред мета сам предаје. У слободној земљи разви,!а ширу просветну делатност, колико су прилике и људн хог времен« омогу-

ћавали. У Београду Jom раниЈе купује кућу, да оснује штампарију, чим се земља смири. Међутим, у томе није успео. Тада се у Србији за књиге много не мари, ДоситеЈ то најбоље oceha на себи, Јер је npeстао писати и штампати књиге а више се бави државним пословима. Предлаже ПравитељствуЈушчем совјету низ мера за побољшање управе и судства, а поред осталог, да се у ту сврху доведу школова«н људи из Војводине. Касније и сам постаје чла« Ппрвитељствујушчсг совјета и први ’’попечитељ в ' (министар) народне просвете, Као наЈобразованији човек међу Доситеј се особито користио за састављање докумената п за депутације. Карађорђе и друге народие вође су ra уважавали, а ои према неписменим сељацима није показао ни трунке надмсности, шта више, однос између старешине н Доснтеја био је ордачан. Војводе му доносе разне поклоне и просто ra мазе. Аустрпске власти преко своЈих агената редовно су прнмале извештаје о Доситејевој просветитељској делатности, радк тота нздале су наредбу: ”да ra се убијс чим прекорачи аустриску границу". Стари Доситеј није дочекао пораз устанка, да би морао да бежи преко граннце или у планину. Живот му се угасио у слободној Србнјн крајем марта 1811 године. Доситеју се испунило оно што Је писало у попечитељској дипломи, коју је добио од Карађорђа: ”бесмртно име у вечитим књигама отаџбине је заслужио*. П.