Студент

(Наставак os првв стрлне) види н из чињенице да на 15 одржата консултација, које је за студенте са заосталом математнком I одржала катедра математике, није било ни једног консултанта, Нити је ко шта питао на њнма, нити показивао вољу да сам ради на табли. Задатке који су том приликом давани радило је два до три студента. Студенти са заосталом математиком П су, пак, далеко »ише пажње поклонили редовним предмегшма Н изради графичких радова него заосталој математици. Велики број студвната је још у децембру на састаицима изјављквао да математику још није отпочео да ради. Известан број њих није се уопште ни прчптремао за иопиг, јер је знао да се због неположене математике П у јануарунв понавља. За овакве резултате сноси добар део кривице и школска управа и омладинска органнзација, јер су, у већиии случајева, читав рад на спремању испита из математкке препустили самнм студеншма, ие вршећи шгкакву или површну кошролу. «!• It

(Настава« е» прв® стрвне} Меткости у социјализму“, "Уметност Н друштво", 'Реализам и књижевност“). Посгавља се шггање, да ли aaifcra студенти Технолошког факултета осећају толику потребу и зар У то време није бпло и других проблема ? Ни клубови .Медицинске велике школе нису успели наћи форму у свом садржају рада. Тако су, налри. мер, кроз готово све клубове и секције Школе (као по неком шаблону) дефиловале исте теме, као; "Улога личности у историји“, “Држава у пре лазном периоду“, "Бнрократизам као друштвена појава* нтд, па се стицао утисак да су се те теме стављале на репертоар, не због неке потребе да се о њима баш на тај начи« дискутује, већ просто зато што је то онда био укал\-пљени програм политичко ндеолошког рада у свим организацијама Народне омладине и Народног фронта Југославије. Ми не тврдимо да теме са таквом садржином ннсу биле потребне у политичко-идеолошком образовању студената. Само, ове теме су се могле (уколико је било обавезно баш на такав начиц лрорадити) најпре дати у оквиру политичких предавања, или кроз активе Народне омладине, а тек онда, и укоЛико би се тамо појавила неха спорна питања (рецимо из теме "Бирократнзам као друштвена појава“ питање "Касте и класе* итд), та пнтања (а не читаве теме) дати на дебатни клуб или сскцију, и то не на све клубове и секције, већ само тамо где се појавило неко неслагање које захтева дискусију. Тиме би пре свега, идеолошко-политички рад направнли занимљивијим и разноврснијим, (не би га спроводнли само искључиво кроз дебатни клуб!), а затим дебатном клубу дали и његов прави дебатни карактер. Уопшхе, изгледа да управе многих наших дебатних клубова мешају појам обичног предавања са појмом реферата који треба да набаци питања за дискусију. Јер, дебатни клуб без дискусије и није никакав дебатнИ клуб. Ова појава, да се на дебатнн клуб (често и без икаквог оправдања) набацЈ-.ју свакојаке теме и да се не водн довољно рачуна о томе шта је уствар« дебатни клуб, карактеристич na'Je готово за све дебатне клубове факултета и великих школа у Београду. Дебатни клуб постаје на тај начин ”девојка за све*. Зашто одржавати но.титичка предавања, политичке информације, стручна предава ња, усмене новине итд. итд. кад зато постоји универзални ”изум* дебатни клуб. То што се дебатни клуб на овај начин компромитује у очима студената, то и није, нзгледа, важно. Да ово није преоштар закључак, поткрепићемо га још једним прнмером са дебатних клубовд и сехцнја По.љопривредног и Шумарског факултета. Ево неколико н>ихових тема: "Проблем експлоатације шума уошите и посебно код нас*, ''Значај плаиирања у шумарству*, ”3начај примене геодезије у шумарsтву‘, ”Ластер, Вииоградски и њихов рад“, итд. 0 овом не треба много коментара. Похвално је, свакако, • да се студенти Шумарског и Пољопривредног факултета баве овим про блемнма. Само, зашто на дебатним клубовнма, кад су то теме за предавања? Јер све ове теме нису »и ј лредаване тако да би тражиле неку i Дlтскусију или биле од неког оспо- i рене. Никакво онда чудо што на са- | станцнма ових и оваквих дебатних ј клубова нема добре дискуснје ни ј задовољазајуће посете. Међутим, многи дебатни клубови ] имали су добре теме и успсле састан ] ке. ГДијалекгика у бесконаччно ма- ј лим количинама", ”Наш архитектон- i ски израз“, "Бкономокн раавој САД i за врсме и после Другог светског ј рата“ и друге теме на ТВШ, *Мен- ј тељејсв систем и дијалектички ма- i терпјализам*, "Биологија у светло- ј сти дијалектичког материјализма“, ј нтд, на МВШ. ”Сан као физиоло- ј шка појава“, ”0 пореклу света“, на ј Приролно - матсматичком факултету ] "Обломов и сувишни људи“ на Фи- ј лозофском факултету, *0 перспекти- Ј вама развоја СССР-а“ на НДВШ и ј многе друге). Алн, и поред тога, у- Ј праве клубова и секција из овог ни- \ су знале извући правилне закључке I за даљи рад. ! Толико о садржаЈу рада дебатних | клубова. ? А сви остали недостаци (или ј скоро сви остали) у досадашњем ј раду дсбатиих клубова нису су- j штинске нарави, већ само по- j следица лоше и несрећно рсшеног | основног проблема, садржине и форwc њнховог рада. Често се капр., 4yje да je спласло о" сзлт-е којнм су студенти црвих дана прихватиди дебатни }

клуб. Кажу “студенти се нису активно заlинтересовали, нису у потпуности прихватили дебгтнн клуб као такву форму која ће у првом реду њима помоћи, као такво место где ће слободно моћн дискутовати и нзмењивати мисли“, Да, то је, нажалост, за већину дебатних клубова тачно. Само то нијс зато што "студенгги нису схватили...‘ већ зато што их се није знало заинтересовати, а пре свеra зато што дебатни клуб није (не кривњом студената) постао оно што је требало: место измене мишљења по свим оним проблемима (о којима се дискутуј'е у аулама, по ходницима, у вежбаоницама, на улици, у дому итд). А остала питања, сгил рада у управи клуба, планирање, дужина реферата, привикавање студената да се спремају за састанке клубова, итд итд. од другостепеног су значаја

за даљи развитак дебатких клубов*. То су (сем последњег), техничка пнтања за чије решава«>е је најважнија добра воља. Ми смо увереви да се многи друговн са факултета неће сложити са свнм закључцима и наводима у овом члзнку и да he он изазвати живу дискусију. То је устварн и једини циљ овог чланка. Да дотакне болна места, којз онемогућавају даљи развој дебатних клубова. и по тим питањима изазове свестрану диокусију. Редакцнја на томе неће остати. У истом овом броју редакццја расписује анкету међу студентима, о раду дебатних клубова. Кроз петнаестак дана, кад добије одговоре на постављена nnTaiba у тој аикети, редакцнја he организовати саветовање j~npaва клубова и секцнја са Уннверзитета и великих школа на коме he се (уз измену искусгава) сви ови проблеми моћи темељито решавати.

Како ускладити потребе праксе и наставе на Шумарском факултету

Недавно изашао правилник б полагању државног испита за свршене инжињере шумарстеа, покренуо је живу дискусију међу студентима шумарства IV године. Наиме ствар је у овоме. По ослобођењу створена су на Шумарском факултету два отсска: отсек за гајење шума и шумско-ЈШдустриски отсек. Студенти и јсдног н другог отсека на првој години слушају исте припремне предметс: иеорганску и органску хемију, агрогеологију, ботанику, вишу матемагику, гсодезију и политнчку економију. А већ на другој roдини настаје диференцирање наставе. Веома се мали број предмета слуша заједно и претежно су засебнн стручни предметн за обе групе. Основни предмет отсека за гајење шума су обнова и гајење шума и уређење шума. Студенти овог отсека уопште не слушају централне предмете шумско-индустриског отсека (шумска транспортна средства, механичка прерада дрвета, грађевинарство итд). Међутнм, правнлник о полагању државног нспита, на који

се стиче право после двогодишњег рада у пракси, уноси извесну забуну међу студенте. Правилник предвиђа полагање и оних предмета које студенти појединих отсека кроз студије нису ки слушали. На нарочиту тешкоћу наилазе онн који су студирали групу гајења шума. Њима је, рецимо, потребно знаље из предмета шумска транспортна средства који уопште нису слушали. Или, они који студирају шумско-индустри ску групу, морају да знају мелиорацију и још неке предмете, који припадају искључиво отсеку гајен>а шума. Предмети су такве природе да за краће времс и без боље основе немогуће их је савладати из уџбеника. Потреба постојања сарадње између науке и праксе очигледна је у свим струкама, па и у шумарству. Значи, треба на неки начнн ускладити наставу са потребама праксе да би убудуће шумарство добило онакве стручњаке какве потребе захтевају. М. Врзић

Практична настава из предвојничке обуке

ПУКОВСКО ПРEBИЈАЛИШТЕ

У недељи, у 7 часова изјитра, кренулв cv прве колрнв студената Медицинске велике школе v правцу Баповог брда <и Фплмског града да посматрају маневар борбених и санитетских јединица Јигословенске армије, који је организовао Савез бораца са Комитетом Народне омладине МВШ у oneuру ванармиског васпитања омладине.

Док смо се пели уз косе ка Филмском граду, око нас су лежали заклоњенн и маскирани ”црвенн“ и очекивали комаиду. Стазе су биле испресецане траншејама и телефонским жицама. Звучници, шсталирани по обронцима брда на читав километар омо Филмског града, преносили су музику Радио Београда. Хиљаде посматрача размештале су се са обе стране простора да посматрају наступање и јуриш. ”Плави“ су већ били у рововима и очекивали напад. Око 9 часова стигао је генераллајтнант Гојко Николиш, После рапорта одржао је говор студентима, у коме им је указао на озбиљност данашње сигуације, на угрожавање светског мнра, на чување живаца, али не и на успављиваше. Напад И црвених“ Око 10 часова почео је нашд *црвених“. Артиљериска припрема изведена је прилично убедљиво, али су најузбудљивији били моменти ваступања, а нарочито јуриша. Непријатељ је био добро укопан, а пред собом је имао брисани простор. При поиовљеном јуришу ”црвени“ су про терали непријатеља, а на положају су остали ”мртви“ и ”рањени“. Непосредно иза стрељзчког строја прилазе болиичари са санитетским торбицама и косилима. Није ни мало лака ствар прнћи рањеннку док траје борба,, зауставити крварење, превнти рану и извући ra из ватрс. Много је наших болшгчара у прошлом рату изгинуло извлачећи рањенике. Са великом пажњом прате студенти привлачење на коленима и лактовима једног болничара: са које стране прн лази рањенику, како отвара завој, це па коипљу н превија рану на груднма. Око једнога рова велика група коментарише рад болничара, који превија војника рањеног у око. Борба се још води у правцу Београда, где се ншријатељ повлачн. Преко звучнкка се обавеигтавају crj’денти да по групама са годииа пођу на пуковоко превијалиште, куда се преносе рањеници. Групе студената се окупљају око рањеника, интересују се како су превијени поједини делови тела. На батаљонском превијалишту леже на носилима четири војника. Један војии лекар објашњава улогу болннчара, пошто овде још нема лекара, показује комплете са удлагама. На узглављу свакога војника налази се рањешгчка кзрта, у коју се уноси где је рањен, која је помоћ пружена и када. и Рањенике у склониште" Пуковско превијалиште се налазило у једној долшш испрсд Филмског града. Није потпуно заклоњено, али је близу пута и мотуЈге је да се добро обезбеди од заосталих група про тераног непријатеља. Док се студе«ти размештају по околним косама.

на место где ће се формирати превијалиште пристижу делови саиитетскв чете. Руководилац извођења објашшава преко звучннка наређење које је добно командир чете; да развије превијалиште, да га маскира, да постави осматраче авиона и да води обезбеђење од непријатељских група, које су остале у позадши! нашнх јсднннца, Скоро кевероватном брзином развија се превијалиште. За седам мнну та су подигнута трн шатора, прекрнвена мрежом за маскирање, ■ наложена ватра за кување ручка рањеницима. Са околннх коса су пристизали рањешши на носилима. Већ нсколико рањеника, • је прошло кроз "пријемно*. У превнјалишту, на четири кочића, постављају се носила и лекар, са белим мантилом и гуменом кецељом, већ пружа хмруршку помоћ. На другом крају превијалшцта један лекарски помоћник даје трансфузију крви једном војнику. Из транопортног шатора се евакуишу тежи рањеници аутом. Посао охо рањеника се одвија савршено тачно и брзо. У даљини, скоро неприметно за неизвежбано ухо, чује се зујање звионз. Осматрачн са брда дају неке знаке, За час се превијалиште претвара у прави мравињак. Преко звучника npe нош се објашњење: "склањајете се, склањајте се“. Непријатељски авлони. Гаси ватру. За неколико секундц авиони надлећу превијалиште и обру шавају. Одбрана отвара пушчану и митраљеску ватру на авионе, јер врло ниско лете. У превијалишту се више ннко не види. Чак су и лакши ра н.еници у склоништу. Авиони бомбардују и један шатор је срушен. Праве KpjT. "Склањај рањенике, непријатељски авиони још круже. У оклониште", објашњава се преко звучниха. И трећи пут су авнонп надлетали прсвијалиште. У том моменту са десног крила отпоче јака пушчана ватра. У сарадњи са авнјацијом непрпјатељ се прзгвукао превијалишту и сада врпш наттад. Бостничари, лаки рањеннци и војници за обезбеђење ускачу у ровове и прима ју борбу. Непријатељ је одбпЈен, Јер Је командант пука послао помоћ. И док јединице пука прогоне разбијеног непријатеља, превијалиште настављ* рад. По завршетку извођења студента улазе у превијалшпте и још под утиском изведене борбе живо се »н-тересују за све детаље, којих је та* ко много. Највише студената се оку» пило око шатора за превијање. Војштци болничари објашњавају како превијаЈу главу н груди. Свакн покрет руке је нзрачунат, јер је време овде врло окупоцено. Фронт стадно шаље рањеннке. Свакн мииут непотребног крвареша је опасан, Студенти МВШ су на овоме шво* ђењу виде.ти своЈе борбено место у. рагу и стеклн ботато искуство о раду и улози санитегоких органа у одбрани отаџбггае. Ј.П.

Шта ви мислите о раду вашег дебатног клуба

Да би се отклонили сви недостаци. који ометаЈу даљи развитак дебатних клубова и секција на Универзитету и Великим школама, редакција је одлучила дД по неким битиим питањима консултује саме студенте, који су и иајкомпетентнији да даду суд о раду свог дебатног клуба и секције. Молимо студенте свих факултета да прихвате овај позив и своЈе митаљењо односно одговоре на ниже постављена питања поднесу редакцији „Народног студента oило поштом, било лично. ПИТАЊА Т. Сматрате ли да Је садржај (карактер) Вашег дебатног клуба (сек« ције) правилно одређеи. Ако не, какав би му ви карактер дали, ужн, шири или сасвим друкчији? 2. Какве теме би, (у вези са садржајем коЈег сте нам у горњем одгово* ру означили), требао Ваш дебатни клуб да поставља на дневни ред? 3. Какав би, по Вашем мишљењу морао битп однос измађу цен-* Гралног дебатног клуба, клуба године и секција с обзиром на распоред 4. Шта Је,по Вашем мишљељу, било позитивног у досадашљем раду деб?lтног клуба, а шта негативно? 5. Мислите ли да ће правилан садржаЈ и шггересантна форма са* ми решпти питање масовности у Вашем дебатном клубу или би требало цредузети Још нешто у том правпу? 6. Ко треба да буде предавач, каква треба да буду предавања (да ли цабацивање теза, опширно нзлагање материјала, без реферата итд.)? 7. Да ли Ваше колеге у управи дебатног клуба (секције) имају дово|бно услбва (образовања, организационпх способности) да руководе њима? . 8. Како би Ви организовали везу између студената и управе клуба? 9. Имате ли неки предлог у вези са било којим проблемом из рада Вашег дебатног клуба (секциЈе)?

НЕМД ДЕБДТНОГ НЛУБД БЕЗ ДИСНУСИЈЕ

УЗРОЦИ НЕУСПЕХА