Студент

Растанак

прича о сахрани Жарка Мариновића

Жарка Мариновића 4 априла i e i H ° M ЈС потв Р дила да непријатељ неће штедети никаква средства, па ни животе младих љу-

ди, да би угЈ т шио штрајк. Сами штра'; - ii, пак, још јаче су после твегоЕе смрти збили своје редове, чврсто решени да у борби однесу победу. Присећајући се тих дана, књиж' .шк Мпхаило Лалић, између осталог, каже: Да, то је била, у правом смислу речи, класна борба. На једној страни смо били ми, комунисти и остали напредни студенти, на другој буржоазија. Довољно је речита чињеница о томе ко су били штрајкбрехери синози Русл Сслогаодејаца и госпођице нз „бољих* београдских поролица су чинилн њихову већину. Нас су помлгали и напред ни професори. Сама Жаркова смрт још једном нас је искупила ла масовно иступимо против полиције. Жарка су, одмах по убиству полициски органи тајно сахранили, Када су штрајкаши за то сазнали, одкопали су Жарков гроб, изнели сандук и, решени да своме палом суборцу одају последњу почаст, у дугој колони пошли на гробље. Било нас је преко три хиљаде. Тога дана био је пети или шести април, сада се више не сећам тачног датума лила је таква киша да смо били потпуно мокри. Али нико није ни помишљао да одустане. У Гробљанској улици су нас дочекали кордони жандара. Но тога дана-још нису нападали, али на гробље нас нису пуштали. Само је делегација од тридесетак другова, међу којима су били и народни хероји Рифат Бурџевић и Данило Бојовић, обоје попшули у рату, затим Бошко Ђурнчковић, Војо Николпћ, Милинко Ђуровић, могла да оде на гробље. Ми, који иисмо могли на гробље, вратили смо се. Бећ у Гробљанској улици, у поворци, почело је демонстрирање. Од грађанства на улици доби јали смо видљиве знаке симпатије одговарали су на наше узвике, И одједном видимо на улици једну старију жену у црнини. Мајка. ваљда, неког студента или радника маше нам и поздравља нас. По некад је, зиаш, довољан и најмањи гест човека, кога чак не мораш познавати, да те подигие, охрабри. Ова жена нас је одиста подигла. Осетили смо да је она оличење наших мај кн, да она казује жељу свнх њих. Пуни елана, помагани од грађанства, изашли смо у Александрову улицу. И тада неко рече на Ћоровићев стан. Киша је стално лила. Би ли смо до коже мокри, али нико није напуштао поворку. Компактни, стигли смо у професорску колонију. Баштенска капија била је јака и чврсто закључана. Потегли смо каменице и полупалн сва окна. Сутра дан, наставља Лалић, пошли смо на сахрану. Но за ову прилику полиција је довела појачања из околних места. Дуж Гробљанске улице било је, ваљда, исто толнко жан n pa, колико и нас. Када смо пре

Михаило Лалић

шлн мост у Гробљанској улнци rroкушалн су да нас зауставе. И тада смо се потукли с полицнјом. У близини је бнла нека циглана са које смо узимали цнгле н тукли жандаре. Чудно је али нису пуцали у нас ваљда т©га дана нису имали наређење. У тој тучи, већ изнемогао, бно сам ухапшен. Но ни застрашивања нн хапшеља, ни претње управника града Дра гог Јовановића и ректора Ћоровића нису нас омели. Ми смо издржали до краја и победили. После десетак дана славили смо своју велику победу извојевали смо аутономију Универзитета, завршио је Михаило Лалић своје излагање успомена на дане априлског штрајка.

Михаило Лалић

Како је штрајк ван земље

I-Ia састанку бироа међународне 1 * светске студентскс заједнице, 1936 годинс, преиедник бироа, француски студснт Андре Виктор, предложио је да томе заседању претседава делегат Акционог одбора југословенских студената, Иво Лола Рибар, јер претставља „једну тако реномирану организацнју која је непосредно пред почетак заседа-

ња бпроа Међународне студентске заједнице славним једномесечним штрајком одбранила аутономију свога Универзитета". То доказује колико је уважавана у то време наша студентска омладнна и њен Акциони одбор и са колико симпа тија је дочекана њена победа у априлскнм данима, пре петнаест година. ПРОГЛАС УЈЕДИЊЕНЕ СТУДЕНТСКЕ ОМЛАДИНЕ поводом погибије Жарка Мариновића

СТУДЕНТИ f У борби за наша права и нашу слободу пала је још једна жртва. Смрт друга Жарка Мариновића, студента права, који је пао под убодима ка.че јсдног фашистичког плаћеника, је још један злочин у низу безбројних насиља и злочина, којег су годинама проводили и још проводе разни противнародни режими, служећи се свим средствима фашистичког терора. Годинама наш народ крвари и стење под јармом и ударцима тих режима; годинама управљачи з емље хараче, годинама газе путем безакоња, крви и насиља. Убиства, робија и концентрациони логори одговор су на сваки захтев народа за слободом. II данас, поред најављене демократије, исте оне терористичко-фашистичке организације које су за време злогласног Јевтићевог режима извргииле отворено насиље над народом, продужују под владом Стојадиновић — Корошец, несметано своју злочиначку акцију. Студентска терорггстичка организација „ ОРНАС", чији је почасни претседник злогласни крвави ректор Ћоровић, уз видну благонаклоност данашњег режима, пз дана У дап, помагана од полиције, врши разбојничке нападв угрожавајући животе појединаца, са оружјем напада на студентске скуповв правећи од Универзитета разбојиште. У моменту када су студенти употребили последње академско средство штрајк, У борби за своје основне животне потребе, за своја права, з а слободу науке и унггверзитетску аутономију, погажсну универзитетском полицијом, ректор Ћоровић чије су руке умрљане крвљу двојице студентских бораца, организује банду пропалица плаћепика, којп наоружани до зуба нападају изненада на голоруке студенте да се све завргии смрћу једног нашег друга и десетином теже и лакше рањених. СТУДЕНТИ! Смемо ли дозволити да и даље падају борци из наших редова под ударом каме професионалних убица? Сме ли кдап режим који хоће Да се претстави народним режимом и који се на сва звона оглагиава демократским, дп и даље постоји и да помаже терор фаигистичкнх организација? Не! Свесну и борбену студснтску омладину нагиег Универзитета неће помести ови промишљени удари непријатеља. lle. Јер ми нисмо сами. Наши другови у Загребу и Љубљани, синови Хрватског и Словеначког парода, налазе се V покрету и борби проти> фашистичке офанзиве. Радни народ листом стоји уз своје синове који годинама дају животе у борби са реакцијом. Широки народни слојевгг се буде и вал народног покрета за слободом стићи ће као освета оне који су га годинама кундачили и бичовали и газили ову земљу. СТУДЕНТИ! Пикада као данас нисмо били тако снажни « тако јединствени у нашој борби која Зе везана за неодложпо испуњење ових наших захтева: 1. Растурање фашистичке организације 2. Стављање под кривичну одговорност свнх чланова организације за њен досадашњи рад и з а убиство, na и њеног почасног претседника Владимира Ћоровића. 3. Оставку Ректора Ћоровића и његово уклањпње са Универзитета, пошто ie у ceo }ству Ректора био почасни претседник једне терористггчке организације. 4. Укидање универзитетске полиције и. поништење казни изречених нод члановима Акционог одбора стручних удружења. 5. Решење свих студентских питања, првенствено школаргше и такса. no којима данас штрајкују солидарно cea три Универзитета. СТУДЕПТИГ Истрајмо У штрајку до остварења наШих захтева. У овом тренутку, после крвавих догађаја и свирепог полнциског терора над узбуђенил студеитским масама, за време погреба нашег погинулог друга, у тренутку када су студенти « jaeност целе Југославпје м читавог света огорчени нпд новом жртвом фагчизма, сваки онај ко се активно не би заложгго за oee запеве ставља се на строну фашистичких убица. Народни студенти, Студенти народне радикалне странке, Земљорадничка студентска омладина, Студенти земљорадничке левице, Студенти самостални демократи, Студенти Хрватске сељачке стоанке, Студенти Словенци присталице Удружене опозиције.

„ОСЕТИЋЕ КOМУНИСТИ ШТА ЗНАЧИ TEPOP"

Збијени чврсто око свог Акционог одбора студенти су тих април« ских даиа били решени да штрајкују до потпуног остварења својих захтева. Хашшења нису успела да saплаше смеле београдске студенте. Непријатељ је био бесан и жељан освете. Крвави рекггор Ћоровић к овог пута води главну реч. Његов стан у Лрофесорској колонији постаје место где се кују подмукли и бавдитскн ила/иови који ће се најзад завршитн смрћу Жарка Мариновнћа. Донешена је одлука да се терор појача; средства не треба бирати. Полнција је тражила повод за фронталнн напад на шрајкаче. Бандити Омиљен и Слободан Недељковић са овојим људима из ОРНАС-а добили су задатак да изазову крзопролиће... Излазећи из ректоровог стана Омиљен задовољан што му се опет даје прилика да иокали свој бандитски бес на голоруким студентима, изјављује: „Осетиће комунисти шта значи терор“* То је било трећег априла. Четвртог априла на вратима Патолошког института појавио се летак ОРНАС-а који је хушкао на штрајкаче. „Кукавице! Ко сме да дирне летак“ изазивали су реакционари, Студентска отража сквда летак. Почиње туча. У рукама бандита каме. Једна од њих зарива се у леђа Жарка Мариновића. Два... три ударца убице. Жарко пада. Слободан Недељковић држећи још увек крвав нож; у руци даје се у бекство. Збуњени Жаркови другови, пуштају га да побегне. Осталн „орнасовци“ кроз парк Патолошког института беже према игралишту. Смртно рањеног Жарка односе на Прво хируршко одељење. Али... лекари нису стигли да му дају помоћ издахиуо је на носилима. За то време убица стиже на Прву интерну. Ту га хвата секретар деканата Медицинског факултета Чеда Милошевић и уз помоћ портира отима му из руке нож. „Чудан је то био нож, ceha се данас друг Чеда Мидошевић. Била је то некаква нарочита кама са украшеном дршком и иницијалима терористичке организације ОРНАС“. Убиство Жарка Мариновића тадашња штампа је приказала сензационалистички са намером да га претстави kaO a'KT самоодбране. пошто су се у јавности чули све бројннји гласови протеста против овог најновијег злочина самодржавља, читава ствар иочела је да се заташкава. У ту сврху штампане су изјаве* злочинца Недељковића који со „кајао“ н његовог оца „старог пуковника" који није знао да је његов син „та«ав“. Апри.тска жртва требала је да упла ши и поколеба штрајкашке масе студената. Но, злочинци и њихови инспиратори преварили су се у свом крвавом рачуну. f

Ове недеље

Утакмице 111 кола за првенство Универзитета и Великих школа ц.јУ Позоришна Дкадемија В.П.Ш. Игралиште ”Нови Београд“. почетак у 13,30. 9-lV М.У.П. Медициист Игралиште г Текстилац“, почетак у 13.30. 9-lV Пољопрпвредни Природно-математички. Игралиште ”Тек стилац", почетак у 15,30. 9-lV Правни Ветеринарски. Игралиште ”Икарус“, почетак у 15.30. 9-lV Т.В.Ш. Економски. Игралиште ”Нови Београд", почетак у 15,30. 9-IV Н.Д.В.Ш. В.С.Ш. Игралиште "Чукаричког", почетак у 15,30.

ЗНАЧАЈНА ПРЕКРЕТНИЦА

(Наставак са трећ© стране)* снагу нашег студентства из времена фебруара 1935 и студентског штрајка 1936 већ да ју је проширио и продубио и много увећао, зато су најбољи докази последњи догађаји. Својим познатим методама: крађама, фалсификатима, новим нападима на голоруке студенте скопчаним са новим проливањем крви пред Универзитетом, терористичке антистудент-* ске „зборашке” и сличне клике покушале су у задње време да дигну главу. Потучени и од сваког превареног и добронамерног напуштени, ови усамљени терористи свесни чињенице да на Универзитету не могу играти више никакву улогу, покушавају сада ла провокацијама, изазивањем нереда и новим проливањем крви разбију данашње стање ствари на Универзитету, онемогућс мир и рад и доведу до затварања ове школе. Снажна рсакција свих студената на ове бесрамне покушаје, убедљнви и недвосмислени триумф

студентског јединства на изборима за Потпорно удружење, последње величанствене приредбе на Универзитету са преко 3.000 присутних, силина којом су нападачи најурени из ауле Правног факултета и онај незаборавни протестни митннг против насртаја на живот нашег колеге Међсдовића, све је то био за њих достојан одговор и поука. Све им то казује, њима и свима који се сличним плановима баве: да је наш покрет, две године после априлског штрајка, цементираи радом и жртвама, буднији и снажиији но икад, да је прозрео њихове планове и да ће знати да брани студентске тековине, да дисциплиновано и организовано одговори на сваки напад против рада, реда и мира на Универзитету.

АПРИЛ 1936 ПОЧЕТАК ЈЕДНЕ ЕПОХЕ

Снага нашег покрета, која је баш задњих дана у неколико махова дошла тако до израза, показује пут који је пређен. Пут чији је почетак, почетак једне епохе , април 1936 пут на коме је наш покрет дошао до своје организованости и свести о својим задацима, и заиста постао покретом кроз који једно поколење иде ка животу и ка своме циљу: ка свесној служби народу, друштвсном задатку генерације народне интелигенције коју хоћемо да створимо.

Издаје Народна омладива на Б*оградском унивсрзитету и великим школама; Одговорни уредник Сима Беговић: Уредништво и администрација Београд, Балканска 4/lV* МДвфов 23-464; Черовнв pav ч 103*903213. Шхампа "Политика", Стаљинградска 31