Студент

РАЗГОВОР СА ИВОМ АНДРИЋЕМ*

ПОВЕРЕЊЕ МЛАДИМА

Као мото Једној својој приповетци Иво Андрић је ставио речи италијанског песника Леопардија: "Поново питам. Зашто Je младост тако нвсретна? - Читајући Андрићеве приповетке имао сам утисак да Je већина јунака његових приповедака имала несретно детињство, које би могло бити изражено баш цитираним речима, да је већина н>их прошла период детињег страха, "који већ према томе какав Је први додир тога детета са друштвом и његовим законима или ишчезава доцниЈе са годинама, са умним раввитком и правилиим васпитањем или, напротив, ocraje у двтету, раств са њим заједно, испуњава, ломи и сатире му душу, трује живот као скривена бољка и тешко оптерећење". Као дечак гимназијалац, његова личност живи у сталиом неоствареном надању: *У пространом ходнгасу гимназиск* зграде хладно и пусто. На великој црној табли која Је једини украс те невеселе просторије, исписана читко имена ђака коЈи имају писмо код слу житеља. Дечак посматра, као увек ту таблу и кмша редом, а сазнлњв да sa њега нема и нв може да буде ништа, јер му нико ие пише, осећа као нарочит и већ добро познат бол. Одјвдном му ce од Једиог сличног презимека учини да Је његово. Види Јасно своЈе пуно име. Види одмах у мислилима писмо, право писмо, »атворено, са маркама, поштанским жиговима и траговима даљиие и путовања, са ни сам чв зна каквим свв порукама, важним, лепим н занимљивим. Шта све нв може да садржи Једно писмо? Само мо има срећв да ra добије. Тада заиграју слова на табли, помере се и разместе онако како стварно Јесу и Ч* V знеље да чотаоте уповнамо оа «а-вотом и радом наших шнижевника в уметника. наЈа Ј« делатност била наЈиггито плол!Н» измвђу два рата, а коЈи а дашао раде н®сман>вном виврпцЈои, донооићвмо овв репортаасв. Онв немаЈу еа циљ да да]у било какав оуд. већ оУ оамо негка врста разтовора измвђу аутора репортажв н уметника. Овв примодбе в оугеотзјв биће нам од кораоги.

втоје, и његовог имена иигдв. Ни пиема нема, ни поруке из даљине...* ”И то ће проћи“ животни мото је једне од Андрићевих личности. И та реченица ми се неодољиво намеће као гесло већине његових личности бар већине оних позитивних које, више интуитивно него свесно, осећају да животна мора, која их у оваквом друштву притискује, једном мора престат И Зеко, човек комв је последњи рат са свим својим недаћама донео, кроз ослобођењв његове личности ив тешке породичне атмосферв и лично ослобођење, као да прихвата тај мото. Тешко је рећи то је најбоље што је уметник дао; критичар скоро никада то не би смео да напише, Ја моГу имати својв интимно мишљвњв Koje нв мора битн обЈективан суд и у том случају могу да кажем мислим да Je "Зеко* најбоља Аидрићева приповвтка, јер је њом уметник дао завршетак свих оних личноетн којв еу, из низа субјективних и Једног јединог м увек истог објектнвног разлога друштво били под сталним притиском, мором, стегом. Исидор Катанић-Зеко је показао пут избављења свима њима. И као оквир Андрићевом двлу ставио бих на почвтак "Књигу 4 приповвтку о дечаку неостварених надања, а н«. крај ”3еку* приповетку о ослобођеном човеку. Сам Андрић мало говори о ввомв раду. О првим својим остварењима каже: —• Почво там Још у гимназији, и то песмама. Каснијв сам скоро квосетно, прешао на прозу. Млад човек чекгго ни сам, у нрви мах, нв »на шта му вишв одговара. Тек временом прихвати овај или онаЈ начин изражавања, Уосталом, ниЈв од пресуднв важности да ли ce Једна идеЈа казуje у стиху или прози важно je како се кажв. - Ви врло много пишетв о прошлости, нарочито о даљоЈ. Колико вама служе историски извори као полазка бааа аа разраду дела? И, уопштв, какав je ваш метод, ваш поступак у стварању дела? Мени историски подаци служе само као полазна база. као оквир. у који смештам своЈе личности. Природно Je да се морам, у обради Једног тако далеког пвриода, држати извесне историске веродостоЈности. Но оио што Ја дајем, то наравно нв стоЈи у историским ваписима; сликање ликова, њихова обрада то je мој удео и мој доторииос њиховом оживљавању. Шта мислите о делатности млађих књижевника, о најмлађој генврацији, коЈа почиње да ствара тек сада, после рата? Не могу да кажем ништа дефинитивно о њима, као што, уосталом, то не би могли ни други. Сигурно је само да се данас, више можда него у доба моЈе младости, Јавља нових снага. То је, уосталом, потпуно разумљиво данас су услови за рад и развој књижевника несравњиво бољи него што је било када смо ми почињали. Ипак не верујем да ће сви они моћн да се одјрже; јер много је услова који утичу на одржавање једног књижевиика. У ове наше књи-

жевне воде запливаће, можда, тридесет, а испливаће тек пст-шест. Прогнозе је тешко давати и прорицати време и догађаји ће показати ко ће остати. Да би неко био добар кшижевник треба много да зна, да учи; а код младих људи, нарочито код ђака и студената, то није тако једноставно, Студент сликарства у сво* јој школн учи да будв добар умвтник. А писац почетник може ва факултету да научи много тога, али наравно не и да уметнички ствара. Отуда, можда, н чињеница да неки од млађих иисада показују нешто сдабији успех иа студијама од осталих својих другова. Јер, анатв, млад човек, нарочито ако jfoui има, како би понеко рвкао •уметничку душу* склон Је да подлегне овом или оном моменталиом утиску, који га за моменат може одвести од књиге и школске клупе. Но еве се то можв, ипак, уз извесне напорв и добром вољом постићи. Треба са оптимизмом гледати ва нашу младу генерацију она то ааслужујв. Разговарали смо доста дуго. Иво Андрић je причао о својим почецима, о прошлом и будућем раду. Радио је врло много за време окупације. Тада је написана "На Дрини hy прија“, Травничка хроника* и многв приповетке. Тих дана се био потпуно повукао из Јавног живота и није учествовао ни у каквом виду у њему. Данас ради на једној хроници у коЈоЈ обрађује Босну из друге половине XIX века. Док Je он причао о свомв раду сећао сам ce речи Хамзи-бега из ”Травничке хронике - који, присећајући се "Бунапартиног доба* каже: Па, ево, и то би и прође. И нисам могао да се отмем утеску читаво Андрићево књижевно дело је негација осионости и пустахилука. Све то ће, пре или касније, проћи. Остаће само оно што Је високо хумано, човекољубиво. И у томе је, чини ми се, иајвећа вредност Аидрићевог књижевног стваралаштва.

Миодраг КУЈУНЏИЋ

Црте* ВРАНЕ ПАВЛОВИЋА

Културни лексикон

Антика нам Је оставила низ вечито вредних дела, којима се и данас дивимо, ив којих смо научили добар део свега што знамо. Кад је, након занемаривања у средњем веку, опет откривена грчка уметност, људи су били склони да верују да Је све оно што су стварали стари Грци далеко бољв него што је икад у историЈи

Цртеж са Једне вазе. Од грчког слв■арства ниЈе нам остало ништа очувано иако писпи савременипи кажу д а Је оно било великих уметничких квалитета. Остали су само цртежи на вазама, који су, понекад, рађеви По утледу ва дела већег формата.

Минијатурни одблесци Одломак

m њихаљт у љубавпом лламу и тражи дево}ку губљено повнанство Срцв јв вретено што Шsи)а таму, растура таласом маштања пространство. Раиу има оио, ал мислим, зарашће, опрости ми драга због моје лудоће. Обгрљени врисок oceha и храшће ксд пфстима грана зрње неба хоће. Опрости ми драга, оц жудњи створена, на прелому тела Moh луда грано; умрећу под оунцем и рад твојих зена, да би срцу било све блиско и знано. Ја волим еусрете огња твога, руку, да очи обале вољења пронађу и да буду онв у наручју звуку , uok не боравв у неком безнађу.

Жарко ЂУРОВOЂ

Уметност слободног духа

створено. Заиста, они су нам оставили низ класичних узора лепоте, али то нијв дало снагу тој уметности да се одржи кроз хиљаде година, јер складни облици и лепота нису довољни да је дело уметничко и трајно. Грчка уметност Je дело људи б«з осећаја инфериорности. Сетимо се свих народа коЈи су њима претходили како су гмизали пред својим боговима. Вера у достојанство човека Je она новина коју Грци дају човечанству, исповедајући науку, да Je човек почетак и крај и једина сврха света. Па и њихови богови нису билн далеки, страшни и свемоћни, и онн су се бринули о сво Јој опољашноста х такмичили се, као и њихови земаљски савременици. Храмови су били посвећени по једном богу, увек једноставни и складни, сведочећи о врло високом укусу и осећању мере њихових градитеља. У начину грађења огледа се утицај грађења у дрвету. Никад Грци нису употребили у сво Јој архитектури свод; све њихове конструкције су архитравне, а тнме је стуб дошао до најбољег изражаја. Да би стуб сигурниЈв примио ea себе теашну ар-

Унутрашњц изглед Зевсовог храма у ОлимпиЈи (по |едно(Ј рекоиструкцвји). Научници нису сложви у мишљењу тачног изгледа унутрашњости храма. Не ки претпостављају да је имао отворену таваницу, као што Је на слици претстављено, док други лобиЈаЈу то иишље. ње. Зевсова статуа У дну zpaafa Је рад цувеног ваЈа**« ФВд ftj«.

хитрава умеће се каиител. Намена му је сасвим конструктивна и у дорском стилу он је без украса. У јонском стилу капител је украшен saвојцима, да би коначно у коринтском стилу изгледао као свежан* акантусова лишћа. Ренак претпоставља да су Грци у овом периоду већ заборавили конструктивну намену капитела, јер им иначе не би пало на памет да тежину архитрава подухвате свежњем свећа. Скулптура је имала различит развој од свих које су јој претходиле. Прелазећи пут од архаичне укочености, па постепеио ослобађањем до слободног покрета и индивидуализираног израза, дала је низ класичних дела. Оставимо на страну песничке хвалоспеве лепоти белога мрамора. Ни скулптура ии архитектура није остављена бела. Мермер се користио не због лепоте његове белине, него зато што је био најпогоднији за скулпторску обраду. Фасаде храмова су шаране чудним бојама, а скулхггуре су добијале неочекивану полкхромију: очи црвеие, коса жута игд. То никако не умањуЈе вредност њихових дела. Од сликарства је остало мало ггримера. По малобројним подацима може се констатовати да није заостајало 99 осталим саврсменим ушхаошаА Афродита богнља лова. Гипсапи одлив. по оригиналу, може се видетп и код нас у зсмлјн у Гипсотеци у Загребу. Грку су импоновали складни cpasмери и умерена употреба енергије, али од часа кад су покорени и постали аависни, њихова уметност губи сва ова битна обележја, губи спонтаност и радост стварања, јер људи нису виш« изражавали осећања своJt епободнс заједшше.

ЈАВНИ ЧАСОВИ СТУДЕНАТА МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ

Beh дуже врвмепа одржаваЈу ee т Муаичкој академији Јавни часови е циљем да се втудекти навикавају на концерткрање пред јавношћу. Студенти за програм спремају одговорна дела с озбиљнкм техничкнм захтевима, а излазе пред публику тек по одобрењу наставника или комисије. Прва година се скоро никад не јавља на овим приредбама, пошто Још није у стању да да о«аЈ квалитет који се захтева од извођача. На програму Је наЈвише клавирских тачака, јер је клавирска класа наЈмногоброЈниЈа; нешто мање исгупају виолинисти, док се дувачки инструменти ређе јављају. У последње време одржана су два јаваа часа посвећена по једном комлозитору (Бах и Шуман), док је до сада програм био разнородан. Јавни час посвећен Шуману нарочито је добро успео, добрим делом захваљујући успелим певачким интерпретзцијама. Свакако би и студенте Универзитета и великих школа интересовало да чуЈу своје колегв, али већ онога дана кад се одржавање часа објави у новинама, карата више нема. Сала је увек препуна и још многи остају пред зградом без улазкице. Та чињеница до душе говори о великом »нтересовању публике за Јавне часове студената, али тиме ниЈе реше«о питање и оних студената који без ушеха покушаваЈу да дођу до улазнице. Још није решено да ли ће се АкадемиЈи за Јавне часове уступити сала Официрског дома, која може да прими већи броЈ слушалаца. Решењем овога питања омогућило би се широј публици, у првом реду студентима да присуствују јавним часовима студената Музичке академијв. Студенти Музичке акаде-

vmj« могли би миого дв допринесу музичком образовању студената нашег Универзнтета, када би који ОД успслијих часова, са пригодним уводним предавањем н коментаром дела, био поновљен »скључиво sa студенте, и то у некој већој сали, која ce на Ушгверзитету може наћи. В. Б.

Мнрјана Шипош

Мајка и дете

ШЕСТА РЕПРИЗА „МАЛОГРАЂАНА" од Горког

Драмска секција кулуурно уметннчког друштва Медииинске велике школе дала је шесту по реду претставу ~Малограђана“ од Горког 10 о. м. Тек сада је остварено оношто је у досалашњим извођењима недостајало; малограђанСки амбијент као основна атмос.фера ове драмв. Peжисер (Б. Маринковић) је ово уснсо изменом концепција неколико улога (на пример Шишкин) које су раније недовољно сигурно и прецизно постављене. Карактсристично је да овога пута ши’е било оне упадљиве разлике у глуми „великих* и „малих* улога. Колектив у целиин је дао остварење којс га уврштава у ред солидних позоришта. Посебно истичсмо игру Миомира Терзиђа, члана Радио драме, који је као гост играо улогу Тетерева (због болести В. Недиђа). Добро су остварен« улоге Терчихина (Ж. МаЈдевац), Татјане (И. Недић), Акулине (Ј. Ивашковић). Оваквим својим радом драмсха секција културно уметничког друштва „Мика Митровић", које сада броји близу 50 чланова, има све услове за прерастање у аматерско позориште, кдо самосталан колектив. Колектив припрема „Ожалошћену породицу * од Бранислава Нушићаи „Лажу и паралажу* од Ј. С Поповића .