Студент

1 MAJ

И овл* јутра хиљаде студената изаћи ће ла Београдске булеваре да заједнички са трудбеницима читаве земље прославе празник рада. Још један Први мај међу људима чија срца узбуђено и радосно куцају а понос блиста нз ока! Још један празник у слободној домовини! Армија, радници, задругари и омладина, сливени у величанствену поворку, постаће симбол оног, за многе ван наше земље тако несхватљивог уверења и одлучности. Кроз ирне и претеће облаке засијаће још једном пурпурно првомајско сунце. Биће то дан великог славља али и дан када ће наше мисли, мисли слободних људи, придружити се онима који то нису. То неће бити жаљење то ће бити жеља да и онн што скорије дочекају овај велики празник, слободни, без окова. То ће бити подршка и наша солидарност. Но Први мај нема само ту вредност за наше студенте. Овогодишњег Маја рађа се наша нова студентска организација Савез студената ЈугославиЈе. У историској Физичкој сали ударене су основе новоЈ организацији. Делегати са свих уииверзитета у земљи у име стуле Југославије послали су читавој омладини света свој поздрав: „Студенти Југославије и даље ће чврсто и истраЈно стајати на бранику мира, слободе и независности, Свим пријатељима пружамо руку ,

ИНТЕРНАЦИОНАЛА

Побелс дан се јавља Наш се здружен креке тодЈ Интернационала Нек буде људски род. Устајте сви на земљи кл9ги. Саи сужњи које мори глад! Неправди сад се разум свети Тутњи век село и град Нек тиранство сруши наша енагљ. Безбројно робље, еад устај! Нек свету старом нежа трага* Свој беди сутра биће крај! Од емхих нама нема дара Крвпици су нам цар и бог! Кп трудом све на свету ствара Сам непс згази врага свог. Да нас злотвор тај вмие не дави И мџео да не гуши мрак. Распир’ мо огањ у час права И наш нек кује чекић јак! Нас закон вљасника сад гмлНЧК, У руци силних крвав мач, Под њиме сиротиња пиитти, Он јој ствара беду и плач. Сви ми бесмо све досад бесправни Једнакост нек је сад за нас, У праву посганимо равни И себи сами дајмо влает, У беед своме сам је ружан Тај краља новца гнуснп сој А свима ружан и преружан, Пљачка нам он труд и зној . Што наш рад нам створи и оснажпи Отмицом туЈ) је залогај! Ал, народ с ада од њег тражи, Да врати крвав зајам тај. Иас варком .гагали су силни, Нек мир је нама, њима бој! Л војска, савезник обилни, Биће с нама уз свога свој. Освајачки ко у рат позива Да народ буде другом роб Нск знаде: наша пушка жива И њему спрема црни гроб! Свуд радник и сељак се буди, Високо носе црвен стег, И широм земље радни људ» Си.гнике ће нагнат у бег. Што нам крвљу вековима пилм Тих црних птица скршмо лет! Кад с лица земље све ишчнле, Под с/Јнцем нек заблиста свет! Победе дан се јавља Иаш се здружен креке ход! Интернационала Иек буде људски род.

ДВЕСТА ДЕСЕТ ДЕЛЕГАТА ИЗ СВИХ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ ЦЕНТАРА УЧЕСТВОВАЛО ЈЕ У РАДУ СКУПШТИНЕ

ЈЕДНОДУШНА ОДЛУКА

у почасно претседништво изабран је ЦК КПј и друг Тнто У суооту 2В априла у фиоипкоЈ салл ГХриродво-мзтсма тппког факултета одржана Је Осшшачка скутептина Савоза отудеиата Југославије. На скупигтипи су к. , го-сти присуствовалц Вел>ко Влаховпћ члан Центра.тног комитета, КПЈ. Родољутб Чолаковић, прстг-одник Савега .оа науку. просвету » културу академнк Кирило Савић, др Илија Т&уричић, ректор Бсоградског укгшсрвитета, и м.ноги даухи ПЈтвфссори геперал-пуковник ТХеко Датпевић, другарица Цаиа Бабовић и други гости Окулштиму јс отворио Милпјап Неоричић, ссвретар Централног комнтета НШ. Делегати и гриеуттш гости су прво једиим минутом ћутања одали пошту палнм студснтнма у Народноослооодалачкој ■бот)|&н. Затим јс друг Неорнчић о(држ.ао уводну реч _ . у имв Централл от IКомитета КПЈ Окуттштину је поодравио друг Велжо Влаховић. После рсферата друга Андрнјо Крешића настала јо дискуспја. У шесточасовној диокуси.)« говорлло је око 15 лругова. Днскутаитц су углавном излагали статуц будуће студснтске организац.ИЈе. Скулшпша јс послала шгомо другу Титу п омладшт света. Такође је једноглаоно усвојена пезолуција о задацнма Савеза студената Јутославије до конгреса, којн ће се одржатп у децсмору ове “ Делегати су ЈедпоДутпно илабрали Централ.шт одбор Савеза студената ЈЈтославије. За прстседннка 1е изаорап друг МилораД Пеошћ. сттент права иа Београда. а за ппфпретсадинке ДРУгови Лужовец И®ан. ст. из Љубл.пис. Мнхајловкћ Љубодраг, ст. из Београда. и Ожаннћ Звонко. ст. пз Загрооа. Пород овлх. У Цснтралнн одбор су изабрана још 33 дауга.

САВЕЗ СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈE ПРОШИРИЋЕ ИНИЦИЈАТИВУ СВАКОГ ЧЛАНА

ВЕЉКО ВЛАХОВИЋ

Другови и другарнце, Дозволите да вас поздравим у име ЦК КПЈ и да вам пожелим успјех у раду око формирања Савеза студената Југославије. Баша данашња конференција долази послије детаљније анализе досадашњег организацконог иполитичког рада студентске омладине ка свим нашем универзитетима. Она претставља даљу коккретизацију одл>т<е Трећег пленума ИК КПЛ ио питању школства. Резултати њеног рара свакако ће претстављати даљи до принос борби наше Партије у циљу демократизацнје рада омладинских организација, а нарочито рада студентске омладине и значиће још један корак даље у борби за формирањс слободне социјалистичке свијести код студгната у борби за изградњу слободног социјалистичког човјека наше нове социјалистичке Југославије. Желио бих да и овом приликом укажем на искуство наше Партије на универзитетима прије рата. Иако су се услови рада из темеља измијенили, ипак треба оживјети извјесне форме рада, а иарочито дух демократичности и слободе дискусије на линији формирања социјалистичке свијести код студентске омладине, што је карактерисало рад Партијеу предратним условима и што је дало толико позитивних резултата који су свима нама добро познати. Подвлачећи ту чињеницу ја не мнслим да се у организационим формама враћамо на тај период, јер то би било немогуће и бесмислено, али же лим да укажем данас, приликом формирања Савеза студената Југославије, да морамо водити рачуна о свим оним позитнвним тековинама које је стекла Партија у раду са студентском омладином, како прије, тако и послије рата и искористити те тековине у борби за стварање слободног социјалистичког човјека. Стварањс Савеза студената Југославије у коме ће до максимума доћи до изражаја оне специфичне, позитивне цртс које је испољавала у-

вијек иаша студентска омладина, претставља даље јачање Народпе омладине Југославије, претставља мали допринос иа нашем путу изградње социјализма у нашој земљи. Савез студената Југославије омогућиће да иницијатива сзаког члана дође до већег изражаја, омогућиће да се наша студентска омладина идеолошки још више издигне савлађујући на стваралачки начин теорију марксизма-лењинизма и тиме ће

се ј<s« више оспосо&ити да успешније завршава студије на зтшверзитету и да свој допринос у борби наше Партије против ревизије каучног социјалкзма, као и у н»екој борби за проналажеше најбољих путева за мстииску изградњу социјализма у нашој зсмљи. Нема сумње да ће студентска омладина Југославије бити у стању да све те задатке успешно оствари, јер пред собом има Јасну перспективу и зна да ће у раду увијек имати подршку наше Комуиистичке партиЈе и њеног руководства на челу са другом Титом.

Делегати на Оснивачкој скутшгпши

ПРИКЛАДНИЈА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЦИЉЕВА СТУДЕНАТА

РОДОЉУБ ЧОЛАКОВИЋ

"Рекао бих пеколико ријечи о скноме због чега см.о се и саста.ти. Ја сам упознат, читајући студентску штампу, разне нзвештаје и из разговора са разким јавним радницима и руководиоцима, да се припрема ова реорганизацнја, да се тадваја студентска организација у Савез сгудената Југославије. Мислим да је таква ориан.изација много прикладтогја и за остваривање циљсва студената. На основу искуства из последтонх година нађена је организациона форма у којој ћс се најпогодније моћи да води успешна борба за лик студента социјалисттогке Ј\тославије. Кзд кажем лик студента социјалистичке Југосла®ије ту мислим на неколкко момената. То су три ствари, Прво његов однос према учењу, друго ваогагтање нашег студента и треће нзградња сгудента као човека друштвено активног. Сви сте ви вероватно актшвнсти и знате како студенги у погледу учења стоје. Ту се ради о солидности знања које односе са кгобом студенти са факултета кад дипломирају. Друг Крешић је говорио како није ретка појава на факултетима да

студенги уче зато пгго моозју, не труде се да ксристе сваје знање, а наша земља очекује да лзађу из ових да«ашн>их факумтета људи са знањем. Такав однос према учењу је ствар оргакизације. Она треба да

заоштри то гштање. Данас 12500 13000 другова, који су почели да сту дирају на нашим факултетима, нису још дипломирали. Нема сумње да ту поред објектив.них тешкоћа има и одговорност органнзацнја. Ви ћете међу апсолвентима наћи људе који це полажу пспите, а има их и таквих који су дштломирали филозофију а баве се оправком шиваћих машина. Ту треба заоштрити питање. Иаша земља очекује људе од солидног знања. Када дођу у ма који сектор привреде треба да одговоре својим задацима. Друго питање. Мислим .гга улогу *ваше оргакизације у васпитању студента. Васпитању наше омладнне много су до сада дали Партија, Влада и масовне организацкје. Друг Крешић се овлаш дотакао тога питања у реферату. Сматрам да о томс треба много внше говорити. Студенте треба васгштавати да имају правилан однос према социјалистичкој имовини, у домовима, меизама, улици и на другим месгима. Нарочито поклоните пажњу оним младим људима који датазе на факултет да се навикавају на један организациони и интелектуални живот, да гаје вољу за знањем да се навихавају да ссде два-три до цетири часа над књигом и да од почетка солидно раде. Треба навићи на ннтелектуалаи рад а не на жалосно бубање. На Бкономском факултету жалили су се на строгост једног испитивача. Кад сам га питао о томе, ои мтт каже да су то ош студентн који неће да учсћн политкчку економију читају Маркса. Ја бих вас, мла.ди другови, Шаставак № тпећој страети)

I СКУПШТИНА ЈЕ ПРИХВАТИЛА ОСНИВАЊЕ САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ Д Џ 1 ' 1 ■■■* ■ '"" |м ' 1 " ' н Е Д Е Љ Н И ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ С ТУДЕИДТД