Студент

ИЗ РЕФЕРАТА

СТУДЕНТСКИ САВЕЗ - ОДРАЗ ПРОДУБЉИВАЊА ДЕМОКРАТИЗМА

АНДРИЈА КРЕШИЋ

Рефсрзт о разлозима оошвања, задацима и оргаиизацноној структури на основу досадашњих днокусија иа факултетима поднео је друг Андра Крешић, секретар уннверзнтетског комитета КПС Београдског универзитета. У почетку рефереит је истакао огромие успехе организацијс Народне омладине за протеклнх шест година- је из корена нзменило услове студирања. Док су ранцјс деца радничких породица тешко продирала «а факллтет и на њему се одржавала само уз велика одрицања, данас држава даје велики број стипендија (у протеклој год!гаи 40.7 од сто за редовне стздекте Београдског универзитета) и у мензама и домовнма обезбеђује исхраиу и стан велихом броју студената. Упоредо се развијала и студентска омладанока организацнја, која је имзла велихих усиеха у културном, идеолошко-васхтитном и фнскултур>ном образовању студената и прсд коју се као један од ооновних задатака постављао ~да студенти у својој оргапизацијн стичу заЈања која ћс им омогућитн да ндејио праанлно разумевају своју науку, да овладавају уопште марксистичким погледом на свет и посебаш да што потПЈчаије схвате борбу партије и -народа за изградњу соција.тизма. Народна омладина је «а свим иашим униперзитетима развмла многобројне форме добро оргакизоваиог идеолошко-пслитичког васпитања студената*. Говорећи о мсђународној политици наше земље, реферонт је истакао да је притисак на Југославију од стрзне комптнформовскнх земаљз, насупрот њиховим жељама, доприиео да се ноја*lа патриотска свест иаших народа н посебно студената. То се манифестовало кроз организације на масовним маневрнма, маршевнма, прадвојтшчкој обуци и сл. У рсферату се даље каже: Подмукла шпијунска актнвност днктирака из врхова бипократске касте у Русији која се 1948 године са тзв. Резолуцијом коминформа отворсно испољила као подао непријатељски напад на нашу домовииу била је уперена свом снагом и против наше студентске омладине. Лли се непријатељ и овдје преварио. Студентска омладина окупљена у својој организацији око Партије издржала је овај напад и изишла из борбе чвршћа и политички још зрелија. Полнтнчко-васпитни у Народној омладини тиме је

добио нови импулс што се огледало особито у појаманом интересовању за марксистичку теорију уопће и за лубље схватање упутрашње и спољ не политике наше Партнје посебно. РАЗЛОЗИ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОСЕБНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Послије Ш пленума ЦК КП.I одржано јс сдајетовање студентских ру ководстава свих универзитета, гдје је донесена одлука о подјели неких орган!«зација, уопћена су искуства дотадашњег рзда. Закључено је да се у будућем раду прсђс на еластичније и погодније новс форме којс је омогућавао постигнути степсн политичке и општекултурне развнјености студентске омладине. Ова одлука се односила у првом реду па идеолошко-полнтички рад у органнзацмји. Идеолошки курсеви г*о на'масознмја форма тога рада гсћ нису могли да задовољс студен који су у знатном броју већ бн» прошли по неколико курсева. * л сиранИ програми за годину *е дана нису могли у довољној ■ • -»и да дају одговоре на актуелна -?ша, а по излагању прилично од■«ни од живе поаксе и посебних а којс студенти изучавају, нису

могли да пруже онакво теоретско знање какао је било интересовање студсната и њихове потребе. Због тога се отпочело са слободнијим из бором тематнке, без неког чврстог планирања, више у виду дискусија и борбе мишљења у студентским дебатним клубовима, кружоцима и сл. Овакзим начнном требало је по моћи студентима да теоретски исправно тумаче својс посебне науке, да до опћих поставки марксистичког погледа на свијет долазе кроз изучавање наше револуционарне праксе и да изграђују код себе марксистички крктериј у умјетности и свим другим областима. Досадашњи рад по оваквим принципима већ је забиљежио извјесне успјехе и стално се побољшава у погледу квалите та и интензивности. Пређсни пут развоја наше организације који је кратко изложен дозвољава слијсдећи закључак: Народна омладина на уннверзитетима и великим школама до сада је успјешно рјешавала све основне задатке колико их је у границама објективних услова било могуће извршити. О.ча је окупила у својс редове огромну већину студеката и идеолошки их везала за Партију. Она је израсла у монолитну политичку

и организациону снагу која нам омогућава да пређемо нову фазу како у погледу садржине рада, тако нарочито у погледу организационих облика какве тај рад захтијева. Процес развоја наше оргакизације био 6и сасвим непотпуно приказан ако не бисмо изнијели његову најбитнију карактеристику: стално продубљавање унутрашњег демократнзма који је постао основнн услов за даљи напредак. Опђа линија наше Партије и њој одговарајућа друштвена пракса по својој истннски социјалистичкој демократији означавају нову епоху у историји социјализма. Изрођавање социјалистичке рсволуције у тиранију бирократске касте у Совјетском Савезу с једне стране ,и у нашој земљи изградња социјализма који не може бити социјализам без социјалистичке демократије с друге стране, доказују и нашом праксом даље обогаћују учење марксизма о пролетерској револуцији као путу у бес класно друштво. Л\аркс је први у теорији научног соцкјализма дао идеју о управљању привредом од стране слободних колектива непосредних произвођача. а друг Тито и наш ЦК првн су у

борби за социјализам пришлн практмчком “спровођењу Маркеовс идеје. Тако потпуна економска самоуправа трудбеника у нашој земљи постаје стварна основа стварне демократије на свим подручјима друштвеког живота. ””Друштвеки процес који се одвија у нашој земљи, а у коме предаја фгбрнка на управљан»е радницима претставља најкрупнији догађпј, сам по себи јс потстицао и све јаче пот стиче даљи демократски развој и наше организације. Разне мјере као што су: борба за штедњу, нови систем робног промета, децептрализација органа власти, постепено увлачење непосредних произвођача у управљање државним посдозима итд. претстављају не само фронтове борбе против латеитнс бпрократске опасности по социЈализам, него и школу демокрптског васпитања људи у којоЈ мопЈек постаје свјеснији својих права, својих обавеза према заједници и својих могућности у заЈедннцч и са заједкицом. Изучавање тога друштвеног процеса које се у различнтим видовима практиковало у нагаој организацнјн поводом помевутих и доугих конкретиијих мјера Партије и Владе претставља и за наше студентс врло ефикасан метод демократског вас питања и активизирања чланова организациЈе и саме организаииЈе. Резултати су се испољили и на овогодишњмм изборним конфсренцијама на којима Је била знатно масовнија и зрелнЈа дискусија о раду организације, а нарочито о руковођењу и људима који се предлажу у руководство. Нз основу протеклог периода рада од избора до данас може се констатовати да Је руковођењс од стране тако изабраннх људи било знатно успјсшније и рад организације у цјелини бољи. Личност члапа органмзације све пуније долази до изргжаЈа не само у виду јаче активности на задацима које организацнја рјешава, него и садржина рада органнзација све се више заснива на интересовању и мо гућностима чланова уз њнхово све активније учешће у постављању кон кретиих зацатака, Управо личност студента са њсговим посебним интересовањем, жељама, склоностнма, амбицнЈама, образовањем и осећањима претставља један од најоснов ниЈих арг>'мената којнма се образла же осиивање посебне студентскс ор ганизације. Очито Је да овакав демократизам претпоставља висок степен полиТичке зпелости чланства, чврсто идеlно јединство организациј« Кроз досадлшњи раззој Нбродка омладина на универзнтетима и високим школама све пише Је попримала своЈу спецкфичну физиоиомиЈу у односу иа организације радничке, ссљачке и средњошколске омладине. Резолуција 111 пленума ЦК КПЈ постављала Је посебнс зпдатке нашим високим школама и универзитетима у чнЈем се рјешавању не може заобићн ни улога студентске организације. На линији рје шавања ових и оваквих задатака с»е више сс осЈећа потреба чешћег контакта и размјене искуства измсђу организација на поЈединим универзитетима у земљи. До сада се то остваривало у виду повремених гостовања са дискусиЈама и предавањима о стручним проблемима, заЈедничким часописима истородних факултета, размјеном културно-у-мјетничких и фнскултурних група н сл., а знатно мање у виду заједнич ких савјетовања о искуствима из рада појединих организација или о начину рјешавања неког новог заједничког задатка. У студентској организацији која би обједињавала све универзитетске организациЈе, његујући њихове специфичности и што пунију самосталност у раду, било би знатно лакше успоставити разноврсне везе и размЈењивати искуства, него до сада кад је то искључиво била ствар добре иницијативе овог или оног факултета или универзитета. Данашњи организациони положа« студентских организација у поједииим универзитетским центрима већ иије у складу са перспсктивама развоја студентских организапија« које се пркродно све вишс мораЈу разликовати од осталих оргакизациЈа Кародне омладине по својим конкретним задацима и по начину рјешавања тих задатака. Због природне специфичности која све више долази до изражаја код студентских организација већ им је постало непотребно директно рукозођење од стране градских и других омладинских руководстава у републикама и уколико није фактички ишчсзло по-

стаЈе и сметња за рад студентских организациЈа. Поег/а томс спецкфичност у односу на осталс организаццје Народне омладине и сродност између самих студснтскггх организа ција такође је кпупан разлог за оснивање посебне студентске организације у кашој земљч која би прет стављала засебиу организациону цЈе лину у окзнру Народне омладине ЈугославиЈе. Дискусије у организацнЈама о пред логу за оснивање ппсебне студентске оргакизације показале су, како се то и ппстпостаољало, да сви студенти поздрављаЈу ту мјеру. Чланство студената у организацији која ће бити обиљежена и формално као студентска политичка масовна организзциЈа знатно ће чвршће везнватч студенте за организацнЈу и Јаче нх активизкрати у њезином раду. Донекле и због недостатка тога формалког обнљежја није се осјећала активност студепата у Јазном хшвоту земље у окој мјери како Је то било* на пр. пријс рата, премда учешће, узимаЈући у сбзир нове услове, није у толикој мЈери мање. Студентска организација је природни насљедник славних традиција напрсдног предратног студентског покрета у нашој земљи. Борба народних студената под руководством Партије прије рата на Београдском и другим нашим универзитетима била Је високо оцијењена не сагло у нашој земљи него и у свнјету. ТрадициЈе овога покрета криЈу драгоцјено организационо и васпитно ис-

куство које се и те како може и мора користити више иего до сада у раду с-рганизације коју данас оснивамо. Ми смо данас у далеко г*овол> вд»јим условима борбг за социјализам, када је та б*>рба попримила но ве облнке и имамо могућности да поодужимо углед студентског покрета у очкма наших и у очима напреднкх студентских и других орга низација у свијету. У томе ћс нам много помфи осјећањс одговоркости за рад и успјехе своје организације које ће се код студената повећати оснизаљем самосталнс студентскс организације. То су оснозни разлози и моткв.и за организационе измјеке унутар Народке оиладине Југославије које зкаче нозм корек у љезином оргакизационом развоју. ОСНОВКИ ЗАДАЦИ Савез студеката Југославнје (како се у предлогу назива оргаиизаиијз) бори се за остварење програма Партије. На тој основи Савез рјешаза посебне задатке који су одређени посебним мјестом студентске омладнне у кашем друштзеном животу. Основни задатак студената је да се оспособе као високо-квалификовани стручни кадрови са свим квалитетима које соцкјализам тражи од тих кадрова. О томе ће се задатку у рсферату и говорити посматрајући га као комплекс низа конкретних питања. Вебма значајне мјере које се спрв (Наставак иа трсћој страни)

Делегати иа Оснивачкој скупштини

ЧЛАНОВИ ЦЕНТРАЛНОГ ОДБОРА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Бснзон Маринко, Београд; Брезиц Дане, Љубљана; Бучевић Јлкша, Београд; Вичар Франц, Љубљана; Вкдас Казимир, Загреб; Вукотић Милена, Београд; Дамњановски ЈБубе, Скопље; Дркда Кеиал, Сграјево; Иванетић Петар, Љубљана; Ивић Жељко, Загреб; Ивковић Дршиша, Сарајево; Игњатовић Мнлан, Карнафилски Боро, Скопље; Кернштајн Јоже, Љубљака; Кеикаровски Перо, Скопље; Кодеља Л\аријан, Љубљана; Костић Светислав, Београд; Крешкћ Андрнја, Београд; Крунић Жнвојин, Београд; Лужовец Иван, Љубљана; Мајсрић Љубе, Загреб; Л\ихајловнћ Љубодрзг, Београд; Ненадовић Александар, Београд; Обрадовић Зденко, Загррб; Ожанић Звонко, Загреб; Перушко Урош, Загреб; Петровић Свсто, Загреб; Пешић Милорад, Београд; Покорни Вера, Сарајево; Пољаншек Милош, Љубљана; Рудар Мијо, Загреб; Саксида Стане, Љубљана; Стнјовић Милосав, Београд; Тартарс Звонко, Загреб; Мкребић Душан, Београд; Шчука Зорко, Љубљана; Шорић Марко, Загргб.

ПИСМО ТИТУ

Драги друже Тито, Претставнкци студентске омладике нашс земље који су сс састали ка ОснивачкоЈ скупштнни Савеза студената Југославије у Београду, упућују Теби, свом вољеном учитељу и наЈвећем пријатељу, у име свих студената, своје иајтоплије поздрзве и своју искрену и велнку радост због оздрасљења. Сргћни смо, друже Тито, што Те можеко обавестити да смо лосле исирпних разматража и дискусиЈа на свим факултетима и великим школама у земљн успели да створнмо нове и сазршеније форме рада на Универзитету оснизањем своје посебне организације Савеза студената Југославије. ЗасниваЈући свој рад на Програму наше славне Партије, ми ћемо у оквиру своје организацнЈе свим снагама радити на даљем подизању политичке свести и јачаи,у идеолошког Јединства студената и помагати и истрајио се заложити у борби наше Партије протмв икформбировске издаје социјализма. Оживљавају Иги и развијајућн тргдициЈе напредног студентскиг покрета у нашој земљи и упознавајући наше чланстзо и нове генерациЈе са револуционарном нсторијом и бсрбом наше ПартиЈс, ми ћемо развијати социЈалистички патриотизам код каших студгната и са највећом љубављу учествоватн у социјалистичкој изградњи земље. Организујући кроз различите форме наш рад на кдеолошкополитичком, стручном, опште-културном, моралком, фнзичком и ванармиском сбразовању и васпитању, Сзвез студагата ЈугославиЈе настојаће да се у њсговкм редовима ссе више и потпуније изграћује лик новог човека преданог градитеља социјализма и сзе више подиже култ свес?lе и пожртвозне стпаралачке активностн нарсдне интелигенциЈе на добро радних маса каше домовине. У исто време, следећи интсрнационалистнчку политнку наше Партије, наш Савез ће раззијати пријатељску сарадњу са свим иностраним демократским студентским покретима н организацијама, непоколебљнво се борећи зз очузање мкра у светзд Студенти и студенткиње Југослзсије, верни и родољубиви синови и кћери своје земље, стоје у овим тегаким н •истормским годинама борбе за социјализам и мир, за прцјатељство међу кародима и омладииои Чктавог света, мврстн и ујодињемн са својим нзродима и спо Јом Партијом коЈу Ти херојски водиш ка светлиЈој будућности. Желимо, драги иаш друже Тито, да Ти и са овог места изразимо љубав, верност и срдачну аахвалност Јзтссловенске студентске омладине за светли пут коЈи си ЈоЈ отпорно н за бригу коЈу Јој непрекицно указујега у њеком развитКЈд Београд, 28 априла 1951 г. Делегати Оснивачке скушптинс Савеза студената Југославије