Студент

ПРИНЛАДНИЈА ОРГАКИЗДЦИЈА ЗА ОСIВАРИВАЊЕ ЦИЉЕВА СТУДБНАТА

Шастапак са прпе сгране) потсетио на то да су некада млгди студенти преписивали руком Маркса и тако га читалн, а данас га наши студенти имају ир.еведеког целог. Кад кажем; васпнтати, мисдим па свс око што сс одноги према друговима и према старијима. Сви се ми у томе слажемо да свакн студент добро наоружан знањсм буде такав активист да би могао носити частаи назив иародног студента. Трећи задатак, се односи на свсстраио васпитање студента како би Он био у празом смислу друтнтвене активности чове'к. Он мора да кроз студентску оргаиизацију стечсне такве кавике да не ради само под морањем и из страха лрема партиском ко метету какву ће му карактеристнку дати, већ да осећа потребу томе. Он треба да у срезу у комс буде по завршетку студија радио постане један активан политичтси радник. Друговн, ваши предратни друтови, чије ви славне традидије интересовали су се за културни живот. Они су зиали и да 1941 године када јс букнула Иародна револуција први ступе у њене редове. И ви 6исте требали да ту традицију наставите. Данашњи студенти не раде у довољној мери на томс да када изађу са факултета на својим раднпм местима буду покретачи разних друштвених делатности, кзко би тиме учинили да наше палакке буду много ггнтересантније и лепшс него што јесу. Ла резимирам оно што сам изнео: човек наоружан знањем. човек добро васшпан н човек друштвено ак"пшан, такав хреба да буде данатшм|

студснт и такзог студента треба. да ствзра наша студентска организација. Ви сте сада наш.ти погодну организациону форму у којој ћете изграђивати таквог студеита. Ви з«атс да се мн боримо за то да услови студирања буду што бољи. Наша др жава није то запоставила. Ми смо давалн и даваћсмо да наиги фзкултети буду што боље опрсмљс-ни како би студентн могли нормалгшје на уче. Ја вас уверавам да наша Влада неће жалити сретстава за то као што их није ни до сада жалила. Немојте замерити, ако сам у свом излагању био преоштар. Ја бих желео да наша зе.мља добије што више талената који би је учинили срсћнијом и богатијом.

(Наставак са друге странс) поде и које се предвиђају у даљем годиза»у наших високих школа свг више рачунају и на улогу самих сту дената и њихове орггиизације, јер ,»е природно да се студент не може третирати као прост објекат који за 4—5 година треоа овако или онако формирати. Пре.ма томг, сасвим је природпо да велики дио одговорно сти за васпитање младих интелекТЈ-алаца пада на студентску организацију. Псдршка коју ће Савез студената да пружи школским властима састоЈаће се у објашњаван,у студентима правог смисла захтева које поставља ШКОЛа н IКОНСТРЈЖТИВНОЈ нницијзтиви у сређивању развоја нашпх факултета. За протеклих кеколико годкна када су се наши факултети бсрили са многкм објектнвним 'тешкоћама, изграђеиа је Iсод знатног броја студсната лоша навмка учења за коју се одомаћио израз „скрипташење". Код студената су два главна разлога за сваиђо површно учење ради испита: 1. влоупотреба објективних тешко ћа (иедостатак систематске контроле наставника над студентом у току године) и 2. релатинно мала општа култура и кенавнккутост на студиозан рад средњошколаца који долазе на унивсрзнтвт. Из овога треба извући конкретне задатке Савеза у борби за виши ква литет студија што је његов стални задатак. Савез студсната ће, према томе, кроз различите облике рада развијати назике за марљиво студирање, љубав за будући позив сту дената итд. кроз рад студентских научних група, друштава, дискусија на дебатним клубовима итд.' и на тај пачин привикавати га на студиозио нзучавање наука и на неопходну истрајност у раду, на учење из љубази према струци, а не само радм полагања испита. У нашој штампи и на друге начине треба више иего до сада истицати примјере мар љивих студената, студената ерудита у својој науци. О талентованим студентима организација ће се поссбно брикути како би им се омогућио потпуно несметан рад и максимално стручно усавршавање још у току студија. Док се не ликвидира механичко „скрипташење" не може се говорити ни о идејно-правилном усвајању науке. Код нас је прилично раширена заблуда да и слаб ђак може да буде „теоретски уздигнут" како се то често пмше у карактеристикама и ДРУТДЈс. Треба ићи за тим да критичко усвајање посебних наука постаје главна форма изграђивања марксистичког погледа на свијет код студената. То се не може постићи ако се кроз наставу, међусобке дис кусије, семииаре, расправе у часописима, у дебатним клубовима итд. не изграђују навике студиозног учења које значи и критичку анализу пазних поставки, теорија и схватања у материји посебних наука. А за исправно теоретско схватање потреб но је добро познавати научна факта и различита њмхоза тумачења, учити их из домаће и стране литературе, од иастазника а нарочито самосталним вјежбањем итд. Опће је призкато да добар специјални студнј захтијева широку базу опће културе. Опћа култура је код нашег просјечног студента данас недовољна, а има и случајева кедопустивог сиромаштва опћег образовања. С друге стране садашња ревнзија наставних програма и планова иде за тим да се избјегне преуско специЈализирање и да се студент оспособи за читав низ послова коЈи ччке једну струку, а не само за један специјални посао. Због тога се број обавезннх предмета своди на неколико оскозних и заводи се низ факултативних и необавезних дисциплина. Утолико Је већа опасност за квалитет будућих стручњака ако се продужи по досадашњнм навикама однос према студирању. Поред свих мЈера које ће предузимати сама школа и студентска организација ће водити рачуна да различитим облицима рада надокнађуЈе код сту дената недостатак опћег образовања које се у довољноЈ мЈери још не стиче кроз средњу школу. Са идућом школском годином отпочеће се на нов начин изучавање каркснзма-лењинизма коЈи се уводи на свим факултетима као предмет „Основи друштвених наука". Студенти ће, ако желе, моћи да слушају оваЈ предмет када им Је најзгодКкје и неће полагати никакав испит. Према томе, судбина овог предмета зависи у првом реду од брнге орга-IМlзације. Органи Савеза треба да учествуЈу у састазљању програма ноји се морају, коликогод ј е то могуће. ускладити са стручним предметима сваког поЈединог факултета. Добро састављен програм и уредно

извођење наставе из овог предмета одиграће значајну улогу у подизању квалктета иаших студија карочито обзмром на усваЈање марксистичке ориЈентациЈе у природним, примјењеиим и друштвеним наукама. Због тога ће организациЈа третирати оваЈ предмет и као саставни дио кдеолошно-политичког васпитања студената што претставља други конкретан гадзтак оргакизацнјг у прнпремању студсцата за њихову будућу функцију у друштву. У погледу ндеолошко-васпитног рада тежићс се да он постане основица за ослобођење од доктрннарства. Због тога ће се изучавањеи револуционарне историје наше партмје допринети подизању патрнотске свести студената, имајући пред очима агреснју која прстн иашој земљи. Студенти ће се редовно обавештавати о актуелним политичким догађајпма. Савез ће наставити да подиже културни ниво своЈих чланова нмајући у виду једностраност рада у културно-уметничким друштвима, која се састоЈала у недостатку рада на естетском образовању свих студената, а не само оних који су чланови дилетантских група и друштава. Умјетничко изживљавање Је потреба човјека и задатак је организаииЈе да задовољавз и развија ту нотребу код своЈих чланоза кормстсћи Је за свестрано образовање, морално и идеолошко васпитањс студеката. Ту се подразумиЈсва и веће коришћење могућности коЈе пружа културио-умЈетнички живот вап универзитета. Савез студената Југославије коричгтиће све могућности за масовнм развој фпскултуре, уноссћи елсменте воЈие обуке. Решаваће и даље економска и здравстветтз питања студената, остварујућУи студентско упрапл,ам,с домовима и мензама. У трећем делу свога реферата друг Крешић говорио Је о организационим проблемима у вези са осннвањем савсза. Основна оргакизација савеза треба да буде удружење студената једног факултета или љему равне школе. Удружење је дакле организациона Јединица, основана на принципу главног задатка студената студирању Једне одређене струке. Доследно томе прннципу, . на разним факултетима, нарочито оннм разнородног карактера, могу се при свакој стручноЈ грЈЧШ оснивапт и секције. У оквиру удружења осниваЈу се (или даље развијају већ основане) стручне, културно-умстничке, научне, литерарне, дебатнс итд. групе или друштва. Студентн се учлањују у ове групе нскључиво по свом нахођењу. НаЈвиши орган Је Савез студената Југославије, који обједињава савезе појединих универзитета. Пентралнп одбор Савеза одговара за своЈ рзд Конгресу, којн је врховни орган Савеза и Централиог комитета Народне омладине Југославије. Члан Савеза може да буде сваки студент, ако активно ради у ЈедноЈ од основних организацнја Савеза. Чланство у Савезу престајс искључењем илк губитком статуса студента. Говорећи о овим основним оргаиизационнм принцмтшма, референт јс нагласио да јс данас немогуће дати коначни оргакизациони надрт Саг.еза, већ ће то битн само након извесног периода практичн-ог рада и искустава. На крају свога реферата друг Крешић Је режао: На крају, неколико напомена оне посредиим задацима на оснивању ноче организације. Оснивање Савеза треба схватити као дужи процес постепеног израстања нових организационих облика све од ове оснивачке скупштине до првог конгреса Савеза. Без разви Јене нове организационе структуре нипошто не треба укидати досадашњу. О новнм конкретним облицима активности треба на првом мјесту да одлучују активи Народне омладнне и факултетске организациЈе. Због тојга, упоредо са дискусијом о новој организациЈи, коЈа је већ отг.очела, треба на основу одлука актива и факултетских организациЈа, оснивати нове стручне, дебатне, културио-умјетничке и лр>те групе, друштва и клубове и учвршћивати постојеће. На изборним скупштинама и конференциЈама почетком идуће школске године треба основати оргаиизациЈе Савеза на свим универзитетима и великим школама. До тога времена Централни одбор заказаће први конгрес Савеза, утврдити броЈ делегата и дати на дискусију нацрт Статута Савсза студената ЈугославиЈе. Први конгрес Савеза могао би се одржати крајем зимског семестра идуће школске године у децембру. У раду на оснивању нове организациЈе треба се супротставити двЈема негативннм тенденцијама које се ту и тамо јављају у дискусиј«. То је.

прво, бојазан од разоодњавања и слабљења чврстине организацијс и отпор према ковим формама и, друго, апархистичко схватање дсмократизма прсмд коме ће бити могућио само форматно чланство без икакве озбиљније активности и сбазеза. Бојазан од нског расплињавања обич!:о сс јавља у руководствима и засповпма је на извјесним бирократским кавнкама н заблуди да је мврсто политичко др>!:а:чс људи исто што и често одржаваиЈС обавезних састанака без обзира на њихов квалитет. Друго схватање је само наличје првог и уколнко нс долази од политички зарсталнјих и мало активних чламопа, посљедица јс осјећања непотребнсг слпбим састаицмма !! смтим.м техничким задужењима чланоса а за такво осјећаље до сада се давало извјесног повпда. Попд оргашЈзацкона структура и начин рзда трсба да ослободе студентс од овог осјсћања ,да их јаче актизпзирају нл оиомс што их као појединцс највмше интсресује, а истоврсмено траже демократскије н вештијс руковођењо сз знатно смањсним могућкостмлм неког диригозања. Сталпо продубљиввње унутрашњег демокрг.т!»зма организације, у чему сс осиивање&! Сазсза студсната код нас чиии зкатан иамредах, Једино је испраЕан пут за јачање активностн н чланова појединачно и организације у цјелини. Предлажсм Скупштини да, на оспо вј>’ разматрам>а овога реферата, допесг одлуку о оснивању Савеза студената Југослгвије.

Делегати Ссиива«г:с скупшткне пред зградом Пруродкз-катематкчког факултгта

Поздравни говор Милијана Неоричића

Данашња скупштина означава нов период у животу студената

Другови и другарице, ГавЈго пре дпаг.аест година у оеој псгој фмзичкој сал!! одржа!sа је академија посвећсна улози омладине у одбранм земље. Неки од учссннка те академије налазе се даиас на овој нашој скупштини. Миого од њих који су тада учествовалм иа академији у/лсу међу нама. Они су пали смрћу хероЈа, дали своје животе за нопу Југославију. Ја вас ггознвам да једнпм минутом ћутања одамо пошту студентнма којм су дали својс животе за социЈалистичку Југосласију. (Спи прпсутии устају и минутом ћутан.а одају пошту палим студентима). Слава им! Отварајући осннвачку скупштину Савсза студената ЈугославиЈс у ине Цектралног комитота Иг.родне оглладиие Југославије, желкм ла поззрдвнм госте коЈи прнсуствују оснивач-sсоЈ скупштини, међу њпма друга Вељка Влахозића, члапа Цеитралног комитета наше Партнје (гплзуз), претседнмка Сгвета за проспету, ;sауку и културу доуга Родољуба Чолаковиђа (аплауз), цењене госте професоре са Уииеерзитета, дпуга др ИлиЈу Ђуричића .ректора Београдског униперзктета, (аплауз), инжењера Пранислапа КоЈића, прорезаора Тсхничкс велихе школе (аплауз) др РадизоЈа Увалића, прсректора Ункзерзитета (аплауз), Богића Кне>s;е-пића, професора Техничкс велчке п>коле (аплауз), Ђурђа Бошковнћа, професора Техничке велике школе (аплауз). Посебно, другози, у имс свих долегата и;сл;:м да поздргзнм па овој оснкгачкој скупштини учеснике и руководиоце предратког студситсјсог покрета, мсђу њима гснерал-пукозника друга Пека Дапчепића (аплауз), генерал-лајтl;апта друга Саву Бурића (аплауз), генералмаЈсра Милинка Ђуровића (аплауз), генерал-маЈора Ђуру Лончарсвпћа (аплауз), другарицу Брану Перовић и другарицу Загу Јовановић (аплауз). Другови и другарицс, у историји напредног студентсксг покрета било Је низ зкачајних догађаја, а ти доглђаји су увек означавалн мобилизацкју напредннх студеиата за решава.ће своЈмх задатака. Данашња скупштина Сазеза студеиата Југославије претстазља такав Један догађај. Она означавл почетак Јсдног иовог периода у животу паших студената, периода у коме ћс студенти Југославије Још више мобилнсати своЈе снаге у извршавању својих дужности према земљи и народу, периода у коме ће сс још вишс развкти сва ствараллчка инs!цијатива студентских маса. Ради тога наша дананнва скупштина има да реши низ крупних задатака. Она пре свега треба да покаже да су студенти кове ЈугославиЈе остали

верни традицијама напредног студентсгсг покрета, да су данас исто онако као што су студенти 1939 и 19-10 године решени да, ако то затреба, брсис своју земљу од онога ко покуша да нас нападне. И зато нека ова наша скупштина, која се одржаза у псториској физичкој сали, где су одржаии многи митинзи и манифестацпје студс:{ата за одбрану зсмље, покаже и данас решеност студената Југославнје да учине све за одбрану н?ше зсмљг, нека наша скупштина манкфестује приврженост студената Југославијс нашој П?рт!:»и, њеном Централном комитету и другу Титу. (Аплауз). Нска из о"е попово сазна свет о слоЛодс.ој укнверзитетској омладнш« Ју сг-:—’.'з, о и>?Ж!м идеат:!ма, о п г”хтевикг, о њеиим жел.ама* кз с сс п ?:гас остчарују у социјалистичг.ој ЈугсслазиЗи. Осј:и тс.а скупштина показује и покассђз да су у даиашњој Југославијн сстпг-рсми ндеали ггкерацнЈа студспа;.?, да јг остварено једнистзо студентсккх гтлса које ће на скупштини добити и свој маикфбстацнони облкк на тај качтги што пписуствују студеитн са сзих каших ункверзитета. То једчнство студеитских редсва стваоало се кроз дуги н!!з гсднна. Оно се прг рста стварало у борби проткв рг:кпг:а тадашње Југослазије ц у одбр‘ , н:! ктшо нгциоиалне независпости. У току рата то једннство студспата и остале омладпне стварало се у оружааој борби протиз окупатора, Даипс то »единство сс ствара на оснсви СорЗе за изградњу социјалпзма у нашој аемљи. Јединстзо којс се макифестује ка овој скупштини претставља впши степен једкнствз, јер се о::о остварује у слободној земЉи где студ-кти имају свс могућности даљсг рззвијања својих стваралзмких снага. Н нгка ради тога други задатак кавге скупштине буде да и даље јачатп) јединство студентских маса и актнзкост студената у изградњн соцнјалмзма код иас. Нска се покаже решеност кашнх студената да савеско кзпршс ссе своје обавезе према земљи и пароду. И на крп'у, трећч задатак иаше скупштгЈке састојао би се у томе ла нз осиову искустдза које смо до сада пмали у сзоме раду, позитивнпх и негативннх, продискутујемо о томе како да ка нашим унивсрзитетима и на нашим школама најбоље организујсмо друштвени живот студената, како да развијсмо сву ону стзаралачку ичицијативу студентских маса. Стзарање Савеза студената Југославије претстпвљаће заправо тзкчу организацију у којој ће студенти још више мобилисати своје скаге у рсшавању својих проблема, још више ћс се развити стваралачка иницијатнЕа студентских маса. Зато, другозч, ја предлажем да почнемо са радом наше скупштине. Пре тога предложио бих да изаберемо у почасно претседииштво нашс оснивачке скупштине Централпи комитет нашс Партије и друга Тнта. (Дуготрајан аплауз и скандирање: „Тито —ЦК 44 „Тито —Партија").

Студенти за студенте

Пред први мај студенти Економског факултета самопницпјативно су организовалн сакупљање помоћи за студенте. свог факултета, који се налазе на лечењу у санаторијуму. Сабрано је око 6000 динара. Потпорно удружење Ушшерзцтета са саоје стране је придодало 5000 динара. Болесницима су послатн пакети углавном са посластицама и цигарстама, јер је храна у саиаторијумпма изврсна да би требало слати неко појачањс. Ови пакети су леп прпмер пажње према друговима који су на лечењу.

Лепи дани извукли су студенте у природу

Прпближује се јулга. Хиљаде студената Београдског универзитета и великих школа ће полагати испите. Зато се већ сада ■интензнвно ради. Паркови су омиљена места студената за учење. Ради се озбиљно, јер су кспити блшу.