Студент
Девети мај
ОПОМЕНА АГРЕСОРИМА
Деветог маја пре шест година истакнута је над Рајхстагом у Берлину застава победе. „Звер је дотучена У својој јазбини'*. Поново су одахнули поробљени народи. Збачен је тешки четворогодишњи терет масовних убијан>а, мучеша и најбруталнијег разарања свега, што је човечји ум кроз векове стварао. Агресор је издисао у рушевинама Берлина, одакле је некаДа ковао своје варварске планове уништења читавих народа. Милиони људи су се били дигли против завојевача, милиони су погинули не дочекавши резултате своје борбе. Частан идеал борца за слободу и иезависност напајао је свакога родољуба. Шта је могло покренути наше народе у у тако монолитно јединство кроз народно-ослободнлачку борбу, до жеља за слободом и независношћу. Милион и се дам стотина хиљада живота коштао је нас овај задатак. Тешка материјална разарања оставила су дубоке бразде на телу наше земље. Краљево, Крагујевац, Сутјеска, Дахау, Јасеновац, све је то прошлост, али блиска прошлост .од које се још прне мараме иа главама Наших мајки. Може ли се то заборавити? Девети мај 1945 године био је за нас дан велике победе и великих задатака, у новој држави. Поново јединствени као и у борби, нашли смо се у обнови земље. Створнли смо из пепела оно о чему су наши људи до тада само маштали. Хиљаде нових централа, фабрика, станова, школа. Стотине хиљада омладинаца на радним акцијама граде нове пруге. Препорођени су и људи и Земља. Мало је времена прошло да бисмо урадили све оно што намеравамо. Сваки дац нам доноси нове победе. Поново се на видику појављују ратни хушкачи, које још није опаметило згариште разорене Европе. Да ли су заборавиди минуле сграхоте. или их онда нису осетили? Нека им ова свстла голишњица, ако је заборавнлн. буде опомена да милиони људи у свету желе мир изнад свега, а Да ће сваки агресор нроћи као што су прошли н рстали агресори кроз историју човечанства до данас, Наши народи желе да у миру заврше своје вели-ко дело изградње социјализма, али ће умети да цене и чувају тековнне своје борбе. Поносно и смело поручујемо свима који се заносе новим ратом, којв нам прете ноЛим пустошењима, да ћемо до последњег човека бранити своју слободу и везависност. Девети мај ће нам бити потстрек за даљу још упорнију борбу за мир, протнв снле н мрака.
ИНТЕРВЈУ НАШЕГ САРАДНИКА СА ВАЛТЕРОМ СИКСТОМ
Недавно Јв У Београду боранио пренс.тавнитс Иентралншг санеоа студента Аустрије, Валтер Онмст. Том приликом лтосетио га је наш сарадник н Д<>sло следећи интер. вју: Питање: На којим принципнма је заснован Савез студената Аустрије и његова организациона структура? Одговор; Аустриска студентска ор ганизација је као руководство бирана од студената. Срустоји се од три партије: Народне странке, Социјалистичке партије, и Комунистичке партије. Све три партије дају своје мандате. Избори су на Универзитету сваке друге године и студенти бирају ону партију која нм нзгледа најбоља. Од манданата бнра се претседник Савеза на сваком факултету. Не бира се по партиској припадности већ по стручној спрсми. Претседник Комитета једне велике школе је члан Централног одбора. Један од претседника одбора једне високе школе бира се за претседника Централног одбора. Сваки фдкултет има свог руководиоца факултета који је подређен претседнику Комитета високе школе. Сваки универзитетски комитет има одељења: на пр. инострано, социјално, културно, спортско итд. Одељења комитета високе школе су подређена централннм одељењима али су иначе самостална у делокруту своје школе. Питање: Ко може бити члан Савеза студената? Одговор: Сваки аустриски студент је аутоматски члан Савеза студената АустриЈе. Чланство у Савезу Је обавезно. Пнтање; којим се проблемима баваш Савез? Одговор: Савез студената АустрнЈе бави се свим проблемима студената. Рад се састоЈи у организовању спортског живота, у организацији и
давању културних приредаба, у стварању слецијалних курсева за запослење и томе слично. Питање: Какав је однос универзитетских власти и Савсза? Одговор; Савез студената Аустрије није подређен универзитетским властима него директно Министарству. Ипак у већини случаЈева постоји тесна сарадња са универзитетским властима. Питање: Да ли Савез материјално помаже сиромашне студснте и како? Одговор; Да би се помогло сиромашним фгудентима Савез студената даЈе сТипеидије делом из сопствених средстава, делом из градског буџета или на основу приватних завештања. Понекад се не искоришћуЈе укупан броЈ предвиђених стипендија. Данас у АустриЈи може сваки човек да студира. Питање; Који су најозбиљнији проблеми у раду Савеза? Одговор: Савез студеката АустриЈе решава све проблеме који се Јавл»аЈу у животу студената. Главни проблемн су социЈални проблеми, у првом реду збрињавање сиромашних студената. Специјалне студентске комисије утврђују слабо материјално стање студената и према тежим случајевима додељује се студентима помоћ било у новцу, оделу или слнч-
ним стварима. При том велику улогу играју очева плата, број деце у породици и томе слично. Савез не потпомаже држава. Новац за стипендиЈе добија се од прилога студентској организацији, а нешто од стране Министарства или Градске општине или из приватних фондова, Сваки студент који Је члан Савеза студената Аустрије аутоматски Је осигуран у случају болести. Питање; Одржава ли ваш Савез везе са осталим студентским организацијама света? Одговор: Савез студената АустриЈе стоји у тесноЈ вези са свима западноевропским земљама и сарађуЈе са њима. Нас АустриЈанце нарочито интересуЈе упознавање других земаља. Питање: Можете ли нам нешто рећи о учешћу Савеза у јавном и политичком животу земље? Одговор: Студенти у Аустоиш претстављају врло моћан фактор у јавном животу земље. Савез студената АустриЈе у стању Је да припрема резолуције и да их спроводи у парламенту и на другим местима државног апарата. Дужност Савеза као слободне организациЈе коЈа претставља студенте Аустрије Је у томе да спречи свако мешање са стране у живот студената.
ПРВЕ УСМЕНЕ НОВИНЕ НА ТВШ
Од дописника са факултета Одржане су прве усмене новине студената ТВШ, које је организовао Комитет Народне омладине. Пред слушаоце је прво иступио Никола Керн, уредннк ”Полнтике“, који се са пар речи осврнуо на моменталну спољно-политичку ситуацију. У отсуству проректора ТВШ Десића, прочитан је његов приказ о саветовању Савета за науку и културу. На занимљнв и сликовит начин Микица Арсенијевић, савезни капитен ФСЈ, упознао је присутне са критеријумом, којим се руководн Одбор за унапређење футбала при .саставу државне рспрезснтацнје. По сле говора Паје Дракулића, секретара Аеро клуба о новостима у раду клуба и о успеснма наших младих конструктора, приказана су четири филма о проналасцима технике на пољу ваздухопловства Прве усмене новине су и поред неколико изненадних промена у про граму успеле и привукле пажњу свих присутних студената. То се нарочито видело по броју постављених питања упућених Керну и Арсенијевићу. Штета што је одзив сту дената за овако занимљиву приред•бу био доста мали. (Ј. Т.)
Писмо редакције
СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА
Колеге и колегинице Ви сте ‘већ чули и читали да јв у последњих неколико месеци цена новинској хартији на међународном тржишту скочила за неколико пута. С обзиром на то да наша домаћа ин дустрија хартије још увек не може задовољити потребе наше штампе и да смо још увек оријентисани на увоз, логично је*да се такав скок цена хартије морао* осетити и код њених потрошача у нашој земљи редакција. Тако су у последњих неколико дана, морале подићи цену својим листовима готово све наше редакције. Рачунајући с тим да наши читаоци имају релативно најмање прихода у односу на све остале грађане, колек тив ове редакције се већ неколико месеци налази пред проблемом како да, и у новој ситуацији, задржи Цену листа на истој висини. Кажемо "неколико месеци“, јер се овај проб лем поставио пред нашу редакцију од онога дана од кад је због несташице хартије била присиљена да смањи свој тираж са 15.000, на 6.000 примсрака, што значи да је уз исте издатке (трошкови произзодње остали су исти), од продаје листа добила, не 45.000 динара (15.000 приме рака по три динара), већ 18.000 динара (6,000 примерака по три динара). Извесно време, тј. док су траја ле прошлогодишње резерве у новцу, нама-је успевало да и у иовим условима задожимо цену листа на истој висини. Пре три четири броја, кад смо се нашли у ситуацији да немамо средстава за подмирење рачуна у штампарији, ми смо цену листа морали повисити на четири динара. Међутим, све то је мало. Па чак и уз нову цену, од пет динара по примерку, коју смо увели од првоиајског броја. Али, да не би и даље причалк „напразно“, показаћемо како то конкретно изгледа на примеру бпоја 15, тј. прошлог броја. За тај број ллатили смо само хартнју 21.000 динара, клиширање слика око 4.500 линара, а слагање. прелом, фаобу и штампање око 12.000 динара. Укупно, значи, око 37.500 динара издатака. За тај исти број (којега смо продавали по пет динара, а били присиљени штампати у свега 6.000 примерака) добили смо свега 30.000 динара. Дакле не рачунајући проценат провизије за растурање оног дела тиража кож се продаје преко ’Традског предузећа за растурање штампе“, шшу двојиди сталних ва-
мештеника редакције, обавезан хоно рар двојици корсктора, па ни награде осталим члановима редакције нашли смо се на губитку од 7.500 динара. У оваквој или сличној ситуацији налазићемо се и убудуће. Циљ овог писма Је, пре свега да оправда одлуку редакције да подигне цену листа на пет динара. Мислимо да смо, само горњим примером, то и успели. Постоји, међутим, и један други разлог због којег смо се одлучили на писање писма. Наиме, ситуација у којој се налазимо погоршана је још више тиме што ревизори са факултета (готово сви) врло нередовно па чак иса закашњењем од неколико месеци уплаћују новац који су добили продајом листа. Да тај проблем није безначајан показаћемо, и опет, конкретним примером, једним увидом у књигу дужника наше редакције. Ревизори Медицинског факултета на пример дугују редакцији 94.293 динара, ревизори Ветеринарског факултета 15.334 динара, Филозофског 22.980, Рударског 4.530, Правног 4.359, Економсног 3.930 динара итд. итд. Да би до краја ове школске године могли редовно излазити, потребио је да нам сви ревизори одм а х уплате све дугове. Уколико они то не ураде за најдаље осам дана, ми нећемо бити у могућности да намиримо наше дугове штампарији ”Политике“, те ћемо морати, већ од следећег броја престати са излажењем. Пошто не желимо да санкцијама решавамо овај, за нас виталан проблем, остаје нам једино да још једном апелујемо на све чланове омладинске и партиске органилације и на свест сваког појединог студента, да тај дуг ликвидирају што пре. Једино на тај начин ћете, у колико вам је стало до тога, омогуђити редакцији да издаје лист, бзр до краја ове школске године. Узгред ћемо поменути (ма да ће то можда звучити мало нескром но) да се због истог разлога, т. ј. да би лист могао редовно да излази, колектив редакције одрекао до краја године и својих награда. Толико, колеге и колегинице, хтедосмо овом приликом да вам кажемо. На вама је да одговорите, да ли можете плаћати лист 5 динара, да ли желите да вам лист и даље излази, и да нам, (ако желите да излази бар до краја ове школске године), чим пре уплатите дугове. КОЛЕКТПВ РЕДАКЦИЈЕ *НАРОДНИ СТУДЕНТ“
НАЛИЧЈЕ СТУДЕНТСКЕ МЕНЗЕ
У „Вореи 4 * од 29 априла о. р. у тхубрици „Кроз Београд« објављвна јв репортажа о Опшгој стЈ 7 денФСкој меиви. По том нашаоу изгледало 6и д» јо Општа студеитска мснза један од наЈбољид студонтсасих ресторана, а то нлје тачно. Послали смо нашсг сарадника У Оггшту студентску мензу да напишо о правом стању ствари. У нашој земљи води се свакодневна брига о студентима. О томе најбоље говоре: велик број стипендија, здравствена заштита студената, летовања, домови и мензе. Студентскп павиљони у Новом Београду су толико прекрасни да се појам *студентског стана“ из основа изменшх Просторије у тим павиљонима пре личе на станове у неком репрезентативном хотелу него на студентски дом. Сличних примера може се још навести. Ове школске године, иако нам је земља била погођена сушом и информбировском блокадом, студеитским ресторанима је обезбеђено нормално пословаље. Студент у мензн за 1000 динара има ручак и вечеру, а за 200 динара више и доручак. У већини ч:тудентских мензи храна је добра или бар просечна у односу на радничко-службеничке ресторане у Београду. То исто може се рећи и за чистоћу, културну услугу итд. Но кад се говори о Опикгој студентокој мензи мора се казати да никако не спада у ред ове већине. Чак, рекли би, она де налази на дну. Слабости у раду мензе могу <* поделити на оне објективног и субјективног карактера. У објектквне тешкоће најпре спада преоптерећеност мензе. У н»ој се храни готово 1700 претплатника више него што је предвиђено. На толикп број абонената упослено је свега 124 радна лица, од којих је на послу просечно око стотине. Затим, управа мензе наплази на извесно нвразумевање њених потреба код надлежних органа Извршног одбора Београда итд. Поред тих објективних тешкоћа има низ слабости које првенствено зависе од рада управе као целине (не само управннка), студената и персонала. Храна у Општој студентској мензи је испод просека у поређењу € лругим студентским ресторанима. Супе од фебруара нема нити има наде да ће је бнти, За ручак или вечеру је једно јело. Често се догађа да је и то једно јело неукусно справљено и без меса. Порције јела нису подјсднаке. У почетку обеда сипа се мање, а пред крај више. У два тањира усутог јела иађе се разлике два до три сантиметра. У мснзи нема чаша и бокала, Студенти немају где да шс. ју воде. Они обично стављају уста на пипу или пију из руку и то нд чесмама по клозетима. У почетку године развучено је око 2000 Белик део однели су абоненти. Хигијена у Општој студентсксгЈ мензи је слаба. Тањири, кашике и виљушке су редовно само спрани у хладној води. У првој сали шанак за издавање јела је замазан. Просутор јсла има и са спољне стране. Радница која издаје јело у прљавом је мантилу. У другој и трећој сали чистоћа такође инје на бисини. Мало више пажње персонала и осноснн хигијенски прописи биће задовољени. У Општој студентској мензи постоји мања група студената, њих педесетак, која прави неред на сваком кораку. Оштећују инвентар, непотребно се задржавају у мензи и сметају у библиотеци. Понеки тргују е боновима и баве се сличним још много незгоднијим стварима. Интересадаио је да на деловањ* те грунице недисцитснгаоваиих стји дената није досада реаговао нн колектив меизе, ни Саветададаи одбор, ни стЈ'дешчжа организапцгја. Ових даиа је формирана комисија која ће испитатм сгање у мензи. У следећем броју 'Народног сгуденгга" дси нећемо чланак о групи студената која прави неред у Ошптој стударгн ■ско>] жш и.
НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА