Студент

КРОЗ ХРВАТСКУ И СЛОВЕНИЈУ

Забелешке са пута

Гтуденти Технолошког факултета IV Тодипе боравилм су десет дана на иаучној екокурзији, где су обишлн највеће фабрике у Хрнагокој и Оловенпји. Пут до Загреба протекао Је при лично брзо. Препричавали су се утисци са тек протеклог маневра, лграо шах и обилно користило све што служи за „убијање времена". Спавање је код појединаца било обавезно. Тако је протекло више од 12 ча-сова до Загреба. Уморни од пу* та и клацкања путничког воза осећали смо се пријатно у мекпм хотелским креветнма ~Еспланаде“.

Државни првак инжињер

Ви сте Марија Црнадак... Познали су је. Испред улаза у »ворницу фотографског материјала, „Фото-хемика", стојала је плавокоса девојка у радничкој блузн. Многима је била позната, негде су је вндели. Било је то на тереннма Ташмајдана. Марија Црнадак, суверена првакнња државе у тенису завршила је студије, постала инжињер хемије. Она нас проводи кроз фабрику објашњавајући ток рада н сам лроцес производње фото-папира. Огромне ролне цртаће хартиј'« хамера, чекају да буду стављене на машину. На „барнтном строју" ролна се одвија преко ваљака к{>оз сме су иситњеног барнта, помешаног са водом. Ствара се барнтни слој. На њега ће се касније у тамним коморама иод црвеном светлости ставити хемикалија, бромо и хлоро-нитрат, За један • минут двадесет два метра баритне хартије прође кроз машину. Одаја је темперирана, папир са суши и добнја сјај. У тамним узаним ходницима, осећа се карактеристичан мирис фнлма, фото лабораторије. Светлост дана не допире до ових одаја. Посетиоцима смета црвено светло радници су већ навикли. Желатин служи као лепак, како би најважнијн чиниоц фото папира, сребро бромид, прионуо на хартију.

Оно што Београд нема

У загребачкој „ГрадскоЈ плинари" све је црно, од угља и угљене прашнне, па до црне кошуље главног инжињера. У огромним пећима сагорева угаљ под притиском, а добијени ПЛН.Н користе Загрепчани, за ку вање, грејање итд. Када се заврши изгарање угља, плин је истисиут а из пећн се вади новн производ кокс. Гас или како га још зову плин, даље се пречишћава док се коначно не спроведе у велике резервоаре ода кле се користи за потрошњу града. Ннје лако радити у плинари, у томе се слажу и радници и сам инжиљер, а у то смо се брзо и ми уверилн. Стојали смо на врху пећи, док нам је инжиљер објашњавао процес рада. Ситна угљена прашина лебди у ваздуху, дражи ноздрве. Беле кошуље убрзо су добиле црне пеге. ЈПостало нам је јасно зашто је кошуља ннжињера тамна „семестралка“, како је приметио неко из групе. Нисмо дуго стојали на пећима, када се јавнше посетиоци са гуменим ципелама. Јака топлота загрејала је гумени ђон,'палила ногу. Брзо су слетеди доле, тражећи најближу чесму или бунар. А када је пећ отворена и у њу спуштена нова количина угља засуо нас је облак прашине. Лећо је бити хемнчар —> инжињер, али инжињери су потребни и ш овим местима. Неко мора доћи у плинару, одговорио је наш водић погађајући наше мисли.

У Вараждину

„Вартекс" највећа је фабрика штофова у Вараждину и Хрватској, а друга по велнчини у ЈугославИЈИ (највећа је штофара у Параћину). # Сви смо жалнли за „Еспланадом , јер путовање ноћу изискивало је спавање по вагонима. Кроз чисте и светле просторије где машине праве заглушујућу буку и гдв се пара и задах испране вуне меша са тбплотом неопходном за рад •лроводн нас један од инжењера фабрике. Нај‘важниЈ*е у целом процесу је класифицирање вуне, зато овај посао раде стручњаци. Од њнх зависи .хаквог ће квалитета бнти штоф. Пра* тпмо ток процеса, од прања вуне, испирања, бојења у центрифугалнпм машинама, па до појаве штофа, Осушена и офарбана ву г на долази у машину до зубчастих ваљака. Ту се кида и претвара у паучину настај'с прва трака. У огромној одаји заглушуЈућа бу ка, један друтог не чујемо. А машина безброј. Ту се добијене траке —* »лакна намотавају на калемове. У шк до овв| ткачшца. За евашм ра-

збојем по једна радшгца. Поједине раде и на два. Мушкараца је врло мало. На великој табли имена ударника. Има их 65. Најбољи од свих је Јосип Керетић, 15-струки ударник, први радник ”Вартекса“. Сви са поносом говоре о њему. Нажалост он није овде. Ради у ноћној смени. У оделењу хонфекцнје је најживље. Осећа се живост, полет. Омладинци сврсгани у бригаде бацају мало зачуђен поглед на посетноце. За тренутак рад им је поремећен. Зову поједине студенте, показују им свој рад, своје машине, за аутоматско пришивање дугмади, сечење и кројење од једном по педесет пари одела, парне пегле итд. Сутра ће оии причагги како су их посетили студенти из Београда, а ми ћемо говорити о њаховом раду, вешгинн и брзнни.

Са древних зидина

Пут нас је довео до Цеља. у Словенији, у постсјбину старих цељских грофова. Старе зидине и развалине причају о повесги грофа Урлиха и његових наследника. Внсоко на брду оне доминирају над градом. Векови су прохујали а древие зидине још пркосе непогоди и времену. Сада је у Цељу други живот. Стојећи поред зидина старе тврђаве поглед се зауставља на велпким фабричким димњацима из којих куља густ црн дпм. Цеље је постало иидустриско место ♦ Цељока цинкарна прва је на списку вође пута инж. Кончара. Цинкове руде се прерађују, прже у великим електричним пећима. Очимасмета бљештаво плава светлост настала стварањем ”волтиног лука“. Из пећи кроз специјалне левке конверторе, изгарају штетни гасови. Безброј је ових левака са малим отворима из којих провирују пламичци разних боја. Не иде нам се даље јер је призор заиста несвакидашњи. Поређаин у једном реду пламте изгорели гасови. То је у ствари филтрирање цннка. Добијени сирови цинк поново се топи, све док се сви штетни гасови не отстране и апсолутно чист елементарни циик, бео као сребро не потече танки.м одлевцима.

Гигант прве Петолетке —. “Литострој“

Још две ноћи провели смо у вагонкма. Кревет иам је изгледао као нешто недостижно. Вагони су нам постали кућа. Сваке ноћи по неко из купса је морао да спава у мрежи за пртљаг. Осећао се као птица и добкјао је почасни назив "канаринац ЈБубљана, стари познаник са Студентских игара, није се много променила. Мало нас је изнеиадила појава снега на планннама, иако је у самом граду било тешко поднети капут на леђнма. За нас чудно, за Словенце нормално. Ипак ноћи су прилично хладне.

Пред каттијом смо "Лнтостроја“, највеће фабрике у Југославији. За н>у се с правом може рећи да производи све, од игле до локомотиве. Била је недеља, једини дал када се примају посете. На домену фабрике петнаестак огромних зграда, хала где се стварају разноразни делови турбине, оклопи за дииамо-машине, бродске елисе, котлови итд. итд. Права је умегност направити у песку калуп за велику турбину, где ће се усути течно гвожђе. Прнликом рада потребна је највећа прецизност. Грубо изливени део се даље обрађује, обрсзује, глача, постиже се жељени облнк. Са дивљењем посматрамо разноразне машине огромних размера за израду свих ових делова. Читаву скалу разних дјтмзди објашњава нам техничар који нас води кроз "Титове заводе“. Потребно је знати шта се хоће, и притисак на одговарајуће дугме нспуњава жељу. Недеља је. Све је тпхо и мирно у халама, машине се одмарају. Прилпком излаза, још ошамућени џиновским халама, машинама и свим оним што смо видели у "Литостроју“ наилазимо на зиду једне од зграда уклесану плочу са натписом: ”Даиас смо преузели фабрику на упрзвљање. 2ДХ-1950 г. Радкицн Литостроја". * Путовали смо даље; Блед, Посто на, Ријека, Опатија. Дошли смо до крајње тачке пута. После хладне, снежне Словеније огрејали смо се тход топлим сунцем Јадрана. Обишли смо и последње две фабрике; фабрику хартнје на Сушаку и рафинерију нафте на Ријеци. У Опатији смо најзад легли у прави правцати кревет. Умивени и испавани, бнли смо спрем ии да кренемо натраг, пут Београда. 3. Д.

СТРУЧНА УДРУЖЕЊА

Њихов значај у друштвенрм животу студената

У жељи да упозна наше студенте о посгојању разннх организациЈа и клубова на Уннвероитету пре рата. учешћу и раду студената у нш>гп, редакциЈа Народног студента" доносиКе повремепо, почев од овога броја, чланке коЈн говорв о вшховом осниаашу и постој ању. Сваки студент зна шта претставља једно стручно удружење за време његова студирања. О томе се много говорило и писало, а сем тога многи корисни рсзултати, које су студентн постигли преко својих стручннх удружења, указују на чињеницу да су та удружења једна пријатна стварност у животу студената, Факт да су стручна удружења окупила око себе све студентско говори о огромном интересовању студената за њих. Чињеннца да на студијама проведу пет или шест година изискује потребу студената да се удруже, упознају н као организована целина раде на узајамној самопомоћи, на олакшању својих студија. Тешко економско стање друштвених редова из којих долази велика маса студената природно да се одражава на Универзитету. И кад је студент ступио на Универзитет, за њега настуша мучна борба за најелементарније потребе на Универзитету и ван њега. Те бриге на самим студијама, које су заједннчке мање више, свима студентима и које их заједнички погађају, нагоне студенте да их удруженим снагама отклоне. Кроз дугу и тешку борбу за свакидање потребе студентске омладине остварнло се студентско Ј’единство и пришло се озбиљном н шнроком решавању студентских проблема. Кичму и главни фактор у том јединству претстављају стручна удружења. Без њих се не могла замислитн широка сарадња студена-

та са професорима која је од огром« ног значаја како за стручно тако исто и за културно и економоко лодизање студената. Сарадња заснована на јакој вољи студената да раде, уче, да понесу што више знања са Универзитета, да створе здрав омладпискн живот и разумевање на које се каишло код г. г. професора за све те проблеме омогућило је једну бли. жу и јачу везу на корист студената, науке и универзитетске аутономије. Учешће професора у студентском стручном и културном раду, њихова реч, њихов савет и морална потпора говоре о њиховом интересовању за широки културни развитак студеиата. с Стручна удружења на поједипим факултетима су постепено са потпором прпфесора решила далекосежла питања од којих је зависио нормалан рад и слободан приступ студенлта иа Уннверзитет. Вслики део студентске заједничке активности и самоиницијативе развија се кроз стручна удружења. Самостална предавања, дебатни клубови, организовање великих научних екскурзија п излета, толико потребних студентима, многобројне књиге и табаци које студенти издају, све су то драгоцени плодови студентског друштвеног рада, студентских стручних удружења. Размену наших студената са студентнма нз ииоаранства врше и органиг.ују такоћс стручна удружења. На размени нарочнто раде медицинари, тсхничлри и агрономи, и било 6и пожсљно да то предузму и нл осталим факултетима. Није потребно подвлачити значај размена преко којих студенти упознају научне прилике на страии, али је значајно да и смрсмашни студенти, захваљујући својим сгручним удружењима, могу да пробавс месец или два у иностраисгву. Има још много других услуга које стручна удружења пружају својим члановима. бна дају новчанс позајмние, а по неко удружење ће овога лета да?н помоћ своЈнм најсиромашниЈим студентима члановима и омогућити им практичан рад и 6оравак на мору или у планинама. Значај стручиих удружежа није само у матери Јалној користи коЈу она пружаЈу студентима. Исто тако је важак дух који прима студент радећи у своме удружењу. То је осећање самопоуздања, љубави прома заједници, вере у човека и вере у науку. На таЈ начин друштвени рад на Уннверзитету оспособљава и васпитава студента за живот уопште. Рад у стручном удружењу даЈе студенту широку друштвену културу. Рад га потстиче да мнсли, да добро говори, да критикује. Те су особине потребне данас сваком човеку а интелектуалцу су нарочнто потребне. Ето зато су стручна удружења окупила и заинтересовала све студенте. На тај начин су она корисна свим студентнма. Зато она чнне један велики део студиЈа и дубоко заднру % друштвени живот студената. Бл.

Ново опоравилиште

Пре десетак дана је отворено ново студентско опоравилиште на Авали, које може да лрими око 70 студената. Кроз једномесечни боравак на чистом ваздуху, уз добру храну и минималну цену они добијају енерЈ-ију за нове напоре у њиховом студирању. На слици; Новосаграђен и део опоравилишта.

РЕЗОЛУЦИЈА

О КАРАКТЕРУ И ОРГАНИЗАЦИОНИМ НАЧЕЛИМА САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ

|. Организацијв Народне омладине Југославије на универзитетима и високим школама постигле су, од свога оснивања до данас, значајне успехе. Оне су пре свега успеле да окупе и укључе у своју политичку и другу активност огромну већину студената, остварујући и стално јачајући њихово идејно-политичко јединство и спремност за активно учешће у социјалистичкој изградњи земље. Студентске организације Народне омладине помогле су у разним облицима школским органима у раду на нормализовању наставе и сталном побољшавању услова студирања. Оне су доприносиле да се код студената развија љубав према студијама, школи и науци уопште, и тиме утицале на побољшавање квалитета студија. Ови и остали резултати и успеси које су постигле организације Народне омладине на универзитетима и великим школама, омогућавају да се приступи стварању студентске организације Сабеза студената Југославије као дела Народне омладине Југославије. Осим тога оснивање посебне студентске органнзације траже и следећи разлози:

1. Борба за продубљивање социјалистичке демократије, коју води наша Партија, захватила је и организације Народне омладине међу студектима. Као резултат те борбе снажно се развила свест о правима, дужностима и одговорности сваког појединог члана организације и тиме створила могућност за појачану инднвидуалну активност сваког појединца у најразличитијим облицима. 2. Студенти се по својим осећањима, тежњама, степену интелектуалног развоја и узрасту разликују од остале омладине. Код њих постоји известан понос на свој положај студента, што је природно и позитивно и што не треба занемаривати, него правилно развијати као љубав према студијама, будућем позиву и сл. Доласком на студије у њиховом животу се дешава значајна промена, док се њихов рад као чланова Народне омладине не мења битно почев од /V разреда гимназије па до завршетка студија. Известан проценат студената уопште се не осећају омладинцима у оном смислу као што су били у средњој школи. Чланство у једној организацији којз је јасно обележена као студентска знатно ће више везизати и активизирати студенте* 3. Учешће студената у јавном (политичком, културном и другом) животу земље кроз активност своје посебне организације осећало би се знатно више него до сада, уз коришћење богатог васпитног и организационог искуства предратног напредног студентског покрета. Она ће моћи боље да организује повезивање и размену искустава међу појединим универзитетима и великим школама, као и још ширу и непосреднију сарадњу са демократским студентским покретима и организацијама у иностранству. Због свега тога Скупштина делегата студентских организација Народне омладине са свих универзитета и великих школа У земљи доноси Одлуку о оснивању Савеза студената Југославије, који се као целина укључује у Народну омладину Југославнје и налази под општим руководством Централног комитета Народне омладине Југославије. 11. ЗАДАЦИ САВЕЗА СТУДЕНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1. Савез студената Југославије заснива свој рад на Програму Комунистичке партије Југославије, за чије

се остварење борм као саставни део Народне омладине Југославије, која Програм Партије усваја као свој програм. Зато Савез у своје рецове окупља студенте и учвршћује н»ихово јединство, мобилишући их у борби за изградњу социјализма и одбрану независности наше земље, 2. Савез студената помаже универзитетима и великим школама на васпитању нове социјалнстичке интелигенције, која ће се као део радног народа несебично борити за победу социјализма и социјалистичке демократије у нашој земљи. 3. Савез ради на развијању политичке свссти и учвршћењу политичког јединства студената, бори се против свих непријатељских утицаја и покушаја делатности међу студентима, разобличава информбировску агресивну политику, јачајући патриотеку спремност студената за одбрану незввисности наше земље од сваке агресије. 4. Савез обавезује своје чланство на уредно студирање и развија код њега интерес и љубав за студије и науку. Објашњава чланству уредбе и мере школских органа намењене подизању високошколског образовања и ради на њиховом спровођењу у живот. 5. Савез ради на усвајању марксистичке оријентације студената како у њиховој струци, тако и у друштвеним и другим питањима. 6. Савез ради на општекултурном образовању студената. То ће постизати путем упознавања чланова са основима природнмх, друштвених и примењених наука, које појединци не изучавају у својој струди, кул-