Студент

Национална унија студената Француске

У БОРБИ ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Национал-на унија студената Француске у суштини претставља синдикат француских студената. Карта Гренобла, која је донета на Оснивачком Конгресу 1946 године, је њен основни програм. Унија је организација кроз коју се студентћ боре за обезбеђење свог положаја i! побољшања'услова студија. Она руководи и с®им креаитима за стипендије, мензе, здравствену заштиту студената итд., које ставља на расположење Влада Француске. Баш због овога Унија има широку платформу. У њој су заступљене разлнчите политичке групе од десних до левнх, као и они који су ван сваке политичке организације. Сем економских, Унија обухвата и друге активности студената културне, спортске и стручне. Ради спровођења овог рада организују се секције и удружења студената права, филозофије, медицине итд. Због чега је избио мартовски штрајк Основно је питање унутрашњег ј програма Уније, уосталом и питање i око кога су на последњем Конгресу (Конгрес је одржан од 28 до 31 марта ове године) биле најбучније дискусије, захтев за студентске плате. По том студенти би се изјед начилн по принадлежностима и социјалном осигурању са државним службенишша. Друго актуелно питање је борба са Владом око буџета за мензе, здравствену заштиту и помоћ студентима* Француски студенти већ имаЈу прилично извојеваних права. Али се они и даље стално налазе у сукобу са владајућим круговима Француске, тражећи боље услове студената. Тако је у марту ове године избио штрајк. Повод за штрајк je одлука Парламента да се на рачун буџета за соцпјално осигурање студсната повећа буџет за мензу. А студенти су тражили да износ за социјалио осигурање остане исти, а да се износ за мензе повећа из других ставки буџета. 15 марта око сто хиљада француских студената је штрајковало. Слушаонице су биле празне, а улице и булевари пунн студената. Излазилн су ванредни бројевн студентске штампе. Слнке су приказивале штрајкаче. Текстови су одисали борбеношћу. У листу медицинара налазимо, например, ове речи: „То је био само један најавни штрајк; ако Влада и Парламент пређу преко њега ми се нећемо колебатн да објавимо и неограниченн штрајк све док не будемо задовољени". Није био потребан други штрајк. Студентима Француске су тада испуњенн захтеви. За или против Западне студентске уније На поменутом Конгресу Нацноналне униЈе француских студената мноro се говорило о међународној студентској сардањи. Одлука је донета да се подржи борба студената из колонијалннх земаља Француске. Али много ватреније дискусије су биле да ли да се подржи предлог за стварање Западне уније студената или не, Деиембра 1950 године у Штокхолму су се састали претставници 20 западних земаља. Тада је и никла идеја о стварању Западне студентске уније. Конгрес Франиуске уннје додирнуо је то питање. Иннцијативу су дале неке реакционарне групе. Оне су за пропаганду вешто искористиле коминформистичку политнку у Међународном савезу студената. Већина делегата је бнла против. Сматрали су да би таква међународна студентска унија окупила само мањи број организација. Конгрес је прихватио другу одлуку непосредни контакт између појединих националних студентскнх органнзација. „А шта ]е са Југославијом?“ Унија нема одређеног политнчког Разнолик подитички саша Аадеђхјв u взЈрдошштија sa-

литичка схватања. Свака група вуче на своју страну. Карактеристично је да студенти слабо излазе на парламентарне изборе. Због тога су и све полптичке партије заинтересоване за

њихове гласове, тежећи да нх добију за себе.

Са тим намерама су се на тгоследњем Конгресу Уније појавила два посланика комунистичке парламентарне групе. У својим говорима агитодали су за претстојеће изборе. Обећавали су подршку студентским захтевима у Парламенту. Нису се упуштали у остале проблеме. Нису чак покушавали ни да бране МСС, иако је Конгрес критиковао његову коминформнстичку политику. Прилично хладно су били поздрављени од делегата. Нешто више хтео је рећи делегат МСС-а. Али је лоше прошао. Француска унија је иступила из МСС-а. Главни разлог његов дискриминациони однос према студентима Југославнје, Сада је линија Уније не приступити али се и не одвојити сасвим од МСС-а. Делегат МСС-а на Конгресу због овога нпје уживао неку нарочиту подршку. Његов говор се састојао из неколико фраза о томе да он цени активност француских студената. А главно му је било да позове стуленте Француске у радне логоре које организује МСС у Мађарској, Бугарској и другим земљама. У радним логорима, истакао је он, учествоваће претставници многих и многих земаља. На то су му више делегата добацили: ”А шта је са Југославијом"? Одговор је био ћутање. Детаљ из мартовског штрајка

ИЗ ОПШТЕ СТУДЕНТСКЕ МЕНЗЕ

ПОКРЕТАЧИ НЕРЕДА

У ОпштоЈ студентскоЈ мензн се жрани преко 3.000 студената, а то је готово дупло више од капацитета мензе. До кога је грешка што се она Нв растерећује, не знамо. Но, када ee говори о сташу у њој, то је чи»еннца с којом се мора стално раЧунати. Поред преоптерећености и Ввдостатака од стране управе и персонала, у мензи има мноштво слаСости које зависе једино од студената, Савегодавни одбор у неким стумензама, уз друте функЦијв, непрекидно се стара о потребама абонената. Заправо то је веза Између студената и управе. МеђуХим, у Општој студентској мензн Саветодавни одбор је формиран, аЛИ од оснивања ннје ништа коривног учннио. Неки чланови одбора t Вретседкиком на челу узели су јрнучеве од радио-центра и он им je служио за различите ствари, а Најмање за руковођење мензом. Претседник, уместо да води рачуна 0 одбору, брине се о једној сервирки из мензе. Није чудно да остали чланови одбора следе „примеру“ евог руководиоца. Тако друг Бабић Такође „иде“ с другом сервирком. паравно, ником се не пребацује toro „иде“ са сервирком, али ако то неко чнни као функционер одбора онда случај није згодан. Саветодавнн одбор постоји номинално. Он студентима служи sa спрдњу и цео је зрео за измену. Питамо се зашто абоненти мензе не траже рачуна од оних којн их пр*тстављају у Саветодавном бдбору? Око педесетак студената су покретачи сваког нереда у мензи. Њихово штетно деловање се осећа од главног улаза до треће сале. Име им је врло тешко добити. Обично се задржавају у мензи за време целог ручка или вечере, О тим абонентима навешћемо само неколико илустрација. Недавно је реновиран бифе. Постављени су нови столови. Шевар Јосип је први ножем запарао по површини једног стола и направио игралиште за „кврцу". С вратаром, који га је опоменуо да то не чини, физички се обрачунао. Брзо су изрезани и остали столови. За време обеда на њима се не може попитн пиво, јер се с коцкои не престаје. Пред мепзом се може купити бон sa јело, текстнлна, потрошачка и КЕР карта. Рђав је студент и човек који прода своју потрошачку карту за 1.500 динара (а таквих има), па тај новац заједно са оним спремљешш за претплату прокоцка и пропије. А после у току месец дана узима прљав тањнр и тобоже тражи додатак и на тај начин покуигава да се храни. Један студент, по имену Миша, оженио се сервирком Тешић Маријом „Јелком". Два друга студента (један од њих зове се Драган и спада у покретаче нереда) били су кумови. ~Јелка“ је обезбеђнвала мужу, кумовнма и њнховим пријатељима бесплатну храну. Кад је откривена она је отпуштена с посла, а кумови су осталн некажњени. Днмитријевнћ Антоније. „Анте“ проводи сате у мензи. Специјализовао се за кино-карте. За премнјере фнл(Паставак на друтеј страни)

СТУДЕНТИ ЕКОНОМИЈЕ

ФОРМИРАЛИ БРИГАДУ ЗА ПРУГУ БАЊА ЛУКА — ДОБОЈ У среду 9 о. м. на Економском факултету је одржана свечана конференција студената свих година на којој је формирана радна бригада "Владимир П,ерић-Валтер“. У брнгаду се пријавило 350 људи. На конференцији је формиран и штаб бригаде. За команданта бригаде изабран Је друг Милија Ђурковић студент IV године а за заменика команданта Милош Синђић студент 1Ц године. У бригаду су се могли Мlисати само добри ђаци. Бригада "Владимир Перић-Валтер“ радиће на прузи месец дана после чегз he брнгадири им«ш право на II двва

Са Оснивачке скупштине Савеза студената Југославије РЕЗОЛУЦИЈА 0 МЕЂУНАРОДНОЈ САРАДЊИ СТУДЕНАТА

Оснивачка скупштина Савеза студената ЈугославиЈе, одржана 28 априла 1951 год. у Београду констатујс; 1. да Је студентска организација у оквиру Народне омладине Југославије, користећи искуства и традиције из предратног периода, наставила рад на јачању веза са демократским студентима У свету; да је задобила видно место и улогу међу студентским организацијама и постигла зкачајне резултате у разноврсним формама студентске сарадње; 2. да досадашњи развитак МСС није био усмерен циљевима за које се залагала и залаже наша организација и друге демократске студентске организације; да се прихватање и слепо провођење информбироовске политике у МСС нужпо морало одразити у дубокој кризи коју у опадању његовог чланства и стварне активности у корист студената; да данасМСС практично претставља икструменат совјетске спољне политике. На основу свега тога, оснивачка скупштина Савеза студената Јутославије прихвата и одобрава досадашњу делатност и постојеће везе са иностраним студентима и доноси следеће закључке: 1. да се учврсте и даље развију постоЈеће везе, да се прихвати свака иницијатива и сарадња са свим организацијама које су спремне да са нама сарађују на равноправној основи ва питањима очувања праведног мира у свету, јединства и демократског образовања студената; 2. да у том циљу Савез студената Југославије ступи у директан контакт са појединим националним и другим репрезентативним студентским организацијама ради измене искуства и практичке активности као што је: а) размена културних, стручних, радних и других група; б) измена икформација, делегација, заједничке конференције, семинари и друго што води разумевању међу студентима; в) да помаже и одржава везе са ВУС и сличним организацијама које помажу студенте.

ИНТЕРФАКУЛТЕТСКО САВЕТОВАЊЕ СТУДЕНАТА ВЕТЕРИНЕ

ОКО „ДОКТОРА ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ"

Крајем апрнла 1951 године одржано је у Београду интерфакултетско саветовање студената ветеринарских факултета у земљи. Саветовању су присуствовали претставници студената Београда, Загреба и Сарајева. До одржавања саветовања дошло је после сидлуке интерфакултетског саветовања наставника ветеринарских факултета које је одржано пре кратког времена у Београду, а на коме је претставницима студената тих факултета бнло ускраћено учешће. Сматрајући да могу и морају да даду своје мишљење. а и да помогну управама својнх факултета у савлађивању постојећих тешкоћа, студенти ветерине Београда Загреба и Сарајева дискутовалн су на свом саветовању о мнбгим проблемима. Најзаначајнији, закључци, међу до несеним, свакако су предлозн за измену плана и програма наставе на свим ветсринарским факултетима и њихово саображавање. Прегледзвајући те предлоге, може се само зажалити што нису изнесени на саветовању наставника (који су такође трртирали овај проблем), што свакако није кривица студената. Да им је било омогућено, студенти би на самом саветовању могли дозволити став својих наставннка према тим предлозима, Међу закључцнма, дал»е, занимљив је предлог да се укпне потпуно летња пракса студената ветернне. Овај предлог био је на саветовању поткрепљен великим бројем конкрет них примера. Уместо праксе, која по мишљењу учесника саветовања није дала позитивне резултате, прсдложено је установљавање обавезног једногодишњег стажа днпломираних студената ветерине. Делегати студената ветерине предлажу да сви дипломирани студенти ветерине аутоматски добију титулу "доктора ветеринарске медицине 11 '. 6 бразложење овог захтева темељи се, између осталог, на чињеницама да студенти ветерине, за разлику сд студената већине других факултета, не добијају после дштломмрања никакву титулу, да студнј ветеринарске медицине не заостаје за студаЈем хуманитарне медицине ки по тежкни ни по озбиљности, те да према томе није схватљиво зашто студечти хумачитарне медицине добијаЈу ти тулу доктора медицике, а студективе тернне не. Ветеринарска струка, каже се даље у образложењу овог предлога, заузима све видније место у унапређењу господарства, људског здравља и у културном уздизању нашег села, те би титула доктора, била одраз пуног признања тога. Поред титуле доктора ветеринарске медицине, саветовање је предложило да и даље остане статус „доктора ве теринарскик наука“, а који ће означавати ступањ научног рада и бити рехабилитација за научне раднике на пољу ветеринарске медицине.

Поред овнх, саветовање је донело још низ других предлога из разних области студирања и живота студената на ветеринарским факултетима.

Немарност у лабораторијама Технолошког факултета

ПОСЛЕ ГОДИНУ ДАНА ОД ПРИБОРА ОСТАНЕ ГОМИЛА СТАКЛЕНОГ КРША

Пре рата је сваки студент Технолошког факултета, проводећи око осам па и више семестара на раду у лабораторијама, за рад плаћао семестралну таксу, као што се то и сад у свим капиталистичким земљама плаћа. Али овом уплатом студент је био обезбеђен само са потрошним материјалом хемикалијама, док је скоро сав лабораториски прибор уз приличну своту новца морао да набавља сам. У новој држави закон обезбеђује бесплатно школовање сваког студенta. То значи да отпадају лабораториске таксе као и самостална набавка потребног прибора. Наше лабораторије се сваке године скоро потпуно опремају иовим прибором, пошто после два семестра рада остане у шша «мо гомила стакленог крша.

Не би се рекло да је и један студент пре рата, па чак и од оних имућнијих којих је било доста, дозвољавао себи толики луксуз да сваке године набавља нов прибор. Изгледа да данашњи технолози не цене довољно то што им школа, са мање или више успеха, обезбеђује сав потребан материјал за рад, иако је то, углавном, увозна роба. Овако немаран однос студената према општој својини присилио је факултетски савет да донесе посебан правилник о новчаној накнади за разбијени или оштећени лрибор а у случају намерног разбијања (и таквих је случајева било) правилником се предвиђа удаљење са факултета. Иако је правил ник ступио на снагу почетком овог семестра, ценовник прибора 9a ад.

сниЈу новчану накнаду још увек ниЈе објављеи. Поред великог процента лупања лабораторнског стакла, велика је и потрошња хемикалија, raca за ropeње и воде, а то би се са мало вишв пажње могло да сведе на знатно мању меру. Необезбеђени балони са киселинама коЈи стоје у ходницима, такође су проблем Технолошког факултета. Сем тога ове киселине испаравају и нагризаЈу металне предмете у околини, Предлог комисије за штедњу на ТВШ, да се за штедњу ових балона искористи Један од бункера за угаљ и да се изгради вентилација, до сада није наишао на решење.

Остоја Стојановић млаЈи индусгриски инжељад.

Н Е Д Е Jb Н И ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТ*ДЕНАТА

БРОЈI7 ГОД VI 16-V-1951 ЛИСТ ИЗЛАЗИ СРЕ Д О М ЦЕНД 5 ПИН.