Студент

Из Опште студентске мензе

ПОКРЕТАЧИ НЕРЕДА

(Наставав с» прве отранв) мова купује карте и нуди их младим сервиркама. За узврат у извесиим случајевима тражи јело. „Анте“ није усамљен. Брзаковић Властимир раније у мензи није био претплаћен. Хранио се на „репете* и бон више. Од недавно је претплаћен, па нпак се за време дељења стално мува око шанка. Шта Брзаковнћ и некн другн Ко то зна?

Појединпи свакодневно покушавају да шпекулншу боновима. Једна одузета књижица гласи на име Боила Софронија (Грађевински факултет). Софроније и њему слични баве се још много горим стварима. Грабе порције јела, парчад хлеба, салату и где што стигну. За колаче направе шил>ат штап, те их набадају и односе. Када се неки артикал уноси у мензу, мора се пазити (а-ко је нешто за јело) да ra они не отимају из камиона. Та група заслужује презрење исто као и они што просе пакете из иностранства. Клозети у мензи су неуредни. 3wдови и врата су ишарани глупостима. Онима који ту шкрабају своја „политичка убеђења* боље место од клозета и не одговара. На сваки преступ коЈи учини особље се кажњава, а ако не ваља отпушта с посла. Једна група студената несметано прави свињарије по Општој студентској мензи и нико их не позива на одговорност. Сматрамо да таквима нема места у мензама. Хитно је пронаћи на коЈи качин he се интервенисати у конкретннм случаЈевима. Студентске оргзнизациЈе по факултетима, деканати, као и управа мензе досад против таквих студената нису ништа учинили. Заправо између њих нема сарадње. Абоненти мензе некад неумесно реагују на поједине поступке управе. Ових дана Је на степеницама мензеухваћен један уличар с пуном торбом хране. Члан управе га Је зауставио и питао шта је у торби. Ту се одмах нашао и један „добар студент" да заштити тог торбара и да изгрди члана управе што зауставља „сиромашног човека". Неки абоненти кукаЈу на управу И то у знатноЈ мери неоправдано. Управник може имати гвоздене живце и наЈбољу вољу за рад, али е толиким бројем абонираца тешко да ће успешно са-м да ради. Ко ће други помоћи управи него сами студенти. Зато је, до новог начина управљања домовнма и мензама, нужна што тешња сарадња управе и студената. Јесу ли абоненти мензе икада захтевали конференциЈе претплатника и особља, да критикују неправилности. Досада нису. А студенти у мензи „Милован Ђилас” то су тражили и преко Мннистарства просвете. Понављамо да је носилац недисцнплине мања група студената. Абоненти су дужни да у свом интересу одржавају ред у мензи и да групу разоткривају. Ако то не чине, немаЈу права захтеваги да с« менза спонтано побољша.

Са жалошћу је примљена вест о изненадној смрти једног од нашнх највећих конструктора, прнмерног професора инжењера Војислава Ј. Зађине. Својим префињеним конструкторским осећајем дао је у току 40-гоаншњег изванредно актнвног рада, orpoман број великнх објеката. Иочев, после Првог светског рата, са низом мостова, аеродромскнх хала, јавних зграда, па до његовог последњег рада опере у Новом Саду, приказао се као бриљантан конструктор, један од највећих наших инжешера конструктора до данашњег дана. Нема у нашој земљи веher објекта у чијој изградњи није учествовао, било као директан конструктор, било као сарадник. И поред своје веома богате праксе, као доцент Техничког фзжултета од 1920 године, ванредни професор од 1922, те редован професор од 1937 године, активно је учествовао у оспособљавању нових ннжењера. Добар педагог, строг, али исправан \према знању студената успео је да пресади своје конструкторске способности на преко 30 генерација, које је васпитавао, омогућивши избијање на површнну инжењера реткнх способности. Шеф катедре инжењерских конструкција, вршио је дужност декана Техничког факултета у току 1947 —1949 годнне. Написао је уџбеник ”0 пуннм и решеткастим статички одређеним н неодређеним носачима" који у многоме помаже новим генерацијама у њиховом теоретском образовању. 11 маја у присуству великог броја професора, наставника, студената и осталих његових познаника извршена је сахрана овог великог инжењера, на којој се декан Грађевинског факултета проф. Мицић последњи пут опростио од свога колеге професора Војнслава Зађине.

ДОПИС ИЗ САРАЈЕВА

То би била корисна сарадња

У Сарајеву је овнх дана боравила група студената агрономпје са Попривредног факултета у Земуну. То оу бнли члаоови научно-истраживачких група појеоиних катедри а исто времвно то су и најбољи студенти агрономнје. Они су били госги Пољоприаредно-шумарског факултета У Сарајеву којег су детаљно разгледали. а уз то су посјетили и друге пољопривредне и културне установе. На иницијативу и у оквнру ове посете, организован је «а Пољопривредном факултету у Сарајеву састанак свих студената агрономије, на којем су госги читали своја два науч но-истраживачка рада. Живко Марић, студент четврте године реферисао је тему "Фенолошко-уволошка опажања на разним сортама винове лозе“. Са радом "Утицај бора на витаlм.ин Ц код патлиџана" претставио нам се Вајнбергер Артур. Поред тога студенти агрономије у Сарајеву читали су своја два рада, који су били нао-рађенн од стране Универзнтета, Роберт Курбел обрадио је тему "Спе цкјалне форме рђе житарица у разннм мјестима Босне и Херцеговине“, а Ивица Сигел испитивао је "Болести и штеточине на пољопривредном огледном добру "Слатина" код Сарајеза*. Студенти су обрадили радове добро и методички и стручно. Њихови гтрви покушаји на овом пољу успјели су, те им је и овом приликом одано признање, Ово потв>рђује да и студенти могу иаучно радитн. То што су Iгм у раду помагали њнхови наставници ни мзло не умањује уопјех студената. Ови радови за сада немају неког пра.ктичног з-начаја, обзпром да таква испитивања треба вршити кроз више година и под разшгм условима, да би се могао донети закључа« који би био корнстан ’за праксу. Са друге стране теме су актуелне и претстављају скроман допринос научно-истраживачком раду у пољопризреди. У дискуспји другови из Зедтуна пренели су нам нека важна искуства у погледу организовања и рада научно-истраживачких група, што ће послужити факултету у Сарајеву да поново покрене пнтање научног рада студената, гдје су овакве гру- ; пе сасвим престале са радом. На факултету у Сарајеву постоје сви услови за истражнвачки рад студе- 1 ната. Само, они се до сада нису ко- i ристили. Требало би да катедре од- I мах приђу изради тема које би сту- ( денти у току љетних ферија могли ( да обрађују. Студенти из Земуна да ] ли су предлог да се појача сарадња i на научно-истраживачком раду студелата на тај начин, што би се вр- ] шиле чешће овакве посјете између i свих пољопривредних факултета, на ] којтша би се читалн најбољи радовн студената, затим да се организу- i }у студентоки феопшали и да се

издаје један заједничтси зборшпк научних радова. Овај користан предлог прихватнли су студент« агрономнје у Сарајеау, којн ће одмах прићи организон.а.н>у научних група. На дамо се да ће ова посјета наЈбољих студената «з Земуна бнти од користи нарочнто оннма који се мнсле посветити научном раду.

Ерад Ковачевић студ. Пољопрнвредног факултета у Сарајеву

МАНЕВАР СТУДЕНАТА ФИЛO3OФСКOГ ФАКУЛТЕТА

Преко 2.000 студената Фи.тозофског факултета присуствовало је 9 маја извођен»у маневра свога факЈмтета у подножју калемегданске тврђаве. Један батаљон је вршно напад на тврђаву коју је бранила добро утврђена чета. Пошто су учесннци заузелн своје борбене положаје, прочитап је преко микрофона задатак и извршене последње припреме, „Отпорне тачке "непријатеља": оријентир број 1 десна ивица развалине...”, и док је командант батаљона заповест, над развалинама тврђаве, где се утврдио „непријатељ” надлетео је, пикирајући један авион. Одмах затнм почела је и артиљериска припрема која је трајала све до почетка напада, објављеног са две. беле ракетле. У почетку појединачни пушчани пуцњи слили С у се у праву ватру бомби, пушака н митраљеза. Батаљон се је под ватром пребацивао до јуришног отстојања. Санитетски вод ( који се кретао непосредно иза стрељачког строја, брзо је Превијао и евакуисао „рањенике”. Када су избачеие три беле ракетле, батаљон је кренуо на јуриш и после неколико часака зауз ео утврђење. Непријатељ je'npoтеран. У току напада и јурнша, учесници су показали прилично искуство, нарочито у пребацивању и изабирању заклона од „непријатељскога зрна”. Било је извесних грешака, пуцању без команде. По завршетку вежбе, руководиоци маневра су пред постројеним четама учесника и војним групама посматрача изнелн своја запажања. Општи утисак је да је маневар успео, како по извођењу тако и по масовном излажењу студената. У извођењу су учествовали и војници ЈА, који су са радио станицама, телефонима и пуном ратном опремом, давалн врло убедљив утисак ратне ситуадије.

Служба везе.,.

Дебатни клуб германске групе Филозофског факултета

КОЛОНИЈАЛНО ПИТАЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

Дебатна секција г&рманске групе Филозофеког факултета, као и дебатна секција II године Елекгротехничког фак ултета одржале су састанак са наведеном тсмом. Овн уопели састанди отпочели су са предавањем секретара Минпстарства иноетраиих послова друга Франциса Требнњца стручљака за питање старатељства пашо делегадије на V заседању ОУН. Осврћући се на проблем колонијалних питања крајем прошлог века и на љихово решавање после Првог светског рата кроз Међународни мандатнп систем, што ie претстављало ве.тики корак унапред у домену међународне одговорноста према несамскуправним територијама. референт је спомепуо ситуацију у којој се налази ОУН имајућн 220 милиона људи (свака дссета особа у свету) који живе на завпсно] територији. Поделнвши, према Повељи. завнсне тернторије на две групе, (териториЈе под старатељством и несамоуправне територнје колоније) он је прешао на нзлаган«о данашљег положаја народа на зависним подручјима и рада ОрганизациЈв УЈедињених нација на icohtpojih свих нвсамоуправнпх територија.

Када говорим да Организација Уједињених нација врши ко«тролу над свим несамоуправннм територијама и да делује у правцу што бржег развитка тих народа ка н>иховој самоуправи, независности и аутономији не треба схватити да то желе све делегације заступљене у Органнзацији. Напротив ставови делегација су врло различнти. Док се неке боре врло активно за бољи жнвот несамоуправних народа против колонијализма и поробљавања, дотле друге делегације покушавају да спрече добру намеру првих делегадија и да прикажу како у колонијама тече мед и млеко. Ради јасније ситуациЈе, могли би, у вези са различитим ставовима. извршити следеће поделе делегација: С једне стране, имамо адмшшстративне силе, нарсчт:ту Белптју, Француску и Вслику Британи Ју. Погре-

шно би било мислити да оне радо прихватају контролу коју Уједињене нације врше над свим овим територијама, које још нису стекле своју самоуправу. Због опште политичке ситуације после Другог светског рата и напора, нарочито малих држава и држава које су се тек ослободиле колонијалног система, административне силе су биле приморане да попусте у њиховој колонијалној политнци и да прихвате извесне међународне обавезе у одиосу на колоније. Данас ове делегације покушавају да оправдају њихове поступке на територијама под старатељством, приказујући те поступке као добронамерне, чињене искључиво у интересу месног становништва. Ове делегације се боре протпв сваког предлога, макар тај предлог био процедуралног карактера, који би у снстем старггтељсгва унео неки но-

витет, из страха да тај новитет једног дана не угрози њихову колонијалну политику. Осим тога, оне покушавају да смање такву контролу, а у неким случајевима и да изиграју примљене обавезе. То постижу било процедуралним махинацијама у току разних заседања Генералне Асамблеје или Старатељског Савета, било ограничавајући податке које су дужни да дају Генералном секретару Уједињених нација, тј. свим осталим делегацијама, било пак у самој њиховој администрацији на тернторијама. Против оваквих тенденција воде се врло дуге борбе на сваком заседању Генералне скупштнне. У тој борби истичу се нарочито мале земље, и то оне које су се тек сада или недавно ослободиле колонијалних окова, као на пример: Сирија, Египат, Индија, Индонезија, или већина јужно-америчких држава. Наша земља такође учествује врло активно у тој борби, тежећи да ОУН што више допринесе ослобођењу свих још зависних народа. САД, и ако адмннистративна сила, води посебну политику на прни поглед. прогресивну. Америчка делегација у IV Комитету (Комитет за колоније) прихвата све конструктивне и напредне, nporpecifßHe предлоге н скоро увек стоји на страни оних зсмаља које се боре против колони-

Јализма. Иступи америчких претставника су врло прогресивнн, тако Да се америчка делегација врло често сукобљава са претставницнма земљља које би желеле да и даље проводе стари класични колонијалнзам. Ако анализирамо како унутарњу, тако и спољну политику САД-а, лако ћемо разумети тај став. Совјетски блок се потпуно одваја од свих осталих група делегација. Подједнако свих пет делегата одржавају, и то са невероватном упорношћу врло круте, неконструктивне, опште антиколонијалистичке говоре у којима најцрње приказују стање на територијама под старатељством и несамоуправнцм територијама и негирају сваки и најмањи напредак. На сваком заседању понављају увек те исту ствар. Њихови иступи су пуни непроверених цифара и имају демагошки карактер, Примера ради, украјински делегат je на прошлом заседању бранио тезу по којој је стање на свим овим територијама исто као што ,је бнло пре сто година, па и много горе, ма да цео свет зна да је учињен знатан прогрес. Или, поред онолико важних питат>а на једном заседању (IV) совјетски делегат је скандализован што велика већина месног становништва британских територија не облачи горњи део тела и што Hie, тако рећи «ara. Захтевао је најенергичније да барем жене треба да носе кошуље. Дискусија око тоra је трајала неколико сати. Њихове речи се толико сукобљавају са праксом и на том пољу да је на прошлом заседању делегацмја ЧИле-а, врло правилно рекла у свом пступу у току тенералне дебате, да у Генерал-

ној скупштини имамо две врсте делегација. Једне се старају да дају независност и аутономију зависним земљама, а друге делегације мисли се на СССР и његове сателите, старају се да одузму независност и аутономију од оних земаља које су их сте Кле. Совјетски блок веома често мења своје ставове тако да није ретко када је новозаступљени став у потпуној супротности са ранијим ставом. А што је интересантно, браниоци таквих ставова увек их приказују као једино правилиим, док су други ставови увек дела империјалиста, ратнохушкача, Волстрита итд. НаЈЈаснији прттмер „доследностистава СССР-а је свакако питање бивших италијанских колонија конкретно судбина Еритреје, Сомалије и Лнбије. По овом питању совјетска делегаЦија је безброЈ пута мењала свој став. Први пут ово питање долази пред Савет министара иностраннх послова септембра 1945 године. СССР је тада наговестио да ће за себе тражити старатељство над Триполитанијом а евентуално и учешће у старатељству над Еритрејом. Међутим, ово питање није на том састанку детаљно расмогрено. Питање је поново расмотрено j Савету мишнстара иностраних посло" ва, који је одржан маЈа 1946 годинв у Паризу у циљу припремања мировне конференције. На том састанку совјетска делегација је 6ра«ила тезу, по којој, британски предлог да Либија добије одмах незавнсност има само за ииљ да осигура брмтанску домшпццјЈ и зато је тражила да